Да треба почети од почетка, ви на пример да кренете од философије и да раздвојите појмове створено и нестворено.   

Бог није створење, јер не настаје, није створен, Он јесте !

А теорије Дејвида Ајка су овде већ добро пoзнате и имају својих присталица, на пример Тaxtex je права особа са којом ћете ви моћи лепо да дискутујете.

Изгледа да православце нисте довољно пажљиво слушали, зато што неки говоре о дихотомији(душа-тело), а неки о трихотомији(дух-душа-тело), неки поистовећују дух и душу, а неки не (ја спадам у ове друге).

Господ Исус Христос је основао СВОЈУ Цркву (а и ви то знате, јер сте читали Матејево јеванђеље (16 глава 18 стих), па ово питање схватам као логомахију).

Црква је и тело Христово, тело Логоса оваплоћеног у личности Господа Исуса Христа, тело које је прво било мала клица у виду мале заједнице првих хришћана, а временом се разгранало и обухватило многе народе. Црква је тело Христово, јер се од 1 Духа крстисмо и једног Духа задобисмо на дар. Можда је проблем што ви мислите да Црква нема тог Духа? Ево, да одем и корак даље, Црква је и евхаристијско тело Христово, јер се у евхаристијском хлебу и вину најтешње сједињујемо са Господом Исусом Христом.
Црква је и невеста Христова, а Он је њен женик и она ће остати чиста и поред свег одступништва од ње.
Црква је и Царство Христово у које Он уводи оне које је Његов отац призвао и који су Га прихватили као Спаситеља, а Његовог Оца за свог небеског Оца.

А када у Царству Божијем сусретнете Светог апостола Павла, шта ћете му онда рећи, да је причао небулозе, а он се налази код Господа?
Љубави вама недостаје, препуни сте осуде на све и свакога ко се са вама не слаже, али и то је ваше право, чак и када вам није на корист.
Око тумачење нас двојица ретко кад можемо да се сложимо, ви сте своје изнели, сада је на мене ред (надам се да  није потпуно јалов посао вама нешто говорити):

Ајде прво око овога: Јер ако исповедаш устима својим да је Исус Господ и верујеш у срцу своме да Га Бог подиже из мртвих бићеш спасен. (Римљанима 10,9)

Прво, неправославни је метод тргати стихове Светог писма и разматрати их ван целине и тако нећу прићи овоме послу, јер је то погрешно.
Даље, ви имате проблем са појмом вере (што и није чудо, па ви је, по вашим речима немате, ако сам вас добро разумео (а ако нисам, слободно ме исправите)), јер вера је подвиг целог човека, није то просто неки исказ, већ вера обухвата цело биће човеково. А темељ хришћанске вере је исповедање да је Господ Исус Христос распет, страдао и васкрсао из мртвих.(а ова вера је узалудна ако Господ није васкрсао из мртвих). А онај који ово верује и исповеда, своју веру сведочи тиме што живи по Јеванђељу Христовом, тиме што живи Христом.

Овај стих је повезан са следећих неколико стихова и  говори о томе да су вера и њено исповедање нераскидиво повезани, да се вера сведочи целим својим бићем и животом.
Нигде се не каже да човек сам себе спасава (занимљиво је како извлачите погрешне закључке  ), јер једини који спасава је Бог. Али ни Бог неће никога на силу да спасе, већ оне који верују, односно целим својим животом сведоче да прихватају вољу Његову, да живе Јеванђеље, који су у заједници са Господом, оне који су примили Духа Светог и сарађују са њим...

Ово са царством вам није јасно...А преко четврт века проучавате Свето писмо...Мада за то што се интересујете за речи Божије    Ретко данас срећем такве људе. Свака вам част.

Царство које се неће разрушити је Царство Небеско, које су Свети Јован Крститељ и пророци пре њега најављивали. Камен који се одваљује је Господ Исус Христос, а иако је камен био мали, разрушио је силну статуу (претходна царства, учења, философије...), а камен, који је срушио и здробио статуу, се раширио и постао гора велика која испуни сву земљу (као што је и Црква Христова почела од незнатне скупине и проширила се на цео свет). Дакле, паралела је јасна (да не наводим оне силне паралеле између камена и Господа), царство које се у пророштву помиње је Црква Христова.
И баш та прецизност Светог пророка Данила и говори да ће од тог камена (Господа Исуса Христа) и настати силна гора (а опет као употребимо поређење са телом које расте са бројем удова)...
Религије немају везе, али има са овим исказом везе Црква Христова коју је Он основао.

То што не схватате шта је то Свети Петар учинио или речи Господње упућене Светом Петру, а касније и свим осталим апостолима (Матеј 18,18) по питању везивања и опраштања грехова (исто се спомиње и код Јована 20,23) и што не схватате веру је већ ваш проблем, јер мислим да Свето Писмо довољно познајете, а што не желите да извучете правилне закључке – ту сам ја немоћан, могу да жалим због тога (јер способности имате, могућности да схватите такође имате, али воље и жеље - јок) могу да кажем своје мишљење или мишљење Цркве, али вама то није изгледа потребно.

Богу је сваки човек важан и жели да се сви спасу, али нико не може на спасење бити приморан.

Желим вам свако добро.

Збогом остајте.

Opet, ponavljam, tvoja "Crkva" je nastala u vreme Rimskog Carstva, "Crkva" Hristova nastaje danas.
Danilo 2:44
Oni koji donesu pravi zakljucak ne mogu da umru, "zakljucak" koji je osnivace tvoje Crkve odveo u smrt, ce sve koji imaju "taj" zakljucak odvesti u smrt, sem ako ne donesu pravi zakljucak.

Uopste mi nije jasno kakve veze ima Matej 18:18 (obracanje jednoj osobi) sa Jovan 20:23(obracanje svim ucenicima) ?

Мислим да вам већ трећи пут пишем: Црква Христова !

Да ли сте ви у рату са Светим писмом или је нешто друго проблематично? 
Ево и речи Господњих:

А и ја теби кажем да си ти Петар и на томе камену сазидаћу Цркву Своју и врата пакла неће је надвладати. (Матеј 16,18)

Да ли је сада јасно?

Видим ја да је сада спор и око пророка Данила...

Ти гледаше докле се одвали камен без руку и удари лик у стопала мједена и земљана и сатр их. Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. (Данило 2,34-35)

А у време тих царева Бог Бог ће небески подигнути царство које се довека неће расути и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довека. (Данило 2,44)

Одавде се (нарочито ако се зна паралела са каменом који зидари одбацише...и који означава Господа Исуса Христа) јасно види да Господ оснива своје Небеско царство, а да је икона тог Царства на земљи Његова Црква. Поготову када се повеже са (Матеј 16,18) горе наведим стихом о оснивању Цркве и о томе да је ни врата паклена неће надвладати. Ово Царство се разликује од земаљских цартава (на пример, неће се никада разрушити. Лепо се описује да је то Царство на почетку било мало (као што је била и првобитна Црква Христова), а касније се проширило (и обухватило сав свет).
Мени је ова паралела кристално јасна, чак је и историјски потврђена (када се погледа како се Црква Христова ширила), да ми је несхватљиво да је вама ту нешто нејасно !?

Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли. Јер пошто је кроз човека смрт, кроз човека је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом о Његову доласку, они који су Христови; онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. Јер Он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје. Последњи непријатељ укинуће се - смрт. (1 Коринћанима 15,20-26)

Прво, мало ме чуди да се ви позивате на Светог апостола Павла, јер сами тврдите да ,,измишља небулозе'', тако овиме као да сами себи скачете у уста, но било како било да пробам да разјасним...
Хришћанска вера у опште васкрсење почива на вери у васкрсење Господње. А Христос је страдао и умро, а онда и васкрсао, тако да је и пут Његових следбеника управо тај: страдање (ношење крста, животне тегобе, патње, страдања...), смрт и васкрсење. Христос је за себе лепо рекао да је Пут, Истина и Живот (Јован 14,6), тако да је ваљда и вама јасно да они који су Његови, могу ићи само Његовим путем, дакле: страдања и смрт и васкрсење ! А о другом Његовом доласку смрти више нећи ни фактички бити, а онда све који су Његови, управо о том славном другом доласку, чека васкрсење.
О васкрсењу мртвих говори и Јов (19,25-26) и пророк Исаија (26,19) и Данило (12,2) и Језекиљ (37 глава), дакле јасно је да ће се смрт укинути и да ће мртви васкрснути, а да ће свеопште васкрсење бити тек о другом доласку Господњем.
Чему та ваше стално позивање на смрт?
Ми се смрти не бојимо, јер верујемо у Господа Исуса Христа и од Њега обећано васкрсење:

Који једе Моје тело и пије Моју крв има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан. (Јован 6,54)


Нема моје цркве, не знам одакле извлачите овакве формулације?
Господ Исус Христос је своју Цркву основао пре нешто мање од 2000 година, тачније основао ју је онда када се обратио Петру, а конституисао ју је онда када је послао Светог Духа на своје ученике-апостоле (на дан Педесетнице).

Па ви сте питали шта је Свети Петар дрешио и везивао, а то се спомиње у Матеј 16,19, а касније је ово обећано свим ученицима (Матеј 18,18) и потврђено код Јована 20,23.
Да ли сте се уморили или сте заборавили шта сте питали?