Bez panike, ali... ceo Beograd leži na poroznom tlu i mogao bi da potone!
Autor: M. Beljan 21.10.2014. - 00:02 10:15 Komentara (0)

Zgrada u zemunskoj Ulici 22. oktobra, koja je naglo počela da tone, nije jedinstven slučaj u gradu. Potencijalno je ugrožen ceo Beograd, osim Tašmajdana i okoline, jer su zgrade podizane na lesnoj (sedimentna, lako porozna, laporovita ili glinovita stena) i peskovitoj podlozi.



TLO - Građevine mogu godinama da stoje stabilno, ali opasnost dolazi od vode, odnosno dotrajalih kanalizacionih i vodovodnih cevi, koje mogu da procure i „miniraju“ zgradu.

- Zgrada može da utone za pet do šest dana. Les spada u najosetljivije vrste tla što se tiče prodora vode. Nije potrebno da voda teče i da ga spira, dovoljno je da kaplje, a les će zbog svoje porozne strukture da se sabije, a tlo će pod opterećenjem objekta da se slegne – objašnjava profesorka Građevinskog fakulteta Mirjana Vukićević.

Jedan od najupečatljivijih primera poslednjih godina je potonuće zgrade PMF-a koja je prošle godine trajno sanirana.

Grafika
Za uvećanje kliknite na sliku [ + ]
 
- Problemi na PMF-u su se povremeno javljali 40 godina. U jednoj prostoriji pod je izgledao kao trbuh, jer su zidovi ulegli i četvrt metra. Pre tri godine pukla je cev ispod Studentskog trga i stubovi prednjeg dela zgrade ulegli su više od 10 centimetara – kaže profesorka Vukićević.

Problem se najčešće rešava pobijanjem šipova, tako da se opterećenje objekta prenese na neke dublje slojeve zemlje koji su znatno otporniji. Da bi se potonuće PMF-a trajno zaustavilo, građevinci su ispod cele zgrade utiskivali šipove.


| Foto: A. Stanković
 
Lesna podloga je najveći problem pošto i neprimetno, ali trajno curenje cevi vlaži teren, zbog čega može iznenada da se slegne. To ne znači da je i ostatak grada siguran, jer tekuća voda lako može da spere i peščane novobeogradske nasipe ili da stvori klizište na padinama. Jedina čvrsta podloga je stena, a stenovito tlo u Beogradu postoji samo oko Tašmajdana.

Međutim, svaka lokacija je specifična, pa se pre gradnje najpre detaljno ispituje tlo. Dobro sagrađena zgrada biće stabilna i na podvodnom terenu, a greške u gradnji mogu da izazovu pomeranja, ali znatno sporije.
 
Zidovi popucali za tri dana
CEVI - Pucanje cevi može za svega nekoliko dana da obruši zgradu koja nikada nije imala sličnih problema. Upravo to se dogodilo u zemunskoj zgradi, čiji stanari su opisivali jezive zvuke škripanja, otpadanja maltera i stvaranja pukotina pred njihovim očima. Za svega tri dana zgrada se odvojila od susedne, zidovi su popucali kao posle zemljotresa, a podovi se iskrivili.



Izvor: 24sata

Kako će jednog dana da nam stignu na naplatu sve naše zajebancije i nepromišljenosti...

1. Mokroluška reka: Od Velikog Mokrog Luga kroz ulice Zage Malivuk, Rimsku ulicu, Ustaničku ulicu na delu između ulice Vojvode Toze i ulice Grčića Milenka, niz autoput do Mostara gde se uliva u Savu

2. Bulbulderski (Slavujev) potok teče od trećepozivačke česme u Čingrijinoj ulici na Zvezdari do Dunava ispod Ulice Dimitrija Tucovića

3. Vračarski potok: Od Slavije ispod Nemanjine ulice ka Savi

4. Čuburski potok: Sa Neimara ka Savi, Južnim bulevarom i Ustaničkom ulicom

5. Bibijin potok: Tekao je od zgrade Politike ka Bajlonijevoj pijaci niz Skadarsku ulicu

6. Repiški potok: Izvire u Ulici Đorđa Ognjanovića (kod škole Miloš Crnjanski) i kod Ulice Milorada Jovanovića (kod Papir servisa) izlazi na površinu Makiškog polja i tu se uliva u melioracioni kanal

7. Manastirski potok: Pored Manastira Rakovica, smešten je u kolektor i kroz njega ide do Topčiderske reke

8. Galovica: Pored Crkve svetog velikomučenog Georgija na Bežaniji je tekla, pa je preko Surčina odvedena u Savu

9. Višnjički potok: U Višnjičkoj banji, na prostoru gde se nalazi OŠ “Milena Pavlović Barili” na prostoru između starog i novog naselja, potok je početkom osamdesetih godina kroz cevovod odveden do Dunavca


Mapa napravljena zahvaljujući autorima odlične knjige ''Beograd ispod Beograda''.

Stani.. stani...  Ibar vodo.. Ibar vooodoooo...

Meni je apsolutno sjajno to zatrpavanje potoka i reka koje je u odredjenom trenutku sprovedeno...

Pa dobro nisu baš sve zatrpane. U vreme izgradnje autoputa kroz Beograd, rečica koja teče ispod njega od AK do Save je ubačena u jedno napravljeno korito,a mislim da se i deo Senjaka snabdeva vodom odatle.

Galovica je u toku izgradnje NBG preusmerena novim tokom ka sadašnjem mestu ulivanja u Savu, prekoputa Makiša.
Topčiderska reka je takođe dobila kakvo takvo korito prilikom izgradnje Rakovičkih fabrika. Nisu je zatrpali nego su je sproveli ispod fabrika. To se posle pokazalo kao ekološki promašaj, ali barem je nisu zatrpali.
Na Crvenom krstu postoji rezervoar za vodu koji je izgrađen pre 40 godina upravo zbog ovog potoka pod brojem 3.
Evo piše i za Višnjicu, kanal izgrađen 80ih.

Sve u svemu, imalo se to sve u vidu u nekoj meri prilikom izgradnje BG u vreme SFRJ. Jeste moglo i bolje i promišljenije da se odradi, ali je barem nešto odrađeno. Tada je počelo i pravljenje urban. planova i studija. Tada je počela i izrada projekta za Makiš 2 i za kolektor otpadnih voda od Zemuna do Višnjice. E al onda posle dolaze prepametni eksperti i inovatori koji grade kako im se digne i sve odlazi u tri lepe, pa tako i te podzemne vode i zemljište oko njih.

kažu da se na trećem spratu pod zemljom ispod hotela slavija nalazi jezero koje skuplja te potoke i prosleđuje u kanalizaciju.

Da. Pa Slavija je do 30ih godina bila močvarno tlo, sa rupom gde se zimi odlagao sneg i šut.

A muku sa vodom u podrumu muči već decenijama i Pozorište na Terazijama.



http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html%3A498787-Pozoriste-na-Terazijama-Voda-poplavila-i-publiku

bili su izgrađeni podzemni tuneli od malog mokrog luga do kalemegdana za vodu, ali kad se gradilo mnogi su uništeni i zatrpani.

2000 klizista...