Potpuno se slazem i podrzavam Silvanusa u ovome. Zato bez takvih primedbi bih molio ubuduce. Zna se sta je dijalog, pa izvolite. Jer na neko pitanje, koje je u jednoj recenici, ponekad je potrebno 100 recenica da bi se objasnilo.
Ako mislite da postavljate pitanja, red bi bio i odgovarati na postavljena. Ovakve primedbe su isuvise nesuvisle i nepristojne.

Amerika, da li su ovi tekstovi izvučeni iz knjige Kršćansko-muslimanski dijalog. Mrzi me da prelistavam knjigu ponovo. U svakom slučaju o knjizi se može naći na     www.islamhouse.com/p/196708

@Silvanus

Nemoj biti previse samokritican (ovo je sasvim dovoljno ), nivo tvoje duhovnosti i znanja je sasvim dovoljan da sa interesovanjem citam i analiziram tvoje postove. Ova tema mi je veoma znacajna i nije slucajno sto se razvila u 200 strana. Tragati za Istinom a ne dotaci se Biblije cini mi se besmislenim. Poruka ljubavi hriscanstva mi je razumljiva i bliska. No ipak, u anketi sam cekirao da je delimicno tacna. Zasto tako nije mi lako objasniti. Iskreno, celu Bibliju jos uvek nisam procitao (sem otkrovenja Jovanovog koji sam procitao nekoliko puta i linkove sa istim), no u poslednjih par godina jednostavno pustam intuiciju da me vodi na jednu ili drugu stranu. E sad, ako bi put ka Istini bio plovidba Dunavom onda mi se cini da bi mi Biblija bila plovidba Savom. Dakle mozda bih jednom i uplovio u Dunav ali mozda bi i ostao da plovim Savom a krstenje bi mi bilo samo jedna velika luka u Savi. Ja sam po prirodi dosta nestrpljiv, pa mi se ne okolisa ako me razumes. Bar ja to tako vidim. Mozda i gresim ali sta cu, verujem da je dusa besmrtna i da cu u najgorem slucaju ponavljati razred sto i nije tako tragicno . U svakom slucaju, zahvaljujem ti na ponudi i ako mi zatreba tvoja pomoc, budi uveren da cu te kontaktirati. Sve je lekcija u zivotu. Licno i ja vise volim kad se diskutuje na nacin na koji si to radio sa Alex616, to je bilo idealno, steta sto ode coek no dobro rece da ce se vratiti cini mi se. Videcemo kako ce sa Amerikom biti (mada stvarno, mislim Amerika za nick  ) ...
Nastavi da kuckas i svako dobro!

Није лако аутору, ипак се он суочава са Речју Божијом, па није чудо да је нешто изоставио.
Да га ја мало допуним, у 3 (а не 2) јеванђеља, јер и код Матеја и код Луке и код Марка (15, 21) се спомиње Симон из Кирине.
Ц, ц, ц, мали превид, цело једно јеванђеље је прогутао.   

Господ Исус Христос јесте носио свој крст, али када је почео да клоне, услед силних рана, губитка крви, помогао му је Симон, Јеврејин из Кирине (овај Симон је касније постао хришћанин, а његова деца Александар и Руф познати чланови Цркве Христове). Истини за вољу њега су стражари натерали да понесе крст Господњи, али то је изгледа на њега утицало, тако да после постаје следбеник Исусов.

Да ли би Вам одговарало ако кажем, да су у праву и Матеј и Марко и Лука и Јован, јер ова прва 3-ица доносе потпунији извештај, говоре како је Господ Исус Христос прво сам носио крст, а касније када је онемоћао, помаже му Симон из Кирине; док Јован Богослов не спомиње Симона Киринца (његов извештај је у овом погледу штурији, краћи), већ свој извештај о ношењу крста оставља делимичним, спомиње само Господа.

Морам признати да до сада никада нисам чуо да је спорно постојање Симона из Кирине, али ето, изгледа да се питање синоптичара (прва 3 Јеванђеља) и Јована поново јавља, само у новом руху. Синоптичари описују делатност Господњу у Галилеји, а Јован у Јудеји (мање-више, ово је доста грубо речено, али описује однос ових јеванђеља).

Мораћу да применим тактику језуита, па да кажем, да то што Јован не спомиње Симона из Кирине, то не значи да он није постојао...   

Шалу на страну, не могу да знам разлог због кога Јован Богослов, чије је дело најмлађе, не спомиње Симона из Кирине, писао је после свих, са тежњом да утврди веру у божанство Господа Исуса Христа, да потвди веру у Њега као Сина Божијег, могуће је да је његова жеља да забележи она дела из живота Господњег која нису описана у претходним јеванђељима.

На пример, да није један од разлога због кога Јован Богослов не спомиње Симона Киринца тај, што жели да истакне страховиту усамљеност Господњу на путу страдања?

А постоји и много једноставније решење. Љубљени ученик Господњи бира оно што жели да види и опише, а проблем је што неки желе, да нам јеванђелисти причају о овом догађају сви на исти начин, занемарујући и личне карактеристике, особености писаца и њихове намере због којих их пишу.

Да ли то што се неки догађај јавља у сва 4 јеванђеља треба да значи да је веродостојнији од оног који се јавља само у 1-ом ?
Па Беседа на гори је описана само код Матеја и Луке, Јован и Марко је не спомињу, да ли то умањује њену веродостојност?
По мени не, али вама како је драго...

Како се код нас каже: ко зна боље, широко му поље.

Ja eto volim pomalo nesto nezgodno da postavim. Mozda i nije. Mozda nam je odgovor pred nosom, ali se ne zeli priznati.

Npr, freska zavrsena 1600-e godine. "Glorification of the Eucharist" autora Ventura Salimbeni, a nalazi se u crkvi  San Lorenzo u San Pietro-u. Tadasnje crkvene vlasti bi dozvolile ovako nesto ?? A i jos glavnije pitanje, odkud autoru pade na pamet tako nesto ??



zanimljiv detalj:

Hvala Amerika, a izvor je?

A šta je po tebi ova kugla? Magijska kugla, zemljina lopta, televizor, sputnjik, nešto treće?

Hm, kazes Sputnik 



Njemu najvise slici. Jel' nas to neko uci, ili je autor na slikovit nacin predstavio Isusa kako razgovara sa svojim ocem, drzeci se za antene nekog uredjaja ?? Slucajnost ?? Da li je slucajnost ?? Donji deo slike je odvojen oblacima. U donjem delu je ovozemaljsko, poznato. Iznad oblaka, "onozemaljsko". Autor je ocito dobro znao sta slika. Samo zasto je to onozemaljsko predstavljeno na taj nacin ??

Kada vec govorimo o Isusu, nesto mnogo slucajnosti je na freskama:




Slucajnost da pored jednog autora ( ova slika je vec nekoliko puta postavljana ) koja prikazuje Mojsija kako prima zapovesti,



nesto slicno nacrta i drugi autor ??



Nesto previse slucajnosti.

 Bravo Light 

ha ha taxtex ce konacno postati vernik.

nego lightsofte sta mislis o zavetnom kovcegu? sta je to?
malo sam ispao iz fazona, ali mislim posebno na onaj deo "otvori ga i ubi ga munja".
meni je opet zanimljivo denikenovo misljenje o njemu.

Супротно популарном мишљењу, у средњем веку се веровало да је земља округла.



Ово је слика једне стране из књиге L'Image du monde (Слика света) из 1246 коју је написао француски свештеник у којој се прича о стварању Земље и универзума уз илустрације. Као што видите на њој је земља округла.

А да је земља округла зна се још од античке грчке.

Прича да су веровали да је земља плоча настала је у 19. веку.