kakvih ve budala nema u u ovom gradu pa toje čudo jedno.

Суграђани ризикују живот
На Старом савском мосту пешаци се, упркос упозорењима, не обазиру на рупе и багере



Радови у пуном јеку на мосту преко Саве
(Фото Д. Јевремовић)

Поједини наши суграђани наставили су да пешице и аутомобилима прелазе преко Старог савског моста на коме се обављају обимни радови, упркос бројним упозорењима надлежних да то не чине. Без обзира на сигнализацију која је постављена на прилазима мосту и која указује на то да за време радова није дозвољен пролазак, велики број суграђана свакодневно ризикује живот не би ли „уштедео време”. Срећом, досад нико није страдао. Снежана Воштинаров, директорка „Беоком сервиса”, каже да додатни проблем представљају рупе на спојевима између моста и прилазног дела мостовске конструкције.

– Примећено је да се чак и жене са децом одлучују да препешаче мост, што је забрињавајуће. Постоји опасност да страдају, између осталог, и од удара кашике багера, као и да упадну у бројне рупе – истиче Воштинарова.

Према њеним речима, нервозни суграђани који по сваку цену желе да пређу мост неретко се одлучују и на физички обрачун са радницима обезбеђења. Због тога је извођач радова затражио помоћ полиције у близини моста, нарочито у вечерњим часовима.

– Прексиноћ је, рецимо, група хулигана каменицама разбила стакла на багеру. Чувар је био немоћан да их спречи – каже један од шефова градилишта.

Међутим, дешава се да поједини радници одобравају, па чак и охрабрују пешаке да пређу преко моста. У „Беоком сервису” наводе да је пре два дана неки неодговорни возач, покушавајући да аутомобилом пређе раскопани мост, оставио своје возило насред моста уз поруку: „У квару, не дирај”. Затечени радници позвали су у помоћ „Паркинг сервис” који је, у изузетно тешким условима, „пауком” однео остављена кола.

Уколико временски услови дозволе, радови би требало да буду окончани до краја месеца, а надлежни из града апелују на грађане да се до тада уздрже од прелазака преко Старог савског моста.

Politika

Blok 23 - visual update 


   Predstavljamo vam finalni dizajn zgrade Verana u Bloku 23. Zgrada će imati 52 000 kvadratnih metara površina, parking prostor za 1000 vozila, i heliodrom. Ovaj objekat biće smešten u komšiluku Beogradske Arene direktno uz petlju preko autoputa.



Beobuild

  super izgleda ovo

ali zar nije planirana u 34 bloku da se gradi?

heliodorom? kome ce to da zatreba?

onom ko ce da brrzo pobegne 

voleo bih da vidim neku visoku crnu zgradu na novom beogradu... Goranse hoćeš da investiraš? Ma i od kartona da je napravimo

pa za karton,mislim da bih mogao da odvojim 

eh... oni tamo u pesku nameravaju da naprave Mille Tower, dok kod nas prave Yard Towere 

Šta se dešava sa Adom Hujom?



   Kao što se često kaže, "beogradske reke su njegovo najveće bogatstvo", njegov nezaobilazni resurs i sve zapaženiji adut, kojim samo nekolicina drugih gradova može da se pohvali.
Posebno se u poslednje vreme naglašava priča o strateškom i dugoročnom opredeljenju grada da napokon realizuje svoj dugo planirani silazak na reke kao i sa time povezan razvoj prilično zapuštenog priobalja.
Prvi koraci su napravljeni sa uspešnom revitalizacijom i oplemenjivanjem prostora Ade Ciganlije, nastavkom gradnje keja duž Dunava u Zemunu, dok se postavlja pitanje šta se dešava na ostalim gradskim obalama: Luka Beograd, Karaburma, Višnjica...?

   Beobuild je dobijao dosta pritužbi građana u vezi razvoja situacije na području Ade Huje, što nas je navelo da izađemo na teren i lično ocenimo dešavanja vezana za taj prostor. Ada Huja je poluostrvo koje se prostire od Pančevačkog mosta do Višnjice i sobzirom na stepen zapuštenosti ovog poteza, opština Palilula pripremila je planove za uređenje. U tu svrhu je osnovano i preduzeće "Eko Zona Ada Huja" koja treba da realizuje predviđene planove i revitalizuje postojeci prostor što bi praktično omogućilo spuštanje Beograda na ovaj deo Dunava. Od osnivanja ovog preduzeća je proteklo najmanje 4 godine.





Sta se dogodilo u međuvremenu?

   Trenutno stanje na terenu je dramatično i vrlo udaljeno od zamišljenog cilja. Zabrinjavajuće veliki deo Ade Huje je pretvoren u deponiju šuta, što je navodno potrebno da bi se Ada Huja zaštitila od plavljenja. Nasipanje šutom ne bi bilo problem kada bi se ograničilo na površinu samog poluostrva. Na žalost , Beobuild se lično uverio da se umesto toga nekontrolisano nasipa i samo korito rukavaca i priobalje Dunava, što potvrđuju i naše fotografije. Kroz ovaj proces menja se fizionomija rukavca i time ugrožavaju prirodni vodeni tokovi. Preduzeće Eko Zona delove obale "Dunavca"iznajmljuje privatnicima uz određenu naknadu. Ne bi li proširili iznajmljenu površinu privatnici dozvoljavaju građevinarima da dovoze šut koji se odlaže neposredno u Dunavac i pri tome profitiraju pošto se ulazak kamiona naplaćuje. Pitanje je zašto se uopšte dozvoljava ovako ozbiljno i očigledno uništavanje prirodnih resursa Beograda?

   Nijedan predlog urbanističkih institucija naše zemlje za buduće uredjenje priobalja Dunava od marine Dorćol do Ade Huje ne predviđa nekontrolisano širenje ade, a nasipanje šutom se od leta ove godine drasticno ubrzalo. Ukoliko Grad ne reaguje na vreme, naći ćemo se u situaciji da ispravljamo teško i skupo ispravljive greške, koje uz malo dobre volje odgovornih tela mogu biti izbegnute.
Beobuild će i dalje budno pratiti razvoj ove teme i redovno obaveštavati svoje čitaoce.








Beobuild

Ja bih radije tu zgradu od čelika