@Ghost

Da li sam napisao nesto surotno tome ?? Ako sam napisao ono sta si citirao, pretpostavljao sam da se zna na sta mislim. 16/17 vek. Koje je to doba.
A ako se vec spominje poznatost da je zemlja okrugla, ne samo od antiskog doba, vec su i Sumeri znali za to, a to je vec 6000 god unazad. Da ne pricam o turskim mapama, za koje se misli da ih je i Kolumbo koristio.
Daklem, veoma dobro znam sta i zasto pisem. 

@gottago

Za kovceg se predpostavlja da je bio neka vrsta kondenzatora ogromnog kapaciteta. Jer po opisima konstrukcije i koriscenim materijalom, postoje indicije za tako nesto. I na Discavery je bila emisija o tome.

Онда те ја нисам разумео.

No problemo. 

некоме истина, некоме лаж
мени је Истина

Одмах ћу да кренем in medias res…

Ово није спорно:

Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати (Матеј 5,9)


Миротворци су они који мире завађене, они који својим учењем, делима, понашањем утичу на преображај других. Господ Исус Христос блаженим назива оне који желе мир и иду за њим (а може и Мир, ако под овим подразумевамо Њега, благог Бога). Људи ишту мир од давнина, а нема га, јер покушавају да га створе лажним компромисима, погрешним методама и средствима. Мир на који Христос мисли је плод слободне воље човекове да успостави заједницу љубави са Богом и ближњима, да живи у складу са вољом Божијом. А када се будемо ускладили са вољом Божијом, настаће мир, мир Божији.
Да би били миротворци, треба прво да имамо мир у својој души, мир са Богом, мир са ближњима, а тек онда да тај дар Божији ширимо међу друге (па било би парадоксално да другима дајемо и ширимо међу њих, оно што и сами немамо, зар не?) људе.

Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. (Матеј 10,34)


Господ није проповедао мир по сваку цену, није проповедао мир који ће настати компромисом између Добра и зла, између Истине и лажи, између Живота и смрти...Напротив, Он доноси рат против греха, лажи, обмане, смрти, Господ проповеда мир који ће доћи кроз рат и победу над злом, грехом, смрћу...Па зар може постојати мир који ће нас одводити од Бога и ближњих? Може, али то је ,,мир'' овога света, мир лажи, насиља, страха, то није мир Божији.
Па не може и исти кош да се ставе мученик и мучитељ, праведник и зликовац, светлост и тама, истина и лаж, јер када би то урадили, онда би и сама истина обљутавила и престала да буде оно што јесте, а лаж не би постала истина.
Тако да када Господ Исус Христос каже:

Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздељење. (Лука 12,51)

На какво је раздељење Господ мислио?
Раздељење од лажи, злобе, сваког греха, е па како то постоји у нама и међу нама, то код оних који стреме ка Христу, неминовно доводи до сукоба прво са сопственим гресима, страстима , егом, а касније и са злом око нас.
И зар је ово спорно или лоше?

И да наставим, Христос је Истина, а ми Њега сведочимо, а овај свет у злу лежи, неминовно је да онда његови следбеници дођу у сукоб са злом које је у свету. Господ је дошао због света и његовог живота и спасења, али Он није био од овога света, није у Њему било зла, лажи, мржње, па Га је зато свет и омрзнуо и зато Га и даље мрзи, јер Он сведочи какви смо ми, шта би требали да поправимо и исправимо на себи.
Како деца овог света, најчешће одбацују Истину, одбацују Њега, па му се чак и противе и негирају Га, наравно да настаје подвојеност на оне коју су за Њега и на оне који су против Њега.
Свет не жели Христов мир, одбацује га (и мир са малим м, али и Мир света, Бога, Њега), тако да овај мир може настати тек када зло буде поражено и искорењено и преображено.

Надам се да сам разјаснио ове наводне противречности.
Не треба реченице кидати из контекста и целине мисли, јер тим кидањем може свашта да испадне (и добро и лоше), већ треба у духу читати и разумети Свето писмо.

Има спорних места, али ово заиста није спорно.

На ово питање је одговарао и Свети владика Николај Велимировић у Мисионарским писмима, па ће Вам се сигурно више допасти његове мисли и речи:

Писмо Ковачу Кости о значењу Христових речи:

Нисам дошао да донесем мир него мач
 
Зар тако истинит и милостив човек да не зна дубоко значење ових речи? Мислим да знаш но само тражиш потврду. Истинитим и милостивим сам Бог открива тајне Духом Својим. Да си ти био једини ковач у Јерусалиму кад су Јевреји Господа распињали, не би им имао ко исковати ексере.
Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач. Тако је рекао Господ. Читај као да је речено: нисам дошао да измирим истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло, правду и насиље, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона; него сам донео мач да расечем и одвојим једно од другога, да се не мешају.
Чиме да расечеш, Господе? Мачем истине, или мачем речи Божије, што је свеједно. Јер је истина реч Божија, и реч Божија истина. Апостол Павле саветује: узмите мач духовни, који је ријеч Божија. А свети Јован гледао је у визији Сина Човјечијега усред седам свијећњака - и из уста његовијих излажаше мач оштар с обје стране. Мач што из уста излази шта може бити друго до реч Божија, реч истине? Тај мач је донео Исус Христос на земљу. Тај мач је за свет спасоносан, а не мир добра са злом. И онда и сада и увек заувек.
Да је ово схватање правилно види се из даљих речи Христових: јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. Јер ако син пође за Христом а отац остане у мраку лажи, мач истине Христове раставиће их. Истина је милија од оца. И ако кћи пође за Христом а мајка остане упорна у одрицању Христа, какве ту заједнице може бити? Није ли Христос слађи од мајке? Исто тако и са снахом и свекрвом њезином.
Но немој разумети криво, као да онај ко позна и заволи Христа мора се одмах телесно оделити од својих сродника. То не пише. Довољно је душом бити раздвојен, и не примати у душу своју ништа од неверничких мисли и дела. Јер ако би се верни одмах и телесно раздвојили од неверних, створила би се у свету два противничка логора. Ко би онда неверне учио и поправљао? И сам Господ трпео је невернога Јуду покрај себе пуне три године. Мудри Павле пише: јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена мужем крштеним.
Могу ти најзад саопштити како оне Христове речи духовно тумачи славни Теофилакт Охридски. Овако: "Под оцем и мајком и свекрвом разуми све старо, а под сином и ћерком и снахом све ново. Господ дакле жели, да 6и његове нове и божанске заповести и учења победила све наше старе греховне навике и обичаје".
И тако речи о мачу, донетом на земљу, потпуно одговарају Христу Миротворцу и Миродавцу. Он даје свој небески мир, као неки небески балсам, онима који искрено верују у Њега. Али Он није дошао да створи мир између синова светлости и синова мрака.
Поздрав теби и деци. Мир вама Божији и благослов.

 Silvanus,Silvanus... Moje iskreno poštovanje prema načinu na koji argumentuješ ali nekako mi fali ličnog razmišljanja,ono što osećaš nevezano za naučeno.

Taxtex,

па да би стварно осетио и доживео ,,лични печат'' у области вере, духовности (као и у осталим областима живота), потребно је нешто мнооого више од оваквог начина комуникације и успостављања односа.

По мом мишљењу, ово је крајње безлично и нико од нас на овај начин не може да прикаже ни делић своје личности...Овако можемо да искажемо своје индивидуе, своје персоне, али личност јок. (могуће је и да грешим, да је ово само мој утисак, доживљај, пројекција)

У свему што овде пишемо, сликамо, цртамо...може да се опази рука аутора, делић његових хтења, жеља, снова, знања, вештина...али присуство аутора, овде је више у одсуству, него у присуству.
Као када гледаш слику неког почившег аутора у галерији, или филм редитеља кога никада нећеш лично срести и причати са њим...
Практично, као да су сви овде замаскирани иза надимака, улога које играју у овом виртуелном свету (не оптужујем никога за неискреност, лицемерје...нема потребе да се ико у овоме препознаје), а она уникатна, непоновљива личност остаје и даље скривена, далека...

Да би успоставио прави личносни однос потребна је љубав...потребна је искрена жеља да се онај други упозна као личност (а не као индивидуа или персона, јер то можемо и без љубави, простим сакупљањем информација о некоме...), потребна је слобода и храброст да се отворимо ка другоме, потребна је вера у ближње...

Опрости ми на овим речима које су невезане за саму тему (надам се и да се други неће љутити), и сам сам приметио колико је ово мало и ситно у односу на оно што сви можемо и треба да пројавимо...

Bravo,      lepo receno. Od samog rodjenja upijamo tudje i na tude argumente, misljenja, nalaze, ... se pozivamo. Koliko je od svega toga nase ?? Nas zakljucak, nase vidjenje, ... ?? A opet i ono za sta smatramo da je nase, opet je doneto, veoma velika vecina zakljucaka, na osnovu tudjeg.

Licno versus tudje misljenje... siroko rasprostranjeni nacin osporavanja i relativizovanja komentara na forumu.

Obzirom da je sve sto govorimo neko vec rekao, to nije argument. Ljudi koji nesto fundamentalno novo kazu, njih ucimo u skolama, fakultetima... retki su, a i oni su usvojili vecinu tudjih saznanja.

Jedino o cemu se moze diskutovati jeste da li je neko razumeo ili nije neke filozofije (uopste, iz svih drustvenih sfera), da li ih interpretita dobro ili lose, da li je napravio spoj srodnih i prihvatljivih saznanja koja idu jedna sa drugima ili mesa nesto nespojivo... itd, itd... da li ih koristi konstruktivno ili destruktivno.

Takodje, nekada je bolje izneti svoje parafraziranje na temu ali nekada je direktno citiranje mnogo smislenije i pogadja direktnije u srz.

previse razglabanja ni oko cega 
razmisljanja clanova sistema nista al bas nista ne znace niti dokazuju!