Beda stvara ubice – monstrume :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Broj porodičnih ubistava širom Srbije sve veći, na meti supružnici, ljubavnici, roditelji, deca i rođaci. Umesto da bude mesto radosti, porodica sve nesigurnije utočište

Još se nije stišao gnev javnosti posle monstruoznog ubistva u Jagodini kada je sin Sava odsekao glavu majci Mirjani Todorović (60), a već je iz sela Topolnica kod Majdanpeka stigla vest o novom zločinu: Dušan Jovanović (68) svirepo je ubio ljubavnicu Vericu Nikolić (64). Ovo ubistvo se dogodilo samo nekoliko dana nakon što je, takođe u Majdanpeku, Miloš Lukić (20) zaklao Denisa Antevskog (24). Nezapamćena tragedija potresla je pre dva dana i mirno selo Lalić nadomak Odžaka kada je Ana B. (56) udarcima sekirom u glavu i nožem u srce ubila svog tri godine starijeg muža Jaroslava.
Ni protekli praznici koji simbolizuju mir, sreću i slogu, nisu, nažalost, prošli bez krvavih porodičnih drama. Ovi najnoviji teški porodični zločini nastavak su prošlogodišnjeg crnog bilansa - iako o ubistvima među srodnicima nema zvanične statistike, Srbiju je za proteklih 12 meseci više od 50 puta šokirao pokolj u porodicama! Statistički gledano, na gotovo svakih sedam dana otac je ubio sina, sin majku, muž ženu, žena ljubavnika...
- Porodične tragedije poprimaju obrise epidemije i to treba da brine - kaže dr Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije. - Nasilje među srodnicima, agresija, brutalnost svake vrste, govore da je porodica u krizi. Umesto da bude mesto radosti, porodica postaje nesigurno utočište za njene članove ubijene rastućim siromaštvom, egzistencijalnom nesigurnošću, strahom od gubitka posla.
Ljudi su uplašeni, dezorijentisani u beskrajnom traganju za putevima slobode i samostalnosti, moralno uniženi i sa vidljivom krizom identiteta.
- Srbi dugo žive u stanju hronične iscrpljenosti, umora, straha od rata i kriza, gurnuti su na ivicu dostojanstva sa koje se ne vidi suština čoveka - kaže dr Panović. - Trošimo ogromne količine energije na adaptacuju na promene koje smo prinuđeni da trpimo. Neki ljudi dovedeni su na ivicu očaja, a oni slabije "strukture" (često pod dejstvom alkohola ili narkotika), u doživljaju su stalne strepnje. U tom "egzistencijalnom vakuumu" reaguju agresivno, životinjski.
Da sve malobrojniju i otuđeniju porodicu kakva je, nažalost srpska, "ubija" ekonomska nesigurnost kaže i neuropsihijatar Sonja Davidović.
- Siromaštvo ne sme da bude "okidač" za teški porodični zločin jer se i pre najnovijih ekonomskih kriza živelo skromno, a radno - kaže. - Ali, savremena porodica je terorisana potrošačkim ultimatumima. Nemogućnost da se udovolji agresivnim potrošačkim zahtevima koji su dokaz, ekvivalent za uspeh i sreću, mnoge frustrira. Čovek se neretko oseća neslobodnim i razjarenim. Umornom potrošaču je, kao protivteža i privid, poklonjena beskrajna sloboda, bez pravila i ograde. Terorisan kontradiktornim informacijama, čovek je zbunjen, razjaren, nesiguran.
Stručnjaci, međutim, ne nude previše optimizma jer se trend nekvalitetnog života nastavlja.

Često ubijaju duševni bolesnici

- Moramo prihvatiti činjenicu da ljudi obolevaju od duševnih bolesti, a jedna od najtežih posledica je homicid (ubistvo) - kaže prim. dr Slobodan Simić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje. - Slučaj sina koji je ubio majku i odrubio joj glavu jer su mu to sugerisali "glasovi", i slučaj žene koja je ubila muža sekirom a zatim pokušala samoubistvo, primeri su kako nelečena duševna bolest može da dovede do najdrastičnijeg ishoda.
Ubistva i samoubistva zbog duševne bolesti uvek je bilo i biće ali, kako smatra ovaj stručnjak, na zajednici je da što više radi na edukaciji i prevenciji da bi se bolest na vreme prepoznala i adekvatno lečila.

Novosti