Белорусија: Лукашенко победио

ЕУ демоктратске - Белорусија диктаторска Smile

Дај бре човече. Па ни у једној земљи нису признали резултате референдума за усвајање лисабонског споразума. Било је милионских антиглобалистичких демонстрација по европским метрополама на најбруталнији начин гушених. Организатори осуђивани на вишегодишње робије. Еј бре 80% гласача гласало за Лукашенка. Шта ови траже. Да са 0,33% подршке узму власт.

А још смешније је кад неко из Србије окарактерише Белорусију као диктатури. Да макар 50% посто заличимо на Белорусију - где би нам био крај

''Пре него што ће Александар Лукашенко доћи на власт, Белорусија је бележила фрапантне и песимистичке податке који су сведочили да је економски суноврат ове државе више од претпоставке. Са просечним платама које су се кретале од 30 до 40 евра и падом бруто друштвеног производа за 40 одсто, аналитичари су сматрали да ће последња станица ове земље почети транзицијом. За чудо, десило се нешто што је ретко ко од мудрих глава са Запада могао да претпостави. Белорусија је данас, упркос чињеници да није у великој породици ЕУ, те да се налази у процесу транзиције, једна од ретких земаља која бележи раст бруто националног дохотка, смањење спољног дуга и број незапослених који не прелази цифру од 1,5 одсто укупног становништва. Данас је Белорусија један од лидера међу земљама Заједнице независних држава према висини БДП-а по становнику, куповној моћи и индексу људског развоја, потврђеног од стране УН. Просечне плате су преко 400 евра, приватизација не познаје личне облигације, домаћи произвођачи суфинансирани од стране државе заузимају водећа места на светским тржиштима, а категорија организованог криминала не постоји. Занимљиво да су податке који говоре у прилог елдорадовској средини у бившој совјетској републици презентовале како Светска банка и ММФ, тако и Интерпол.

АКЦИЈА УМЕСТО КАБИНЕТА Економска политика, како у разговору за „Печат“, напомиње Никола Пејаковић, саветник амбасаде Белорусије за питања економске сарадње са земљама региона у Београду, темељи се на Лукашенковом манифесту озбиљне борбе против корупције, поштене приватизације и отворености тржишта за сарадњу са свим земљама Истока и Запада.
„Суштина Лукашенкове политике своди се на кључну реченицу да сваки политичар, директор друштвеног или власник страног предузећа свакодневно мора да се суочава са задатком како да запосли, уместо како да отпусти једног радника. На овој здравој формули темељи се читав привредни и економски живот земље. Политика није декларативне природе, корупције нема међу грађанима, као термин непозната је председнику, његовом окружењу и сваком грађанину, а сваки проблем се решава на терену. Није редак случај да уколико се појави неправилност у раду у неком граду или предузећу, Лукашенко седне у хеликоптер и праћен камерама, на лицу места реши проблем. Отуда податак да је стопа криминала у Белорусији чак десет пута мања него у Данској, која се третира као земља са најмањом стопом криминала у Европи. У таквом друштвеном и економском амбијенту дугорочан стабилан развој постаје известан, а отвореност тржишта гарант за привредне успехе који се нижу“.
Економски препород Белорусија је доживела у претходних пет, шест година вођена чињеницом да може искористити свој геостратешки положај споне између Европе и Русије, али и реализацијом политике која ће ићи у корист народа.
ЗДРАВА ПРИВАТИЗАЦИЈА Једна од битних референци доброг вођења економске политике, сматра Пејаковић, је опрезна и тактична власничка реформа у преструктуирању привреде.
„Постепена приватизација подразумевала је продају најпре оних предузећа која су у дужем временском периоду бележила лоше резултате, па је отуда од укупног броја предузећа, приватизовано тек две трећине и то углавном малих и средњих. У процесу реструктуирања важила су јасна и строга правила која нису допуштала привилегије и препоруке, а сваки покушај злоупотреба наметао је полицијску истрагу и затвор. Компаније са негативним резултатима отворене су за сваког инвеститора како из Белорусије, тако и из целог света, без обзира да ли је реч о Вашингтону или Москви, јер резон државе је прихватити све прагматично и корисно и са Запада и из постсовјетског времена. Здрава симбиоза, у овом случају, значи већи број запослених. С друге стране, велики системи изузети су из процеса приватизације, тако да су велики гиганти и јавна предузећа остали у власништву државе“, каже Пејаковић.
Оно што мало ко зна јесте да Белорусија у производњи трактора МТЗ разних модела држи око осам одсто светске производње, 30 одсто светског тржишта рударских камиона, да је по производњи ласерске и оптичке опреме и електронике друга у Европи, као и да предњачи у извозу камиона, аутобуса и тролејбуса. Обим извоза по становнику превазилази одговарајуће показатеље многих земаља ЗНД. У Мазу, који се бави производњом аутобуса и тролејбуса који се возе и нашим улицама, просечне плате износе око 700, 800 евра.
„То су системи које држава субвенционише. Једном приликом у разговору са Лукашенком када је било речи о кризи у којој се налази МТЗ он је рекао фантастичну ствар и за западно тржиште нешто што више као облик људскости не егзистира:´Та фирма запошљава 35.000 људи. Шта би било са њиховим породицама ако би се приватизација показала неуспешном.´Тада је донео одлуку да држава стане иза компаније и она је данас једна од најбољих на свету“.

ПРИОРИТЕТ ПРОИЗВОДЊА Белорусија је искористила стару и очито најтежу економску максиму да је производња основ здраве привреде, а да њен раст зависи од продуктивних инвестиција. Зато у овој земљи трговина, банкарски сектор и транспорт представљају мање фокусирана тежишта економије.
У крупним индустријским предузећима данас ради нешто мање од половине радно способног становништва.
„Улога водећих грана, машинске, хемијске, нафтнохемиске индустрија, те електроенергетика и дрвнопрерађивачке гране у српској и светској производњи, према статистикама привредних комора, представљају доказ конкурентне способности индустријског потенцијала привреде Бе Белорусија је искористила стару и очито најтежу економску максиму да је производња основ здраве привреде, а да њен раст зависи од продуктивних инвестиција лорусије. С друге стране прихватање западних инвестиција учинило је да велике корпорације попут Форда, Мана и Сименса нађу своје економски стабилно уточиште на овом тржишту. Опет, све је једноставно уређено по принципу да како закон мора да се поштује, тако и сваки економски захват мора бити у служби појединца. Мера задовољства грађана равна је, из тог разлога, показатељима успеха Белорусије“.
Помоћ привреди стиже из белоруских банака које су грански усмерене на домаће секторе. Из тог разлога инвестиције не почивају на страним позајмицама, већ на штедњи домаћег становништва.
„Већ неколико година узастопно Белорусија остварује феноменалан раст бруто друштвеног производа који се годишње креће од осам до 10 одсто. Раст у првој половини 2008. који је износио 10,4 одсто, Светска банка оценила је као стваран, а не надуван од зарада. Куповна моћ становништва је велика, социјалне разлике нису велике, грађани уживају здравствену и социјалну заштиту, школство је бесплатно, лични дохотци и пензије исплаћују се тачно у дан, а режимски трошкови крећу се од пет до седам одсто просечне зараде. При томе, у Минску се, рецимо, на прсте једне руке могу избројати људи у радном односу, а без нерешеног стамбеног питања. Сама чињеница да у земљама ЕУ незапосленост износи 10 и 15 одсто, дакле 15 пута више него у Белорусији, говори о довољно о економски стабилном амбијенту“, наводи Пејаковић.
Феномен инфраструктуре града Минска је такође занимљив, јер он не само да је најчистији град у Европи, већ су путеви такви да по њима могу да се возе и формуле. Сваки метар изграђен новог пута прати метар изграђеног метроа.'' Smile