Bitka kod Sibote odvijala se 433. pne. između Korkire( Krf) i Korinta. Bitka je dovela do Peloponeskog rata.

Korkira je bila stara korintska kolonija, koja više nije želela da ostane pod Korintom. Korkira je po mornarici bila druga po jačini u celoj Grčkoj. Udružila se sa Atinom, dok je Korint bio saveznik Sparte. Atina je poslala 10 brodova kao pomoć Korkiri, ali sa uputstvom da se upotrebe samo u slučaju iskrcavanja Korintskih snaga. Korint je sakupio 150 brodova pod komandom Ksenoklida.


Korkira je skupila 110 brodova i odabrali su ostrvo Sibota kao svoju bazu. Kad su Korintski brodovi stigli, Korkirani su formirali liniju, sa Atinjanima na desno. U Korintskoj liniji nalazili su se Megarani na desno, Korinćani na levo, a ostali saveznici u sredini. Obe strane su imale na brodovima hoplite sa strelcima.

Umesto da brodovima napadaju i pokušaju tako potopiti protivnički brod, obe strane su nastojale da skoče na protivnički brod i da vode kopneni rat na moru. Atinski brodovi u početku nisu ušli u bitku, jer se Korinćani nisu još nastojali iskrcati.

Dvadeset Korkirinih brodova je uništilo Korintsko desno krilo i ganjalo je Korinćane do obale i kampa, kojega su zapalili. Korintsko levo krilo je bilo uspešnije, pa su se Atinjani uključili u bitku. Međutim Korinćani pobeđuju. Plove kraj svih potopljenih neprijateljskih brodova i ubijaju mnoge i zarobljavaju 1250 vojnika.

Korkirani i Atinjani beže natrag da brane ostrvo. Kad su se Korinćani približili Korkiri, došlo je 20 atinskih brodova pod komandom Glaukona. Korinćani se povlače. Sledećeg dana Atinjani prete Korinćanima da ne pokušaju iskrcavanje. Korinćani se povlače.

Obe strane su tvrdile da su pobedile. Ubrzo posle bitke usledila je bitka kod Potideje, što je dovelo do formalne objave rata sa Spartom.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Potideje

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   432. pne.   
Lokacija:   Potideja   
Rezultat:   atinska pobeda   
Sukobljene strane   
Atina   Korint
Potideja   
Jačina   
70 brodova
3.000 hoplita   2.000 hoplita   
Gubici   
150 ljudi   300 ljudi   


Bitka kod Potideje odvijala se 432. pne. između Atine i kombinovane armije Korinta, Potideje i saveznika. Bitka je završila Atinskom pobedom. Zajedno sa bitkom kod Sibote predstavlja katalizator Peloponeskog rata.

Sadržaj
1 Atinski zahtev
2 Pregovori pod pretnjom
3 Atinjani pobeđuju
4 Duga i skupa opsada
5 Vidi još

Potideja je bila korintska kolonija na poluostrvu Halkidiki. Bila je član Delskog saveza i plaćala je danak Atini. Atina se bojala da će se Potideja pobuniti pod uticajem Korinta ili Makedonije. Posle bitke kod Sibote Atina zahteva da Potideja sruši deo zidina, da protera korintskog ambasadora i da pošalje taoce u Atinu.

Pregovori pod pretnjom

Atina je skupila flotu od 30 brodova i 1000 hoplita pod komandom Arhestrata. Tu vojsku je Atina bila namenila bici protiv Perdika u Makedoniji. Potideja je poslala ambasadore u Atinu i Spartu. Kad su propali pregovori u Atini, Sparta je obećala pomoć. Korint šalje 1600 hoplita i 400 lako naoružanih pod komandom Aristeja. Kao odgovor na sve to Atina šalje dodatnih 2.000 hoplita i 40 dodatnih brodova pod komandom Kalija.

Atinjani pobeđuju

U bici Aristejevo krilo korintskih trupa pobeđuje deo Atinjana, a na ostalim delovima bojišta Atinjani pobeđuju. Aristej se vrađa duž obale do Potideje, nastojeći izbeći glavninu atinskih snaga. Rezervne snage od Potideje su takođe poražene. Korinćani i Potidijanci su izgubili 300 vojnika, a Atinjani 150.

Duga i skupa opsada

Atinjani ostaju van Potideje neko vreme, pa dobijaju pojačanje od 1.600 hoplita. Obe strane grade zidove. Atinjani uspevaju da blokiraju Potideju morskom blokadom. Tokom blokade predstavnici Atine i Sparte se sastaju i proglašava se rat.

Opsada je mnogo koštala, pa Atinjani nisu bili baš sretni. Alkibijad i Sokrat su bili kao vojnici u toj bici, a Sokrat je Alkibijadu spasio život.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Naupakta odvijala se 429. pne. u ranoj fazi Peloponeskog rata. Bila je to bitka između Atinske flote i kombinirane flote Sparte i Korinta.

Sadržaj
1 Značaj Naupakta
2 Malobrojniji Atinjani napadaju korintski konvoj
3 Spartanci uveravaju Korinćane da će dobiti bitku jer ih ima više
4 Bitka
5 Vidi još

Ambrakija i Kaonija su molile Spartu da osvoji Akarnaniju, što bi omogućilo Sparti da napadne Naupakt, atinsku pomorsku bazu u Korintskom zalivu. Spartanski general Kned je sa flotom i 1.000 hoplita udarao po Akarnaniji, a za to vreme je atinska flota pod komandom Formija čekala u Korintskom zalivu u slučaju napada na Naupakt. Kned je bio poražen u Akarnaniji, a korintska flota je kasnila.

Malobrojniji Atinjani napadaju korintski konvoj

Korinćani su imali 47 brodova, ali nisu se usuđivali da napadnu Formija, iako je imao samo 20 brodova. Korinćani su bili zaduženi za snabdevanje Kneda i njegovih trupa. Veći korintski brodovi su štitili brodove za snabdevanje, praveći krug oko njih. Atinjani su napravili liniju i neprekidno su plovili kraj Korintskih brodova, prisiljavajući korintske brodove da plove u kompaktnoj formaciji. Kad su korintski brodovi napravili krivi manevar, Atinska flota pod komandom Formija je napala. Atinjani su zarobili 12 brodova, potopili još više, a ostalima dopustili da pobegnu.

Spartanci uveravaju Korinćane da će dobiti bitku jer ih ima više

Formio je nastavio da sledi korintske brodove. Korintskim brodovima su se pridružili spartanski. Atina šalje 20 dodatnih brodova, ali kasne blizu Krita. Prve sedmice posle bitke Peloponežani okupljaju flotu od 77 brodova usidrenu na ulazu u zaliv, nasuprot atinskim brodovima. Korinćani nisu želili još jednu bitku, a Spartanci su ih smatrali kukavicama, jer je atinskih brodova bilo daleko manje. Kned i Bradid su uveravali Peloponežane da su jednostavno nepripremljeni i da će sigurno dobiti drugu bitku, jer se bore na svom terenu, imaju daleko više brodova opreme i hoplita.

Ni Atinjani se nisu želili boriti, jer ih je bilo daleko manje. Ali Formio je verovao da su Atinjani najiskusniji na moru i da zato mogu pobediti daleko brojnijeg neprijatelja.

Bitka

Peloponežani su želeli da navuku atinske brodove u najuži deo zaliva, a Formio je želio da se bori kod Naupakta. Peloponežani formiraju 4 reda, sa 20 brodova na desnom krilu koji se prave da idu za Naupakt, što je bio trik, koji je naveo Formija da se pokrene da ih zaustavi. Devet atinskih brodova je uhvaćeno ili uništeno, a preostalih 11 je pobeglo. Deset brodova je otišlo u Naupakt, a jedanaesti je koristio trgovački brod kao mesto za sakrivanje. Kad je taj brod naglo potopio peloponeški brod pod komandom Timokrata, neiskusni Peloponežani se uplašiše i počeše bežati, a 11 atinskih brodova ih je napalo i potopilo 6, a ostale ganjalo po zalivu. Kad je stiglo atinsko pojačanje od 20 brodova, Peloponežani su se potpuno povukli.

Izvor: AutoWeek.nl

Bitka kod Tanagre odvijala se 426. pne. između Atine i Tanagre. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

Ostrvo Melos je odbilo da se pridruži Delskom savezu, čak i pod pritiskom. Godine 426. pne. Atina šalje na ostrvo Melos flotu od 60 brodova i 2.000 hoplita, pod komandom Nikija. Atinjani ne zauzimaju ostrvo, nego se iskrcavaju u Beotiji. Hopliti su krenuli prema Tanagri, gde su se spojili sa glavnom atinskom armijom koja je došla iz Atine pod komandom Hiponika i Eurimedona. Harali su okolnim seoskim područjem, a sledećeg dana pobeđuju savez Tanagre i Tebe.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Halkide odvijala se 429. pne. između Atine i Halkide sa saveznicima.

Atinjani pod Ksenofonovim vođstvom su krenuli u Trakiju da napadnu Halkidu, tokom početka Peloponeskog rata. Uništili su useve van Spartula i počeli su pregovore sa pro-atinskim frakcijama u Halkidi. Protu-atinske frakcije su tražile pomoć Olinta.

Zajednička armija Halkide, Spartule i Olinta bori se protiv Atinjana. Hopliti su poraženi i vraćaju se u Spartulu. Konjanici s druge strane pobeđuju Atinjane. Kad im je stiglo pojačanje, započinju drugi napad na Atinjane. Atinjani beže u panici. Gube generale i preko 430 ljudi.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Olpeje odigrala se 426. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata, u kojoj Atina pobeđuje.

Sadržaj
1 Atina i Sparta uvučeni u lokalni sukob
2 Spartanci poraženi
3 Demostenova varka
4 Vidi još

Godine 426. pne. 3.000 hoplita iz Ambrakije napali su deo Akarnanije i okupirali su utvrđenu Olpeju. Akarnanija traži pomoć od 20 atinskih brodova i od atinskog generala Demostena . Ambrakija traži pomoć od Euriloha iz Sparte, koji prolazi neprimetno kraj Akarnanaca.

General Demosten dolazi u zaliv ispod Olpeje sa brodovima, 200 hoplita i 60 strelaca. Pridružio se armiji Akarnanije. Ambrakija i Peloponežani su imali više vojske, pa Demosten odlučuje da postavi zasedu sa 400 hoplita iz Akarnanije.

Demosten postavlja na desno krilo Atinjane i trupe iz Mesene, a u centru i na levom krilu trupe iz Akarnanije. Euriloh je na levom krilu svoje armije direktno suočen Demostenu.

Spartanci poraženi

Kad je počela bitka Euriloh je poluokružio Demostena i pretilo je da ga potpuno okruži. Onda su hopliti iz Akarnanije postavljeni kao zaseda ušli u bitku. Ubijaju Euriloha i izazivaju paniku kod levog krila tj. Spartanaca.

Nasuprot tome, s desne strane Vojska iz Ambrakije pobeđuje levo krilo od Akarnanije, ganjajući ih do Argosa. Mećutim ostatak trupa iz Akarnanije dolazi da pomogne i pobeđuje trupe iz Ambrakije. Demosten je izgubio 300 ljudi.

Kad je Euriloh ubijen, komandu je preuzeo Menedaj. Menedaj pokušava da sklopi mir sa Demostenom. Demosten dopušta da samo vođe pobegnu. Ipak Menedaj sa trupama pokušava beg. On uspeva da pobegne, a 200 vojnika iz Ambrakije je ubijeno prilikom bega.

Demostenova varka

U međuvremenu iz Ambrakije je dolazila druga vojska, koja nije znala za poraz od prethodnog dana. Demosten se pretvara da je on drugi deo njihove armije i iznenađuje ih preko noći ubijajući većinu. Drugi su pobegli, ali je veliki deo kasnije uhvaćen. Ambrakija je izgubila oko 1.000 vojnika tokom 2 dana.

Demosten je sad mogao lako zauzeti Ambrakiju. On to ne čini, nego se sklapa 100-godišnji mir.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Pilosa odigrala se 425. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. S tom bitkom je povezana Bitka kod Sfakterije. Bitka je završila Atinskom pobedom.

Sadržaj
1 Uvod
2 Demostenov plan
3 Sparta povlači armiju iz Atike
4 Pripreme Sparte za osvajanje Pilosa
5 Bitka
6 Posle bitke
7 Vidi još

U proleće 425. pne. Sparta pomaže Mesini na Siciliji da se pobuni protiv Atine. U isto vreme Sparta započinje novu invaziju Atike pod komandom kralja Agisa. Atinjani šalju 40 brodova prema Siciliji pod komandom Eurimedona . Od njih se zahteva da usput pomognu i Korkiri. Demosten nakon pobede u bici kod Olpeje, putuje sa flotom. Zbog nevremena se sklanjaju kod Pilosa ( jedna prirodna luka Peloponeza oko 70 km od Sparte), što im je odgodilo putovanje do Korkire.

Demostenov plan

To se svidilo Demostenu, jer je imao plan da utvrdi Pilos, dobije dobro uporište ne tako daleko od Sparte. Osnovna strateška zamisao je bila da se potakne pobuna helota, robova o kojima je Sparta zavisila. Heloti su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom, dok su građani Sparte vežbali da budu vojnici. Drugi komadanti su smatrali da je Demostenova ideja gubljenje vremena, ali čekajući poboljšanje vremena, vojnici su napravili utvrđenje za 6 dana. Demosten je ostao kraj utvrđenja sa 6 brodova, dok je ostatak flote nastavio put prema Korkiri i onda prema Siciliji.

Sparta povlači armiju iz Atike

Kad je Sparta uočila da se Atina utvrdila kod Pilosa, povlače svoju armiju iz Atike. Idu prema Pilosu i sazivaju flotu od 60 brodova sa naredbom da se nađu kod Pilosa. Demosten je uočio spartanske namere, pa šalje dva svoja broda da pozovu ostatak flote. Luka kod Pilosa je veliki zaliv, kod koga je morski prilaz gotovo potpuno blokiran šumovitim ostrvcetom Sfakterijom. Postojao je samo uzak prolaz sa obe strane Sfakterije.

Pripreme Sparte za osvajanje Pilosa

Spartanci su nameravali da blokiraju utvrđenje Pilos i sa mora i sa kopna.Nameravali su da blokiraju oba uska prolaza kraj Sfakterije, da bi atinskoj floti sprečili ulazak u luku. Spartanci iskrcavaju na Sfakteriju 440 hoplita pod vođstvom Epitada. Ostatak armije pripremaju za osvajanje utvrđenja, a ako ne uspiju počeće opsadu. Demosten je imao malo hoplita. Većina njegovih vojnika su bili nenaoružani mornari. Na najslabiji deo utvrđenja, gde je očekivao Spartansko iskrcavanje, postavlja 60 hoplita, a ostatak vojnika postavlja na zidine.

Bitka

Pod komandom Brasida i Trasimelida 43 spartanska broda pokušavaju da se iskrcaju, ali Atinske trupe su pružile žestok otpor. A i teren je bio izuzetno kamenit. Brasid je bio ozleđen, a spartanske trupe su odbijene. Spartanci su napadali tvrđavu 3 dana i zaključili su da ne mogu osvojiti utvrđenje.

Posle trećeg dana vraća se atinska flota sa 50 brodova. Spartanci nisu blokirali ulaz u luku, nego su zbog svoje inferiornosti u morskim veštinama baš želili da se sukobe sa atinskim brodovima u skučenom prostoru. Atinska flota ulazi u pomorsku bitku sa spartanskom flotom i spartanski brodovi beže. Spartanske trupe iskrcane na Sfakteriji ostaju odsečene bez ikakvog prevoza.

Posle bitke

Nakon proterivanja spartanskih brodova, atinski brodovi okružuju osrvo Sfakeriju, spečavajući beg Spartanaca sa Sfakterije. Spartanci pokušavaju sklopiti mir sa Atinom kojim bi povratili vojnike sa Sfakterije. Šalju ambasadora u Atinu. Atinjani ostaju u Pilosu 72 dana, a za to vreme ne nalazi se diplomatsko rešenje. Atinjani konačno savladavaju Spartance na Sfakteriji.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Delija

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   424. pne.   
Lokacija:   Delij   
Rezultat:   Beoćanska pobeda   
Sukobljene strane   
Atina   Beotija   
Jačina   
oko 18.000   oko 18.000   
Gubici   
oko 1200   oko 500   

Bitka kod Delija odigrala se 424. pne. između Atine i Tebe, hegemona Beotije i saveznika Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. U bici pobeđuje Teba koristeći i tehnološke i taktičke inovacije.

Sadržaj
1 Uvod
2 Početni raspored snaga
3 Bitka
4 Upotreba novog oružja
5 Značaj bitke
6 Vidi još

Uvod
Peloponeski rat   
Sibota – Potideja – Halkida – Naupakt – Tanagra – Olpeja– Pilos – Sfakterija – Delij – Amfipolis – Mantineja– Sicilijanska ekspedicija– Sima – Kinosema – Kizik – Notijum – Arginuska ostrva – Egospotam   

Atinski generali Demosten i Hipokrat planirali su da napadnu Beotiju. Demosten greškom odlazi prerano, iskrcava se, ali biva izdan. Hipokrat još nije bio stigao, tako da Demosten nije mogao napasti i prisiljen je da se povuče.

General Hipokrat kasnije stiže u Beotiju i učvršćuje se u Deliju. Utvrđenje je završeno za 5 dana. Hipokrat ostvlja deo ljudi u utvrđenju, a deo šalje natrag. Tebanci su skupili vojsku da napadnu Hipokrata, ali pošto su primetili da Atinjani odlaze smatrali su da nema smisla napadati. Pagonda iz Tebe je bio komadant udruženih snaga Beotije. On se zalagao da svejedno napadnu, jer je znao da će se Atinjani vratiti i da će koristiti Delij koa bazu za napade.

Početni raspored snaga

Pagonda je postavio svoju armiju blizu Atinjana. Obe armije su bile sakrivene brdom jedna od druge.

Beoćani su imali 7.000 hoplita, 1000 konjanika, 500 peltasta i 10.000 lako naoružanih vojnika. Formirali su red od 25 ljudi. Na desnom krilu su bili vojnici iz Tebe, na centru vojnici iz Halijartre i Koroneje, a levo krilo drže vojnici iz Tespije, Tanagre i Orhomene.

Kad je general Hipokrat saznao kolika je Beoćanska vojska pridružio se glavnim atinskim snagama, ostavljajući 300 konjanika u Deliju. Atinjani su imali podjednako hoplita i konjice kao Beoćani, ali imali su mnogo manje lako naoružanih vojnika. Jedan od atinskih vojnika u bici bio je filozof Sokrat, koji je spasio Alkibijada tokom povlačenja.

Bitka

Dok je general Hipokrat držao govor vojnicima Beoćani napadoše. U centru se odvijala najveća borba. Beoćansko levo krilo je bilo okruženo i blizu poraza. Samo su se Tespijci na levom krilu dobro držali. Pobedonosna atinska linija je okružila Tespijce i nastala je zabuna u kojoj su Atinjani ubijali jedni druge umesto Tespijce. Tada se još nisu upotrebljavale oznake na štitovima da bi prepoznali svoju stranu.

Pagonda šalje konjicu da pomogne levom krilu i pobeđuju zbunjene Atinjane. U međuvremenu i Beoćansko desno krilo je bilo uspešno i Atinjani se dadoše u beg. Kad je vojska atinskog centra videla da su ostali bez oba krila i oni pobegoše. Ubijeno je oko 500 Beoćana i 1.000 Atinjana, uključujući generala Hipokrata.

Upotreba novog oružja

Beoćani su ganjali Atinjane do noći. Atinjani se vraćaju u Delijsku tvrđavu. Beoćani zahtevaju da Atinjani napuste njihovu svetu zemlju. Atinjani odgovaraju da je ta zemlja sad njima sveta i da drže Delij u samoobrani jer je Beotija postala saveznik Sparte.

Dve sednice nije bilo bitke, a onda se Beoćanima pridružuje 2.000 hoplita iz Korinta kao i druge savezničke trupe. Beoćani prave čudnu napravu, koja je bila jedna vrsta bacača plamena i koristeći se njom pokušavaju isterati Atinjane vatrom iz Delija. Ubijeno je 200 Atinjana, a ostali su pobegli. Beotija povraća Delij pod svoju kontrolu. General Demosten nije znao da je general Hipokrat izgubio bitku i iskrcava se sa vojskom, da bi ubrzo bio poražen.

Značaj bitke

Ova bitka je značajna ne samo zbog inovacija i korištenja novih tehnologija. Značajna je jer Pagonda koristi planiranu taktičku borbu po možda prvi put u historiji. Dotada su bitke između grčkih polisa bili jednostavni sukobi između masovnih formacija hoplita, gde konjica nije igrala značajniju ulogu. U Deliju Pagonda koristi dublje redove, rezerve, konjičke intervencije i postepenu promenu taktike tokom bitke.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Sfakterije
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   425. pne.   
Lokacija:   Sfakterija   
Rezultat:   Atinska pobeda   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
oko 3.000   440   
Gubici   
vrlo malo   148   


Bitka kod Sfakterije odigrala se 425. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. S tom bitkom je povezana Bitka kod Pilosa.Bitka kod Sfakterije je faktički drugi deo te bitke kod Pilosa. Bitka je završila Atinskom pobedom.

Sadržaj
1 Uvod
2 Sporazum o primirju
3 Kleon odbija mirovni dogovor
4 Kleona optužuju
5 Kleon uspeva zauzeti Sfaktariju
6 Vidi još

Atinjani su se utvrdili u Pilosu i uspešno su odbili sve spartanske pokušaje da osvoje utvrđenje. Pedeset atinskih brodova je pobedilo 60 spartanskih brodova u bici kod Pilosa. Na ostrvo Sfakterija pre pomorske bitke bilo je iskrcano 440 spartanskih hoplita pod vođstvom Epitada. Posle pomorske bitke ostali su odsečeni i blokirani. To je predstavljalo veliki šok za Spartance pa šalju predstavnike na pregovore o primirju na Pilosu. Cilj je bio da sačuvaju trupe na Sfakteriji.

Sporazum o primirju

Dogovoreno je primirje sa sledećim tačkama:
Svi spartanski brodovi trebaju se predati Atinjanima tokom primirja
Atinjani će dozvoliti Spartancima da pod nadzorom šalju snabdevanje trupama na Sfakteriji. Ne dozvoljava se poseta Sfakteriji.
Nijedna strana neće napasti drugu. Sparta neće pokušavati osvojiti utvrđenje u Pilosu, a Atinjani neće napadati Spartance na Sfakteriji
Atinjani će prevesti spartanske ambasadore u Atinu na pregovore o miru. Kad završe pregovori vratiti će ih u Pilos. Kad se vrate Spartancima će se vratiti brodovi.

Obe strane su se složile da kršenje bilo kojega od uveta primirja znači momentalno poništenje dogovora o primirju. Sparta je predala brodove i spartanski ambasadori su otputovali u Atinu.

Kleon odbija mirovni dogovor

Spartanski ambasadori su hteli da se sklopi mir izmežu Atine i Sparte, samo da Atina omogući povratak Spartanaca sa Sfakterije. Prije je Atina tražila mir, a Sparta je odbijala. Sad Kleon odbija da u ime Atine prihvati mir.

Smatra da je Atina u prednosti. Zahteva da se Spartanci na Sfakteriji predaju i dovedu u Atinu. Sledeći zahtev je da Sparta vrati sve teritorije po prethodnom mirovnom sporazumu. To su po njemu preduslovi za pregovore o miru. Spartanci traže da se formira arbitrarni komitet, ali Kleon odbija. Spartanski ambasadori se vraćaju neobavljena posla u Pilos.

Kad su se vratili Atinjani tvrde da su Spartanci prekršili dogovor o primirju napadajući utvrđenje, te da zato ne vraćaju spartanske brodove. Spartanci su protestvovali i spremali se za napad.

Kleona optužuju

Atinska blokada Sfakterije je trajala jako dugo. Atinjani su imali malo hrane, vode i smeštaja. S druge strane Spartanci su imali dovoljno hrane za sebe i za hoplite na Sfakteriji. Spartanci bi helotima obećavali novac i slobodu, ako bi dopremili hranu na Sfakteriju. Tako je atinska blokada Sfakterije bila probijana.

U Atini su se počeli žaliti što nisu prihvatili mirovni sporazum sa Spartom. Osećalo se da će zima značiti kraj blokade i da će tada Spartanci uspeti pobeći. Kleon je postajao nepopularan jer je on blokirao mirovni sporazum. On je s druge strane tvrdio da kuriri lažu o pravom stanju stvari. Zbog toga su ga prisilili da sam izvidi situaciju. Uverivši se da je vrlo loše, tvrdi da je to zbog nedostatka dobrog vođstva, pa zato Kleon predlaže novu ekspediciju sa kompetentnim generalima. Osim toga Kleon je govorio da bi on davno zauzeo Sfaktariju za 20 dana . Zbog tih reči postavljaju ga na čelo ekspedicije.

Kleon uspeva zauzeti Sfaktariju

Demosten je s druge strane planirao da se iskrca na Sfakteriji. Jedan Spartanac je nepažnjom zapalio većinu šume na Sfakteriji, pa se teren mnogo bolje vidio. Kad je došao Kleon, poslali su poruku tražeći od Spartanaca na Sfakteriji da se predaju. Sledeće noći Atinjani iskrcavaju 800 ljudi na obe strane ostrva pre zore. odmah su napali jedan od tri Spatranska logora i iskoristvši iznenađenje pregazili ih.

Do zore svi Atinjani su se iskrcali i proterali su Spartance do malog utvrđenja na ostrvu. Spartanci su se borili, ali obrana je razbijena pomoću strelaca, koji su ih pokrili sa bokova. Kleon i Demosten su pozvali Atinjane natrag, da bi dali Spartancima vremena da se živi predaju. Posle međusobnih rasprava Spartanci se predaju. Od 440 Spartanskih hoplita 148 je ubijeno. Posle bitke obe strane se povlače, a Kleon se vraća u Atinu ispunivši obećanje da će osvojiti ostrvo za 20 dana.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Amfipolja

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   422. pne.   
Lokacija:   Amfipolj   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
oko 2.000   oko 2.500   
Gubici   
oko 600   8   

Bitka kod Amfipolja odigrala se 422. pne. između Atine i Sparte. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. Sparta je 424. pne. zauzela Amfipolj sa mnogim rudnicima srebra u okolini. To je bio težak financijski udar za Atinu. Sve to dovodi do bitke u kojoj Spartanci pobeđuju. Posle bitke ni Sparta ni Atina ne žele nastavak rata pa se sklapa Nikijin mir 421. pne.

Sadržaj
1 Osvajanje Amfipolja 424/423 pne.
2 Primirje 423. pne
3 Bitka 422. pne.
4 Posledice
5 Vidi još

Osvajanje Amfipolja 424/423 pne.

U približno isto vreme kad se dešavala bitka kod Delija zime 424/423 pne. spartanski general Brasida opseda Amfipolj. Amfipolj je atinska kolonija u Trakiji na reci Strumi. Grad je branio atinski general Eukle, koji je molio Tukidida da žto pre stigne u pomoć.

Da bi osvojio grad pre nego što stigne Tukidid, Brasida velikodušno obećava svima koji ostanu, da im neće dirnuti imovinu, a onima koji hoće da odu nudi slobodan prolaz. Amfipolj se tako predao iako se atinski general Eukle tome protivio. Tukidid je stigao u obližnju luku istog dana kad se grad predao. Tukididu prilaze oni koji su napustili grad. S druge strane Brasid pravi savezništva sa tračkim gradovima, a i sa Perdikom iz Makedonije. Atinjani su se bojali da će njihovi drugi saveznici u tom području brzo kapitulirati, ako im Brasida ponudi povoljne mirovne uvete. Tukidida smatraju odgovornim za pad Amfipolja, iako se on žalio da nije mogao stići na vreme. Pozvan je u Atinu, gde su mu sudili i proterali ga.

Primirje 423. pne

Posle pada Amfipolja Atina i Sparta potpisuju primirje. Atina se nadala da može utvrditi još više gradova kao pripremu za buduće napade od strane Brasida. Spartanci su se nadali da će Atina konačno da im vrati zarobljenike iz bitke kod Sfakterije 424. pne.. Prema primirju svaka strana ostaje ondje gde jest i primirje je trebalo trajati godinu dana. Tokom pregovora o primirju Brasida zauzima jedan grad i odbio je da ga vrati kad mu je stigla vest o primirju. Kleon je poslao vojsku da to mesto vrate iako je bilo primirje.

Bitka 422. pne.

Kada je prošlo primirje 422. pne., Kleon je stigao u Trakiju sa 30 brodova, 1200 hoplita, 300 konjanika i drugim trupama od atinskih saveznika. Ponovo je zauzeo Toronu i Skion. Brasida je imao 2.000 hoplita, 300 konjanika te neke trupe u Amfipolju. Brasida nije bio siguran da može pobediti, pa se vratio u Amfipolj. Kleon je krenuo prema Amfipolju, pripremajući se za bitku. Pošto Brasida nije izašao, Kleon se vraća. U tom trenutku Brasida izlazi iz Anfipolja i napada dezorganiziranu atinsku vojsku. Tokom te trke Brasida biva smrtno ranjen. Kleon je takođe ubijen u bici. Cela atinska vojska je pobegla, a 600 je ubijeno putem. Samo 8 Spartanaca je ubijeno u bici.

Posledice

Brasida je sahranjen u Amfipolju, a Amfipoljani ga poštuju kao osnivača grada. Posle bitke i Atini i Sparti je bilo dosta rata, pa potpisuju Nikijin mir 421. pne. .

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Sime   
   
Vreme:   411. pne.   
Lokacija:   kraj Sime   
Rezultat:   neodlučno   
Sukobljene strane   
Sparta   Atina   
Jačina   
oko 27 brodova   oko 20 brodova   
Gubici   
3 broda   6 brodova

Bitka kod Sime odigrala se 411. pne. između Sparte i Atine na ostrvu Sima u jugoistočnom Egeju. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

Uvod

Kada se 413. pne. u Kariji pobunio Amorg, sin persijskog cara Darija II, Atina je pomagala pobunu. Darije II zato odlučuje da pomaže Spartu protiv Atine. Sparta je napravila savez sa Persijom. Sporazum sa Persijom je napravio Terimen, a Spartansku flotu jer preuzeo Astioh. Astioh je krenuo sa Spartanskom flotom prema Knidu da bi dobio 27 opremljenih persijskih brodova za bitku protiv Atine. Atinska flota je bila stacionirana na Samosu pod komandom Harmina. Atinjani su bili obavešteni o kretanju spartanske flote i pripremili su se da ih presretnu kod Sime.

Bitka
Peloponeski rat   
Sibota – Potideja – Halkida – Naupakt – Tanagra – Olpeja– Pilos – Sfakterija – Delij – Amfipolis – Mantineja– Sicilijanska ekspedicija– Sima – Kinosema – Kizik – Notijum – Arginuska ostrva – Egospotam   

Tokom bitke je bila oluja sa veoma slabom vidljivošću, tako da su mnogi spartanski brodovi bili odvojeni od glavnine flote. Atinski komadant Harmin se borio sa 20 brodova protiv spartanskog levog krila, kojega je jedino i vidio pri oluji. Pri tome potapa 3 broda.

Onda stiže ostatak spartanske flote i opkoljava Atinjane. Harmin se povlači na Halikarnas kad je izgubio 6 brodova. Ostatak Atinske flote dolazi sa Samosa i plovi prema Knidu, ali nijedna strana više ne ulazi u okršaj.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Mantineje
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   418. pne.   
Lokacija:   Mantineja,Peloponez   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Sparta   Argos
Atina   
Jačina   
oko 4.200   oko 4.000   
Gubici   
oko 300   oko 1100   

Bitka kod Mantineje odigravala se 418. pne. između Sparte i saveznika sa jedne strane te Argosa i Atine s druge strane. To je bila najveća bitka Peloponeskog rata. Atina je uspešno razbila Peloponeski savez i stvorila proatinski demokratski savez državica Peloponeza. Sparta pobeđuje u bici kod Mantineje i time razbija demokratski savez državica Peloponeza , a većina članova tog saveza se vraća u Peloponeski savez. Sparta se spasava od strateškog poraza i ponovo uspostavlja dominaciju na Peloponezu.

Sadržaj
1 Uvod
2 Početni raspored
3 Bitka
4 Posledice
5 Vidi još

Moćna država na Peloponezu Argos, uz atinsku pomoć 420. pne. pravi koaliciju demokratskih državica Peloponeza. Te državice razbijaju vezu Sparte sa njenim saveznicima Korintom i Tebom. Sparta pokušava da razbije koaliciju, ali bezuspešno. Spartanski kralj Agis II je 418. pne. sklopio primirje sa Argosom. To je bio izuzetno nepopularan potez da je zbog toga skoro zbačen s trona. Ohrabreni Argos sa saveznicima i uz pomoć malo Atinjana pokušava da zauzme Tegeju, blizu Sparte. Sparta je prinuđena da sa saveznicima porazi Argos. Atina ulazi u bitku da zaštiti saveznika. Nikijin mir je definitivno time prekršen.

Početni raspored

Bitka se odvijala kod Mantineje 418. pne. . Na strani Sparte su bili Korint, Arkadija, Teba i drugi saveznici. Spartanski kralj Agis II je krenuo na Mantineju da bi se sukovio sa Argosom, ali Argos se povlači. Sledećeg dana vojska Argosa iznenađuje Spartance, ali Spartanci uspevaju da se reorganiziraju i pričekaju saveznike.

Na levoj spartanskoj strani su bile elitne jedinici Spartanaca, Brasidovi veterani i Tračani. U sredini su bili vojnici iz Sparte i Arkadije, a na desno iz Tege. Na desnoj strani argoske vojske bili su vojnici iz Mantineje, u centru vojnici iz Argosa, a levo Atinjani. Tukidid nije znao tačno broj ljudi na svakoj strani, ali procenjuje da je bilo 4.200 vojnika Spartanske strane i nešto manje na strani Argosa i Atine.

Bitka

Desna krila svake strane su nastojala zakriliti, tj poluopkoliti leva krila suprotne strane. Agis II uočava slabosti i opasnosti na svojoj levoj strani i zbog toga izdaje komande da se vojnici levee strane izmaknu iz svoje linije i da se poravnaju sa vojnicima iz Mantineje koji su ih okruživali. Pošto se tako u liniji stvara rupa, on istovremeno naređuje popunjavanje rupe u liniji vojnicima sa svoje desne strane. Međutim Spartanci nisu bili dovoljno koordinirani, tako da ne dolazi do popunjavanja rupe na vreme. U rupu ulaze vojnici iz Mantineje.

Međutim Spartanci su bili dosta hrabri vojnici, koji se nisu razbežali, iako su tu gubili. Time su stvorili dovoljno vremena desnoj strani da napreduje. U međuvremenu je spartanska desna strana uspela da okruži dovoljno suprotnu stranu, gde su se nalazili vojnici Argosa i Atine, koji onda beže. Na bojištu ostaju samo vojnici iz Mantineje, koji se sad i sami moraju povlačiti. Atina i Argos su izgubili 1100 vojnika, dok je Sparta izgubila oko 300 vojnika.

Posledice

Pobedom Sparte u toj bici demokratski savez državica Peloponeza je razbijen te većina njegovih članova se vraća u Peloponeski savez. Sparta se spasava od strateškog poraza i ponovo uspostavlja dominaciju na Peloponezu. Sparta i Atina ponovo potpisuju mir na 50 godina, a Argos postaje spartanski saveznik.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Kinoseme je pomorska bitka između Atine i Sparte, a odigrala se na Helespontu 411. pne.. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

U to vreme u Atini se desio oligarhijski prevrat. Atinska flota sa Samosa je bila protiv tog oligarhijskog prevrata.

Peloponeska flota pod vodstvom Sparte bila je stacionirana u Miletu i čekala je feinčansku flotu, koja je bila zadržana od strane Alkibijada, što Spartanci nisu znali. Spartanski general Mindar isplovljava sa 73 broda prema Hiosu, što navodi Atinjane da se pokrenu sa 55 brodova sa Samosa.

Atinjanima se kasnije priključuju dodatni brodovi, tako da ih ima 76. I Spartancima se priključuju dodatni brodova, pa imaju 86 brodova.
Peloponeski rat   
Sibota – Potideja – Halkida – Naupakt – Tanagra – Olpeja– Pilos – Sfakterija – Delij – Amfipolis – Mantineja– Sicilijanska ekspedicija– Sima – Kinosema – Kizik – Notijum – Arginuska ostrva – Egospotam   

Atinski brodovi su zaplovili prema Helespontu, kad su saznali za kretanje Peloponeške flote. Kod flote Peloponežana Sirakužani su bili na levom krilu, a Spartanski brodovi na desnom krilu. Kod Atinske formacije Trasil je komandovao levom, a Trasibul desnom stranom. Pokušavali su jedni druge da zakrile, tako da su dosta rastegli svoje linije.

U početku su Spartanci uspeli proći kroz centar atinske linije, ali Trasibul je uspeo reorganizirati pozicije atinskih brodova i počeo je ganjati Spartanske brodove, koji su sad bili van formacije. Spartanski brodovi su se povukli, a onda su to učinili i sirakuški. Atinjani su uhvatili 21 brod. Ostali su pobegli. Atinjani su izgubili 15 brodova. Atinska pobeda je pomogla svrgavanju oligarhije u Atini

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Kizika

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   410. pne.   
Lokacija:   kraj Kizika, Helespont   
Rezultat:   Pobeda Atine   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
86 brodova   80 brodova   
Gubici   
nekoliko brodova   cela flota   

Bitka kod Kizika je pomorska bitka između Atine i Sparte u kojoj je 410. pne. atinska flota potpuno uništila spartansku flotu. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata. Pobeda u toj bici omogućila je Atini da povrati veliki broj gradova oko Helesponta. Uoči poraza Spartanci su ponudili mir, što je Atina odbila.

Sadržaj
1 Uvod
2 Bitka
3 Posledice
4 Vidi još

Posle atinske pobede kod Abida 411. pne. spartanski admiral Mindar zahteva pojačanja od Sparte, a sa persijskim satrapom je radio na novoj ofanzivi. Atina je međutim ostala bez novca za vođenje rata. Tako u proleće 410. pne. Mindar gradi flotu od 80 brodova i uz pomoć persijskih trupa opsedaju i zauzimaju Kizik.

Atinska flota se povlači sa Helesponta prema Kardiji, da bi izbegli okršaj sa ojačalom spartanskom flotom. Alkibijad, Teramen i Trazibul traže novac da bi obnovili flotu i uspevaju ponovo stvoriti flotu od 86 brodova. Ta flota sa kopnenom vojskom kreće prema Helespontu, da se sukobe sa Spartancima.

Bitka

Atinska flota je ušla u Helespont noću da ne bi bilo prebrojano koliko imaju brodova. Iskrcali su se blizu Kizika. Zatim su podelili flotu. Alkibijad je krenuo prvi napred sa 20 brodova, a Teramen i Trazibul su se prikradali odotraga. Spartanski admiral Mindar je ugledao samo Alkibijadov deo, pa je smatrao da su Atinjani mnogo inferiorniji. Krenuo je prema Alkibijadu. Alkibijadovi brodovi su se razbežali, a Mindar je krenuo za njima.

Kad je Mindar odmakao dovoljno daleko od luke u Kiziku, Alkibijad je okrenuo brodove prema Mindaru, a Teramen i Trazibul su zauzeli poziciju da odseku odstupnicu Mindaru. Mindar je upao u zamku, pa kreće prema jednoj plaži južno od grada, gde se nalazio persijski satrap Farnabaz sa vojskom. Tokom bega spartanski brodovi su pretrpili gubitke, ali dolaze do obale.

Alkibijadova vojska dolazi do spartanskih brodova na obali i počela ih povlačiti kukama. Persijska mnogo brojnija vojska ulazi u bitku i uspeva da otera Atinjane prema moru. Trasibul i Teramen ulaze u bitku i atinska vojska pobeđuje Spartance i Persijance. Uhvaćeni su svi spartanski brodovi. Mindar je ubijen. Spartanski saveznici su zapalili svoje brodove pri povlačenju.

Posledice

Posle dramatične pobede Atina kontroliše celi Helespont. Sledećeg dana ulaze u Kizik, koji se predao bez borbe. Demoralizirana Sparta traži mir, ali Atina odbija. Pobeda pridonosi padu oligarhije u Atini.

Atina je međutim bila u velikim financijskim teškoćama. Zbog toga Atina nije bila u stanju da ofanzivno iskoristi pobede na bojnom polju i proširi dovoljno teritorije. Sparta sa druge strane dobija financijsku pomoć Persije , pa iznova gradi flotu i ponovo kreće na pohode protiv Atine. Atina će posle ovoga uspeti još jednom da pobedi u bici kod Arginuskih ostrva. Ali poraz u bici kod Egospotama 405. pne. označiti će brzi kraj rata.

Iako je uništila celu spartansku flotu u bici kod Kizika, Atina nije uspela da ostvari dugoročnu prednost. Bitka je samo poslužila da odgodi ishod rata.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Arginuskih ostrva
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   406. pne.   
Lokacija:   Arginuska ostrva kraj Lezbosa   
Rezultat:   Pobeda Atine   
Sukobljene strane   
Atina   Sparta   
Jačina   
155 brodova   120 brodova   
Gubici   
25 brodova   70 brodova   

Bitka kod Arginuskih ostrva je bitka između Atine i Sparte, koja se odigrala 406. pne.. To je bila jedna od bitaka Peloponeskog rata.

Spartanci pod komandom Kalikratida blokirali su na ostrvu Lezbos Atinjane pod komandom Konona. Atina šalje u pomoć 155 brodova sa nedovoljno veštom posadom. U Atini je bilo ostalo jako malo veštih veslača, tako da su na brodove ukrcali oslobođene robove. Pošto nije bilo mornaričkih oficira na raspolaganju flotom je komandovalo 8 generala. Kalikratida sa 120 brodova presreće atinsku flotu.

Početni raspored

Pošto su znali da se suočavaju sa iskusnim spartanskim posadama, Atinjani odlučuju da primene novu strategiju. Umesto tradicionalne jedne linije brodova, Atinski centar se sastojao od dve linije, sa širim razmacima među brodovima. Brodovi iz druge linije time su mogli štititi bokove brodova prve linije. Nesigurni kako da se bore protv te formacije, Spartanci se nisu usudili da napadnu Atinski centar.

Bitka

Detalji bitke nisu jasni, ali kako je bitka trajala, dolazila je do izražaja supriornost u broju Atinjana na krilima,pa su se spartanski bokovi počeli savijati. Prisustvo očuvanog centra omogućilo je da se dalje sabije spartanska formacija. Konačno Spartanci beže, gubeći 70 brodova. Atinjani su izgubili 25 brodova. Kalikratida je ubijen u bici.

Posledice

Posle bitke Atinjani su pretrpili gubitke. Zbog oluje nakon bitke nisu mogli da spasu mnogo mornara sa potopljenih brodova. Po povratku u Atinu smenili su oficire jer nisu spasili mornare sa potopljenih brodova. Šestoricu su pogubili, a među njima je bio i Perikleov sin. Neki su pobegli, pa im se sudilo u odsustvu. Izostanak talentovanih komadanata se osetio sledeće godine u bici kod Egospotama.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Notijuma
   
Deo Peloponeski rat   
Vreme:   406. pne.   
Lokacija:   Notijum kraj Efesa   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Sparta   Atina   
Jačina   
70 brodova   80 brodova   
Gubici   
nijedan   22 broda   

Bitka kod Notijuma je pomorska bitka između Atine i Sparte, koja se odigrala 406. pne.. Bila je to jedna od bitaka Peloponeskog rata. U bici pobeđuje Sparta. Pre bitke Alkibijad je ostavio Antioha da blokira izlaz spartanske flote iz Efesa. Kršeći Alkibijadovo naređenje Antioh pokušava uvući Spartance u borbu. Spartanci pod Lisandrom pobeđuju. To Lizandru daje renome pobednika nad atinskom flotom, a Alkibijada smenjuju u Atini.

Lizandar je postavljen 407. pne. za komadanta spartanske flote. U Efesu on uspostavlja bazu sa 70 brodova, što gradnjom brodova u samom Efesu povećava na 90. U Efesu uspostavlja diplomatske odnose sa Kirom Mlađim, koji mu daje financijsku pomoć da poveća platu veslača za trećinu. Sa povećanjem plata počeo je privlačiti iskusnije mornare iz atinske flote.

Alkibijad je želio da izazove sukob sa Lisanderom, pa dovlači atinsku flotu u Notijum blizu Efesa. Sedeći u Notijumu nije uspeo izazvati bitku sa spartanskom flotom iz Efesa. Alkibijad odlazi sa nekoliko brodova da pomogne jednom drugom atinskom komadantu u opsadi Fokeje. Većina flote, tj 80 brodova ostaje u Notijumu. Obično bi se u takvim slučajevima flota stavljala pod komandu nekoliko generala, ali Alkibijad predaje flotu Antiohu, pod naredbom da ne napada Lizandrove brodove. Zbog toga što je flotu predao samo jednom komadantu Alkibijad je kasnije kritikovan.

Bitka

Nakon odlaska Alkibijada, Antioh je komadant i odlučuje da navuče Spartance u bitku. Plovi prema Efesu sa 10 brodova. Plan mu je bio da peloponeski brodovi krenu za njim, a da poteru onda napadne ostatak atinske flote. Plan je bio sličan planu bitke kod Kizika. Međutim iznenadnim napadom Spartanci potapaju Antiohov brod, a Antioh pogiba. Preostalih devet brodova je ganjano do Notijuma, gde atinska flota nije bila dovoljno spremna za napad cele spartanske flote. U borbi 15 atinskih brodova je zarobljeno, a još sedam potopljeno. Spartanci se vraćaju u Efes slaveći pobedu, a Atinjani u Notijum da se pregrupiraju.

Posledice

Nakon što je čuo za bitku, Alkibijad prekida opsadu Fokeje i vraća se u Notijum da bi povratio paritet flota. Opet Lizander ne želi da izađe da se bori.

Poraz u Notijumu izazvao je pad Alkibijada u Atini. Bio je omiljen posle bitke kod Kizika i u njega su ulagali velike nade. Neuobičajeno postavljanje Antioha za komadanta dovelo je do teškog poraza, koji mu ne opraštaju. Njegovi politički protivnici koriste šansu i uklanjaju ga sa pozicije komadanta.

Kod obe flote izvršena je promena komadanata. Kalikratida zamenjuje Lizandra. Na atinskoj strani Alkibijada zamenjuju , ali i njegove prijatelje Trasibula i Teramena. Konon preuzima komandu. Tokom sledeće godine flote su se sukobile dva puta. Najpre je Kalikratida pobedio i zarobio atinsku flotu kraj Lezbosa. Dolazi pomoćna atinska flota i pobeđuje u bici kod Arginuskih ostrva. U toj bici gine Kalikratida. Lizander se ponovo vraća na čelo spartanske flote 405. pne. i pobeđuje Atinjane u odlučnoj bici kod Egospotama.

U Notijumu nije stradalo toliko mnogo brodova, ali imao je veliki značaj. Notijum je značio kraj Alkibijadove karijere, a Lisander je na spartanskoj strani značajno lansiran kao vojskovođa. Isto tako je bilo bitno uklanjanje Trasibula, talentiranog komadanta, koji je dosta zaslužan za mnoge atinske pomorske pobede.

Izvor: Wikipedia

Bitka kod Egospotama

Deo Peloponeski rat   
Vreme:   404. pne.   
Lokacija:   Egospotam na Helespontu   
Rezultat:   Pobeda Sparte   
Sukobljene strane   
Sparta   Atina   
Gubici   
vrlo malo   cela flota osim 10 brodova, hiljade mornara   


Bitka kod Egospotama je bila poslednja velika bitka Peloponeskog rata. Bitka se odigrala 404. pne.. U bici spartanska flota pod Lisandrovim vođstvom potpuno uništava atinsku flotu. Atina je time izgubila kontrolu nad morem, pa nije više mogla da uvozi žito. Time je faktički završen Peloponeski rat.

Posle poraza u bici kod Arginuskih ostrva, Spartanci ponovo postavljaju 405. pne. Lisandra da bude komadant. Pošto spartanski ustav zabranjuje da neko bude dva puta komadant flote, proglašavaju ga viceadmiralom, a podrazumeva se da on komanduje.

Jedna od Lizanderovih prednosti bilo je prijateljastvo sa persijskim princem Kirom Mlađim. Kir Mlađi finansira obnovu spartanske flote. Čak je jednom dok se vraćao u Suzu proglasio Lisandra satrapom Male Azije. Lisandar je imao čitavu persijsku satrapiju na raspolaganju i dovoljno sredstava da brzo izgradi dobru flotu.

Onda je započeo nekoliko pohoda preotimajući nekoliko gradova od Atine i napadajući brojna ostrva. Nije mogao da ode severnije do Helesponta zbog opasnosti od atinske flote kod Samosa. Da bi skrenuo pažnju , napada Salaminu, pa čak se i iskrcava u Atici, dosta blizu Atine. Atinska flota kreće sa Samosa za njim, a on plovi okolo i dolazi tom varkom do Helesponta, gde uspostavlja bazu u Abidu. Odatle zauzima strateški značajan Lampsak. Time mu je bio otvoren put da uće u Bosfor i da zatvori trgovačke puteve, kojima je Atina dobijala većinu žita. Atini time preti glad.

Atinski odgovor

Atinska flota je krenula prema Lampsaku i tu uspostavljaju bazu blizu spartanskih trupa i brodova. Mesto, koje su odabrali za bazu nije bilo idealno, jer nije imalo luku i bilo je teškoća u snabdevanju flote. Svaki dan bi atinska flota izlazila u ratnoj formaciji, ne bi li se sukobili sa spartanskom flotom, ali Lisandar nije izlazio.

Alkibijadov pokušaj da se uključi

Proterani atinski vođa Alkibijad je živeo u zamku blizu atinskog kampa. Generalima atinske vojske predlaže da odaberu povoljnije mesto za flotu i da njemu daju udeo u komandovanju, pa će moći da dobije pomoć nekoliko tračanskih kraljeva. Generali su odbili njegovu pomoć.

Bitka

Postoje dva opisa bitke kod Egospotama. Prvi opis je od Diodora sa Sicilije. Filokle je krenuo sa 30 brodova, naredivši ostalima da ga slede. Atinska strategija je izgleda bila da privuče udar peloponeske flote na taj manji deo atinske flote, a da onda veći deo atinske flote iznenada udari. Međutim taj manji deo flote je odmah pobeđen, a ostatak je bio nespreman.

Drugi opis je Ksenofontov. Cela atinska flota je kao i svakog dana do tada izašla, a Lisandar nije izlazio iz luke. Kad su se Atinjani vratili u svoj kamp, Lisandrova flota hvata celu atinsku flotu na plaži bez borbe.

Bilo koji opis da je tačan, rezultat je bio jasan. Atinska flota je uništena. Samo je 9 brodova pobeglo sa generalom Kononom, a svi ostali su uhvaćeni zajedno sa 4.000 atinskih mornara. Od brodova, koji su uspeli pobeći jedan je otišao da javi Atini o porazu, a ostalih 8 je otišlo na Kipar.

Posledice

Lisandar se kao pobednik vratio u Abidos. Pobio je hiljade zarobljenika. Onda se kretao flotom prema Atini zauzimajući grad za gradom. Atinjani su bili bez flote i nisu se mogli suprostaviti. Samo nije mogao zauzeti Samos, jer je demokratska vlast tamo bila lojalna Atini. Zbog toga ostavlja brodove da opsedaju Samos.

Bojeći se osvete Spartanaca, Atinjani odlučuju da se ne predaju, iako su bili u beznadežnom položaju. Posle opsade grad se predao u martu 404. pne. Spartanci ruše zidine oko grada i uspostavljaju oligarhijsku vlast. Pobeda kod Egospotama značila je kraj 27 godina dugog Peloponeskog rata. Sparta uspostavlja hegemoniju u Antičkoj Grčkoj i celom grčkom svetu. Uspostavnja politički red koji će trajati sledećih više od 30 godina.

Izvor: Wikipedia