BISERNE OČI Sima Pandurovic


Kao duh jeseni u šumi lišća svela,
K'o tuga u život naših želja tajnih,
U moju se dušu nečujno uplela,
Na plimi uzdaha nemih i beskrajnih,
Sugestija tiha sa visina lednih,
Dubinom strasti svih srdaca vernih
I tamne noći-sugestija jednih
Očiju bisernih.

Njihov sjaj je bio plav,mutan i čedan,
Sjaj morem skrivene,skupocene š&
On je dav'o dobok neznan izraz jedan
Čežnje naših snova i minule &
On je skriv'o blago uspomena čednih,
Nežnost žutih ruža i krinova smernih.
Nad mnom i sad sija tuga jednih
Očiju bisernih.
I onda,kad zvezda moje sudbe zađe
Za malu humku trošnih zemnih želja,
Poslednji,opšti udes kad nas snađe
I nestane naših patnja i veselja,
Nad mnom će,kao čar usana mednih,
K'o lelujav,meki sjaj visina sfernih,
Lebdeti i tada setan osmeh jednih
Očiju bisernih.