Sutra bez vode

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži, sutra od 9 do 12 časova bez vode će ostati potrošači u ulici Bose Milićević, od Bilećke do Jove Ilića. Istog dana od 8 do 16 časova bez vode će ostati potrošači na Trgu oslobođenja, u ulici 27. marta, starom delu Borče i na Putu za Crvenku. Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži u Sremskoj ulici, sutra od 8 do 13 časova bez vode će ostati potrošači u Sremskoj, od Knez Mihailove do Maršala Birjuzova, Maršala Birjuzova, od Sremske do Carice Milice, i Knez Mihailovoj, od Sremske do Obilićevog venca (neparna strana).
Za najnužnije potrebe obezbeđene su autocisterne sa pitkom vodom. Sve dodatne informacije potrošači mogu dobiti u Kontakt centru JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" na telefon 3606-606, a informacije o planiranim radovima i kvarovima na mreži mogu se potražiti i na veb-adresi www.bvk.rs.

Izvor: Danas

Preduzeće Delta legal najavilo skori nastavak izgradnje stanova na lokaciji Filmski grad, bez saglasnosti Stankoma
Oživeće gradilišta u ulici Ratka Mitrovića

Pored aktuelne zabrane od strane investitora PS Stankom, preduzeće Delta legal rešilo je juče da nastavi sa izvođenjem radova na objektima 50a, 54a, 56a u ulici Ratka Mitrovića na lokaciji Filmski grad. Prema rečima direktora "Delta legala" Aleksandra Lukića, radovi će se nastaviti ako ih partneri iz Stankoma u tome ne budu sprečavali.

Starica jedina u celom kvartu
Osamdesetogodišnja Spasa Andrić jedini je stanovnik u zgradama koje su do pola izgrađene. Proterana iz rodnog sela u Bosni, u Beograd je došla na poziv sina koji joj je, kako kaže, kupio nezavršen stan u jednoj od zgrada, uz obećanje da će u njega moći da se useli za dva meseca, a da za to vreme bude kod njega. Kod sina je ostala pune dve godine. Zimus se razbolela i otišla u bolnicu, a kada se vratila nije imala gde da ode. I kako kaže, lepo je kod sina, ali nije htela da smeta. Uselili su je u stan u kome ničega nije bilo. Samo goli zidovi. Naknadno su joj uvodili struju i vodu, pregrađivali prostorije. Policija je dolazila, hteli su da je izbace, ali kad su čuli da je sama, stara i bolesna nisu je više dirali.

- Organizovali smo se i krenuli sa radovima. Nastavili smo radove na manjim objektima. To su objekti sa većim brojem stanova, oko 200 njih, ali sa manjom kvadraturom. Ako ne budemo sprečavani od strane Stankoma ili nekog drugog, stanovi bi trebalo da budu završeni za dva-tri meseca. Tako da će veći broj kupaca, po završetku radova, moći da se useli. One veće objekte u ulici Kneza Višeslava, ne možemo da počnemo bez namirivanja onog što nam se duguje. Zgrade su ogromne, dugačke su više od 100 metara, sa oko 20.000 kvadratnih metara stanova i lokala, i nije realno da se grade, a da niko ništa ne plaća. Stankom bi trebalo da se izjasni: da li želi ili ne želi da plati ono što duguje - rekao je Aleksandar Lukić, na skupu koji je održan juče ispred započetih stambenih objekata u ulici Ratka Mitrovića. On je naglasio da nije bilo duplih prodaja stanova, kao i da nisu prodavali više nego što je dogovoreno, a da od septembra prošle godine nijedan stan nisu prodali.

- Mi smo 2004. godine sa Stankomom potpisali ugovor o fiksiranoj ceni radova: dakle, za 1.000 evra odrađenog posla, oni nama daju jedan metar kvadratni stambenog prostora. Ugovor je potpisan na 17 miliona evra. Međutim, do problema je došlo kada su cene kvadrata skočile na 1.700 evra. Danas se njima ne isplati da nama i dalje plaćaju po prethodno ugovorenoj ceni. Razgovarali smo sa ljudima iz Stankoma i dali nekoliko verzija preseka ugovora, ali nijednu nisu prihvatili. Tužili su nas i tražili veštačenje usred građevinske sezone u maju mesecu. Sada je septembar, a veštačenje nije počelo - rekao je Lukić.

Na skupu su se pojavili i predstavnici Stankoma. Mića Ružić p.r. Stankoma ponovio je da je Delta legal prodavao stanove koji nisu njegovi.
- Od prvog dana od potpisivanja ugovora sa Delta legalom mi smo ispoštovali sve ugovorene obaveze. Kada smo došli do saznanja da se nešto dešava po tvrdnjama kupaca, sa kojima mi nemamo ugovoreni odnos, obratili smo se Trgovinskom sudu i oni su odredili Gradski zavod za veštačenje da ispita stvar. Kada veštačenje bude završeno videćemo ko kome duguje ili ne duguje i nastaviti radove. - Svi oni koji su sklopili ugovor sa pravnim osnovom dobiće stanove. Problem je što su kvadrati prodavani mimo dogovorenih, i što nama sada dolaze kupci tih stanova sa ugovorima koji nemaju pravni osnov. Mi smo zato pokrenuli postupak za poništavanje tih ugovora - naglasio je Mića Ružić.
Predsednik udruženja "1.000 oštećenih" Zoran Pavlović pozdravio je odluku Delta legala i pozvao Stankom da nastavi pregovore i da se radovi nastave, a ne da se spor vodi preko suda. On je dodao da veruje da nema drugog načina nego da se stanovi završe.

- Stankom i Delta legal mogu godinama da vode spor, ali ljudi ne smeju da trpe. Lukić je izašao i rekao: nastavljamo radove, rušimo sankcije Stankoma. Nikome ne verujem dok ne vidim da ljudi počnu da se useljavaju. I opet molim Stankom da prihvati realnost, da nastavi pregovore kako bi se situacija razrešila. Oni su odbili da razgovaraju sa Delta legalom i tražili da čitav slučaj bude rešen preko suda. Mi smo zbunjeni, nije nam jasno zašto arbitraža nije urađena i zašto sudski postupak nije rešen - kazao je Pavlović.

Izvor: Danas

Ekipe "Beograd puta" saniraju saobraćajnu infrastrukturu
Radovi u 65 ulica

Direkcija za puteve grada saopštila je da su u toku radovi u 65 ulica i puteva u Beogradu. Sem ulice Pjera Križanića na Paliluli, Čika Ljubine, Vuka Karadžića i Pariske na Starom gradu, Miroslava Tirša, Aleksandra Dubčeka i Nikolaja Ostrovskog u Zemunu, sve druge ulice neće se u narednom periodu zatvarati za saobraćaj. Veći deo posla obavlja Javno komunalno preduzeće "Beograd put".
Ekipe "Beograd puta" sređuju Krunsku, Svetislava Rankovića, Bojansku, Požarevačku, Južni bulevar, Sime Igumanova, Černiševskog, Pavla Orlovića i Internacionalnih brigada na Vračaru, dok će novi izgled dobiti i Antiohijska, Kikindska, Porečka, Kopernikova, Dobre Mitrovića, Tina Ujevića, kao i ulica Garsije Lorke na Paliluli.
Na Voždovcu su u toku radovi u Ljube Vučkovića, Bogdana Popovića, Jovana Popovića, Kralja Vladimira, Lazara Avramovića i u Bulevaru oslobođenja (trotoari). Na Čukarici se radi u Kosmajskoj, Osiječkoj i Bore Stankovića.
"Beograd put" i preduzeće "Europark" angažovani su i u deset ulica u Zemunu, dok su na Novom Beogradu u toku radovi u blokovima 1, 44, 45, 70 i 70a. Na Zvezdari se sređuju ulica Ljubice Luković, Banjska i Svetomira Nikolajevića, a u Rakovici Banjički put, put Rušanj-Resnik i ulica Oslobođenja. "Beograd-put" sređuje i deset ulica na teritoriji opštine Surčin. B. I.

Izvor: Danas

UREĐENJE IGRALIŠTA I ZELENIH POVRŠINA U BLOKU 22
U Bloku 22 na Novom Beogradu u toku je uređenje zelenih površina i rekonstrukcija dečjih igrališta. Radovima koje izvodi JKP "Zelenilo Beograd" predviđena je rekonstrukcija betonskih staza koje prolaze preko zelenih površina, nekoliko dečjih igrališta, kao i teren za boćanje koji se nalazi u ovom bloku, pored zgrade Vojno-medicinskog centra. B. R.

Izvor: Danas

HITNO REŠITI PROBLEM KANALIZACIJE U KRNJAČI
Opštinsko veće Palilule raspravljalo je o problemu pojedinih građana Krnjače koji već nekoliko meseci imaju problema sa izlivanjem kanalizacije zbog neispravne pumpe. Posebno su ugrožene zgrade u ulicama Zrenjaninski put 34, 34 l i Grge Andrijanovića 3, oko kojih se skuplja voda i plavi podrume, a stanari su izloženi neprijatnim mirisima.
Načelnik Štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda Palilule Zoran Jovanović rekao je da je problem nastao zbog zastarelosti pumpe za septičku jamu, koja je postavljena početkom šezdesetih godina, podsetivši da građani u tom delu naselja već nekoliko decenija imaju problema sa kanalizacijom. "Reč je o internoj kanalizaciji sa septičkom jamom i problem je uvek u njihovom održavanju i pražnjenju, a skupštine stanara i vlasnici objekata sami su dužni da to rade", objasnio je on. On je kazao da je opštinski štab krajem avgusta na sednici raspravljao i rekao da treba nabaviti jaču pumpu. Ugradnja kanalizacionog sistema u Krnjači počela je 2005. godine. Polovina kanalizacione mreže u Beogradu je stara između 20 i 50 godina, dok prva inicijativa za izgradnju kanalizacije u glavnom gradu datira s kraja 19. veka. B. S.

Izvor: Danas

Beogradske elektrane završile osavremenjavanje i remont postrojenja kako bi pripremljeni dočekali zimu
Sve spremno za grejnu sezonu

Autor: R. V. B.

Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane spremne su za predstojeću grejnu sezonu. Postrojenja će biti spremna da korisnicima isporučuju toplotnu energiju već od 1. oktobra, budući da se prema Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu predviđa da elektrane greju stanove od tog dana ako je prosečna dnevna temperatura niža od 12 stepeni Celzijusa.


Inače, sama grejna sezona počinje 15. oktobra i a završava se 15. aprila. Odlukom je predviđeno i da grejni dan traje od 6 do 22 sata, a nedeljom od 7 do 22 sata, ali i da Elektrane mogu prestati sa grejanjem ukoliko u prostorijama održavaju temperature od 19 do 21 stepen Celzijusovih, saopšteno je iz Beogradskih elektrana.

Trenutno se privode kraju modernizacija i redovno održavanje sistema. Osim ugradnje savremene opreme u proizvodna postrojenja, na osnovu čega će značajno biti povećana pouzdanost u snabdevanju korisnika toplotnom energijom i potrošnom toplom vodom, preduzeće sprovodi i sveobuhvatnu modernizaciju toplotnih predajnih stanica. Trenutno se privodi kraju ugradnja najsavremenije opreme u 337 predajnih stanica Toplane "Cerak". Pored toga, na grejnom području Toplane "Banovo brdo" u toku je modernizacija 277 predajnih stanica, a na grejnom području Toplane "Miljakovac" još 168. Nakon završetka ovog značajnog projekta, koji se finansira sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, biće stečeni tehnički uslovi za efikasniji rad postrojenja i prelazak na naplatu toplotne energije po utrošku.

Izvor: Danas

Gradska vlast najavila je ukidanje opštinskih šaltera i uvođenje elektronske uprave u svim opštinama
Po "papire" iz kućne fotelje

Autor: D. Majstorović

Kako stvari stoje, namrštene, nervozne i večito ljute šalterske službenice, uvek spremne da zatraže baš onu potvrdu koju nemate i očas posla okače onu legendarnu tablu na kojoj piše "pauza", u vrlo bliskoj budućnosti postaće stvar birokratske prošlosti.


Naime, gradska vlast najavila je ukidanje opštinskih šaltera i uvođenje elektronske uprave u svim opštinama. Tako će čekanje u redovima, gubljenje vremena zbog podizanja matičnih dokumenata, kao i susreti sa neljubaznim službenicima uskoro biti prošlost.

Prema rečima Miroslava Čučkovića, člana Gradskog veća, građani će moći da za oko 400 dinara putem interneta naruče dokumenta i podignu ih u najbližim mesnim kancelarijama, ili će im određena kurirska služba dokumenta doneti na kućnu adresu.

- Osnovna ideja je umrežavanje svih gradskih opština sa lokalnim mesnim zajednicama. Kako građani više ne bi gubili vreme i dolazili do matičnih opština, svoja će dokumenta moći da naruče od svoje kuće ili dolaskom u mesnu kancelariju. Tako će ukucavanjem ličnih podataka u kompjuter, obeležiti šta im treba od papira i sutradan doći po naručeno. Do sada smo obezbedili elektronsko poslovanje članovima gradskih uprava, a to bi trebalo da se proširi na sve opštine. Ovakva mogućnost dobijanja dokumenata naročito će značiti sugrađanima iz prigradskih opština, jer sada moraju da dolaze iz okolnih sela u centar grada. Računari mesnih kancelarija biće povezani sa opštinskim, i matičarima u Zavodu za informatiku i statistiku. Ovo nije nikakvo prelazno rešenje, većje ideja da uvođenjem elektronskih uprava definitivno ukinemo šaltere - istakao je Čučković.

On dodaje da će kancelarije ovim dobiti na značaju i biće mnogo bolje opremljene. Jer, u pojedinim opštinama, kao što je Sopot, kancelarije nemaju nijedan kompjuter. Nadležni iz opštine Obrenovac većsu podneli zahtev za odobrenje neophodne računarske opreme gradskom Zavodu za informatiku i statistiku. Vrednost tehničkog umrežavanja za devet mesnih kancelarija iznosi oko 10.000 evra.

- Trenutno je najveći problem što je u prestonici svega 15 odsto kompjuterski pismenih građana. Međutim, postojaće prelazni period za one sugrađane koji nisu informatički pismeni, biće im na raspolaganju osoba koja će im sve objasniti i obučiti ih za korišćenje tih usluga - objašnjava Čučković. On naglašava da bez obzira na ukidanje šalterskih službi, radnici koji sada obavljaju taj posao neće biti tehnološki višak, nego će biti raspoređeni na druga radna mesta.

Praksa naručivanja dokumenata većpostoji u svih 10 gradskih opština i tri prigradske, Mladenovcu, Lazarevcu i Obrenovcu. Čukarica je prva uvela ovaj servis za građane 2003. godine, i od 1. januara 2008. do sada primili su 1.310 zahteva. Sanja Spavrić, šef Odseka za informisanje u opštini Voždovac, kaže da preko interneta svoja dokumenta naruči više od sto žitelja ove opštine.

- Imamo jedinstveni informativni sistem, opremljeni smo sa više od sto računara. Naši korisnici imaju uvid u kompletnu dokumentaciju predmeta i njihovo kretanje po odeljenjima. Osim slanja zahteva na internet adresu opštine, žitelji Voždovca svoja dokumenta mogu naručiti putem telefona, SMS poruke i dobiti ih na kućnu adresu. Pored toga mogu i da daju svoje predloge i sugestije, prijavljuju probleme, sve preko sajta opštine. To je od posebnog značaja za ljude koji žive u podavalskim naseljima, i kojima je daleko da putuju i na to izgube dosta vremena - istakla je Spavrićeva.

Sve informacije na sajtu

Stanovnici Vračara svoja dokumenta mogu da naruče od kuće, a takođe sve potrebne informacije mogu naći na sajtu. Iz informativne službe Vračara kažu da dnevno stiže oko pet do šest zahteva za dobijanje dokumenata putem interneta. I kako navode, to su uglavnom mlađi ljudi. Korisnici ove usluge, kada im na kućnu adresu stigne traženi dokument, plaćaju pored republičke administrativne takse, koja u zavisnosti od dokumenta iznosi od 220 do 370 dinara, i dostavu koja uključujući PDV iznosi 210 dinara. Troškovi i takse plaćaju se kuriru prilikom preuzimanja.

Izvor: Danas

Rekonstrukcija Pančevačkog mosta odvija se po planu
Tanjug - Pre 15 minuta

BEOGRAD - Rekonstrukcija Pančevačkog mosta odvijaju se prema planu a uskoro treba da bude gotova i dokumentacija za raspisivanje novog tendera za izvođača druge faze radova, koja treba da počne sledeće godine, rečeno je danas Tanjugu u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Predstavnik Direkcije Nenad Bajić je kazao da dobro napreduju radovi na mostu iznad obale, na delu sa Pančevačke strane, kao i da su već završena četiri "polja", od ukupno osam.

Radovi prve faze, koji su započeli u julu i treba da traju do kraja godine, obuhvataju skidanje rđe, zaštitu od korozije i farbanje.

Bajić je rekao da se radovi odvijaju i sa skela ispod mosta i da je 80 odsto površine glavnog nosača mosta već očišćeno od korozije, nakon čega će se pristupiti njegovoj zaštiti.

"Ova faza radova je vrlo značajna jer može da da jasnu sliku šta treba da se zameni i gde treba ojačati konstrukciju mosta, pošto tek kada po skidanju korozije može da se vidi pravo stanje i koliko se ono razlikuje od onoga što je prvobitno bilo planirano da se uradi", objasnio je Bajić.

On je podsetio do kraja godine radovi neće uticati na odvijanje saobraćaja na samom mostu i da će do tada biti raspisan novi tender za izvođača druge faze radova, koja će obuhvatiti rekonstrukciju saobraćajnica na samom mostu i pristupnih puteva, a planirano je da traje godinu i po dana.

Za izvođača radova prve faze rekonstrukcije Pančevačkog mosta na tenderu je u julu izabran konzorcijumom "Alpina".

Više puta je odlagana rekonstrukcija jedinog beogradskog mosta koji povezuje Beograd i južni Banat preko Dunava.

Pančevački most podignut je 1935. godine i posle rušenja u Drugom svetskom ratu obnovljen je 1946. godine, a prema nekim procenama preko tog mosta svakodnevno prelazi preko 100.000 vozila.

Direkcija za građevinsko zemljište učestvovaće u obnovi sa 600 miliona dinara, dok će iz gradske kase biti izdvojeno 1,2 milijarde dinara.

Najviše novca biće obezbeđeno iz Nacionalnog investicionog plana - 1,6 milijardi, opština Pančevo izdvojiće 200 miliona dinara, dok je projekat rekonstrukcije mosta izradio saobraćajni Institut "CIP"



Izvor: Krstarica

Veselje na Čukarici
A. R,



Gradonačelnik Đilas napravio slavlje u klubu za stare
SLAVLJE koje je gradonačelnik Dragan Đilas obećao članovima kluba za stare na Čukarici u četvrtak je i održano. Uz pratnju grupe "Steva bend" igralo se i pevalo, a najstariji Čukaričani složili su se da se odavno nisu tako zabavili. Ovom susretu prisustvovali su i Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika i Ljiljana Jovčić, član Gradskog veća.
Pre svega desetak dana Đilas je obišao ovaj klub, kako bi razgovarao sa korisnicima o problemima i načinu na koji mogu da ih reše. Sede glave požalile su se na štošta, ali su se ne mareći za probleme pitali - šta je sa proslavom.
- Kada je bio u kampanji, obećao je da će ako pobedi da nam dovede muziku - rekla nam je Paraskeva Đorić (74), šef folklornog ansambla kluba "Ima dana". - I, evo, došao je. Možemo slobodno da se pohvalimo da imamo celu "gradsku garnituru" na jednom mestu.
Sa novom frizurom, posebno napravljenom za ovu priliku i u elegantnom kompletu, Paraskeva se prva latila mikrofona, a ubrzo zatim ceo klub se podigao na noge. Muziku je pratila i zakuska, a Drinka Popović dok se služila poverila nam se da joj prija ova pažnja na koju nije navikla. Momir Biočanin (70), koji je član ovog kluba od samog osnivanja, složio se, ali i dodao svoju opasku.
- Eh, još samo da prevoz postane besplatan i za one koji napune 65, a ne samo 70 godina - rekao je.
Malo dalje, na terasi, desetak penzionera sedelo je ne mareći mnogo za goste. Partija šaha okupira ih više od igranke, a spremni su, kažu, i za nove suparnike.
- Ma, to što Đilas igra tamo, alal mu vera - smeje se čika Mile uz odobrenje ostalih. - Nego, nek dođe on ovde da odigra jednu. Da ga ja odmerim.
Ovaj izazov, mogao bi možda da bude povod za još jednu posetu, a ovu će, svakako, svi dugo pamtiti.

DRUŽENJE
KLUB za stare "Čukarica 1" jedan je od najvećih u gradu i broji više od 900 aktivnih korisnika. Jedna od stvari na koje su članovi naročito ponosni je ansambl "Ima dana", koji je sastavni deo penzionerskog kulturno-umetničkog društva. Ovo je samo jedna od 20 ustanova ove vrste u Beogradu, čija je namena pre svega bolji društveni život penzionera.

Izvor: Novosti

Vrtić za deset meseci
S. B

PROBLEM manjka mesta u beogradskim vrtićima grad će, između ostalog pokušati da reši i brzom gradnjom namenskih objekata, najavio je u četvrtak gradonačelnik Dragan Đilas obilazeći novo obdanište u Univerzitetskom naselju u Novom Beogradu. Takav projekat već postoji u Novom Sadu, a Beograd bi ga otkupio. Reč je o vrtićima od "lakih materijala" čija gradnja bi trajala najviše deset meseci.
Beogradske vrtiće trenutno pohađa oko 44.000 mališana, što je 1.035 više nego prošle godine. Od 15. oktobra mesto će imati 390 dece u Mladenovcu, Novom Beogradu i Barajevu. U saradnji sa osnovnim školama u Surčinu, Galenici, Batajnici, Stepojevcu, Obrenovcu, Barajevu i Sopotu obezbediće se 700 mesta za pripremni predškolski program, pa će toliko dečaka i devojčica moći da krene u celodnevne boravke u vrtićima. Istovremeno će se 120 mališana useliti u adaptirane prostore u Resniku i Grockoj. I pored svega, nekoliko hiljada najmlađih ostaće neupisano.
- Briga o deci će biti prioritet ove gradske vlasti - poručio je gradonačelnik. - Nedostatak mesta u obdaništima rešavamo rekonstrukcijom postojećih objekata, gradimo nove, ali i zakupljujemo ili kupujemo prostor od privatnika. Tako ćemo smestiti 1.500 mališana do kraja sledeće godine, ali ni to neće biti dovoljno. Odlučili smo da koristimo iskustvo Novog Sada. To su vrtići koji se grade od lakih materijala i grade se mnogo brže, najviše 10 meseci. Okupili smo ekipu čiji je zadatak da omogući da taj posao krene što pre, najpre na Bežanijskoj kosi. Tako će krajem sledeće godine svako dete čiji roditelji rade, imati mesto u obdaništu.
Novi vrtić u Univerzitetskom naselju u Novom Beogradu još čeka nameštaj, igračke i ostalu opremu. Vrata će otvoriti čim ona stigne, krajem meseca, i primiće od 100 do 120 dece. Ime još nema, a "krstiće" ga deca sa Novog Beograda. Primiće i decu jaslenog uzrasta, pa će u njemu uvek biti i po jedna medicinska sestra. Ima četiri prostrane sobe, terasu, kuhinju.

BROJKE
506 KVADRATA IMA NOVI VRTIĆ U NOVOM BEOGRADU
4 VASPITNE GRUPE MOĆI ĆE DA PRIMI NOVI OBJEKAT
44.383 MALIŠANA TRENUTNO POHAĐA BEOGRADSKE PREDŠKOLSKE USTANOVE

REVIZIJA RAČUNA
GRADONAČELNIK je u četvrtak najavio i da će se smanjiti broj roditelja koji boravak svoje dece u vrtićima plaćaju po najnižoj ceni - 700 dinara. Ta privilegija biće zagarantovana onim najugroženijima.
- Ne možemo da finasiramo da 10.000 roditelja plaća 700 dinara, a još 10.000 po dve hiljade dinara, jer onda nema para za nove objekte, ali ni za zaposlene - rekao je Đilas. - Napravićemo oštru selekciju po kojoj će oni koji zaista nemaju plaćati i dalje malo. Svako dete je već subvencionisano sa 35 odsto.

NOVI SEKRETARIJAT
GRADONAČELNIK Dragan Đilas najavio je u četvrtak da će se formirati novi sekretarijat - za dečju zaštitu. Briga o najmlađima biće izdvojena iz sadašnjeg Sekretarijata za dečju i socijalnu zaštitu. Kako "Novosti" saznaju novi sekretarijat vodiće Ljiljana Jovčić, sada član Gradskog veća zadužena za socijalu. Na čelu Sekretarijata za socijalnu zaštitu ostaće Vladan Đukić.

Izvor: Novosti