22:11, 11.10.2014.



Autor Predrag Blagojević Izvor Južne vesti | Niš   
Dragan Bugarinović   
Ostavka posle pritiska; Dragan Bugarinović

Tačno godinu dana od kako je drugi put izabran za direktora Aerodroma, Dragan Bugarinović je Skupštini Grada dostavio svoju ostavku.

Ovu informaciju je Bugarinović potvrdio novinarima Južnih vesti, ali nije želeo da govori o razlozima za taj potez.

Iako za sada niko od gradskih lidera nije komentarisao ostavku prvog čoveka Aerodroma, gotovo je izvesno da će ona biti prihvaćena.

Podsetimo, pre nepunih mesec dana gradonačelnik Zoran Perišić je izjavio da je Gradsko veće od Bugarinovića zatražilo da se povuče sa funkcije, a da je on saopštio da će to i učiniti.

Ipak, samo nekoliko dana kasnije, gostujući u emisiji "15 minuta" Južnih vesti, Bugarinović je potvrdio da je gradonačelniku najavio ostavku, ali da to ipak neće učiniti.

Kako je tada rekao, on se "ne odriče prava da podnese ostavku", ali nezadovoljan optužbama gradonačelnika da je loše radio, zaključio je da ne razmišlja o povlačenju.

    Nakon toga su se desile stvari koje meni ne daju za pravo da u ovom momentu podnosim ostavku - rekao je tada Bugarinović.

Bugarinović je u intervjuu odbacio sve optužbe koje su prethodnih dana na njegov račun iznosili brojni gradski funkcioneri, tvrdeći da su "netačne" i "paušalne".

Kompletan intervju možete pogledati - ovde.

Dragan Bugarinović je bio direktor Aerodroma od 2008. do 2012. godine. Nakon toga je ostao na čelu preduzeća kao vršilac dužnosti direktora do oktobra prošle godine, kada je na konkursu po drugi put izabran za direktora sa mandatom od 4 godine.

Zvanično nije bio član nijedne političke partije, ali vredi pomenuti da ga je 2008. za direktora predložila G17 plus.

(Juzne vesti)

Pametnome dovoljno 

 

Објављено: 11. децембар 2014.

 

fearless_FBI_700У ком правцу иде Србија? Да ли тренутно имамо проруску владу? Најављено отварање ФБИ канцеларије у Београду можда најбоље даје одговоре на ова питања.

Према писању београдских медија, у престоницу Србије је већ стигла претходница ФБИ. Први од стручњака америчког Федералног истражног бироа је дошао у Београд, а одређен је и простор где би могла да буде његова канцеларија.

Овај долазак је непосредан резултат недавних разговора министра полиције Небојше Стефановића са делегацијом ФБИ, коју је предводио руководилац за регион Евроазије Стивен Херсем. Званично оправдање за овај потез је “размена података и помоћ Американаца у борби са вискотехнолошким криминалом и тероризмом у Србији”.

Оно што је такође последица овог договора је то да ће ускоро држављани Србије одлазити на ратишта у Сирији и Ираку!

Права позадина отватање ФБИ канцеларије у Београду је наравно наставак окупације Србије од стране САД и Брисела, а како редакција “Србин инфо” сазнаје, међу првим задацима америчких агената је да у фокусу држе Српско-руски центар за ванредне ситуације у Нишу.

У Србији тренутно највећи утицај имају британска, америчка и немачка обавештајна служба. Њихови најчешћи задаци су да проучавају способности домаћих политичара, да их контактирају, врбују и шаљу на лидерске курсеве, где им формирају свест о потреби прихватања вредности тих земаља. После тога, раде на томе да их поставе на кључне позиције у земљи…

(Србин.инфо)

 

Stilijanides za "Blic": Evropa ne traži zatvaranje srpsko-ruskog centra u Nišu

Evropa nikada od Srbije ne bi mogla da traži da zatvori Humanitarni centar u Nišu, ali bi taj centar mogao da ugrozi rad evropskog Mehanizma civilne zaštite, čiji će Srbija postati član.
Srbija postaje član evropskog mehanizma civilne zaštite: Hristos Stilijanides

To je u razgovoru za „Blic“ izjavio evropski komesar Hristos Stilijanides, zadužen za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama, koji je danas u poseti Beogradu.
Članstvo u evropskom Sistemu za vanredne situacije je veliki korak za Srbiju, jer ukazuje na snažnu orijentaciju ka EU. Mehanizam je platforma za saradnju u oblasti sprečavanja katastrofa, spremnosti i mogućnosti da se odgovori na izazove širom 32 evropske države. Pošto će Srbija biti članica mreže, biće moguće obezbediti joj zajednički odgovor u vanrednim situacijama koji je efikasniji nego što to može bilo koja zemlja pojedinačno, ističe Stilijanides.

Da li je sporazum u koliziji s rusko-srpskim Humanitarnim centrom u Nišu?

Centar u Nišu je rezultat bilateralne saradnje Rusije i Srbije, sa ciljem da se podrže aktivnosti između dve zemlje. Evropska komisija ne komentariše takve bilateralne inicijative. Uopšteno govoreći, stav EU je da svaka inicijativa treba da bude komplementarna i da stvori uslove za zajedničko delovanje sa postojećim Mehanizmom. Svako preklapanje ili dupliranje trebalo bi da bude izbegnuto.

Da li to znači da Evropska komisija želi da Centar bude zatvoren?

Ruska pomoć koja se čuva u Nišu pomogla je Srbiji više puta i EK nikad ne bi mogla da traži da se Srbija odrekne takve pomoći.

Kakvi su vaši utisci o obnovi zemlje posle prošlogodišnjih katastrofalnih poplava?
Srbija je uložila veliki napor da se oporavi od strašnih poplava prošlog proleća, uz značajnu pomoć EU. I EU i Srbija radile su naporno da bi se obezbedila najbolja moguća pomoć, i to u najkraćem roku.

Mislite li da Srbija najbolje koristi sredstva iz fondova EU, i da li EU obezbeđuje najbolje za Srbiju?

Srbija je veoma brzo počela rad na oporavku i rekonstrukciji. S naše strane mogu da garantujem da smo obezbedili najbolje. Pored fondova, mobilisali smo značajne ljudske resurse i opremu tokom prvih dana poplava. Nema boljeg dokaza da mi u EU kad kažemo solidarnost, mislimo solidarnost.

Danas u Beogradu

Stilijanides je danas u poseti Beogradu i učestvuje na svečanosti pristupanja Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu. Komesar će razgovarati s premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, ministarkom bez portfelja Jadrankom Joksimović i direktorom Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Markom Blagojevićem.

Preuzeto sa ...

Србија жртвује центар у Нишу ради Европске уније?

20. април 2015.


Крајем прошле недеље Србија је постала 33. чланица Механизма ЕУ за цивилну заштиту и самим тим је добила иста права и привилегије у тој области као и друге пуноправне чланице Европске уније. Српске власти тврде да се то никако неће одразити на сарадњу између Београда и Москве у оквиру заједничког хуманитарног центра у Нишу. Па ипак, по свему судећи, сада можемо заборавити планове о ширењу овог центра и додељивању посебног статуса руском персоналу, на чему Москва активно ради већ дуже време.

Да је Србија сада „за корак ближа породици европских народа“ – са тим се слаже и Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције. Тај корак је био „подмазан“ са 60,2 милиона евра помоћи из Фонда солидарности ЕУ коју је Београд добио после потписивања споразума.
Занимљиво је да је Брисел веома брзо, само неколико месеци након подношења молбе, одобрио придруживање Београда Механизму ЕУ за цивилну заштиту.

Занимљиво је да је Брисел веома брзо, само неколико месеци након подношења молбе, одобрио придруживање Београда Механизму ЕУ за цивилну заштиту. Српски министар унутрашњих послова захвалио се високим европским гостима за такву оперативност. Експерти су тај убрзани поступак одмах довели у везу са тежњом да се не дозволи ширење делатности руско-српског хуманитарног центра који је 2012. године отворен у Нишу и који Европљани и Американци третирају као претходницу руске базе на Балкану.

Приликом посете председника РФ Владимира Путина Београду у октобру прошле године било је предвиђено да се потпише међувладин споразум о условима присуства, привилегијама и имунитету запослених у нишком центру, али то се није догодило. Српска страна је буквално у последњем тренутку инсистирала на скидању овог питања са дневног реда Путинове посете.

Шта је потписано у Београду, а шта није
Током посете председника РФ Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам важних докумената. Већина потписаних споразума и меморандума има начелни карактер, али су у сфери железничког саобраћаја и енергетике постигнути конкретни резултати. Међутим, један документ, изгледа, није потписан.

Како су објаснили Комерсантови извори блиски влади Србије, „тај документ предвиђа давање већих привилегија центру и посебног статуса његовом персоналу, а он се може третирати као дипломатски, што је нови камен спотицања у односима између Београда и Запада, који је тим поводом у више наврата стављао озбиљне примедбе“. Комерсантови саговорници тврде да европске дипломате у Београду готово у сваком контакту са српским званичницима дају до знања да имају негативан став према идеји о ширењу центра у Нишу и „тежњи Руса да га подигну на ниво регионалног центра“.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је покушао да „спусти лопту“, убеђујући европске партнере да по новом споразуму са Руском Федерацијом „Руси у Нишу неће имати дипломатски, него административно-технички статус“, али они тај статус већ имају. У руско-српском документу, потписаном 2012. године приликом оснивања центра, каже се да држављани Русије који раде у том центру „имају правни статус који је еквивалентан статусу административно-техничког особља амбасаде РФ“, и да терет који се доставља у центар не може бити контролисан, експроприсан или конфискован, нити може постати објекат судских и административних одлука.

Из тога следи да нови руско-српски споразум о центру у Нишу, који на крају није потписан (и сам текст споразума није обелодањен), предвиђа у најмању руку прецизирање овлашћења и статуса руских држављана запослених у центру. Руски дипломатски извор је за Комерсант потврдио да Москва заиста покушава да за своје држављане који раде у нишком центру издејствује статус еквивалентан дипломатском, „као што је случај са западним базама“.

После потписивања споразума са ЕУ министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић је одговарајући на директно питање уверавао новинаре да Европска унија не поставља Београду никакав услов у виду захтева да се прекине сарадња са РФ везана за руско-српски центар у Нишу. „Потпуно је јасно да је наш пут – пут ка ЕУ... То не искључује нашу сарадњу са другим партнерима, укључујући и Руску Федерацију“, изјавио је српски министар.
Више о руско-српским односима

Експерти којима се Комерсант обратио за мишљење сматрају да се Београд можда и неће одлучити за гашење центра у Нишу, али ће на све начине избегавати његово ширење како нови споразум са ЕУ не би био доведен у питање. Према томе, тешко да има смисла очекивати додељивање вишег статуса персоналу нишког центра. „Питање центра у Нишу од самог почетка је изазивало полемику. А пошто су односи Русије и Запада у озбиљној кризи, онда све што се данас дешава у односима између Београда и Москве или западних престоница изазива позор друге стране“, објаснила је за Комерсант Александра Јоксимовић, директорка београдског Центра за спољну политику. „Тешко да ће Србија после потписивања споразума са ЕУ напустити неутралну позицију. Вероватно ће покушавати да сарађује и са једном и са другом страном, док ће и једна и друга страна чинити све да се Београд придружи њеном блоку“.

Нови сигнал да се треба кретати у западном смеру Београду је стигао из Вашингтона. Већ сутрадан после потписивања споразума о цивилној заштити са ЕУ државни секретар САД Џон Кери је председнику Србије Томиславу Николићу упутио писмо у име Барака Обаме. Како је саопштено у администрацији српског председника, у писму се наглашава да су америчко-српски односи на узлазној путањи, а САД поздрављају одлучност Србије да подржи принципе из Хелсинкија и током периода украјинске кризе.

(Ruska rec)

naaaaajs

Ne znam za ovu bazu, ali dole kod Bujanovca ili grade novu ili zesce prosiruju onu staru. Poceli su da otkupljuju zemljiste i bice tu ozbiljna baza...

Sta je sledece...    mislim sta jos da zatvorimo....    Na kraju neka nam i dusu traze da zatvorimo...    jbt dokle.......

Ma budale, od ovoga nema nista, znaju oni samo lupetaju gluposti. Evropljani jos bolje znaju a pogotovo Nemci.