Beograđani dali cipele za "Stub srama"

"Žene u crnom" juče su u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu održale performans "Par cipela - jedan život" povodom 15-godišnjice zločina u Srebrenici. Ko je hteo mogao je da pokloni svoj par cipela za izgradnju spomenika "Stub srama" koji bi trebalo da bude izgrađen od, simbolično, 8.372 para cipela. "Žene" su iznele i ideju za izgradnju spomenika srebreničkim žrtvama u Beogradu, a nešto dalje od njih svoj anti-protest održali su mladi članovi "Obraza".



Upućujući preko megafona na srpskom, ali i ostalim jezicima, poruke solidarnosti i saosećanja sa bošnjačkim žrtvama, duž Knez Mihajlove ulice je bio položen transparent sa poređanim cipelama koje su građani ostavili za "Stub srama".
 
"Ova inicijativa je početak kampanje za postavljanje spomenika srebreničkim žrtvama u Beogradu. Nadamo se da će vlast biti dovoljno odgovorna pred svojim građanima i da će dodeliti lokaciju za izgradnju tog spomenika. Zahtevamo od državnih organa da uhapse Ratka Mladića koji je odgovoran za zločin i da se 11. jul proglasi Danom solidarnosti sa postradalima u Srebrenici", navela je Stanislava Zojović, koordinatorka "Žena u Crnom".
 
Na samo 30-ak metara od nje u isto vreme je stajao kordon policije koji je na bezbednom rastojanju držao "podmladak" organizacije "Obraz", 20-ak vrlo mladih pripadnika koji su sa krstevima i transparentima "Istina" u rukama negodovali protiv kampanje "Žena u crnom". Protiv akcije prikupljanja cipela za "Stub srama" bunili su se i neki prolaznici, ali osim dobacivanja i verbalnih čarki ozbiljnijih incidenata nije bilo.
 
Skup(ove) je obezbeđivao veliki broj policije i Žandarmerije koja je bila raspoređena duž Knez Mihajlove i obližnjih ulica, a učesnici su na kraju sprovedeni različitim trasama kako ne bi došlo do susreta mladih desničara i "Žena u crnom".

www.vesti-online.com

 

evo ja ću priložiti najnoviji model najki.
samo da sačekam neki miting.

А онда да баба-роге у црном лепо понабијамо на тај "стуб срама" који ће у суштини бити један велики колац.

Bez nasilja...

Na samo 30-ak metara od nje u isto vreme je stajao kordon policije koji je na bezbednom rastojanju držao "podmladak" organizacije "Obraz", 20-ak vrlo mladih pripadnika koji su sa krstevima i transparentima "Istina" u rukama negodovali protiv kampanje "Žena u crnom". Protiv akcije prikupljanja cipela za "Stub srama" bunili su se i neki prolaznici, ali osim dobacivanja i verbalnih čarki ozbiljnijih incidenata nije bilo.

Слушај ти, Стаљин вас је убијао, ал' вас није убијао довољно ! 

и саша,нови-стари директор, је дао ципеле
-----------------------------
Srebrenička polja smrti

Radio-televizija Srbije će, povodom godišnjice zločina u Srebrenici, u petak, 9. jula, na Prvom programu, u 21.00, emitovati dokumentarni film "Srebrenička polja smrti".

To je prvi dokumentarni film koji se na tu temu radi u produkciji RTS-a. Kroz hronologiju događaja tokom leta 1995. godine, film nam prikazuje šta se na prostoru Srebrenice dešavalo tih meseci i godina.

Sagovornici su svedoci i žrtve zločina: majke koje su izgubile sinove, pripadnici 28. divizije Armije BiH, srpski vojnici, sudski istražitelji.

Film je sniman u Srebrenici, Potočarima, Bratuncu i na statištima, mestima na kojima su vojnici Vojske Republike Srpske, jula 1995. godine, izvršili zločini nad Bošnjacima: poljoprivredna zadruga Kravica, Branjevo, Pilice, Nova Kasaba.

Osim srpskih i bošnjačkih sagovornika, o događajima u Srebrenici govori i komandant UNPROFOR-a u Bosni Filip Morijon i profesor na Holandskom institutu za ratna istraživanja Peter Romijn, koji je na zahtev holandske Vlade radio izveštaj o događajima u Srebrenici. Film je bogat arhivskim materijalom.

Film je urađen u produkciji Informativnog programa RTS-a.

www.rts.rs

Sve bi to bilo sjajno da barem neko od tih women in black nema nekog iz porodice, zgrade, komsiluka ko je zavrsio u nekoj drugoj Srebrenici, stvarnijoj i nima nepoznatoj, ali pitanje je koliko iskrenosti ima u svemu ovome...

REGIJA
Beograd uoči godišnjice Srebrenice

Beograd, 07.07.2010.
08.07.2010
Iva Martinović

Duž Knez Mihajlove ulice u centru Beograda u sredu su u nepreglednom nizu stajale stare cipele - simbolično predstavljajući žrtve genocida u Srebrenici.

Cipele su, uz poruke koje su u njima ostavili, doneli građani Srbije podržavajući tako inicijativu mirovne mreže “Žene u crnom” za podizanje spomenika u Beogradu ubijenim Bošnjacima.

Zbog pretnji, koju je uoči ove akcije uputila ekstremno desnicarska organizacija “Naši”, događaj je pratilo jako policijsko obezbeđenje, a većih incidenata nije bilo.



Stotine starih cipela, od onih mali dečjih, do pohabanih papuča, patika..., prostirući se dvesta metara duž Knez Mihajlove ulice na plakatima ‘Da pamtimo’ i ‘Da se ne zaboravi’, činile su potresnu sliku koja nije mogla ostati neprimećena za mnogobrojne prolaznike.

“Pamtim zbog sebe, zbog svoje dece, zbog nas’ i ‘Nikada neću zaboraviti”, samo su neke od poruka koje su građani Srbije ostavili u cipelama pokazujući tako saosećanje i solidarnost sa ubijenima u genocidu u Srebrenici.

Svoje stare cipele ostavile su i kulturolog Milena Dragićević Šešić i doskorašnja predsednica Nezaviskog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće.
 

Nadežda Gaće Foto: Vesna Anđić
RSE: Možete li da podelite sa nama šta ste napisali?

Dragićević Šešić: “Mislim da sam napisala da želim da svi znamo, da moja deca znaju, da moji prijatelji znaju…Mislim da je Srebrenica najveća sramota srpskog naroda u prošlom ovom veku.”

Gaće: “Svaki ovaj par cipela je kao neki mali Vili Brant koji je samo tražio pomirenje.”

Iako transparenti i cipele nisu mogli ostati neprimećeni, retki su oni koji su prišli kako bi saznali i šta predstavljaju.

Zaustavile su se dve devojčice:

RSE: Šta znate o Srebrenici?

“Znam da su ubili nevine ljude. Imali smo čas istorije gde nam je profesor pokazao koliko je ljudi, koliko je dece ubijeno. To je bilo u novinama, i te novine nismo mogli da raširimo po učionici koliko je imena bilo ispisano.”

RSE: U koju školu idete?

“Sad smo završile gimnaziju, u Herceg Novom.”

A u Beogradu su uoči ovog događaja stigle pretnje ekstremnih desničarskih organizacija. Tako su aktivisti Žena u crnom, poruke koje su građani uputili porodicama žrtava u Srebrenici, čitali okruženi kordonima opremljenim za razbijanje demostracija i brojnim policajacima u civilu:

“Vi koji ste preživeli niste sami. Živimo sa sećanjem na vaše mrtve, na vaš bol i na počinioce genocida. Nećemo zaboraviti vas i vaše žrtve i radićemo na tome da zločince kaznimo za našeg života.”

Sa druge strane kordona, događanje je pratila grupa ljudi u majicama sa likom Radovana Karadžića i zastavom Srbije, koje je policija legitimisala. U jednom momentu, došlo je i do manjeg incidenta kada je jedan mladić pokušao da svojim proglasom ućutka aktiviste.

Ipak, bilo je i onih koje je slika nepreglednog niza starih cipela potresla, i koji su im prilazili sa suzama u očima:

“Jako tužno. Ne mogu da vam opišem koliko je ovo za mene potresno.”

“Ovo deluje strašno. Mislim da nikada ne bih mogla da saosećam sa žrtvama jer je to toliko strašno, a ja to nisam doživela i ja to apsolutno ne mogu da zamislim.”
 

Beograd, 07.07.2010. Foto: Vesna Anđić


Ideja organizatora je da cipele i poruke građana budu ugrađene u spomenik žrtvama genocida, čiju će izgradnju u Beogradu aktivisti inicirati i kasnijim
prikupljanjem potpisa. Koordinatorka Žena u crnom Štaša Zajović:

“Cipele su za mene trag koji su ostavili ljudi u Srebrenici. To je prisustvo ljudi u našim životima. Cipele su prostor koji oni zauzimaju, ali i simbol, ali i simbol života koji je ubijen. Mi imamo nameru da iza svake cipele ostavimo jedan prostor. Ti ljudi nisu samo mrtve kosti, oni su ljudi čiji su snovi, želje, ljubavi, nemiri ubijeni.”

Da li bi Beograd trebalo da ima spomenik njima pitali smo prolaznike u Knez Mihajlovoj:

“U suštini da, ali da se prvo otvori javna diskusija, pa onda.”

RSE: Zašto javna diskusija?

“Zato što je sve to bilo skoro i nemoguće je da je već ustanovljena neka tačna istorijska istina. Mislim da treba vremena da se dođe do toga.”

“Podržala bih podizanje spomenika, to je deo istorije”

Posle akcije u Beogradu, aktivisti mirovnih mreža organizovano su krenuli ka Potočarima gde će, nakon “Marša mira”, 11. jula prisustvovati komemoraciji
žrtvama genocida.

www.slobodnaevropa.org