Kineski avion prekinuo let iz Japana zbog pretnje bombom
Autor: Beta | 08.08.2008. - 14:21

Avion kineske kompanije Er Čajna danas se po poletanju prinudno vratio na aerodrom u centralnom Japanu nakon što je aviokompanija primila imejl u kojem je uz pretnju bombom zaprećeno i napadom na olimpijske objekte u Kini, saopštila je japanska policija.

Japanski mediji preneli su da je u elektronskoj poruci bila pretnja da
će avion, na liniji za kineski grad Čonking, biti oboren iznad pekinškog stadiona u kojem će danas biti otvorene Olimpijske igre.
Avion na letu CA 406 bezbedno se spustio na centralnojapanski međunarodni aerodrom jutros po srednjeevropskom vremenu, saopštila je aerodromska policija, ne navodeći koliko se putnika nalazilo u letelici. Pretnja je primorala kinesku aviokompaniju da suspenduje jedan broj
svojih letova kako bi izvršila inspekciju, javila je agencija Kjodo.

Izvor: Blic

 BEIJING, China (CNN) -- An American man was killed and American woman attending the Olympics was wounded in downtown Beijing Saturday by a Chinese man who then killed himself, according to China's official news agency, Xinhua.

A Chinese tour guide, a woman, was also wounded in the attack, which happened around noon at the Drum Tower, a popular tourist site, Xinhua reported.

The attacker, identified as a 47-year-old man from the eastern Chinese city Hangzhou, jumped to his death from the second level of the Drum Tower, a spokesman for the Beijing Municipal Government Information Office told Xinhua.

The official said both U.S. citizens had entered China with tourist visas. The report did not say how they were attacked.

, jumped

Desava se kad covjek skoci sta ces

to je najcudnije nigdje ne pise kako ih je napao,pise da se ubio nakon napada,a meni se prvo ucinilo da je skocio pa pao na njih 

Zavisi sta mislimo pod tim Zapad...zapadni novac kupe lopatama, to im je od zapada sasvim dovoljno...

Ma neki kamikaza 

Тадић: Морамо да се изборимо за политички идентитет
Председник уверен да Србија има довољно потенцијала да направи друштвени, па и политички просперитет

Пекинг – Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче у Пекингу да Србија мора да се избори за политички идентитет у годинама које долазе. „То је моја обавеза и уверен сам да имамо довољно потенцијала да направимо друштвени, па и политички просперитет у наредних пет година”, нагласио је Тадић на пријему који је у његову част приредила амбасада Србије у Пекингу.

Тај период је, према његовој оцени, веома значајан али кратак, но упркос томе остварив „ако знамо шта нам је циљ, ако правилно располажемо ресурсима и имамо људе који могу да привуку пословни свет”. „У остварењу нашег циља веома су важни људи који представљају нашу културу, спортисти који нас прослављају широм света јер нас чекају тешки мечеви у свим друштвеним областима”, истакао је Тадић и најавио да ће у Пекинг поново доћи за неколико месеци.

Председник Тадић у кинеској престоници борави поводом одржавања 29. олимпијских игара, на којима Србију представљају 92 олимпијца, а представницима амбасаде, Олимпијског комитета Србије и, пре свега, уваженим пријатељима српског народа из Кине, поручио је да су суштински утицали на билатералне односе двеју земаља протеклих година. „Овде су моји пријатељи, претходни амбасадори Кине у Србији са којима сам сарађивао и, надам се, бар мало допринео унапређењу наше сарадње”, истакао је Тадић.

Он је рекао да је развојни пут Кине током протекле две деценије тешко упоредив са напретком било које земље, додајући да „много тога из кинеског примера може да се научи, преузме и примени и на наше подручје”.

Амбасадор Србије у Кини Миомир Удовички подсетио је да је током претходна три дана Тадић разговарао са председником Кине Ху Ђинтаом, представницима кинеске привреде, светским званичницима, али и да је посетио српски олимпијски тим пруживши спортистима подршку у настојању да се на пекиншким борилиштима домогну олимпијског трофеја.

Према најави представника амбасаде, Тадић ће данас бити на олимпијском стрелишту, где наступа Јасна Шекарић, присуствовати ватерполо мечу између Србије и Немачке, а 11. августа завршиће посету Пекингу.   

Izvor: Politika

Зашто Кинези неће у клуб моћних
Док велике индустријске силе, иако подвојене, очекују пријем Пекинга у Г-8, сама Кина не жели да, зарад уласка у високо друштво, жртвује своје јако упориште у трећем свету

Два недавна међународна догађаја – самит највећих индустријских сила окупљених у такозваној Групи-8 (Г-8) и министарска конференција Светске трговинске организације (СТО) – на необичан начин су увукла Кину у матицу светских економских токова, иако кинеска привреда није била на дневном реду ни на једном од скупова.

Позвана на маргину самита Г-8, заједно са још неколико „економија у успону”, Кина је свима измамила питање које сама није отворила: куца ли већ на врата клуба најмоћнијих, будући да је економски јача од две трећине чланица, и какве су јој шансе да уђе у високо друштво? Убрзо после тога, на министарском скупу СТО, још једном је могла да се увери да ван привилегованог круга моћних нема равноправног статуса. Била је од стране САД оптужена да, заједно са Индијом, кочи либерализацију светске трговине, иако је трговински протекционизам заправо амерички специјалитет.

Унутар Г-8, где – да подсетимо – спадају САД, Велика Британија, Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан и Русија, постоје две школе мишљења о могућем уласку Кине у клуб моћних. Прва школа заступа тезу из овештале крилатице да је Кина „део решења, а не део проблема”, то јест да би био ред да она равноправно учествује у усмеравању глобалних економских токова. Друга школа тврди да је Кина превише велика да би се подредила устаљеним правилима игре и западним критеријумима и превише издвојена да би се уклопила у већ изграђени систем. Ова школа је посебно изражена у америчком политичком животу. Тако Џон Мекејн, републикански кандидат за председника САД, сматра да Г-8 треба да буде „савез демократија” и да у том савезу нема места ни за Русију, а камоли за Кину.

Међутим, обе школе су свесне да су глобализација и привредни успон неколико великих земаља изменили раније односе између развијених и неразвијених, па и саму економску равнотежу, и да би то некако требало да буде и институционализовано.

Кина је, судећи по ономе шта је на самиту предлагао председник Ху Ђинтао, оставила утисак да жели да има место међу великима које јој, по учешћу у светској привреди, припада, али и да улазак у клуб богатих вреднује по свом критеријуму. Она би желела статус какав имају и други – што Русија још нема – али не би, и кад би је звали, да у Г-8 уђе сама, него једино заједно са још неким земљама у привредном успону, као што су Индија, Бразил, Јужноафричка Република и Мексико (такозвана Група-5). Другим речима, она не би да, зарад уласка у високо друштво, жртвује било шта од своје самосталности, а поготово не упориште у трећем свету.

Ху Ђинтао предлаже да у Г-8 уђу земље из Г-5, а можда и Јужна Кореја, Индонезија и Аустралија. Тих 16 земаља чине 60 одсто човечанства и три четвртине светске економске моћи. Он, у тако проширеном клубу јаких, види четири области за интензивну заједничку сарадњу. То су: изградња новог светског економског поретка у коме би јачало партнерство између развијених и земаља у развоју, сређивање међународних финансија ради финансијске безбедности сиромашнијих, јачање светског трговинског система на основама равноправности, без израженијег протекционизма, и, најзад, побољшање глобалне политике развоја – да Југ буде отворенији за Запад, а Север великодушнији у трансферу технологије и отписивању дугова сиромашних.

Кинески економски стручњаци су у међувремену направили „снимак” делатности Г-8 и закључили да је учешће те констелације у светском бруто продукту опало са 65 одсто (у 1997) на 58 одсто (у 2007). Али, како каже професор Ђин Цанжонг са Народног универзитета у Пекингу, „иако је утицај Г-8 у опадању, формација задржава незаменљиву платформу за координисање економских политика развијених земаља”. Кина, упркос свом великом БНП-у и економском потенцијалу, још није развијена земља и отуда „није ни спремна за улазак у клуб богатих”. Уз то, не жели ни да се непотребно сучељава са онима који је неће у свом друштву. Али, истиче он, она може веома много да уради на јачању дијалога и сарадње између Г-8 и Г-5.

Да судар моћних, који не трпе приговоре, и немоћних може да упропасти и вишегодишњи труд на побољшању сарадње између Севера и Југа показао је пропали министарски скуп СТО. На скупу су САД оптужиле Кину и Индију да своја унутрашња тржишта не отварају довољно широко за конкурентне производе са Запада и да траже високе заштитне мере за своју пољопривреду, као и за индустрију земаља у развоју. Представник Индије је озлојеђено изјавио да су „развијене земље те које се изолују”, јер „радије траже повластице да увећају своје богатство, него што нуде повластице да ублаже сиромаштво земаља у развоју”.

Свесни да је ова реторика донекле била условљена предизборним кампањама и у САД и у Индији, Кинези су поступили мање гневно, али не и мање одлучно. Објаснили су да нису против либерализације светске трговине – јер, да јесу, зар би преко 60 одсто прихода остваривали на извозу и увозу? Подсетили су и да су управо од СТО добили признања за либерализацију спољне трговине. Оптужбе да своје пољопривредне производе, посебно памук, пиринач и шећер, на унутрашњем тржишту штите високим царинским баријерама оценили су као „неосноване”.

Министар трговине Чен Деминг рекао је да га је дебата „разочарала и растужила”, али је одмах додао: „Кина је и даље спремна да на основама равноправности и реципроцитета ојача билатералну трговину и економску сарадњу са свим чланицама СТО.” Један кинески дипломата је, узгред, шапнуо новинарима: „Наш наводни протекционизам одржава у животу неколико стотина милиона сељака који зарађују по два долара дневно.”

И овде је Кина, као на самиту Г-8, пазила да се не лиши свог драгоценог ослонца у трећем свету, несумњиво свесна да је пут до високог друштва и дуг и мукотрпан.

Izvor: Politika

хе-хе-хе
А што не могу да коментаришем вест о самоспаљивању неке будале?!?

Buš Tadiću: Šta vam znače ta tri prsta?

Predsednik Srbije Boris Tadić pozdravio je srpsku reprezentaciju u defileu na Olimpijskim igrama u Pekingu sa tri podignuta prsta, što je bio povod za neformalni razgovor sa američkim predsednikom Džordžom Bušom koji se raspitivao za simboliku tog pozdrava.



„Predsednik SAD je bio iznenađen načinom na koji mi pozdravljamo našu reprezentaciju. Ja sam sedeo dva reda iza njega i naglašeno sam sa tri prsta pozdravio našu reprezentaciju i hteo sam to da uradim”, rekao je Tadić za RTS.
On je dodao da je predsednik SAD bio iznenađen i pitao ga šta to znači. „To je sveto trojstvo, što je njemu bilo zanimljivo da usvoji sada deo našeg identiteta”, rekao je Tadić i dodao u razgovoru s Bušom da se „za to borimo i da je to naša ideja”.
Predsednik Srbije je preneo da je to bio zanimljiv dijalog i da je posebno zanimljivo bilo pitati Buša za Kosovo. „Zašto ste to uradili, prekršili ste međunarodno pravo? Buš je odgovorio da je to za njih realnost politike”, preneo je srpski predsednik deo neformalnog razgovora sa američkim kolegom.
Predsednik Tadić je kazao da treba „iskoristiti svaku priliku gde se okupi veliki broj državnika kako bi se uticalo na našu stvar” i dodao da „u ovom trenutku, naša stvar je ekonomija, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje perspektive za bolje bilateralne odnose”.

Izvor: Blic