To sto ti pitas/kazes Iniciu uopste nemaveze sa sustinom. 

U državnoj administraciji radila preko 2 ugovora.
Primila 12 plata.
Radila 15 mjeseci.
Broj dana radnog staža - 0 - da vjerovali ili ne slovom i brojem 0 nula
Zašto? Pa zato što se državi može. Jednostavno me nisu prijavili. Oba puta.
Da li mogu ja da tražim upis - mogu, ali po cijenu da nikada više ne radim ništa za državu i da prihvatim da će mi staž u pisati kad dobijem spor, za jedno 20 i kusur godina.
Šanse da predjem u stalni radni odnos - nula.
Šanse da mi produže ugovor - pa podjednake kao i da dobijem na lotou.
Ako se razbolim duže od 2 nedelje - dobila sam otkaz.
Ako ostanem trudna - dobila sam otkaz.
Ako nekom dune i dobijemo novog šefa - svi smo dobili otkaz.
...

Koliko ljudi u državi Srbiji radi po ugovoru? Hoćeš da se mjenjamo?

Osnovni zahtjev svakog privatnika je da nema stalnog radnog odnosa i privilegija koje proizilaze iz istog. Pravo da bilo koga otpuste zato što hoće. To je njihova firma i njihovo pravo.
A to što si za njega radio 20 godina i subotom i nedeljom i praznikom, to što si sad mator ili bolestan ili što nema posla - to nije njegov problem. To je tvoj problem. Tvoj ili možda tvoje države, koja ne bi trebalo da ubira više od 30% preko poreza i doprinosa, a pri tome rješava pitanje svih onih koji svoje probleme ne mogu sami rješiti.

Autor teksta nam kaže:
- jedina osoba koju se isplati zaposliti je muškog pola, starosti 25-45 godina, koja ima završenu srednju školu, ali znanje nekog sa masterom

I daje nam sasvim opravdanja za isto. I to je sasvim ok. Ali on mora isto tako da prihvati činjenicu da:
- u državi postoje i neki drugi ljudi koji ne spadaju u tu kategoriju i njihovo pitanje se mora nekako rješiti.

Hrvati su htjeli etnički čistu državu. Postigli su unutrašnju saglasnost da je jedini način da se to ostvari genocid. Obezbjedili su medjunarodnu podršku. Sproveli su genocid. Imaju etnički čistu državu. Matematika je jasna.

Autor odbija da preuzme odgovornost. On ne završava misao. On odbija da kaže - zbog toga što će samo muškarci od 25 - 45 godina moći da rade, svi ostali će morati da budu ubijeni, eliminisani, protjerani. OK možda ne svi. Ali penzioneri, invalidi, hronični bolesnici, žene koje hoće da radjaju, a nemaju muža koji spada u zadatu granicu od 25-45 godina, zaradjuje 1000 evra i spreman je da izdržava nju i njenu djecu.

Samo takva politika će vrlo brzo da se pokaže krajnje kontraproduktivnom. Za 20 godina više nećeš da imaš novu radnu snagu ili hoćeš ali ćeš morati da učiš Albanski, Indijski ili Kineski - u stvari nećeš morati, bićeš stariji od 45 godina, možda i hronično bolestan, a zna se šta sa takvima.

Nemam ništa protiv teksta, istinit je. Iz njegovog ugla, iz mog ugla, iz bilo kog ugla.
Ali je bespotreban. Ne nudi rješenje. Ni za mene, ni za njega, ni za koga.

 

Ne vozim auto...bude mi muka brzo...tako da...jbg...

A stan imam...opet mosa...

Sto se tice hejtovanja...mogu da me mrze do sutra... ovde samo smajli...

Ja nikad necu imati radnike...niti imati bilo koje ljude koji su na finansijskom osnovu vezani za mene...nikad...ovde ozbiljan smajli... ...steta sto nema takav...

Uopste se ne palim na dominaciju...

Covek moze sasvim lepo da zivi i bez svega toga...kod nas su svi neke gazde...u 99% slucajeva...to se na kraju ispostavi da ja sam...citaj jos jednom u mnozini...sam...zaradim vise nego oni sa svim svojim ulaganjiama...ljudima...infrastrukturom..i sve te slozene reci...finansijske nezavisne konstrukcije...kako god...opet ozbiljan smajli...opet nema...

Nasi ljudi...su generalno foliranti...veliki foliranti...i svi zamisljaju ...sami sebe lazu...u 99% slucajeva...to je tudj novac...ovde...onako...srednje ozbiljan smajli...

I na kraju...samo jos nesto...coveku...uopste nije potrebno niti je ikada bilo...da bi normalno ziveo...da izmisli nesto novo...ili ideja...ili...sta god...treba samo da nauci da radi...i da voli to sto radi...i sve ce vremenom doci samo po sebi...moj posao moze da radi simpanza...nista nije slozeno...to sto neko ne zeli da to radi...ili ne moze...prosto nije moj problem...meni ne smeta...i nece mi smetati da to radim do kraja zivota...sve drugo je proseravanje...ovde moj omiljeni...

Јошка Броз је ту, спреман ко запета пушка

kojom sustinom?
da je tekst kao i svaka generalizacija napravljen tako da nit je laz nit je istina?
da je svakom njegova muka najteza?
da te u privatnom sektoru niko, nikad, nigde nece platiti vise nego sto mora?

sustina je relativan pojam, svako ce je videti tamo gde zeli

ima par simpaticnih misli u tekstu, pocev od one sami ste krivi sto ste zamenjivi, postanite svesni toga pa ucinite nesto po tom pitanju. Od svega ona mi je interesantna ... jer kad neko i uradi nesto, ovako ili onako uspe da napravi nesto bice pretpostavljeno da nije zasluzeno ili mu je servirano.

Sad da li zbog toga sto to uverenje iznova i iznova dobija potvrdu u stvarnosti ili zato sto vecina ljudi kako autor rece 'ne stize od svakodnevnog kukanja da uradi nesto' pa im je nepojmljivo da je neko na fer uspeo napraviti nesto ... uglavnom taj zdusan hejt na privatnike je siguran znak da se ne mrdamo napred.

Kad se primete promene po tom pitanju, kad ljudi skontaju da trud zasluzuje priznanje a ne sumnju ... e to ce biti znak da se nesto menja na bolje.

za pocetak je i nehejtovanje bas svakog privatnika korak u dobrom smeru.

inicio odgovorim ti drugi put, neam vremena sad ni citati ni pisati ...

Izbaci rec fer iz svakog recnika kada govorimo o kapitalizmu. 

Zmaj...

Sve sami primarijusi, privatnici i radnici iz drzavnog sektora.

Al napeta prica, nema sta, razvila se tema.

A da bi se zakljucilo kakvi su privatnici i koji su osnovni postulati privatnog biznisa potrebni su nam doktori ekonomije. 

95% radnicka klasa, 5% preduzetnici. I sad vecina ne zna kako se ova manjina ponasa prema njima... pogotovo u drzavi Srbiji... sve postena deca i odlicni ucenici. 

nama stalno govore da se bacimo u privatnike. da smo tamo svoji. da je rizik velik,ali i šansa za uspjeh.
e sad,šta je fer,šta ne.i šta je preduzetnik a šta 'preduzetnik',to zna i moj petogodišnji brat.
malo gdje imamo čist posao i uvijek će se kositi pravičnost i puni džepovi. zavisi samo koliki dio kolača hoćemo