duga je ulica, često se staje šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više! što se čita iako ne piše, što čoveku daje život i kad prestane da diše, razbija kliše straha od smrti sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti i ako staneš, brate zapamti niko ne može da ugasi život što u tebi plamti vatru koja gori želju čoveka da se bori da nešto stvori iza sebe ostavi da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba je odreći se potreba koje tu su da te kvare! novac i žene dodju i odu ali čuvaj drugare! pakao il' raj! zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!!
iz prašine i blata ulice beograda stižu slike rezervata pod kišom granata oružje na gotovs težak život od smrada detinjstvo noćna mora zakon ulice vlada odrastanje u duhu narodnih pesama k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala i šta se sada dešava na ovom trulom svetu sve odlazi u kurac ništa nije u redu i jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu veliča, političare pse a politika je bila kurva, uvek biće takva stiže razglednica od srbije sa letovanja iz pakla a deca su ko deca svako traži nešto više svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše a gde ćeš više kada prepušten si sam sebi da žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bi da razmisliš o svemu ulici, životu možda tu ćeš naći sreću ako spreman si za borbu aaah! da se snadješ kako umeš i znaš sve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je baš budan da budeš za sve što ti život sprema težak život u beogradu bez ikakvih dilema al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio i ratove s demonima bih neprekidno vodio kada bi ih dobio sve do jednog pobio zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio.
ref.
u početku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje moći trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešću ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj mač i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojača obličje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod čekam na kraju puta čas tvoga dolaska; i usput moja senka padaće na tebe oslabićeš mislio sam izvesnost iscrpeće te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moći ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umirućeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše moćan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.
ref.
lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i čudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obučen u belo odelo veštine upravljanja i od tad mene korak ima već danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja neslućena doživesmo dobra nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskušenja uz pomoć strpljenja i velikoga htenja i nema odstupanja i nema povlačenja i poseban značaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla ja da to priznam više od srca i obraza čista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledaću u lice bez straha crnoga kosača i volja mi svakodnevno jača dok ka njemu ja koračam a do tad sve ovo komad po komad dobiće značaj i videću ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu veličinu života moga
moj je život pun problema. na ulici od malena poštovan kod klinaca i drugara kojih nema pratim ulicu što krivuda. ja je pratim ona me cima kao sundjer upijam sudbine. trenutke delim sa svima i zovu me lutaluice psi da podjem s' njima znam u svakom zlom čoveku dobrote malo ima drugovima iz kraja želim da poručim samo jedno suze za geto trinest brate večno! idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo! možemo i sutra da umremo al nikada glavu da spustimo niz bujicu da se pustimo da nas bespomoćne nosi ni rim čak nije bio sagradjen preko noći ne treba goreti u želji, s vremenom sve će doći kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oči.
Beograd, batac, gde opasnost vreba iza svakog ugla
kao gorila u magli borim se za opstanak vidim svetlo gde je mrak, pravim se slab kad sam jak ponosni potomak izgubljene vrste, malobrojne ali cvrste pogledaj na binu jos uvek mozes da nas izbrojis na prste ali bice nas sve vise, preplavicemo scenu nece moci da se dise...
sindikat stize! arogantni, militantni sve sto treba je blant i dobar bit, u svakoj varijanti krecemo u napad, desantni, hip hop diverzanti sto nisi zapisao, zapamti kontrola, disiciplina, suzdrzavanje da bi s' dostigla visina proracun vremena trenutak je sve jedno mi je unisticu te! s voljom u dusi, cetri svojstva ratnistva u glavi mudrostima punim ti usi dok bit buku pravi znanje je moc! daj da ti ga dam zato sam i uzeo mikrofon da kidam overi snagu naseg stila. muka mi je od debila suvise ljudi pustilo je krila a ne znaju da lete. tu nesto prete moje rime su ko rakete, obaraju u nebu brze od poletanja ce da slete za mene su samo mete, rovci za um slaganje metafora. kao kum moj ugovor se ne odbija, moja rec kran probija ubija zelju da mikrofon dobijas u ruke jer nas zvuk stavlja te na muke ja sam marko, jedan od devet majstora ove struke beogradski sindikat! da vam vidim ruke!
Svako jutro isti kurac, kada otvorim novine, Dorucak mi presedne ko da hrsam pomije, Od tolike baronije, trange-frange ekonomije, Sve te silne promene svode se na obmane, Uzimala-davala, na pljugama spavala, Zbog akciznih slicica ubistva zataskavala, I dripaca navala, na suvarak alava Raspodela stanova po kongresnim salama, A grad mirise na cevape i kobasice, Audi se kupuje iz kasice prasice, Sta ste vi lasice? A mi slikari naivci? Opici se basket da bi ispali gotivci,, To je isto marketing ko ODADZBINO VOLIM TE Tri sekunde u reketu... Ministre, molim te! Znam te jos od skolice kad kupio si forice, A sada si na konju. Zaduzen za plocice, Obicna boranija, sto mnogo me ne zanima, Ajmo sada paljba! Da bih bljunuo po glavnima, Sto rukovode kanalima oslobodjenim carina, Firmama za izvoz oruzja i malina, Aferama, skandalima sa bivsim generalima, Veselim bankarima s elektricnim gitarama, Sto valjaju sve: PTT, cementare... A bog te pita gde su sve te pare nestale!!!
Ajmo svi zajedno kao psi da lajemo AV AV AV AV AV AV AV AV AV AV AV Ajmo svi zajedno funjare da karamo UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH UNGH Ajmo svi zajedno pijani da slavimo HA HA HA HA HA HA HA HA HA HA
Menjam kanal, skupstina, talasika, komusina, Nosata orlusina me udara po usima, Narkomane, pusi ga! Znam te jos od mitinga, Odelo si promenio al ista si ti bitanga, Divi onog kiklopa, svakoj reci pritoka, Zajaho BG pa pobego iz istoga, Gde je nova replika, eto laznog cetnika, Ko je jaho popa? Galami sa tepiha, Nastala polemika o pravima pedera, U prvom planu dnevnika Zaretova perika, Opusteno, trenerka sa flekama od cvaraka, Na vesalici visi odelo... soma maraka, Nema premijera, znaci brifing je kod Caneta, Iz privatnog fluhcojga mase nam iz slafroka, [A sada vesti dana...] Divim stigo nam Solana, U ustima Havana, medju nogama Svilana, Vamo viski za ortaka! Vice kozna jasa, I promoterke za novi sajt moga ministarstva, U skupstinskoj kafani, mrtav pijan Sami, Tesi ga budala sto na Pinku svira klavir, Ma olomi table, baki! Alavera Kavasaki, Dvesta na sat, s Bastovanom pozadi, A srpski Nostradamus, poznatiji ko Labus, Predvidja jos pet dina sviranja u falus!?
Na Dvaespetom sedim zagledan u Dunav, I pitam se sada ko nam kroji novi ustav, Pitam se zasto nam je predcednik mutav I sta li Milo mulja... Jebem ga u usta! Dal u pitanju je sverc banana ili pljuga, Dal je prevozno sredstvo avion ili pruga, Dal se roba placa kesom il prebijanjem duga, Dal su partner zabari il plemena s juga, A vlada bela kuga, sve je manje Srba, Sestro, da bi rodila trebaju ti muda, Da se odreknes svega i da radis kao konj, Ili obraz kao djon pa da vacaris fond, Da pricas suplje price, vodis duple knjige, U drustvu kulturne elite sa osmehom gnjide, Sto na poslovnoj veceri lazira ko keceri, Da foliras ko Englez, kad dodju neki strendzeri, Da se odreknes Guce, kajmaka i radze, A tolerises Hrvate, Borku, gej parade, Ma, jebes Levijeve dokumentarce, Nije me sramota sto poreklom sam odavde.
Dzukacki sindikat! Repovi sa Kosova! Nova govedina! Crna Gora, Vojvodina...
e da odvojim od kukolja zito, ja bicu nam sito i da dodam pritom ko razmislja plitko bice mleven sitno
ja sa jos par drugova tangenta usnulih smo krugova sve zbog srca drhtaja neshvacena grupa nesudjeno luta trazi sta? ko to zna? valjda ono sto je sreca sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu zivota to je neprestana potraga ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko sto sada zla zlatna sarena i sjajna precica je most ali posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne mogadoh ja preci noseci na pleci teret znanja krhkoga sto od najvisih vrhova je veci vicem stani skreci ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj je strani vec i dani su mu odbrojani shvatam tezim putu tezem zato ja ne mogu tuda ja moram preko brda!
u trku sam se nasao obavijen maglom kako bez cilja lutam vecnosti dostojan trenutak napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli izdanak stvorih zavet istini polozih i zatim u nepoznato zaronih braca mi po postanku koje vremenom poceh drugovima da zovem pored mene sada hodaju ko jedno pravca drzimo se note ipak nejaki ne mogase se izboriti sa silinom od nepoznatog straha poljuljana misao sto obasja im laksi put uze maha zaslepljeni srece prividom u zamke celjusti usetase prevareni zeljom im nametnutom u vecnosti tminu zalutase sa tuge kamenom oko srca bez osvrta odlazim dalje kroz maglu nazirem obrise uzvisenja ka cijem vrhu put me salje.
pola puta iza sebe, ispred neobicna gora les kroz redove se siri vest: vreme je za poslednji test gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak da nastavi sagu.teret znanja, koji nosi, vidi se u tragu koji ostavlja za sobom.vaga preliva kap po kap delu dobrom, celiva svaku ranu stecenu borbom sada korak postao je brzi, put postao je duzi razum koji skrene vecno ostaje da kruzi u samoci, beznadezno trazeci svoje mesto moci.
dugo sam po bespucu tragao dok nisam nasao drevno brdo iskusenja sto ga cine i blato i zlato i na vrhu mudrosti plato dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo cvrsto zajedno oslonac jedan drugom prljavstinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer potisteni zaostatkom da brze premoste litice koracase od ivice do ivice sa zlatom a blizeci se visini ono dobija na cistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci meditacija put sa koga mnogi nece doci na pocetak nas vraca misao opstala u vremenu postala je jaca izgubljen u snu izgubljen na javi duh odlutalih trazeci put pravi jasno za kajanje je kasno nema nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni svako na svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je sreca ovde smo vecno
beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled seze mnostvo onih koji mestu moci teze podleze u zlatne mreze upleteni zbog greske pokusaj da beze sve vise nit steze iscrpljeni ostaju da leze...
drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire osecaj nesklada telom previre zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u odbrani su rupe nemoguce borbe ne vidim tragove osvrt mestu moci tamo slike pomame ostricom neciste namere uljezi iznutra ne sa strane bolno mesta skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga saputnika tada od jednog puta postala su dva neocekivana izdaja
i pre borbe pocetka moja nazire se pobeda ali cemu to kad ne umanjuje gubitak sjaja ovog mesta suvise je velika tuga da li zbog mesta da li zbog druga svu snagu usmeravam kuda njihove zelje vode gde pod naglim teretom snage i izgubljenog zajednistva ruse se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani razilazi se prasina iz nje izbija svetlost srecan sam jer shvatam obnovljenu svetost preostali i iskrenosti zato sada ponovo su isto i sjaj i mesto
otvaram oci pa ja sam vec na mestu moci sekund ili stoleca ja napustam meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike proslosti ili buducnosti bejahu boravim u pitanju da resim ovu zagonetku nejasnu ponovo se koncetrisem i zaranjam u nju.
Rano jutro uranak, ja napustam zamak na ramenu mi soko, podamnom je vranac oprasatam se s'voljenom dok zvekece lanac kapija se otvara, premoscuje sanac s'kule majka gleda, suzi krenut ne da lavez vernog pseta, s'njive pozdrav kmeta barjak siri vetar, obuzima me seta ali samo na trenutak, odbrana je sveta u telu krv je vrela dok galopiram kroz sela duz potoka do proplanka na kom je crkva bela zaduzbina moga roda, stoga ovde bice pricest zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez s'glave skidam kacigu, sjah'o sam sa ata triput krstim se za veru sto od Boga mi je data prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam otpozdravljam braci po junackim delima na okupu su svi, svetlost s'oklopa se preliva ko oreol svetaca - svetle mocna seciva spustam se na kolena, krv i telo Isusa podstrek su za boj kome sada blizu sam...
Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju! jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju gusta kisa strela, strahu mesta nema vadim mac iz korica i spustam vizir slema sudar dveju vojski kao dveju reka silinom prvog udarca probismo tri reda buka urlika, jauka i krika teski zvuci celika, rasplamsava se bitka britka sevnula je sablja, at pada kao klada okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak zamahujem sekirom, s'glavom leti kalpak na pogresne ste krenuli! ocekuje vas Alah!!!
Oci sklopljene, tisina i molitva pred boj slike majke, ljubi cedo, ja pridruzicu se njoj na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo mi smo nebeski narod, ali i na zemlji za cuda znamo pa silo, jasi sa mnom jer te u sebi osecam jurisam, vidim svoju smrt al' zivot obecan u dusi mir i spokoj, noc je punog meseca u glavi misterija, bes ostrica maca preseca nema pomisli o milosti, slusam krike dusmana mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama vise nista nije bitno, sad se zalecem prvi miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine prsa u prsa u odbrani svoje dedovine... ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda!
Sranje, opet mi je umro konj pod nogama steta, bejase dobar, gazio je govna pogana bezboznicku rulju sto ne zasluzuju moj prezir jer ja sam Djolo Iznogud, veliki vezir! na istoku sam bio kraljevine ambasador pregovaro sam ko mator al' sam im malo spalio sator jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili! sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga s'boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka petsto puta kovana, petsto puta krvava ko i braca surova, ledja mi je cuvala sabljom vitlam, Vladimiru vicem: pazi se! iza ledja ti je Turcin!Seci!Sagni se! Bozidar i tim na boku dobro drze se gledam i cudim se kol'ko prze se! i nad kadijama sudija, bratija oklop mac i mantija,u dusi nam Vizantija... vitezovi Reda Zmaja opet dolaze jer mi smo vecni, vase kraljevine prolaze bezite!vec kasno je! Singidunum sindikatum sad pobedjuje! Bezite!kasno je! sada Djolo Iznogud naredjuje!!!
I posle silnih primirja i posle silnih paktova topuz je u rukama krvavim do laktova vreme je za bitku,vreme je za odbranu gledam svoju vojsku ko od Arhandjela probranu sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga zivot u ime casti svevisnjega Boga za sve ozaloscene majke ciji jos cujem plac zivot je vec prosao dok ostrio se mac a sada srlja se u smrt glavom bez obzira mrznja se hrani dok mac oklop probija ljudskost po strani, nikad vise robija sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija dvoglavi orao na stitu i brojanica oko vrata svetost je u zitu, krst - vredniji od zlata da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka odlazimo u mitu Serbona, Boga rata !
sve je bilo san! tata je bio andergraund cekao u guzvi da ga puste na saund al tri dana pred bombe alijanse nato organizovo nam cipi man hip hop spektakl vidis sine kopile, to su bili ideali tad smo bili mladi nista nismo znali svirali za pivo. sad hajdemo po cisternu dok ti tata o sindikatu pripoveda istinu u pocetku sve to bejahu inspirisani borci ve ce ko u vojsci, u bek stejdzu grizu moljci mikrofona deficit i polugluvi tonci vazda na fristajlu jedni isti dobrovoljci tri ortaka na spisak i ribe za dzabe tri pesme bez bisa, gazde kluba drame tri godine tako, bulje su se drale pet minuta divljine, puna usta hvale na mobilne nas zvale raznorazne budale hasali smo visnje, sevale su ljabe bilo je i bon soir al nismo dali cmar bilo je nesto masovki i gostovanja par neka su od njih cak i usla u anale ma, pusticu ti filmove... idemo do sale.
tata hocu na koledz! Nema frke sine skolarinu placaju pare od divljine tata hocu kola! nema frke sine i to ce ti kupiti pare od divljine tata hocu u aspen! nema frke sine i do te planine vode pare od divljine!!!
slusaj sine metode sta ti prica papa to je bila faza, od toga mrka kapa nije har' kor umro, samo ja sam se oladio za dzaba sam skolovo kardan sam zaradio uradi-sam omoti za male tiraze brdo emsi pesama rekordne minutaze metafore se traze elokventno da se kaze poruke su vazne, pod uticajem blaze dobronamernih saveta on je bio riznica jer je pominjo ozirisa za odmor posle biznisa a nas par sindikalaca smo hteli da se lozimo nije bila namera medju sobom da se glozimo al posle prve frikcije nastale su frakcije makroi i mesije, dzukci i apstrakcije nisam lose mislio samo vise da se jebe tako sam, vidis, napravio redmena i tebe tesko bilo je bez keke ali eto loke kako eksluzivni ugovor vadi iz fioke u ofisu, u maju, u sredu, u dva pregovore muski tada vodio je bla! odma je objasnio kako stoje stvari da nas interes brane s fontane drugari loka stao je na put raspravi zesokoj nema frke moci, spokoj cuva sokoj srecom nije bilo potrebe da se desi najgore odma je ispo lafcina snimo nam je spotove organizovo festival gde smo sreli viajpi od tad samo tako pisemo mi!!! to je recept za top liste,striktno prva mesta tretman ko karleusa u ergeli zvezda besta samo: dzukacki sindikat! lok la familija! da zlato bude platina! premala je srbija!!!
ref: plejersko ponasanje, sine tata svasta sljako je sine tata svuda bio je i bas dobro je, dobro je plejersko ponasanje sine tata svasta sljako je i da uradis sve najbolje, opet slabo je, slabo je.
na povratku iz rume, dragi sine kapadona sa caletom su pricali brat ikac i reksona brate, dosta jeli govna vreme je za zaradu bed kopi ima semu, care, palimo za kanadu tu odosmo na platformu, spickali dve dine ribali smo burice, bacali smo rime po povratku smorene sunter nas zaludio u meksiku znam tipa, ima porno studio odosmo do studija, spickali tri dine razvlacili smo kablove bacali smo rime totalno razocarani culi smo za semu ugostiteljstvom da se bavimo u cuvenom san remu stigli smo do lokala, spickali smo cetri dine samarali smo sudove, bacali smo rime ma oladi matori! gde si steko novce? alo mali crnci! kako pricate s matorcem? kad vec ocete da znate nema love u hip hopu sve je ovo platila premija na fontu.
Beograde, sve je slabo! dolazi skabo spreman da te pregazi ko voz gretu garbo u crno belom filmu o nesrecnoj ruskinji ponekad se oseacam ko da zivim u pustinji dok gledem oko sebe svu bedu i belaj ne mogu da podnesem ovaj kvazi fenseraj kad prosetam bendzija kroz strahinica bana punu mladih blejaca u svako doba dana u dva reda kola, nikad nema praznog stola bez brige se caska uz flasicu sola neki rade kombinacije, vecina su gistro sto nije nista cudno, pa sve je ovde isto kao fensi ribe sto sad slusaju rege na performanse se ide, kojot pogledom se jebe ne cuje se nista, nema veze dok se djipa ma to je meni hevi, mi smo urbana ekipa i to je barem stone, bar se cimaju i znoje nisu u fazonu da sve namrstene stoje dva metra od bine nepomicne poput kipa klimnu glavom tu i tamo to je kul ekipa oni su tu zbog muzike a djuskanje ih zraci ne bas najbolji nacin da se motivisu izvodjaci a mi smo posebna prica, svaka cast izuzetcima svi ko napet kurac punjen bezopasnim metcima od podruma do bine, losa oprema tu je ako talenat i postoji, tesko ce da se cuje publika ne kapira dok ne poslusa cede hard kor je mrtav, marketing je sve skabo nisi u pravu! he he he izvini sto se smejem, imas menadzera,bre da zastupa te, snimas spotove a ja od gazde kluba pijem napusavanje nije da me briga, jebes malogradjane al nebo su i zemlja nase pozicije dve ja predstavljam ekipu pravih hard kor igraca mozda pozicija nasa jednog dana bice jaca al' nikada za to necu s djavolom na bal stvarno boli me kurac, sada kad sam didzital!
ref: skabo maestro, podzemni ko metro bitova depo, nikad sranje meko (tri puta) ritam nagruvan ko vejder, bija kao zenu slejter dok je pedereasa, njima bicu plejahejter.
misiji se vracam, neka misle da je nemoguca tomica kosica uzor, krv kljuca od svog silnog smora sto navukoh ga cekanjem svakog dana neckanjem i losim opravdanjem dnevno politickim stanjem, fakultetskim lekcijama duvanjem, strejtom, duvanjem, tehnickim inperfekcijama caletovim stavom, demotivacijom ekipe lako kriviti je druge cim ti planovi zaskripe a nije nista teze stalno praviti nove planove zato zavrcem rukave i pljujem u dlanove dosta bilo je sranja! odavno smrdim kao tvor ne zelim vise nerad da nazivam hard kor to slusam, to volim, za to hocu da se borim ko sto vec sam reko svojim ljudima da stvorim atmosferu po uzoru na peru, dobro zezanje dok u klubu se vrti moje nezavisno izdanje a do toga necu doci lenjo sedeci na bulji do toga necu doci ako se izgubim u rulji metarepera, manekena, verbalnih glodara samo vezbom sebi mogu stvarno postati dobar. a nijanse tad me dele od koncnog cilja vecnog statusa srpskog legende emsija od sebe sam ga skrivo iza etikete hobija kroz dane sam se vukao poput zombija dok sindikata sunce kroz oblake se probija neumoljivo je poceo na znacaju da dobija u sobi mi je komp bre i esida kpoija napred punom parom, poraz nije opcije u sobi mi je komp, esid, saund fordz, fruti lups...
Ti si jak, ti si jak, afrodizijak, afrodizijak (4 puta)
Dzukacki Sindikat! Pedofilija, ti i ja.
Slatka mala maloletnice, prirodna srecnice Na torti si stigla tek do sesneste svecice Mala mamina pametnice, imas sve petice A palis licem bebice, sa pogledom gresnice Koji gradom siri srcke I upale desnice Neki su spremni cak I da ukrste pesnice Hipnotisani nesvesni da ne hajes za bednike Fotografi modni drze vanredne sednice U zelji da te stave na sve naslovne stranice Uzdah siri se leti kada hodas pored stanice Pogledi sevaju ko sa kremena varnice Svi zaborave na dogovore natrpane satnice Zbog bronzanog tena tvog tela mlade ratnice Zbog andjeoskog lica zbog dve zvezde danice Zbog kose boje klasja sa panonske oranice Vestina majke prirode sve premasila je granice Slatka mala maloletnice, primi moje cestitke Sa svog pijedestala ti inspirises pesnike Intelektualce I ulicne gresnike Izjednacujes u zelji da bar jednom kresnu te. Trule punice I prosjake bez love Izjednacujes kad pohodis im nocu mokre snove Ali stvar je pod kontrolom jer bojimo se marice Kad roditelji tvoji budu pokretali parnice. Slatke male maloletnice prirodne srecnice male gresnice
Sunce zalazi vetar mazi a sef u potrazi Dan ko iz snova prolazi ja sam u setnje polazim Trazim nekog da podelim s njim jedan dim Il’ neku curicu spremnu da sa njom delim tron Hodam ulicom u vazduhu se oseca tvoj vajb To je osecaj taj, ljubavni pokret kao trajb I za kraj srecem poznato lice devojcice Koja mi nije dopustila vec je propustila Sa don huanom romansu Al’ nije kasno vidim sansu U njenom pogledu I glasu, jer stigla je u pravom casu. Na uvo joj sapucem, osmeh predivan ko uvek Krasi lice boginje, jos uvek za tobom zudi ovaj covek Pa dali ima nade ove veceri mlade Za zvuk serenade jer tvoj poglde mi nadu dade Zanemari sve jade, sve probleme, sve dileme Daj mi ruku krajnje je vreme da dotaknem sve teme Kaze "mozemo kod mene", ocima daje mi znak "Ispunicu ti sve zelje" samo mi pusti sindikat Sada jaci nego ikad, ja ljubim njen vrat Jezik ide sve nize sef spreman za napad Tvoji nisu tu govor tela prica za nju Sa sebe skida odecu svu "cekam te u kupatilu" Pod tusem izvajanu figuru gledam vlaznu I golu Cela noc je pred nama a prica gubi kontrolu.
Ref: Slatke male maloletnice slatke male slatke male
A ja zgrozen nad svim ovim kratak bicu Zato sajslu I ticu dok budem prico ovu pricu Uzo sam neku sicu kreno ka kaficu Da se nadjem na picu sa sindikalcima Ali od tog momenta ni sekunde dve nisu jos ni prosle Kada dve curice vidim da mi prilaze Kazu "sindikalce dugo smo te cekale" Odma pice donele I kraj mene su sele. Popile vopile I malo zadopile Dok se nisu opile ko prljavo kopile Onda krenule napolje zovu me: "Ajdemo u zezanje bice jace u troje" Kazem: niste normalne vidi na sta licite Pijane ko guzice, bljuju na sred ulice Al’ da ne bude zabune Iako maloletnice Slatke ste ko breskvice, prave male misice Sklonte se nemo da me mamite Znate kolko robije moze da se dobije Sve zbog pedofilije Ma bezte od mene!!! Bezte od mene, slatke maloletniceee!!!
Ti I ja ti I ja ti I ja ti I ja ti I ja ti I jaaa pedofilija
Korleone na mikrofonu, 82. trece cetvrto peto sesto Sve ih mesam vesto ne pitam za mesto Dok ih gledam Iz korole kako dolaze iz skole Vidim jednu malu mnogo slatku vozi role Bauer il Roces "molim sta ti hoces" Na keksic da dodjes da se zezamo noces Znam te jos odavno s nove godine kod galeta Dali preko Vune Bokija il Saleta Cusaka drugara sto po zidovima sara Ako ne zuris kuci ajde sa mnom do Bizara Nacosa, Olea, Steline, Soho bara Il’ da palimo na kalis ako kafic tebe smara Da blejimo bez para I setamo mog kera Cekam te u cetiri posle podne oko skvera Nemoj da me ispalis I nepotrebno kasnis Zvacu te ne mobilni posle skole kad se vratis Jos jednom da mi potvrdis da ces uvek biti tu Na vreme pored mene moja mala beti bu I nema vise: puj pike nista ne vazi Pogledaj me u oci i iskreno mi kazi Da u jednom trenutku tebi mogu biti ravan Ili me ti gotivis samo zato sto sam slavan "Smesan zabavan ludi lik iz price" Dali jedna si od onih sto se poznanstvom sa mnom dice Ili mozes da me volis bas onakvog kakav jesam Da brines se o meni: ziv sam ? s kim sam ? gde sam ? S klinkama pre sam probao sve sam ali tebe kad sam upoznao postao sam svestan: Da pedofilija radja pedofiliju Nemojte to probati kod kuce Maloletnice su ko cvet Nevine I nezne kao rosa na uranku.
Bice da su ko cvet
Ref: Slatke male maloletnice slatke male slatke male
Tvoje ljubavi strela Snazno cepa moja creva Osecam te jako kao deo svoga tela I samo kad bi htela sve sto htela je venera Ja bio bi tvoj zevs a ti bi bila moja hera Jer kupidon sto smera on to provereno izvrsi Posalje mi amora da strelama me izbusi Razum mi narusi i tera me da lutam U oblacima magle tada ja plutam.
na vratima monda bleji divlja horda tu se valja neka roba. kazu bura mnogo dobra jos od decackog doba sve mora da se proba roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda sta ga boli kurac sve dok pici dobra zika tu mu je ekipa, i svi po pola tripa i jos par dzidza-bidza da upotpuni se prica ekstazi ili' dop, samo nesto da se zdima po semu da se cima, makar bila dva tri dima ma jebs brate sve, samo gudre da se ima promasena sustina nacina zivota zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota u modi su djankoze, dileri, debili smekeri i mangupi su postali fosili iskljucivo se druzi samo s' onim koji duva nema veze sto je prs'o, nema veze sto je nula ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi pod pritiskom se zivi, mora necim da se smiri omladina zeva kad bi trebalo da stvara preko cele noci bleji, preko celog dana spava
ref: imas samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime kada nadjes pravi put ti se kreci samo njime imas samo jedan zivot, pa ti vidi sta ces s' njime zar da cekas mrak da pozelis da ti sine?
jesil' sad shvatio sta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids visin' dej kud bi mi?
mislio je na onog klinca sto se dimi jer se pali jer se lozi znam kako znaju rime da te prime kad ih osetis na kozi ali neka ga i mi smo bili mali nekada da da da a vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blazin glas je blazen kad ti kaze mali mozda ti si nova nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su vazne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moras pobeci iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio cari hlada uspeti znaci hteti postati i jaci samo pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prica ima mana jer jedna strana lici kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad napustis koren jer grana nosi voce protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoce ali znaj ti ne smes biti taj jer uz tebe bicu opet ja zato sto se losa vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.
klince koje gotivim pokusavam da promenim vojnike bez mozga na ulici da odmenim s' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim poginem za njih da ih od gluposti odgovorim iz sranja da ih izvadim i oci da im otovorim iz kosmara ih probudim i grehove im otkupim izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru srce kao vodilja, emocije razadiru na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru odupires se pravilu, zavrsavas u zatvoru fizickom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku nudim ti svoje tekstove kao zamenu za zlu naviku ne zelim da popujem, ne shvati me pogresno ja ne bacam kamen jer isto sam gresio dosao sam do ovde i sada sam resio da postedim te onog sto se meni desilo i jos mnogo toga zloga koba usput sto mi brdo znanja, zrnce srece desiti je sprecilo.
cini mi se sad da na putu sam dobrome stvari meni sada izgledaju jasnije a secam se vremena kad svet delo'vo je strasnije svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije vreme je dragoceno, svaki dan je kratak problem za problemom, kao domaci zadatak sa onim sto sad znam svet gledam tvojim ocima ne dozvoli olujama da zbrisu te sa plocnika
jer zelim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napascu prvi neprijetelje nase odgurnucu sto dalje da napravim prostor u kome ces svakim novim korakom da jacas dok ne stasas i na svoje noge stanes pored mene, rame uz rame uzdam se u tvoju pamet!
sta vise da ti kazem sem: zmaj je u kuci! mozak ukljuci, znanje lucim. brate, slusaj i uci naculji usi da bi cuo kako zvucio ovo i vise od ovog, sto zmaj pise olovkom koju kontrolise sa scene brisem sve sto je klise mada, dok hip hopom manipulise tvoj um stimulise zato sada cuje se tisi od tiseg pojavljuje se glasniji od groma pre kise stavise, najavljuje nam najace rep izdanje necu reci... jer i od toga je manje vec cu znajnje upotrebiti ma koliko ono bilo i od jedinog grama napravicu kilo znas stil moj, iskljucivo hard kor nivo uz vuspru i pivo, uzivo fri stajl, ubojit ko silo zvuci kao poucno stivo jake konstrukcije iako zmaj nije posednik mocne produkcije prati instrukcije!
evo me opet, ponovo sa vama ajmo svi ruke gore, neka cuje se galama neka nastane drama, da se skloni ova tama jedino sto zelim reci: uspeo sam mama! za vrlo kratko vreme stvorila se fama postao sam simbol kao alfa, beta, gama kao vrhovni suveren ja sam izaso na teren i posle teslog uspona ka vrhu sad se verem kad u mikrofon serem, u publici me vole eto neke vajde i od ulicne skole eto novih misli dok je moja zelja stara da uz pomoc svoga dara ja se krunisem za cara ova muzika sto cujes vec ti ulazi u pore pa ti receptujes signal putem mozdane kore i dok lecim tvoje more snagom ovih mocnih tonova shvatas da je moj put prava staza slonova sto vodi te do znanja i do oblikovanja i da shvatis pravi razlog svoga ja postojanja zato uzmi ovaj lek iz moje apoteke setaj pored dunava, da naucis od reke jer ja sam prorok ko iz meke, ja sam znanja novog klica zato budi pored mene kao skabo, dzo i dica od kalisa do bruklina, od vasine do maja pravo s' dorcola kraja, stizu fleks i red zmaja.
ref: za dzabe te skolujem i delje isto cujem i dalje isto cujem, i dalje isto cujem za dzabe te skolujem i dalje isto cujem zato ne dam (sta?) mikrofon koji posedujem.
idem tako ulicom i vidim laznog repera kazem: de si emsi gistro! jer oko mu je bistro, odelo mu je cisto izgleda ko pravi isto, ali nije pravi jer prelose tripove decko ima u glavi pa se obratim cavi, kazem mu da nas davi da se prelosim temama bavi i da bi mogo neki orginalan sempl u pesmu da stavi ono, cisto reda radi al on tu odma nesto pocne da se vadi kaze to za pesmu, to ga je producent smorio on se decko uvek za hard kor borio al je izgorio od zelji da uradi bolje i evo sledeci put obecava bolje drolje ali decko, nisam te ni pricao za spotove sto se mene tice uvek dovodis iste skotove i bar da drotove rokas pa da bude neki fazon ovako samo gledam mladih droplji dijapazon i za dzabe te skolujem kad i dalje isto cujem al necu prestati da te gadno trujem jer na kraju ove moje verbalne konstrukcije tri tacke ce biti nas znak interpunkcije a ti prati instrukcije, brate!
prokleta cavo s' iste sidjosmo bine a ti tripujes nesto, gledas scenu sa visine kazes: seljacine, prave muzicke splacine ekipa nema devojke pa nemaju ni zacine i nemaju pojma kako ce spotove da snime sve teske su to reci. imas li ti cime da ih potvrdis? znas li ti sa kime se zajebavs? moje virtuozne rime kao nagazne su mine, tvoje pescane su dine samo gomila prasine. ja sam voz ti si sine tutnjim preko tebe. ko od polarne zime kada otvoris usta dah se pretvori u inje jer sjebao sam sve parametre klime pa duva jak vetar ko na njemu se vine na nisanu je mome ti golube od gline kad pozeli skabo moze uz sinalko da te skine taj te fakat brine! kus od moje imovine! mikrofona koji cuvam od davnine poreklom iz daljine, samog srca doline preko sedam slanih voda, ispod sedme planine iz ruku vilenjaka koji cuda cine poklon vitezu od rime, uz titulu junacine dobijenu u borbi. zato hrabri apaci me nazivaju bratom i sa mnom lule dime zutaci me tretiraju kao cara kine pigmeji salju pozdrav: 'de si srbine, dzine jer moje srce kuca kao ritam masine preko koje bacam rime, dokaz svoje velicine di-aj-uaj kao cobe kada pravi fanzine ali nisam ja strejt, razne koristim benzine kada ulecem u ritam kao mika u krivine nesikusni padaju, zrtve su brzine trose zadnje neutrone da ideja im sine i dok smisle jedan stih vec sam reko desetine strofa koje cine mudrosti i istine jer furija sam koja lako puni sve tribine osnivac nove skole, tvorac scene hirosime trener novih snaga kao bogojevic kime ja sam legenda emsi, mnogi slave moje ime jer cuvam svoj obraz ko monahinja himen pravi mladic za primer, misli masa stimer zmaj, decko car koji ponosi se time sto je vojnik sindikata, talas verbalne plime a hip hop da prica srpski, tebi reko bi: napusti me cavo!
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
