Cene na popravci
M. Č. P. - S. B,

GRADSKA uprava još nije napravila tačnu računicu koliko će dinara gradskog budžeta sledeće godine uskratiti javnim preduzećima na ime subvencija, pre svega GSP-u i "Beogradskim elektranama". Izvesno je da će donacija biti "tanja", a razliku će nadoknaditi Beograđani plaćajući skuplje njihove usluge.
U slučaju gradskog prevoznika, kako je najavio gradonačelnik Dragan Đilas, ispomoći će biti i dalje. Grad, međutim, planira da "Beogradske elektrane" vrlo skoro same pokrivaju sve troškove.
- Ne postoji računica. Nije realno da 18 odsto budžeta ide na subvencije za gradski prevoz. To znači da nemamo za obdaništa, socijalu, mostove - rekao je Đilas. - Nije realno da 50 odsto sugrađana troši centralno grejanje koje nije jeftino, ali su te cene male prema ekonomskim cenama. Očekuju se poskupljenja gasa i nema tog "perpetuum mobila" koji može to da izvede. Pokušavamo da napravimo analize i da vidimo šta je to što će dovesti da ne moramo više da subvencionišemo grejanje u Beogradu, a gradski saobraćaj ćemo uvek subvencionisati. Cena prevoza nikada neće biti ekonomska, jer to znači da bude tri puta veća nego danas.
Dotacije gradskom prevozniku, međutim, nisu nikakva beogradska specifičnost. Vožnju metroom, autobusom, trolejbusom i tramvajem retko gde u svetu plaćaju po ekonomskom cenovniku, a ispomoć gradskim prevoznicima značajna je stavka u većini gradskih budžeta.
Primera radi, grad Zagreb svoj prevozni sistem (ZET) svake godine dotira sa 550 miliona kuna. Čitava kasa hrvatske prestonice "teška" je 7,35 milijardi kuna, što znači da se na prevoz izdvaja oko 7,5 odsto svih sredstava. I pored toga, ZET svake godine posluje sa velikim gubitkom, a 2007. završio je sa minusom od čak 162 miliona kuna.
Sarajlije svojim prevoznicima prepuštaju mnogo veći komad "kolača". Budžet Kantona Sarajevo iznosi 813 miliona konvertibilnih maraka. Odatle se za GRAS, sarajevski javni prevoz, izdvaja 10 miliona konvertibilnih maraka svake godine. S druge strane, čitava kasa grada Sarajeva broji 20 miliona KM, što je samo dva puta više od subvencije za javni prevoz u njemu.
Ista stavka, dotacije javnim prevoznicima, upisane su u budžete i mnogo razvijenijih gradova. Čikago, koji važi za američki grad sa najboljim javnim prevozom, godišnje za njega izdvaja 524 miliona dolara, što je skoro deset odsto budžeta (5,8 milijardi dolara).

POSKUPLJENJE PO KATEGORIJAMA
NIJE realno da 40 odsto cene karte plaćaju oni koji ga koriste, a da 60 odsto plaća grad. Za ugrožene kategorije, a to su penzioneri, đaci i oni koji primaju socijalnu pomoć nećemo povećavati cene, ili će one biti minimalno korigovane - kazao je u četvrtak Đilas. - Ako ne podignemo cene, bićemo u situaciji da biramo da li ćemo imati 700 ili 1.400 autobusa, a to će se desiti za dve godine. To treba reći građanima i siguran sam da će oni to razumeti.

PRERASPODELA
NOVAC koji bi se "uštinuo" od javnih preduzeća, kako najavljuje gradonačelnik, biće namenjen bezbednosti, zdravstvu, socijali i obrazovanju.
- Za mene je važno da uložimo u bezbednost, školske policajce i uopšte u policiju jer su plate male i tehnički nisu opremljeni - dodaje Đilas. - Manje od 20 inspektora se bavi borbom protiv narkomanije. Ne možemo da im plaćamo plate, ali možemo da uložimo u njihove ljude.

Izvor: Novosti

Povišica ili štrajk
J. Ž. S,

UKOLIKO plate ne budu povećane za 20 odsto, vaspitači u beogradskim vrtićima stupiće u štrajk, saopštili su u četvrtak predstavnici Samostalnog sindikata radnika predškolskog obrazovanja.
Ivanka Vasić, predsednik sindikata istakla je da će ako njihov zahtev ne bude ispunjen tokom naredne nedelje, saopštiti tačan datum početka obustave rada.
- Spremačice u beogradskim obdaništima primaju 17.000 dinara, a vaspitači u proseku imaju 32.577 dinara - kaže Vasić. - To nije dovoljno za pristojan život. Gotovo mesec dana traje prepiska sa novim gradskim sekretarom za socijalnu i dečju zaštitu Vladanom Đukićem i gradonačelnikom Draganom Đilasom, ali konkretnih rezultata nema.
Zaposlenima je, kako tvrdi Vasićeva, uskraćen i topli obrok i regres, prava koja su zagarantovana zakonom o radu. U Beogradu u obdaništima čiji je osnivač Skupština grada radi 6.800 ljudi, a Samostalni sindikat ima članstvo u svih 16 predškolskih ustanova.
- Od 2001. godine nismo primili regres, iako zakon o radu iz 2006. godine podrazumeva isplatu ove prinadležnosti, kao i Opšti kolektivni ugovor, potpisan 29. aprila. On bi trebalo da bude u visini prosečne mesečne zarade, zato zaposleni u predškolskim ustanovama i apeluju na sve nadležne da im pomognu u ostvarivanju ovog prava - kažu u sindikatu.
Poslednji put vaspitači su tražili povećanje zarada u junu za 10 odsto. Tada im se izašlo u susret, s obzirom da su, spremačice u to vreme na račun primale mesečno oko 16.300 dinara, medicinske sestre 23.680, a vaspitači 31.000 dinara. Da podsetimo, nakon ovog povećanja zarada "predškolci" su tada najavili da će u oktobru tražiti još 10 odsto.
- Radimo u jako lošim uslovima. Grupe su prevelike, a obdaništa prepuna. Zato s pravom očekujemo da će nam Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu izaći u suret i bar malo poboljšati naš loš položaj - ističu sindikalci.

NEDOSTUPNI
SEKRETAR za socijalnu i dečju zaštitu Vladan Đukić na pitanja novinara odgovara samo preko "pi ara". Novinari "Novosti" u četvrtak nisu uspeli da stupe u kontakt sa "pi arom" Anom Poznanović i dobiju odgovor da li su želje vaspitača realne i šta će sekretarijat uraditi po tom pitanju.

BROJKE
17.000 dinara - plata spremačice
32.577 dinara - plata vaspitača
6.800 - zaposlenih u vrtićima

Izvor: Novosti

Plafon pao među đake u bazenu na "Tašu"

Bazen na “Tašmajdanu“ ponovo je zatvoren od prekjuče zato što se deo oplate nosećih greda s plafona sručio u vodu. U to breme u bazenu su bili učenici Škole za brodarstvo i hidrogradnju, ali srećom niko nije povređen

“Plivali smo i odjednim videli da otpada plafon. Brzo smo izašli iz bazena, pa komadi maltera nikoga nisu povredili. Juče nam je rečeno da je bazen zatvoren i da tamo neko vreme nećemo ići na kupanje“, pričaju učenici te škole.

Ovo je već drugi put u poslednje tri meseca da se odvaljuje plafon na ovom bazenu. Prvi put se to desilo početkom jula, noću kad nije bilo kupača.

Sekretarijat za sport i omladinu odobrio je tada novac za detaljno preuređenje plafona i stubova na “Tašu.“ Predračun za radove je iznosio dva miliona dinara, a JP “Gradsko stambeno“ za izvođače je izabralo preduzeće “Tehno Beograd“ jer su specijalizovani za ovakve radove. Međutim, neko očigledno nije uradio nešto kako je terebalo.

Igor Miklja iz Sekretarijata za sport i omladinu iznenađen je što “tako nešto može da se desi.“
On je priznao da ne zna šta se desilo sa projektom sanacije.

“ Hitno smo ispitali šta se dešava s projektom da bi se što pre uradila rekonstrukcija. Utvrdili smo je još ranije naloženo Građevinskom fakultetu da ga uradi, uredno je i plaćen, ali ja do ovog trenutka nisam dobio povratnu informaciju s fakulteta“, kaže Miklja.

On dodaje i da će kontaktirati kolege iz opština u čijim su nadležnostima i druga plivališta da obave preventivne provere da se ne bi ponovio ovakav incident.

Upravnik plivališta rade Mugoša kaže da je krivac za ovu nezgodu velika količina kondenzacije koja se stvara od bazena.

“Rečeno mi je da će Građevinski fakultet da izradi projekat obnove krovne kkonstrukcije. U ovom trenutku ne znam koliko dugo će bazen biti zatvoren, ali to bi moglo da potraje i godinu dana. Sve radove finansiraće Sekretarijat za sport“; kaže Mugoša.

Izvor: MTS-Mondo

Karta teža za trećinu
M. Č. P. - S. B,

TRANSPORTNE troškove javnog prevoza Grad trenutno pokriva sa 56 odsto. Na ime svih subvencija iz budžeta će do kraja decembra, posle rebalansa budžeta, otići čak 11 milijardi dinara. Finansijski stručnjaci slažu se da je to previše, pa će se već od sledeće godine dotacije smanjiti javnim preduzećima. Dok gradska uprava ne skroji tačan plan, teško je predvideti koliko će zbog toga poskupeti prevoz i grejanje.
Najgrublja računica kaže da bi, ako se, na primer, udeo Grada u transportnim troškovima prevoznika smanji na 40 odsto, karta poskupela 36 procenata. To znači da bi jedna vožnja u prvoj zoni stajala 43 dinara, umesto dosadašnja 32.
Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, kaže da su dotacije iznosile oko 40 odsto 2004. godine.
- Od tada smo imali zastoj u podizanju cene karte, pa su subvencije morale da budu veće - objašnjava Đukanović. - Ipak, ovolika suma je prevelika i ne može da se trpi, pošto Grad mora da ulaže i u zdravstvo, školstvo, bezbednost.
O potpunom ukidanju dotacija,
međutim, u Gradskoj upravi ni ne razmišljaju.
- U pripremi budžeta za narednu godinu pokušaćemo da nađemo način smanjenja subvencija - objašnjava Nikola Pavić, član Gradskog veća zadužen za finansije. - Pored poskupljenja razmotrićemo i da li ima, a sigurno ima, unutrašnjih rezervi preduzeća. Utvrdićemo koji se rashodi mogu smanjiti da bi cena bila niža. Zato se sada ne može ni reći kolika će ona biti. Kada je utvrdimo, moraćemo da tražimo odobrenje Republike, ali ćemo naravno voditi računa da se ne ugrozi bitno standard građana.
Dok se u gradskom prevozu nazire udeo grada u ceni karte, u slučaju grejanja računica je komplikovanija. Iz gradske kase se na ime tekućih subvencija izdvaja svega milion dinara. Kapitalne investicije u ovo preduzeće su, ipak, daleko veće.
- Grad grejanje subvencioniše i preko popusta koji se odobravaju na račune "Infostana" - objašnjava Pavić. - Kolika je ekonomska cena grejanja teško je reći. Dovoljno je pomenuti da su "Elektrane" na početku godine izašle sa cifrom od oko 62 dinara po kvadratu i to bez obračunatog poreza na dodatu vrednost. U međuvremenu je bilo poskupljenja, a evo ovih dana gas će, koji najviše učestvuje u troškovima, poskupeti čak 59 odsto.

ZAGREB
ŽELJKO Đukanović navodi primer Zagreba, u kojem pojedinačna karta za prvu zonu košta više od jednog evra, iako su relacije koje pokriva tamošnji prevoznik mnogo kraće nego u Beogradu. A čak i kada bi se subvencije u našem gradu potpuno ukinule - što se, naravno, neće desiti - ekonomska cena karte bila bi manja nego u hrvatskoj prestonici!

"LASTA" I PRIVATNICI
MANJE subvencije na privatne prevoznike i "Lastu" uticaće samo posredno.
- Grad sa njima potpisuje ugovor i oni, kao deo integrisanog sistema, dobijaju deo - objašnjava Nikola Pavić. - Preispitaće se ugovori. Kada dođe do povećanja cena karata, verovatno će se smanjiti potreba za njihovim subvencionisanjem.

Izvor: Novosti

Kutak za najmlađe
A. RANĐELOVIĆ

DEČJI sajam otvoren je u petak u hali tri Beogradskog sajma i trajaće do nedelje. Ulaz na ovu manifestaciju je besplatan a svi koji ga posete moći će da uživaju u brojnim takmičenjima, pozorišnim predstavama, nagradnim igrama, a organizovana su i sportska dešavanja. Na sajmu učestvuje više od 90 izlagača, najrazličitijih proizvoda za decu, od kojih mnogi nude i specijalne popuste.
U subotu će već od 10.30 početi program na bini koji će voditi klovn Smejuljko, a za njim će se smenjivati dešavanja sve do 19 časova.
- Između ostalog, biće održana modna revija, nastupiće baletski studio, a za mame će biti prezentovane vežbe koje treba raditi tokom trudnoće - kažu organizatori. - U 17 časova sve vešte tati moći će da se prijave za takmičenje u brzom povijanju beba koje organizuje "Aksa". U nedelju u 12 časova biće održana pozorišna predstava "Balalajka", a tokom dana mališani će moći da uživaju u još dve.
Sve vreme sajma posetioce će zabavljati klovnovi, animatori na štulama i mađioničari, a postavljena je i veštačka stena za sportsko penjanje, kao i teren na kome će se održavati mini turniri.
Osim za zabavu mališana, sajam je i odlična prilika za izlagače da se promovišu, ali i ponude svoje priozvode po nižim cenama.
- Zbog velike navale sve je prebačeno iz "Ekspo centra" ovde i sada stvarno liči na pravi sajam - priča Aca Janjić, iz fabrike čarapa "Kika". - Danas je već gužva, a očekujemo da će tokom vikenda doći još više ljudi.
Iako mnogi štandovi nisu prodajni roditelji će svakako imati na šta da potroše pare. Na sajmu se može kupiti i nova verzija "Monopola" u koju je uključen Beograd, čuveni stikeri i nalepnice koji koštaju oko 100 dinara, pa čak i veliki plastični bageri koji
vrede više od 13.000 dinara.
Igrice i mini takmičenja, posle kojih se dobijaju nagrade organizuju se na svakom ćošku, pa deca mogu i da se zabave igranjem video-igara, slaganjem puzli, crtanjem i slično.
Ovaj sajam drugi po redu održava se pod sloganom "Čista radost", a glavni sponzori su Kanal D i Smešariki. Manifestaciju je svečano otvorio Rasim Ljajić, ministar za socijalna pitanja, koji je poručio deci da se druže smeju i uživaju koliko god to mogu.

"SIMPSONOVI"
KOMPANIJA "Novosti" postavila je štand na Dečijem sajmu, gde se mogu kupiti knjige namenjene deci kao što su "Bukvar ponašanja u saobraćaju", "Školski rečnik stranih reči", kao i strip "Simpsonovi". Osim toga maskota Bart sve vreme sajma družiće se i fotografisati sa posetiocima.

HEPENING
DEČJIM hepeningom koji je održan u petak na platou ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić" završena je nedelja posvećena najmlađima. Program su otvorili mališani iz vrtića "Kreativno pero", pesmom "Bubamarci", a naredna tri sata nizali su se dečiji horovi, dramske i plesne grupe, a ceo program vodio je Minja Subota.
Manifestaciju su pratile i kreativne radionice, pa su deca mogla da nauče i veštine pravljenja origamija, kaligrafije, makramea itd. Đaci OŠ "Nikola Tesla" bili su zaduženi za čuvanje prirode pa su vreme proveli praveći parole, koje pozivaju u - napad na otpad. Njihovi vršnjaci iz "Mike Alasa" slikali su na temu "To sam ja, to smo mi", koja je i bila slogan ovog događaja.
Poruka dečje nedelje upućena odraslima bila je "hajde da rastemo zajedno", ali su mališani dobili priliku i da dodaju još po nešto. Deca iz Doma "Dragutin Filipović Jusa" poručila su svima da se vole, ne svađaju i budu dobri prema najmlađima.
     


Izvor: Novosti

Od tamnice do galerije
I. KIŠIĆ

UZ pomoć grčke donacije trebalo bi da se obavi rekonstrukcija, revitalizacija i konzervacija kule Nebojša. Takođe, radovi će biti izvođeni i na bedemu koji spaja kulu i Vodenu kapiju. Kako se između bedema nalazi zemlja, neophodno je utvrditi da li ona može biti izmeštena i za koju namenu bi bio upotrebljen taj upražnjen prostor. Prvi deo donacije, oko 260 hiljada evra, uplaćen je u junu, a rok za završetak celokupnog projekta je dve godine. Međutim, iako stručni tim Arhitektonskog fakulteta već radi na idejnom rešenju rekonstrukcije, "druga rata" još nije legla na račun JP"Beogradska tvrđava" koje je odgovorno za ceo projekat.
Ugovor o doniranju revitalizacije ovog spomenika potpisan je sa Vladom Grčke još u decembru prošle godine. Tada je dogovoreno da se donacija Grčke od 1.340.800 evra realizuje preko JP "Beogradska tvrđava". U ovom preduzeću kažu da je tada oformljen programski savet od pet članova koji ima za zadatak da osmisli program budućeg izložbenog prostora u kuli.
- Dogovorili samo se sa Arhitektonskim fakultetom, kao najmerodavnijom institucijom, da njihovi stručnjaci naprave idejno rešenje projekta revitalizacije kule Nebojša i bedema do Vodene kapije - kaže Marina Andrić, član programskog saveta. - Takođe, uključeni su i Republički i Gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, jer kad radovi počnu - nikada se ne zna na šta se može naići.
Međutim, do dana današnjeg, iz Grada na naš račun nije uplaćen neophodan novac za to idejno rešenje, iako ga fakultet već uveliko radi.
Ona dodaje da je za sredinu novembra zakazan sastanak sa donatorima, ali da više nije izvesno šta će "Beogradska tvrđava" imati da im ponudi tog dana.
- Sadržaj unutrašnjosti kule biće sigurno inspirisan boravkom Turaka na ovim prostorima, kao i oslobođenjem srpskog i grčkog naroda od osmanske okupacije - najavljuje Andrićeva. - Savet će se potruditi da se programski sadržaj menja konstantno kako bi privukao i Beograđane i turiste.
U kuli Nebojši je 1993. godine izgrađena međuspratna konstrukcija, ubrzo su se tamo uselili beskućnici, izbio je požar i sve to je izgorelo. Sada postoji improvizovano stepenište da se može popeti do vrha, unutrašnjost je očišćena i pripremljena za dolazak projektanata.

TAMNICA
KULA Nebojša izgrađena je oko 1460. godine, a podigli su je ugarski neimari kako bi zaštitili Dunavsko pristanište od turskih napada. Turci su je kasnije pretvorili u najveću tamnicu Beogradske tvrđave, pa se kula retko pamti kao vojni objekat, već predstavlja sinonim za mesto stradanja. Zbog te uloge postala je mračni simbol Beograda, poput Bele Kule u Solunu i Tauera u Londonu. Tamo je između ostalih, bio zatočen i ubijen veliki grčki pesnik i borac za slobodu Balkana, Riga od Fere.

Izvor: Novosti

Statut spreman
S. J,

NOVI statut Grada je sreman. Komisija za njegovu izradu završila je posao, oblikovala predlog i prosladila ga Veću, koje u ponedeljak treba da ga usvoji. Ipak, konačano prihvatanje ovog akta odigraće se u petak na sednici Skupštine grada.
Kako nam predsednik Komisije za izradu ovog dokumenta Zoran Alimpić kaže, tokom javne rasprave, koja je trajala proteklih nedelja, stiglo je oko 200 primedbi i sugestija građana i raznih udruženja i ustanova. Prihvaćeno je 20, za koje je procenjeno da su bitni i da će unaprediti statut.
- Prihvaćene sugestije neće ništa specijalno promeniti u odnosu na prvobitni predlog statuta - objašnjava Alimpić. - Uglavnom su to terminološke i proceduralne izmene, kako u samom dokumentu ne bi bilo praznina i nejasnoća. Primeri su recimo, pojašnjenje procedure izbora funkcionera, zatim šta ako načelnik opštinske uprave podnese ostavku, preciziranje do kog nivoa opštine mogu da se zaduže, ali samo uz saglasnost gradonačelnika... Menjele su se, ili izbacivale i dodavale, pojedine reči, kako bi sadržaj bio precizniji.
Alimpić navodi da su to
sve dopune kojima se predloženi statut usavršava u detaljima, dok će suštinske novine koje su ranije predložili ostati.
- Javili su nam se i građani dunavskog i posavskog venca tražeći da u statut uvedemo formiranje tih novih opština, ali smo te predloge odbili, pošto ovim dokumentom određujemo proceduru za tako nešto, a oni inicijativu treba da podnesu Skupštini - kaže Alimpić. - Bilo je još takvih predloga, kojima Komisija za izradu statuta nije bila nadležna adresa.

NOVINE
PREDLOŽENIM statutom Grad će prigradskim opštinama oduzeti nadležnosti iz urbanizma i gradnje i po tome će se one izjednačiti sa gradskim, a za uzvrat će mnogo više ulagati u izgradnju infrastrukture. Svim opštinama se prebacuje briga o održavanju škola i vrtića, a za to će dobiti i veća finansijska sredstva u budžetu. Kapitalna ulaganja u ovim sektorima ostaju u rukama Grada. I još jedna od bitnih novina je da će Grad u određenim situacijama moći da raspusti opštinske skupštine i zavede prinudnu upravu, dok će nove izbore raspisivati predsednik Skupštine grada.

Izvor: Novosti

Srušila se mala kuća na Čuburi
Politika - Pre 34 minuta

BEOGRAD - U beogradskom naselju Čubura večeras se srušila jedna kuća od 50 kvadratnih metara i delovi dve manje kuće.

Prema nepotvrđenim informacijama, nema poginulih, a nije poznato da li ima povređenih.

Kuće koje su se srušile su u blizini gradilišta stambene višespratnice u Dubljanskoj ulici 35.

Predstavnik investitora na tom gradilištu Nedeljko Prelić rekao je agenciji Beta da je gradilište dobro obezbeđeno, ali da će ekspertiza pokazati uzrok klizanja terena.

Dodao je da radove izvodi licencirani izvođač "Gradnjakop".

Policija koja je na licu mesta i vrši uviđaj, nije želela da komentariše rušenje kuća.

Stanovnici susednih kuća rekli su agenciji Beta da se pre nego što su se kućice srušile, čulo krckanje, a zatim i potresi.

Pre dve godine u istom kraju u Čuburskoj ulici došlo je do klizanja terena i tom prilikom se urušio deo zgrade.


Izvor: Krstarica

Srušile se četiri kuće na Čuburi
Politika - Pre 7 minuta

BEOGRAD - U beogradskom naselju Čubura su se srušile četiri kuće zbog klizanja terena, a nije bilo povređenih građana, rečeno je Tanjugu u MUP-u.

Pomoćnik ministra policije Predrag Marić je rekao da u toj nesreći niko nije stradao, a da su policijske ekipe još obavljaju uviđaj na mestu rušenja i obezbeđuju teren.

Kuće koje su se srušile nalaze se u blizini gradilišta stambene višespratnice u Dubljanskoj ulici 35, gde radove izvodi građevinska firma "Gradnjakop".


Izvor: Krstarica

ГРЕЈАЊЕ СТАНОВА ПОЧИЊЕ ДАНАС У 13.00

БЕОГРАД – Београдске електране саопштиле су да ће због пада температуре данас у 13.00 почети са грејањем београдских станова.

У саопштењу се наводи да ће грејање почети због наглог пада спољашње температуре ваздуха, како не би била угрожена прописана температура ваздуха у загреваним просторијама од 19 до 21 степен Целзијусових.

Станови корисника биће загревани до 22.00, додаје се у саопштењу.

Званична грејна сезона почела је 15. октобра, а завршава се 15. априла.


Izvor: Politika