obama već zadobio prve "političke povrede"

Svi londonski listovi osvrću se na prve tri nedelje vlasti Baraka Obame, konstatujući da se uzbuđenje stišalo i da je novi predsednik SAD već zadobio prve "političke povrede", kao i da je sve izvesnije da će morati da odustane od mnogih ambicija.

Ne samo da Obama ima teškoće da ubedi američke političare u neophodnost svog paketa ekonomskih mera od 820 milijardi dolara, nego jedan od njegovih glavnih ekonomskih savetnika upozorava da nije izvesno da će on uopšte spasiti Ameriku od duboke recesije, piše "Sandej Tajms".

Svestan važnosti ovog plana, Obama će narednih dana obilaziti gradove u Indijani i Floridi - državama koje su najteže pogođene ekonomskom krizom - kako bi pridobio javnu podršku za svoj paket pomoći, prenose "Obzerver" i "Telegraf".

Ankete pokazuju da građani gube veru u Obamin plan i da je njegova lična popularnost za poslednje dve nedelje opala za 18 poena, na 63 odsto, što je i dalje visok postotak podrške, mada pokazuje da prvobitni sjaj uminuo.

"Telegraf", takođe, piše da "bledi" Obamina nada da će povući američku vojsku iz Iraka u roku od 16 meseci.

"Obzerver" primećuje da su mediji toliko zaljubljeni u Obamu da nisu primetili da je Kongres odobrio protekcionističku meru kad je reč o zaštiti američke robe u odnosu na uvoznu - meri koja nije u duhu Obamine politike i koja je veoma zabrinula evropske političare i ekonomiste.

Izvor: Krstarica

Lažni i paralažni Predsednici


Ko bi se pametan snašao u mućkama i podmetačnama kada je u pitanju velika lova ili velika vlast. Za kralja Aleksandra su govorili da je podmetnuta beba jer se rodio gotovo tajno u nekom hotelu na Cetinju, van tadašnje države Srbije. Ni danas dani niko nije potpuno siguran da je drug Tito bio baš autentični polu Slovenac rođen kao  Josip Broz u hrvatskom Kumrovcu. Među današnjim svetskim liderima koji vuku za sobom senku nekog sumnjivog identiteta su francuski predsednik Nikola Sarkozi i novo izabrani šef Bele kuće Barak Husein Obama. Koliko je još takvih


Obama ili Obmana?

Na dan  svetog Jovana,  američki predsednik se na bibliji zakleo na vernost, revnost  i ostale tra la la formalnosti.  Kao i svi pre njega, sem što Obama nije kao onih četrdesetak  predsednika koji su mu predhodili. On je polu crnac i po ocu musliman te je zahtevao da se u zapisnik stavi i javno izgovori pred nekih pet milijardi TV gledalaca da se novi gazda sveta zove Barak Husein Obama. Ovo Husein je jako važno sada kada je već sve gotovo, a bilo je vrlo nebitno pa čak pomalo i provokativno nazivati ga za vreme izbora istim imenom kao i Sadama. Opet problem oko imena i prezimena prvog crnog predsednika SAD-a, ali ima i nešto još crnje, da tako kažemo.

Na dan 21. avgusta 2007. dostavljena je filadejfiskom sudu jedna čudna tužba. Čuveni advokat Fil Berg  tražio je od Demokratske stranke da odbaci kandidaturu senatora Obame na mesto kandidata stranke u predsedničkim izborima. Razlog koji je naveden je vrlo jednostavan, Obama nije Amerikanac i njegov izbor bi bio protiv ustavni.  Advokat Berg je i sam demokrata  te je kako kaže hteo ovim aktom da spasi stranku od bruke i eventualnog skandala. On citira nekoliko važnih pitanja na koje ni Obama ni  stranka nisu  odgovorili.
Pre svega Obama nema jasno utvrđeno građanstvo Sjedinjenih Američkih Država.  Njegova majka se porodila u Keniji. Time je mali Obama automatski postao Kenijac kao i njegov otac. Čak i da je po povratku na Havaje bio upisan u knjigu američkih građana, mali Obama bi izgubio svoje građanstvo kada se kao dečak preselio sa svojom majkom u Indoneziju gde je 1967.  bio prijavljen kao rezident i učio školu FranciscoAsiz u Džakarti i to pod novim imenom Barry Soetoro.
Barak Obama je imao i druga imena tvrdi poznati advokat i citira: Barack Hussein Obama, Barry Soetoro, Barry Obama, Barack Dunham et Barry Dunham.
Da bi bio stanovnik Amerike Obama je morao da odustane od svog statusa rezidenta ovih dveju država iz svog detinjstva, a to nije bio slučaj. Čak se misil da je krštenica falsifikovana, što po istom izvoru tvrde bar tri nezavisna experta. Oni misle da je Barakova krštenica zapravo prepravljen dokument njegove polusestre Maje Kasandre Soetoro. 
Kada je postao advokat Obama je dao samo jedno svoje ime a to je ono koje i danas nosi kao presednik najveće svetske sile. Barak Husein Obama.
Malo morgen što neko sme da mu sada pomene tužbu iz 2007. i ime advokata Fila Berga.

Ni Staljina ni Lenjina nisu nazivali pravim imenima već pseudonimom, pa šta. Ko je još u istoriji nosio svoje ime kao pravo, Džingis Kan ili možda Atila. Partizanska imena su nas lagala 50 godina Tempo, Krcun, Pinki i ostali likovi. Došli su razni Arkani,  Beli, Gidre, Legije i Trefovi. Pa i svi umetnici  takođe muvaju sa identitetom: Lepa Brena, super Sneki, Dara Bubamara, hiper Nena ili lepa Lana. Pa i moji drugari i drugarice su poznatiji kao  Aca babura, Mile nos, Đole Klempa, Mica trocevka ili Slađa babaroga jer im ta imena  bolje stoje od krštenih.

Obama planira promene u Savetu za nacionalnu bezbednost
Autor: Tanjug | 08.02.2009. - 09:40


Američki predsednik Barak Obama planira da poveća broj članova Saveta za nacionalnu bezbednost i osnaži autoritet tog tela radi usvajanja strategije za čitav niz domaćih i međunarodnih pitanja, izjavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Džems Džons.

"Savet, osnovan posle Drugog svetskog rata sa zadatkom da pruža predsedniku SAD savete o vojnim i diplomatskim problemima, dramatično će se promeniti posle reorganizacije", izjavio je Džons u intervjuu dnevniku "Vašington post".
 
"Svet u kojem živimo promenio se toliko dramatično u protekloj deceniji da organizacije koje smo formirali... nisu više mnogo korisne", rekao je penzionisani general, preneo je Rojters.
Prema Džonsovim rečima, delovi vlade koji nisu tradicionalno pripadali Savetu, poput ministarstava energetike ili trgovine, Trezora ili agencija za sprovoženje zakona, u odreženim slučajevima će učestvovati u radu tog tela.
Novi direktorat Saveta razmatraće probleme 21. veka, kao što su zaštita podataka i sistema povezanih sa internetom, energetika, klimatske promene i infrastruktura, navedeno je u članku.
Džons je dodao da će nacrt organizacije nove strukture biti objavljen u predsedničkoj direktivi sledeće sedmice.

Izvor: Blic

Povukao se senator Greg, Obamin izbor za ministra trgovine
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 13.02.2009. - 08:39
Povukao se senator Greg, Obamin izbor za ministra trgovine

Republikanski senator Džad Greg saopštio je da se povlači sa položaja ministra trgovine na koji ga je imenovao američki predsednik Barak Obama.

Greg je naveo da se povlači zbog razlika u mišljenju s predsednikom oko pitanja kao što su paket ekonomskih mera, za čiju primenu bi bilo nadležno ministarstvo trgovine, preneo je Rojters.
Brodovi Beograda (svet)
Senator iz Nju Hempšira je naveo u sinoćnjem saopštenju da je pre prihvatanja funkcije ministra razgovarao sa Obamom o ovim i drugim razlikama, ali "da se, nažalost, nisu dovoljno usredsredili na to kao razlog za zabrinutost".
"Mi, očigledno, funkcionišemo sa previše različitim gledanjem na mnoga ključna pitanja. Predsedniku je potreban tim koji će potpuno podržavati sve njegove inicijative", dodao je Greg.
I prvi kandidat za ovaj položaj kojeg je Obama odredio, guverner Nju Meksika Bil Ričardson, takođe se povukao zbog istrage o nelegalnim poslovnim aktivnostima u njegovoj državi iako nije bio lično umešan.
U međuvremenu, Bela kuća je saopštila da žali zbog odluke senatora Grega.
Predsednik Obama i Greg razišli su se zbog razlika oko ključnih ekonomskih prioriteta, navedeno je u saopštenju Bele kuće.

Blic

Au, još jedan ministar koji je odustao od funkcije, ovo je zabrinjavajuće. U politici su neslaganja zbog kojih bi se neko odrekao tako visoke funkcije stvarno jako velika. Jasno je da Obama uprkos svih velikih reči i obećanja ne sme da dirne u bankarski establišment i zaustavi odliv novca u privatne džepove.

Leon Paneta novi direktor CIA
Autor: Tanjug | 13.02.2009. - 09:56

Leon Paneta
Američki Senat potvrdio je imenovanje Leona Panete za direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA), uprkos kritikama da ovaj dugogodišnji kongresmen nema iskustva u radu obaveštajnih službi.

Imenovanje Panete (70), bivšeg šefa kabineta nekadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, potvrđeno je u Senatu bez ikakve rasprave, preneo je Rojters, podsećajući da će Paneta na tom mestu zameniti Majkla Hajdena. Predsednik SAD Barak Obama imenovao je Panetu za novog direktora CIA dve nedelje pre nego što je nova administracija preuzela dužnost. Panetino imenovanje izazvalo je negodovanje stručnjaka za bezbednost koji smatraju da funkciju direktora CIA treba da obavlja neko ko ima više iskustva u radu agencija zaduženih za nacionalnu bezbednost. On je, kao šef Klintonovog kabineta, prisustvovao sastancima na kojima su zvaničnici obaveštajnih službi podnosili izveštaj tadašnjem predsedniku, ukazala je britanska agencija.
Brodovi Beograda (svet)
Paneta je, za razliku od Hajdena, pružio podršku radu Komiteta u Senatu koji ispituje moguće zloupotrebe agenata CIA prilikom ispitivanja osumnjičenih za terorizam posle terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine. On je naveo da će Komitet biti adekvatno mesto za vođenja istraga, kako bi se "naučila lekcija iz onoga što se dogodilo" i najavio da će učiniti sve da bi pomogao u ispitivanju zloupotreba. Paneta je bio član grupe zadužene za Irak, koja je procenjivala načine za okončanje rata u Iraku.


Blic

Postavljanje sedamdesetogodišnjaka na čelo CIA bez ikakve debate je nešto što treba jasno markirati. Izvlačenje trupa iz Iraka ali i puna podrška Izraelu koji dobija sve ekstremniju vlast su mogući smerovi delovanja Leona Panete.

 Obama me učio engleski

TAKSISTA Sedija Redžepagić (50) bio je u jeku izborne kampanje u SAD nemalo iznenađen kada je na televiziji video da glavnu reč u spektaklu koji je pratio ceo svet vodi Barak Obama, sada već predsednik prve sile sveta.
- Nisam mogao da verujem očima! To je bio čovek sa kojim sam nekoliko meseci radio u Bostonu
u jednoj bolnici za ratne veterane iz Vijetnama - kaže za „Novosti“ Redžepagić, sećajući se svojih dana u Americi.
- Obama je bio moj prvi učitelj engleskog. Prva slova sam ispisao uz njegovu asisteniciju. Uradio sam to sprejom, u prostoriji gde smo radili - priča Redžepagić, koji je mladog, mršavog crnca dubokog glasa, upoznao posle dolaska u bolnicu gde je radio na postavljanju termoizolacije. To se dogodilo još 1986. godine, kada je Redžepagić bez vize, preko Meksika, uspeo da uđe u SAD.
- Ne govoriš engleski. Želiš li da ga učiš? - zapitao me je Barak, uočivši da ne znam jezik, a da hoću da mu se obratim. Odgovorio sam potvrdno. Ja sam Jugosloven, kazao sam mu, a on je uzvratio „Ja ću te naučiti.“ Potom je uzeo sprej i ispisao svoje ime. Onda sam i ja ispisao svoje. Kasnije sam i dopisao nekoliko reči uz njegovu pomoć - priča Redžepagić, naglašavajući da je Obama bio angažovan na drugim poslovima, a da je, poput mnogih studenata i mladih ljudi, tu došao da radi kako bi zaradio za džeparac.
- Bio je fin dečko. Prijatan, tih. Čim je došao da radi zapazio sam ga po vokmenu i velikim slušalicima na ušima. Iz tog vremena sam imao i nekoliko zajedničkih fotografija, koje sam zagubio. U kampanji sam, naravno, navijao za njega!

Izvor: Novosti

Švedski socijalizam, brze pruge, drmusanje kursa valute, kleptokratija. Za tri meseca biće Tako treba i ješćemo korenje.

Novi program vojske SAD
Pentagon regrutuje imigrante sa privremenim vizama
Autor: Srna | Foto:Reuters | 15.02.2009. - 18:14

Pentagon će početi da regrutuje kvalifikovane imigrante sa privremenim boravišnim statusom u SAD i ponudiće im mogućnost da brzo dobiju državljanstvo, piše danas "Njujork tajms".


List piše, pozivajući se na izjave vojnih zvaničnika, da je predloženim programom predviđeno da regruti postanu američki državljani za samo šest meseci. Osobe sa stalnim boravkom ili "zelenom kartom" u SAD već dugo imaju mogućnost da se prijave u vojsku, ali ovo je prvi put da se ta mogućnost nudi imigrantima sa privremenim vizama koji žive u SAD najmanje dve godine, piše u tekstu.
"Njujork tajms" piše da će regrutovani imigranti pomoći američkoj vojsci da popuni mesta u medicinskoj zaštiti, prevodilačkim odeljenjima i jedinicama za obaveštajne analize.
"Vojska SAD je često u različitim zemljama u kojima je poznavanje kulture od ključnog zanačaja", izjavio je potpukovnik Bendžamin Frikli, najviši američki oficir za regrutaciju.
Program će u prvoj godini biti ograničen na 1.000 regruta, a ukoliko bude uspešan, mogao bi da bude proširen na 14.000 dobrovoljaca godišnje, piše "Njujork tajms".

Blic

Ovakav program krv za državljanstvo je bio u SAD popularan pedesetih i šezdesetih u vreme najvećeg ekspanzionizma.

Eto sanse imigrantima, za sest meseci americka soska, nije lose 

Raznosaču javi se, jesi tu ili si se već spakovao za put u bratski i prijateljski Avganistan.