Ove osobe mogu da obavljaju uglavnom slabo plaćena zanimanja, a slobode kretanja nema zbog arhitektonskih barijera
Nedovoljno razumevanje i države i poslodavaca: Osobe sa invaliditetom su sposobne za veliki broj zanimanja
Beograd - Nedostatak organizovane i trajne podrške države osobama sa invaliditetom primetan je ne samo u nedovoljnim mogućnostima njihovog pristupa obrazovnom sistemu, o čemu je Danas više puta pisao, već i u brojnim teškoćama u pronalaženju zaposlenja i ravnopravnom uključivanju u život zajednice.
Jedan od razloga zašto pojedina lica sa invaliditetom izbegavaju da pronađu stalni posao jeste njihov strah da će im domovi za osobe s hendikepom uskratiti smeštaj.
Milada Lazić stanuje već oko deset godina u Domu za odrasle osobe s telesnim invaliditetom "Dr Dragiša Vitošević". Reč je o jedinom domu te vrste u Srbiji, pod nadležnošću Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ona za Danas ističe da se stanari plaše da traže posao, jer "bi odmah morali da napuste dom".
Obrazovanjem protiv diskriminacije
Stručnjaci naglašavaju da su za veliku nezaposlenost osoba s fizičkim hendikepom odgovorne i predrasude i nespremnost poslodavaca da ih zaposle, kao i neadekvatno opremljena radna mesta. Ima, međutim, i retkih pozitivnih primera.
Ivana Crnjak, budući defektolog i stanarka Doma za studente s hendikepom "Mika Mitrović" kaže za Danas da je tokom studija radila različite poslove i da nije imala neprijatna iskustva sa diskriminacijom, ali upozorava da je to povezano s njenim obrazovanjem. "Pronalazila sam poslove isključivo na osnovu svojih kvalifikacija i poslodavci su se prema meni odnosili kao i prema osobama bez invaliditeta", objašnjava Crnjak.
- Nekoliko godina slala sam dopise nadležnim organima da nam se, u slučaju zaposlenja, omogući da ostanemo ovde, ali nisam dobila nikakav odgovor. Mnogo bi nam značilo da možemo i dalje da živimo u Domu, jer poslovi koje možemo da radimo ne bi nam donosili dovoljno sredstava da plaćamo drugi smeštaj. Dodatni problem je što u većini stanova, firmi i institucija postoje i arhitektonske barijere za osobe s hendikepom - ističe Lazić. Pored toga, naša sagovornica navodi da stanari Doma nemaju mogućnost da pohađaju obuke ili kurseve koji bi im omogućili dodatno školovanje.
Ćutanje uprave Doma
I pored višednevnih nastojanja, Danas nije dobio odgovore Doma za odrasle osobe s telesnim invaliditetom "Dr Dragiša Vitošević" o ponašanju prema njihovim stanarima: zašto im u slučaju zaposlenja preti odlazak iz Doma, odnosno zašto nisu uvedene obuke za dodatno obrazovanje. "Ne znam ništa o tome. Zovite sutra", rečeno nam je tri dana zaredom.
- Mi želimo da radimo. Čak smo inicirali i uvođenje nekih obuka, na primer da se obrazujemo za knjigovođe, ali nismo naišli na razumevanje rukovodstva Doma. Pokušavamo da obezbedimo bolje uslove života i ravnopravnijeg uključivanja u društvo, ali nismo zadovoljni rezultatima - objašnjava Lazić. Ona kaže da stanari Doma veoma cene pomoć nekih organizacija koje im, kreativnim radionicama u kojima osobe sa invaliditetom izrađuju različite predmete, omogućavaju da samostalno zarade svoj novac.
Lepojka Mitanovski, predsednica organizacije "...Iz kruga", podseća za Danas da su ovakve radionice, u kojima su osobe sa hendikepom same izrađivale majice, kačkete i slične predmete, dale odlične rezultate i "podstakle razvoj motivacije i samopouzdanja kod osoba sa invaliditetom".
Jasmina Ivanović, šefica Odseka za sistemska pitanja u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže za Danas da je strah osoba sa invaliditetom, da će u slučaju zaposlenja morati da potraže smeštaj van doma, opravdan.
- Postojanje domova za osobe s razvojnim teškoćama ima i socijalnu dimenziju, jer oni ne mogu sami da se brinu o sebi, niti imaju finansijske mogućnosti za to. U slučaju da počnu da rade, gube pravo na mesto u domu, jer sama činjenica da su pronašli zaposlenje znači da mogu da obezbede i smeštaj - objašnjava Ivanović.
Jedan od uzroka velike nezaposlenosti osoba sa invaliditetom jeste i to što strahuju da će izgubiti prava iz oblasti socijalne zaštite ako počnu da rade. Dodatni problem s kojim se suočavaju jeste i nedovoljna informisanost o njihovim pravima.
Nevena Rajković, šefica Odseka za upravne poslove u oblasti materijalnog prava i socijalne zaštite u Ministarstvu rada i socijalne politike, navodi za Danas da osobe s hendikepom ostvaruju pravo na pomoć od ovog ministarstva sve dok ne pređu u nadležnost druge institucije, u slučaju da se zaposle.
- Onog trenutka kad lica sa invaliditetom pronađu zaposlenje, ne mogu da dobijaju pomoć Ministarstva, ali ostvaruju pravo na naknadu od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer prelaze u njihovu nadležnost - navodi Rajković.
Prema nezvaničnim procenama, u Srbiji živi između osam i deset odsto stanovništva s manjim ili većim stepenom invaliditeta. Od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, polovina nema nikakvo obrazovanje, a oko 80 odsto njih je nezaposleno.
Osobe s hendikepom ističu da žele ravnopravno uključivanje u društvo u kojem žive tako što će biti njegovi aktivni članovi, koji žele da rade i na taj način obezbede dostojanstven život. Nadležne institucije trebalo bi da se mnogo više angažuju da im to i omoguće. I. Tošović



Izvor: Danas