Bez žurbe s brakom

Nekada se desi da ljudi veoma mladi ulete u brak, praktično iz školske klupe. Brak je super, ljubav je super, deca su super - ali onda kada su ljudi zreli za to, inače stvari teško da će funkcionisati.

Mada je i kod nas, kao i u mnogim zemljama sveta, aktuelan trend što kasnijih venčanja, ipak nije baš takva retkost da veoma mladi ljudi stupe u brak i da vrlo brzo dobiju i dete. Ljudi koji nikada pre braka nisu imali priliku za samostalan život (ako ga i tada počnu, ako ne ostanu kod njegovih ili kod njenih roditelja), ljudi koji ne znaju kako to izgleda ponašati se zaista samostalno. Ni kada stupe u brak, ne stignu da se psihički i emotivno razviju kao partneri - prvo je tu uticaj roditelja (bez ikakve zle namere, oni misle najbolje), a onda dođe i dete, i supružnici ni u jednom trenutku nemaju vremena za sebe kao za par.

Posle toga, sve ide rutinski: posao, kuća, posao, kuća - i pod pritiskom obaveza neretko se desi da se supružnici ponašaju kao roboti, rade ono što se od njih očekuje. Deca porastu i napuste dom, s roditeljima supružnika bude ono što s vremenom bude sa svima, njih dvoje bi tada, teoretski, imali vremena da se bolje upoznaju i zbliže, ali odavno ih to više ne zanima. Patrijarhalno vaspitana supruga radi ono što se od nje očekuje, to jest, ćuti i trpi, a suprug radi ono što se od muškarca često očekuje - beži u kafanu. I za to se kaže: "Pa, takav je život".

Ne završe se svi prerano započeti brakovi ovako, postoji više načina da se brak loše završi i ljudi budu nesrećni u njemu. Nekada se čak desi i da prerano sklopljen brak profunkcioniše, ali to je zaista retkost, a mnogo češće je to da supružnici ne budu srećni. Da ne bude zabune, ovo nije tekst protiv braka - ali jeste tekst protiv toga da ljudi koji nisu psihički i emotivno zreli, koji se još uvek nisu razvili kao samostalne ličnosti, pa, po mogućnosti, i iskusili samostalan život, stupaju u brak.

U brak ljudi treba da stupe onda kada su za njega zreli i kada su sposobni da realno procene partnera ili partnerku, i zaključe da sa tom osobom, uz sve njene vrline i mane, baš takvom kakva je, mogu i žele da provedu jako mnogo vremena, po mogućnosti, ostatak života. Koliko god okolina pritiskala sa "vreme ti je" stavom, dok se navedeni uslovi ne ispune, partneri jednostavno nemaju šanse za zaista srećan brak, pa ne bi ni trebalo da stupaju u zajednicu, ne dok ne sazru dovoljno da im zaista bude vreme.

Izvor: Krstarica

Ne treba u brak ulaziti prije 30-te godine. To je donja granica. Većina mojih prijatelja, koji su se vjenčali mladi su se razveli, a oni što nisu sada su isfrustrirani i nezadovoljni. Razlog što se ne razvode je "šta će svijet reći".

Ja sam usla u brak mlada, sa 20. god, zavrsila studije i postdiplomske, rodila decu i prezadovoljna sam zivotom. Bitan je izbor partnera i zrelost. Neko nije zreo ni sa 40. A radjanje dece u 30-im godinama ima mnogo mana.

Uvijek postoje izuzeci.

 Ne slazhem se sa Tobom. Ja sam se udala sa 18g, u braku sam 21g Ja kad sam imala 18g, moj muzh je imao 21g.Jesmo bili deca i prelepo nam je.Moj muzh se shokolovao i radio, Ja sam samo radila i chuvala klince
 
 Sve to zavisi od oba partnera, al' mislim da je kasno uci u brak sa 30god.
  

Mislim da je idealno između 30-te i 35-te. Prvo fakultet, pa karijera, pa tek onda brak i dijete. Da mi ne bude poslije žao, što sam nešto propustila. A tek kada čovjek promjeni više partnera može znati šta i ko mu odgovara. Mislim da ću sa brakom izgubiti sebe, pa zato i odlažem. Imam 28 godina i još nisam spremna za brak. Bojim se vezivanja i mislim da će me brak ugušiti.

Ne vidim zasto bi nesto propustala. Ja sad imam 32 i devojcicu od 12. Da sad trebam da rodim dete, jako bi mi tesko palo.

 Imash 28god, a kazhesh prvo fakultet @Amalia, pa u 35 tek da rodish, a do tada da sagradish karijeru..itd i plashish se braka

 Pazi da ne ostanesh sama, nazhalost mnogi danas ostani sami, pa se posle kaju,shto su sve to jurili, jer su to mogli i u braku i uz dete 

 pozdrav

Fakultet sam završila, sada sam na postdiplomskom. Pa kako ću u braku i sa djetetom učiti i sve stići. I ovako jedva stižem, jer puno radim. A bilo bi mi žao da ne postignem sve ono šta planiram na poslovnom planu. A za brak nikad nije kasno. Pa medicina napreduje, rađaju i sa 40 i više godina, pa što ne bi sa 35. Nadam se da ću sve stići.

Nikakv posao na svetu ti ne moze dati takvu satisfakciju kao sopstvena porodica.
Ja sam se udala sa 23 i jos uvek nemam decu( sad mi je 27).Do 23 promenila sam, po meni, dovoljno partnera, prozivela, ono sto mislim da sam trebala, nisam proputovala ali i ne zalim jer mi je uvek zelja bila da to ucinim sa voljenom personom.Nista nisam propustila od kada sam udata.
Ako brak shvatas onako kako treba da se shvata, jedinu stvar koju propustas je mogucnost da menjas partnere.
Srecna sam sa svojim muzem i nasom mackom.
Za dete jos uvek nisam spremna.....