Kupole su od bakra a bakar emituje energiju od koje se ljudi osećaju pozitivno(+ -) i to je znao (zlosrećni) Vilhelm Rajh o čemu je i pisao a iz stvari o kojima se danas malo zna možemo da izvedemo teoriju da su kupole baš od bakra zbog toga što kad vernik udje u crkvu i ispuni ga "Duh Božji" -ustvari organizam deluje na emitovanje energije bakra.
 Neznam mnogo o ovome,rekoh da spomenem...

  Drago mi je što pitaš i reći ću ti iz svog iskustva,bez knjiga i sl.

  "Ovde i Sada" je prisutnost.Svestan stvari koje su oko tebe,posmatraš ljude i senzacije u telu.Pojavljuju se emocije nižeg i višeg intenziteta-pozitivne i negativne.Svestan si ih.Posmatraš bez zaključivanja,identifikovanja,osudjivanja.
 Svet je tu,gledaš stvari čistog uma. Šta se dalje dešava o tome ne mogu da pričam. Znam samo da ukoliko kreneš sa vežbama posmatranja sveta bez uplitanja ego uma,znaj da će ti se otvoriti vidici o kakvim možda ni sanjao nisi.
  Biti sada i ovde znači biti sada,bez prošlosti i budućnosti. Savršeno ćeš reagovati na sve izazove kad god si svestan i zato strahovati zbog budućih dogadjaja jeste wasting of time. Baš kao i kajanje zbog stvari iz prošlosti.
  Greške iz prošlosti nikada ne bi ponovio više,shvataš da si se poneo loše ili povredio nekog i sada gledano iz sadašnjeg trenutka-to više nisi Ti. Vući osećaj krivice je ludilo. I,tu dolazimo do praštanja sebi,tadašnjem sebi i "bio je nesvestan" shvatanja. Tada smo bili nesvesni,pokušavali smo da izbegnemo bol i radili smo najbolje što smo znali baš kao sada mnogi koji greše i vape za pomoći isto kao i mi tad.

 Što se sećanja na stvari tiče-ona nikada ne blede i ne boj se toga.
 U suštini,sve je ravnoteža izmedju glave i osećanja(leva i desna hemisfera mozga).
  Mi smo posmatrači u ovom čudnovatom svetu.

 Imam potrebu da podelim sa vama jednu neophodnu stvar u vezi koje sam se duboko preispitivao i to i danas radim. 
 -Koliko stvaramo patnje sebi,drugima?  Jedna od veoma važnih stvari na putu ka slobodi je saznanje da neko ubija životinje i prodaje ih u komadima za nas. Postati svestan toga je zastrašujuće. Momentalno sam odbio da učestvujem u tome inijedna racionalizacija nije uklonila želju da prestanem da učestvujem u tome,u bilo čemu št povredjuje drugog.To je najmanje što mogu da učinim.

 U svakom slučaju čistiti se agresije ne znači biti bolid bez dostojanstva. Kada i ako dodje vreme za samoodbranu vi  perfektno imate osećaj šta i kako raditi i pre nego do nevolje dodje.
 
 

 

N mislim da znam više od tebe.
Znam da se verujući ljudi i u Crkvama-brvnarama osećaju (i razmišljaju) ispunjenost koja je od Duha Svetoga, a i u hramovima koji su prekrivani crepom (ćeramidom) su imali isti ili sličan doživljaj - doživljaj Boga Blagoga.

Crkve, džamije, sinagoge, razni hramovi, drugi verski objekti kao i sveta mesta, često deluju smirujuće. To verovatno ima neke psihološke elemente zbog onog što čovek očekuje od takvih mesta. Isto u tim objektima je manje negativne energije. Ljudi dolaze u miru, radi molitve, utehe, nade. Molitvom čovek šalje poruku ljubavi. Ljubav postaje dominantna emocija. Pojačavaju se pozitivne vibracije i prenose na okolinu. Eto juče popodne je bilo iznošenje plaštanice, što ima veliki simbolični značaj i izaziva jake emocije kod hrišćana. U blizini mog stana je crkva, pa sam sa tarase posmatrao. Osetio sam jaku pozitivnu vibraciju koja je dolazila iz nje. Sličan osećaj imao sam u blizini džamija za u vreme značajnijih molitvi. Mislim da su izvor toga ljudi, ne sveti duh, Alahova milost, ili nešto drugo.

   Pod tim sistemom podrazumevam ne Crkvu kao kucu Boziju, ne sistem opisan u Simbolu vere, niti naravno molitvama, vec sistem koji su ljudi koji rade za Crkvu izgradili. Moj zakljucak je da  su to najcesce ljudi negde na sredini hijerarhije. Kazu za npr. Patrijarha Pavla da je on covek svetlosti, da jednostavno njegovo prisustvo budi tavak osecaj Duha Svetog da leci, da je neverovatan, a ja to niti mogu da potvrdim niti negiram. Ipak, mislim da ljudi na manjim polozajima nemaju puno glasa sta moze a sta ne moze, tako da zakljucujem da su za korupciju Crkve, za koju sam ja ubedjen da postoji, krivi oni na sredini i nekoj mozda visoj sredini. 



   Naravno da ne mogu da se pomirim sa tim! Bilo bi mi jasno da je u pitanju neki predmet koji utice na moje, da se tako izrazim, materijalno stanje, u smislu ocena, prolaska, ili slicno, ali ovo... Zao mi je, ali ne razumem.



   Nije bas da mislim da se vernici ne mogu zabaviti, daleko od toga. Par puta mi se desilo da sam zatecen slobodom koju imaju, cak znam par njih, neke iz price, koji su "ludji" od vecine ljudi, koji su prvenstveno za zabavu, ali ipak konstantno odrzavaju cistotu duha. Ali, na zalost, ima puno primera za koje je zabava bukvalno greh...


   Ja mislim da bih se svrstao u trecu grupu... Nisam bas siguran, ali verovatno...



   Hmmmm... Ima ovde dobre spike, ali cini mi se da je to malo bezosecajno, i da zahteva savladavanje sopstvene savesti, sto je malo tesko. Ali nije lose...     

Често до неспоразума и неразумевања долази онда, када цитирамо Свето писмо или мисли Светих Отаца (или неких других учених и мудрих људи, да би поткрепили свој поглед на свет, философију, веру...), а врло мало дајемо из сопственог искуства и доживљаја.
А ако би одговор, поред стеченог знања, давали и из свог искуства, из онога што смо проживели, наш одговор би био више личан и имао далеко већи одјек у оном другом, у нашем ближњем.

Тако да када неко:


Треба то да прихватиш као њихов доживљај, можда несавршен, можда погрешан, можда истинит, али њихов, личан...А када то појмиш, онда пусти да то дође до тебе, можда ће то утицати на тебе, можда ћете одбити, можда ћеш бити равнодушан.
Они су можда у личности Његове Светости патријарха Павла доживели присенак Царства Божијег, одсјај вечног живота и то је за њих добро, нешто је покренуто, а они су хтели да са тобом поделе своје искуство... То је била њихова мера, можда је твоја другачија, па зато њихов доживљај тебе оставља хладним (па и Господ Исус Христос када је говорио, некима су срца горела, неки су били разочарани, неки сумњичави...јер сусрет тих људи са Богочовеком зависио је и од њихове спремности да познају Истину, да у Њему виде Месију, Спаситеља. Некоме је сметала савест, некоме су биле прече пролазне ствари, а некима је Он постао осовина живота. Свако има своју меру и сви можемо да је досегнемо и премашимо, али често ни до те мере не досегнемо, јер сами то не желимо)
Хришћанство је заједница верних у Исусу Христу, а та заједница значи и да се размењују искуства, доживљаји и то кроз разговор или молитву или кроз додир срдаца, делимо живот са другима, и постајемо заједница, Тело Христово.
Али туђе искуство, ма колико нас оплемењивало, не може да замени наш лични доживљај, а за то је потребно да се окренемо Богу, да постанемо Њега гладни и жедни, потребно је да тражимо сусрет са Њим, па неко то успе кроз молитву (рецимо Исусову), неко кроз контемплацију, неко кроз читање Светог писма, неко кроз Љубав која је сам Бог, неко кроз веру, која и планине покреће...
Дакле, не више само речи, већ и доживљај нечега, нечега што ће у нам створити увереност, што ће постати тачка ослонца, па и када се све друго буде рушило, то ће стајати, јер смо то ми доживели и проживели...
Вера се често гради на 1 искрици, на једном пламичку, али тај пламичак ће одолети и најачем урагану и из њега све друго може да никне.
А када верник доспе до ове искрице, онда га никаква питања или сумње не могу пољуљати, већ ће га подстаћи да изнова промишља свој поглед на свет, да се кроз сумње и питања све више приближава Истини и да одбацујући оне погрешне представе које имамо о Богу или вери, доспемо до оне истинске вере у Бога...

Добро је и Свето писмо читати, добро је и на Литургију ићи (мени је одлазак на Литургију и  причешће увек узбудљив догађај, сваки пут се ту сусретнем са Богом Живим; па чак и када се не причестим, а погледам лица причасника, увек видим неку промену на њима, неку светлост која сија из њих у спољни свет, просто се преобразе...али то је мој доживљај Литургије, за некога можда Она нема тај сјај...), још боље је Јеванђелске речи Христове у свом животу примењивати....али шта год од овога чинио, потребно је да се у теби отворе оне скривене духовне силе, потребно је да одговориш на призив Божији...да на Љубав одговориш љубављу, јер све заповести Божије се сажимају у 2 речи о Љубави, љубави према Богу и љубави према ближњима.

Тражи лични доживљај вере...
Како? Набоље кроз неко своје искуство које си стекао или ћеш стећи, неко то успе уз помоћ духовника, неко уз помоћ вољене(-)ог, неко уз помоће пријатеља...
Тражи, куцај и видећеш:

И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свијем срцем својим. (Јеремија 29,13)

Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. (Матеј 7,7)

susret sa nekim od duhovnika i otaca,priznatih od mnogih,za mene je bio i ostao vanredan dozivljaj,koji je bacio sjenku na svo moje iskustvo sa duhovnim stvarima kroz knjige i kroz razgovore sa onima slicnim meni...koji cesto tapkaju u mraku.

taj licni dozivljaj vise mi je otkrio o sebi...nego li svi moji pokusaji da do znanja dodjem putem knjiga i vlastite logike i pobili neke moje stavove...

nije me to ni naljutilo,a ni zbunilo...

nadahnulo me u traganju.

Fimovi, muzika, govori nekog politicara uticu na coveka samo zavisi kako, crkva dosta dobro utice na coveka ne zbog isusa, petra ili boga vec zbog pozitivne energije....

...koju izaziva u ljudima...
Dakle,ta energija je već u nama.

evo ja pripadam skupini zvanoj crkvenjaci.to znači svake nedjelje odlazak u crkvu ne psovka i ostalo.Ne mislim da sam u bilo čemu zakinut u životu čak naprotiv mislim da sam u prednosti.Pijem ,ponekad u prigodi malo više,volim žene ali mozak odlučuje a ne tjelo.Nisam rob tjela već gospodar.Bar nastoijm.Recite mi čega sam se ja to odrekao vrijednog u životu radi vjere.Imam obitelj,mir,slogu,red..I najvažnije imam put koji ide jasno ka jednom cilju a to je najvažnije u životu.

Sta se postize odlaskom u Crkvu?
Sta se postize slaviti sveca, sa prasetom i sarmom?  Kakve veze imaju prase i sarma sa bilo kojim svecem
?