Ja Bibliju smatram mitologijom. Neki se neće složiti sa mnom, ali šta je tu je. Priče su naravno zanimljive, a najzanimljivije su mi sledeće:

Mojsije sa pošastima, zatim kada razdvaja Crveno more, pa kad se penje na planinu Sinaj i kada silazi zatiče svoj narod koakoslavi jedno lažno božanstvo, Zlatno tele koje u ljudi napravili tako što su otopili svoj zlatni nakit. Mojsijerazljućen razbija ploče, a zatim mora sam da ponovo kleše zakone na kamenim pločama.

Pouka: Ne treba idolizovati Boga i predstavljati ga u nekom fizičkom obličju.

Dobra priča je ona sa Jonom (znate onog proroka kojeg je progutala velika riba). Mornari su ga spustili u more da bi obuzdali Božji gnev (tako bi smirili oluju). Njega je riba pojela, a zatim povratila i on se našao na kopnu. Trebao je da kaže narodu Ninive da im je ostalo još 90 dana, čini mi se, do uništenja njihovog grada zato što su stanovnici živeli grešno. Bog ih je pomilovao, Jona se bunio. Dok je Jona čekao da prođe tih 90 dana (i dalje nisam siguran) na obližnjem brdu, njega je svaki dan pržilo sunce. Zamolio je Boga da ga zaštiti i sledeće noći je tu izraslo jedno drvo koje ga je svojom krošnjom branilo od sunca. Sledeće noći crvi su napali drvo, drvo se preko noći osušilo. Kada se probudio Jona je video šta se dogodilo sa drvetom i žalio se Bogu zašto je dozvolio da drvo umre. Bog mu je odgovorio: "Zašto ga nisi zalivao? Zar meni ne bi bilo žao da ubijem svoju decu koja se kaju zbog svojih pređašnjih grehova? " Ne ide baš tako, ali blizu je. Stanovnici Ninive su pošteđeni.

Pouka: treba imati milosti i treba praštati onima koj su grešili

Onima koji smatraju da je sve sto pise u Bibliji istina savetujem da procitaju Ep o Gilgamesu, recimo da ima odredjenih slicnosti sa starim zavetom .

Glupo je uzimati Bibliju kao rec Bozju, Bibliju je napisao covek, a ne Bog. Puno stvari navedenih u Bibliji je vrlo lako osporiti uz minimum zdravog razuma, ona nosi odredjenu moralnu poruku tj. poruke i to je ono sto je vredno u njoj, kao istorijski dokument ona nema vrednost.

Bila je rasprava i o teoriji evolucije, ta teorija mozda i nije sasvim tacna, mozda uopste nije tacna, ali to ne cini biblijsku verziju dogadjaja istinitom, cak stavise biblijsku verziju je mnogo lakse osporiti od teorije evolucije.

Ep o Gilgamesu- najstarije knjiz. delo za koje znamo... Sumersko- vavilonski ep.
Smatra se da je stariji i od Starog zaveta i od Homerskih epova...

Vise puta smo govorili o tome, ko je sastavio zbornik, tj. Bibliju...

Dobrodosao u ove vode... 

Obratite paznju na ulogu zmije u epu o Gilgameshu. 

Odlicno poznavanje knjiz. za jednog poteklog "sa tehnickog faxa"!   

Svestan sam ja toga, ali ocigledno da dosta ljudi nije
 

Zahvaljujem na dobrodoslici 


Mislis na slicnost sa pricom o Adamu i Evi? Davno citah, ali cini mi se da se zmija ne spominje nigde drugde .

Dopada mi se prica o Jonu. Simpa je, ko da su on i Bog skoro deo vica. Mislim da se moze izvuci jos jedna pouka iz nje, to je da nije vazno sto je Jona ispao prorok koji laze (kada je objavio propast Ninive), vazno da je to imalo dejstva, kao i da nije vazno sta ljudi misle o nekome, vec Bog.

Gilgames, 
kada se uplašio smrti i pošao na put da bi se sreo sa arhimudracem Utnapištimom, za koga su mu rekli da ga može učiniti besmrtnim. Utnapištim mu je obećao besmrtnost pod jednim uslovom, da Gilgameš izdrži 6 dana i noći zaredom bez spavanja. Ovaj je pokušao ali nije uspeo. Kad se probudio, rekao je - san me kao razbojnik zgrabio, a u snu je sedela smrt. Pouka ove priče je da je besmrtnost prokletstvo kad je čovek sam, kao Gilgameš, kao i to da se čovek mora pomiriti s time da će svesno ili nesvesno biti isfrustriran što nije bog. A možda i još jedna - san je subverzija smrti (t.j. večnosti) odakle i dolazi energija, svežina, tako da nema potrebe tražiti besmrtnost u telu, ona postoji izvan njega.
Ako je tako, onda je Utnapištim održao dobru lekciju Gilgamešu.

Premda su ti drugi već dobro odgovorili, dokon sam - pa ti pišem.

Lično mislim da sve, baš sve što imam jeste do Boga.
Pa bile materijalne stvari, bilo karakterne osobine, sve!
I sve mi je dato (pozajmljeno) da ga upotrebljavam
na korist drugih. Pa bilo auto, bilo strpljivost, bilo ...
2 uha da slušam druge.

Primeti u paraboli da su Gospodaru sve donosili nazad
ono što im je On u početku dao, čak i zarađeno (prva
dvojica). Primeti da njih dvojica nisu gunđali!
Npr. onaj što je primio 5 komada, nije rekao:
"Što si meni uvalio ovoliko mnogo? Ko će to da sačuva/obrne?"
Ili onaj drugi, nije rekao:
"Što si meni dao samo 3 - a ovome čak 5!?"

I na kraju, onaj što je dobio samo 1 (ne vidimo njegovu motivaciju
da ga zakopa u zemlju), prilazi i iskazuje da je on
kod Gospodara video samo zlo! Kod Gospodara koji mu daje
on vidi  samo 'ne-dobre' osobine!
Što bi naš narod rekao: "u gadnu babu raste!"

Pouka?
 
NE znam šta bi bila pouka tebi; ne poznajem te.
Meni je ova parabola nauk da .... da ne gunđam, da ...
da ono što imam - dajem (i ne hajem! Bog olbači i ptice perjem
a neke od njih jako lepim!).
Lako mi je da dajem svoje pare i kola i ... ostale materijalne
stvari, ali padam na davanju svog vremena drugima.
Radije bi ćutao nego ćaskao. Tu padam!

Jeste, u originalu, ova priča beše upućena 'urođenim' vernicima
(prvosveštenicima, koji su jedino mogli biti iz jednog jevrejskog
plemena) i 'stečenim' vernicima (članovima jedne
versko-političke organizacije).
PArabola je opomena njima i oni je kao takvu i primećuju.

A nauk nama?

Ne znam za tebe, meni je ovo opomena da ne ograničavam
Ne ograničenog Boga, i da pažljivo slušam (čitam) šta o Bogu govore
razni vernici, jer tako neću propustiti da čujem i Reč Božiju - Hrista Isusa.

Tako nekako.

Hvala! Nemaš pojma, a?

Ja bibliju dozivljavam kao knjigu ljubavi, zivota i pouke.

Obratite paznju na Mojsija. Njega za svoga proroka svojataju sve monoteisticke religije: hriscanstvo, judaizam i islam. Tesko da je to mogao mitovima zasluziti.