Bitka kod Sime   
   
Vreme:   411. pne.   
Lokacija:   kraj Sime   
Rezultat:   neodlučno   
Sukobljene strane   
Sparta   Atina   
Jačina   
oko 27 brodova   oko 20 brodova   
Gubici   
3 broda   6 brodova

Bitka kod Sime odigrala se 411. pne. između Sparte i Atine na ostrvu Sima u jugoistočnom Egeju. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

Uvod

Kada se 413. pne. u Kariji pobunio Amorg, sin persijskog cara Darija II, Atina je pomagala pobunu. Darije II zato odlučuje da pomaže Spartu protiv Atine. Sparta je napravila savez sa Persijom. Sporazum sa Persijom je napravio Terimen, a Spartansku flotu jer preuzeo Astioh. Astioh je krenuo sa Spartanskom flotom prema Knidu da bi dobio 27 opremljenih persijskih brodova za bitku protiv Atine. Atinska flota je bila stacionirana na Samosu pod komandom Harmina. Atinjani su bili obavešteni o kretanju spartanske flote i pripremili su se da ih presretnu kod Sime.

Bitka
Peloponeski rat   
Sibota – Potideja – Halkida – Naupakt – Tanagra – Olpeja– Pilos – Sfakterija – Delij – Amfipolis – Mantineja– Sicilijanska ekspedicija– Sima – Kinosema – Kizik – Notijum – Arginuska ostrva – Egospotam   

Tokom bitke je bila oluja sa veoma slabom vidljivošću, tako da su mnogi spartanski brodovi bili odvojeni od glavnine flote. Atinski komadant Harmin se borio sa 20 brodova protiv spartanskog levog krila, kojega je jedino i vidio pri oluji. Pri tome potapa 3 broda.

Onda stiže ostatak spartanske flote i opkoljava Atinjane. Harmin se povlači na Halikarnas kad je izgubio 6 brodova. Ostatak Atinske flote dolazi sa Samosa i plovi prema Knidu, ali nijedna strana više ne ulazi u okršaj.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Mantineje
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   418. pne.   
Lokacija:   Mantineja,Peloponez   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Sparta   Argos
Atina   
Jačina   
oko 4.200   oko 4.000   
Gubici   
oko 300   oko 1100   

Bitka kod Mantineje odigravala se 418. pne. između Sparte i saveznika sa jedne strane te Argosa i Atine s druge strane. To je bila najveća bitka Peloponeskog rata. Atina je uspešno razbila Peloponeski savez i stvorila proatinski demokratski savez državica Peloponeza. Sparta pobeđuje u bici kod Mantineje i time razbija demokratski savez državica Peloponeza , a većina članova tog saveza se vraća u Peloponeski savez. Sparta se spasava od strateškog poraza i ponovo uspostavlja dominaciju na Peloponezu.

Sadržaj
1 Uvod
2 Početni raspored
3 Bitka
4 Posledice
5 Vidi još

Moćna država na Peloponezu Argos, uz atinsku pomoć 420. pne. pravi koaliciju demokratskih državica Peloponeza. Te državice razbijaju vezu Sparte sa njenim saveznicima Korintom i Tebom. Sparta pokušava da razbije koaliciju, ali bezuspešno. Spartanski kralj Agis II je 418. pne. sklopio primirje sa Argosom. To je bio izuzetno nepopularan potez da je zbog toga skoro zbačen s trona. Ohrabreni Argos sa saveznicima i uz pomoć malo Atinjana pokušava da zauzme Tegeju, blizu Sparte. Sparta je prinuđena da sa saveznicima porazi Argos. Atina ulazi u bitku da zaštiti saveznika. Nikijin mir je definitivno time prekršen.

Početni raspored

Bitka se odvijala kod Mantineje 418. pne. . Na strani Sparte su bili Korint, Arkadija, Teba i drugi saveznici. Spartanski kralj Agis II je krenuo na Mantineju da bi se sukovio sa Argosom, ali Argos se povlači. Sledećeg dana vojska Argosa iznenađuje Spartance, ali Spartanci uspevaju da se reorganiziraju i pričekaju saveznike.

Na levoj spartanskoj strani su bile elitne jedinici Spartanaca, Brasidovi veterani i Tračani. U sredini su bili vojnici iz Sparte i Arkadije, a na desno iz Tege. Na desnoj strani argoske vojske bili su vojnici iz Mantineje, u centru vojnici iz Argosa, a levo Atinjani. Tukidid nije znao tačno broj ljudi na svakoj strani, ali procenjuje da je bilo 4.200 vojnika Spartanske strane i nešto manje na strani Argosa i Atine.

Bitka

Desna krila svake strane su nastojala zakriliti, tj poluopkoliti leva krila suprotne strane. Agis II uočava slabosti i opasnosti na svojoj levoj strani i zbog toga izdaje komande da se vojnici levee strane izmaknu iz svoje linije i da se poravnaju sa vojnicima iz Mantineje koji su ih okruživali. Pošto se tako u liniji stvara rupa, on istovremeno naređuje popunjavanje rupe u liniji vojnicima sa svoje desne strane. Međutim Spartanci nisu bili dovoljno koordinirani, tako da ne dolazi do popunjavanja rupe na vreme. U rupu ulaze vojnici iz Mantineje.

Međutim Spartanci su bili dosta hrabri vojnici, koji se nisu razbežali, iako su tu gubili. Time su stvorili dovoljno vremena desnoj strani da napreduje. U međuvremenu je spartanska desna strana uspela da okruži dovoljno suprotnu stranu, gde su se nalazili vojnici Argosa i Atine, koji onda beže. Na bojištu ostaju samo vojnici iz Mantineje, koji se sad i sami moraju povlačiti. Atina i Argos su izgubili 1100 vojnika, dok je Sparta izgubila oko 300 vojnika.

Posledice

Pobedom Sparte u toj bici demokratski savez državica Peloponeza je razbijen te većina njegovih članova se vraća u Peloponeski savez. Sparta se spasava od strateškog poraza i ponovo uspostavlja dominaciju na Peloponezu. Sparta i Atina ponovo potpisuju mir na 50 godina, a Argos postaje spartanski saveznik.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Kinoseme je pomorska bitka između Atine i Sparte, a odigrala se na Helespontu 411. pne.. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

U to vreme u Atini se desio oligarhijski prevrat. Atinska flota sa Samosa je bila protiv tog oligarhijskog prevrata.

Peloponeska flota pod vodstvom Sparte bila je stacionirana u Miletu i čekala je feinčansku flotu, koja je bila zadržana od strane Alkibijada, što Spartanci nisu znali. Spartanski general Mindar isplovljava sa 73 broda prema Hiosu, što navodi Atinjane da se pokrenu sa 55 brodova sa Samosa.

Atinjanima se kasnije priključuju dodatni brodovi, tako da ih ima 76. I Spartancima se priključuju dodatni brodova, pa imaju 86 brodova.
Peloponeski rat   
Sibota – Potideja – Halkida – Naupakt – Tanagra – Olpeja– Pilos – Sfakterija – Delij – Amfipolis – Mantineja– Sicilijanska ekspedicija– Sima – Kinosema – Kizik – Notijum – Arginuska ostrva – Egospotam   

Atinski brodovi su zaplovili prema Helespontu, kad su saznali za kretanje Peloponeške flote. Kod flote Peloponežana Sirakužani su bili na levom krilu, a Spartanski brodovi na desnom krilu. Kod Atinske formacije Trasil je komandovao levom, a Trasibul desnom stranom. Pokušavali su jedni druge da zakrile, tako da su dosta rastegli svoje linije.

U početku su Spartanci uspeli proći kroz centar atinske linije, ali Trasibul je uspeo reorganizirati pozicije atinskih brodova i počeo je ganjati Spartanske brodove, koji su sad bili van formacije. Spartanski brodovi su se povukli, a onda su to učinili i sirakuški. Atinjani su uhvatili 21 brod. Ostali su pobegli. Atinjani su izgubili 15 brodova. Atinska pobeda je pomogla svrgavanju oligarhije u Atini

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Kizika

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   410. pne.   
Lokacija:   kraj Kizika, Helespont   
Rezultat:   Pobeda Atine   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
86 brodova   80 brodova   
Gubici   
nekoliko brodova   cela flota   

Bitka kod Kizika je pomorska bitka između Atine i Sparte u kojoj je 410. pne. atinska flota potpuno uništila spartansku flotu. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. Pobeda u toj bici omogućila je Atini da povrati veliki broj gradova oko Helesponta. Uoči poraza Spartanci su ponudili mir, što je Atina odbila.

Sadržaj
1 Uvod
2 Bitka
3 Posledice
4 Vidi još

Posle atinske pobede kod Abida 411. pne. spartanski admiral Mindar zahteva pojačanja od Sparte, a sa persijskim satrapom je radio na novoj ofanzivi. Atina je međutim ostala bez novca za vođenje rata. Tako u proleće 410. pne. Mindar gradi flotu od 80 brodova i uz pomoć persijskih trupa opsedaju i zauzimaju Kizik.

Atinska flota se povlači sa Helesponta prema Kardiji, da bi izbegli okršaj sa ojačalom spartanskom flotom. Alkibijad, Teramen i Trazibul traže novac da bi obnovili flotu i uspevaju ponovo stvoriti flotu od 86 brodova. Ta flota sa kopnenom vojskom kreće prema Helespontu, da se sukobe sa Spartancima.

Bitka

Atinska flota je ušla u Helespont noću da ne bi bilo prebrojano koliko imaju brodova. Iskrcali su se blizu Kizika. Zatim su podelili flotu. Alkibijad je krenuo prvi napred sa 20 brodova, a Teramen i Trazibul su se prikradali odotraga. Spartanski admiral Mindar je ugledao samo Alkibijadov deo, pa je smatrao da su Atinjani mnogo inferiorniji. Krenuo je prema Alkibijadu. Alkibijadovi brodovi su se razbežali, a Mindar je krenuo za njima.

Kad je Mindar odmakao dovoljno daleko od luke u Kiziku, Alkibijad je okrenuo brodove prema Mindaru, a Teramen i Trazibul su zauzeli poziciju da odseku odstupnicu Mindaru. Mindar je upao u zamku, pa kreće prema jednoj plaži južno od grada, gde se nalazio persijski satrap Farnabaz sa vojskom. Tokom bega spartanski brodovi su pretrpili gubitke, ali dolaze do obale.

Alkibijadova vojska dolazi do spartanskih brodova na obali i počela ih povlačiti kukama. Persijska mnogo brojnija vojska ulazi u bitku i uspeva da otera Atinjane prema moru. Trasibul i Teramen ulaze u bitku i atinska vojska pobeđuje Spartance i Persijance. Uhvaćeni su svi spartanski brodovi. Mindar je ubijen. Spartanski saveznici su zapalili svoje brodove pri povlačenju.

Posledice

Posle dramatične pobede Atina kontroliše celi Helespont. Sledećeg dana ulaze u Kizik, koji se predao bez borbe. Demoralizirana Sparta traži mir, ali Atina odbija. Pobeda pridonosi padu oligarhije u Atini.

Atina je međutim bila u velikim financijskim teškoćama. Zbog toga Atina nije bila u stanju da ofanzivno iskoristi pobede na bojnom polju i proširi dovoljno teritorije. Sparta sa druge strane dobija financijsku pomoć Persije , pa iznova gradi flotu i ponovo kreće na pohode protiv Atine. Atina će posle ovoga uspeti još jednom da pobedi u bici kod Arginuskih ostrva. Ali poraz u bici kod Egospotama 405. pne. označiti će brzi kraj rata.

Iako je uništila celu spartansku flotu u bici kod Kizika, Atina nije uspela da ostvari dugoročnu prednost. Bitka je samo poslužila da odgodi ishod rata.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Arginuskih ostrva
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   406. pne.   
Lokacija:   Arginuska ostrva kraj Lezbosa   
Rezultat:   Pobeda Atine   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
155 brodova   120 brodova   
Gubici   
25 brodova   70 brodova   

Bitka kod Arginuskih ostrva je bitka između Atine i Sparte, koja se odigrala 406. pne.. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

Spartanci pod komandom Kalikratida blokirali su na ostrvu Lezbos Atinjane pod komandom Konona. Atina šalje u pomoć 155 brodova sa nedovoljno veštom posadom. U Atini je bilo ostalo jako malo veštih veslača, tako da su na brodove ukrcali oslobođene robove. Pošto nije bilo mornaričkih oficira na raspolaganju flotom je komandovalo 8 generala. Kalikratida sa 120 brodova presreće atinsku flotu.

Početni raspored

Pošto su znali da se suočavaju sa iskusnim spartanskim posadama, Atinjani odlučuju da primene novu strategiju. Umesto tradicionalne jedne linije brodova, Atinski centar se sastojao od dve linije, sa širim razmacima među brodovima. Brodovi iz druge linije time su mogli štititi bokove brodova prve linije. Nesigurni kako da se bore protv te formacije, Spartanci se nisu usudili da napadnu Atinski centar.

Bitka

Detalji bitke nisu jasni, ali kako je bitka trajala, dolazila je do izražaja supriornost u broju Atinjana na krilima,pa su se spartanski bokovi počeli savijati. Prisustvo očuvanog centra omogućilo je da se dalje sabije spartanska formacija. Konačno Spartanci beže, gubeći 70 brodova. Atinjani su izgubili 25 brodova. Kalikratida je ubijen u bici.

Posledice

Posle bitke Atinjani su pretrpili gubitke. Zbog oluje nakon bitke nisu mogli da spasu mnogo mornara sa potopljenih brodova. Po povratku u Atinu smenili su oficire jer nisu spasili mornare sa potopljenih brodova. Šestoricu su pogubili, a među njima je bio i Perikleov sin. Neki su pobegli, pa im se sudilo u odsustvu. Izostanak talentovanih komadanata se osetio sledeće godine u bici kod Egospotama.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Notijuma
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   406. pne.   
Lokacija:   Notijum kraj Efesa   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Sparta   Atina   
Jačina   
70 brodova   80 brodova   
Gubici   
nijedan   22 broda   

Bitka kod Notijuma je pomorska bitka između Atine i Sparte, koja se odigrala 406. pne.. Bila je to jedna od bitaka Peloponeskog rata. U bici pobeđuje Sparta. Pre bitke Alkibijad je ostavio Antioha da blokira izlaz spartanske flote iz Efesa. Kršeći Alkibijadovo naređenje Antioh pokušava uvući Spartance u borbu. Spartanci pod Lisandrom pobeđuju. To Lizandru daje renome pobednika nad atinskom flotom, a Alkibijada smenjuju u Atini.

Lizandar je postavljen 407. pne. za komadanta spartanske flote. U Efesu on uspostavlja bazu sa 70 brodova, što gradnjom brodova u samom Efesu povećava na 90. U Efesu uspostavlja diplomatske odnose sa Kirom Mlađim, koji mu daje financijsku pomoć da poveća platu veslača za trećinu. Sa povećanjem plata počeo je privlačiti iskusnije mornare iz atinske flote.

Alkibijad je želio da izazove sukob sa Lisanderom, pa dovlači atinsku flotu u Notijum blizu Efesa. Sedeći u Notijumu nije uspeo izazvati bitku sa spartanskom flotom iz Efesa. Alkibijad odlazi sa nekoliko brodova da pomogne jednom drugom atinskom komadantu u opsadi Fokeje. Većina flote, tj 80 brodova ostaje u Notijumu. Obično bi se u takvim slučajevima flota stavljala pod komandu nekoliko generala, ali Alkibijad predaje flotu Antiohu, pod naredbom da ne napada Lizandrove brodove. Zbog toga što je flotu predao samo jednom komadantu Alkibijad je kasnije kritikovan.

Bitka

Nakon odlaska Alkibijada, Antioh je komadant i odlučuje da navuče Spartance u bitku. Plovi prema Efesu sa 10 brodova. Plan mu je bio da peloponeski brodovi krenu za njim, a da poteru onda napadne ostatak atinske flote. Plan je bio sličan planu bitke kod Kizika. Međutim iznenadnim napadom Spartanci potapaju Antiohov brod, a Antioh pogiba. Preostalih devet brodova je ganjano do Notijuma, gde atinska flota nije bila dovoljno spremna za napad cele spartanske flote. U borbi 15 atinskih brodova je zarobljeno, a još sedam potopljeno. Spartanci se vraćaju u Efes slaveći pobedu, a Atinjani u Notijum da se pregrupiraju.

Posledice

Nakon što je čuo za bitku, Alkibijad prekida opsadu Fokeje i vraća se u Notijum da bi povratio paritet flota. Opet Lizander ne želi da izađe da se bori.

Poraz u Notijumu izazvao je pad Alkibijada u Atini. Bio je omiljen posle bitke kod Kizika i u njega su ulagali velike nade. Neuobičajeno postavljanje Antioha za komadanta dovelo je do teškog poraza, koji mu ne opraštaju. Njegovi politički protivnici koriste šansu i uklanjaju ga sa pozicije komadanta.

Kod obe flote izvršena je promena komadanata. Kalikratida zamenjuje Lizandra. Na atinskoj strani Alkibijada zamenjuju , ali i njegove prijatelje Trasibula i Teramena. Konon preuzima komandu. Tokom sledeće godine flote su se sukobile dva puta. Najpre je Kalikratida pobedio i zarobio atinsku flotu kraj Lezbosa. Dolazi pomoćna atinska flota i pobeđuje u bici kod Arginuskih ostrva. U toj bici gine Kalikratida. Lizander se ponovo vraća na čelo spartanske flote 405. pne. i pobeđuje Atinjane u odlučnoj bici kod Egospotama.

U Notijumu nije stradalo toliko mnogo brodova, ali imao je veliki značaj. Notijum je značio kraj Alkibijadove karijere, a Lisander je na spartanskoj strani značajno lansiran kao vojskovođa. Isto tako je bilo bitno uklanjanje Trasibula, talentiranog komadanta, koji je dosta zaslužan za mnoge atinske pomorske pobede.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Egospotama

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   404. pne.   
Lokacija:   Egospotam na Helespontu   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Sparta   Atina   
Gubici   
vrlo malo   cela flota osim 10 brodova, hiljade mornara   


Bitka kod Egospotama je bila poslednja velika bitka Peloponeskog rata. Bitka se odigrala 404. pne.. U bici spartanska flota pod Lisandrovim vođstvom potpuno uništava atinsku flotu. Atina je time izgubila kontrolu nad morem, pa nije više mogla da uvozi žito. Time je faktički završen Peloponeski rat.

Posle poraza u bici kod Arginuskih ostrva, Spartanci ponovo postavljaju 405. pne. Lisandra da bude komadant. Pošto spartanski ustav zabranjuje da neko bude dva puta komadant flote, proglašavaju ga viceadmiralom, a podrazumeva se da on komanduje.

Jedna od Lizanderovih prednosti bilo je prijateljastvo sa persijskim princem Kirom Mlađim. Kir Mlađi finansira obnovu spartanske flote. Čak je jednom dok se vraćao u Suzu proglasio Lisandra satrapom Male Azije. Lisandar je imao čitavu persijsku satrapiju na raspolaganju i dovoljno sredstava da brzo izgradi dobru flotu.

Onda je započeo nekoliko pohoda preotimajući nekoliko gradova od Atine i napadajući brojna ostrva. Nije mogao da ode severnije do Helesponta zbog opasnosti od atinske flote kod Samosa. Da bi skrenuo pažnju , napada Salaminu, pa čak se i iskrcava u Atici, dosta blizu Atine. Atinska flota kreće sa Samosa za njim, a on plovi okolo i dolazi tom varkom do Helesponta, gde uspostavlja bazu u Abidu. Odatle zauzima strateški značajan Lampsak. Time mu je bio otvoren put da uće u Bosfor i da zatvori trgovačke puteve, kojima je Atina dobijala većinu žita. Atini time preti glad.

Atinski odgovor

Atinska flota je krenula prema Lampsaku i tu uspostavljaju bazu blizu spartanskih trupa i brodova. Mesto, koje su odabrali za bazu nije bilo idealno, jer nije imalo luku i bilo je teškoća u snabdevanju flote. Svaki dan bi atinska flota izlazila u ratnoj formaciji, ne bi li se sukobili sa spartanskom flotom, ali Lisandar nije izlazio.

Alkibijadov pokušaj da se uključi

Proterani atinski vođa Alkibijad je živeo u zamku blizu atinskog kampa. Generalima atinske vojske predlaže da odaberu povoljnije mesto za flotu i da njemu daju udeo u komandovanju, pa će moći da dobije pomoć nekoliko tračanskih kraljeva. Generali su odbili njegovu pomoć.

Bitka

Postoje dva opisa bitke kod Egospotama. Prvi opis je od Diodora sa Sicilije. Filokle je krenuo sa 30 brodova, naredivši ostalima da ga slede. Atinska strategija je izgleda bila da privuče udar peloponeske flote na taj manji deo atinske flote, a da onda veći deo atinske flote iznenada udari. Međutim taj manji deo flote je odmah pobeđen, a ostatak je bio nespreman.

Drugi opis je Ksenofontov. Cela atinska flota je kao i svakog dana do tada izašla, a Lisandar nije izlazio iz luke. Kad su se Atinjani vratili u svoj kamp, Lisandrova flota hvata celu atinsku flotu na plaži bez borbe.

Bilo koji opis da je tačan, rezultat je bio jasan. Atinska flota je uništena. Samo je 9 brodova pobeglo sa generalom Kononom, a svi ostali su uhvaćeni zajedno sa 4.000 atinskih mornara. Od brodova, koji su uspeli pobeći jedan je otišao da javi Atini o porazu, a ostalih 8 je otišlo na Kipar.

Posledice

Lisandar se kao pobednik vratio u Abidos. Pobio je hiljade zarobljenika. Onda se kretao flotom prema Atini zauzimajući grad za gradom. Atinjani su bili bez flote i nisu se mogli suprostaviti. Samo nije mogao zauzeti Samos, jer je demokratska vlast tamo bila lojalna Atini. Zbog toga ostavlja brodove da opsedaju Samos.

Bojeći se osvete Spartanaca, Atinjani odlučuju da se ne predaju, iako su bili u beznadežnom položaju. Posle opsade grad se predao u martu 404. pne. Spartanci ruše zidine oko grada i uspostavljaju oligarhijsku vlast. Pobeda kod Egospotama značila je kraj 27 godina dugog Peloponeskog rata. Sparta uspostavlja hegemoniju u Antičkoj Grčkoj i celom grčkom svetu. Uspostavnja politički red koji će trajati sledećih više od 30 godina.

Izvor: Wikipedia