E u tome je stvar, F-22 se čuva samo za SAD, i možda ga daju "ugroženim" saveznicima poput Japana, Izraela, J. Koreje, dok će F-35 imati skoro ceo NATO.

F-35 ће доћи ко F-16, за сваког. Док је F-22 "елитни клуб". Ја мислим да би дотичне земље (Јапанци, Ј. Кореја и Израел) вероватно добиле, само незнам да ли су оне изразиле интересовање.

Prvog je sebe trebao upisati na listu imbecila!

Berluskoni mora doći malo kod Velje na rakijicu da se obuči za neposlušne novinare 

Berluskoni nije napravio šalu, on jeste rasista.

Slažem se!

Талијани расисти? Талијани којима јел оно у влади била Дучеова унука ...? немогуће  

У принципу за ову његову изјаву заболе само дежурне душебрижнике... исте оне који губе сан због Јапанаца који лове китове... далај ламе који не може на Тибет... сиротих животињица што им деру крзно ... обесправљених персона алтернативне сексуалне орјентације... and the whole shabang из те плејаде ликова

Мени је то ки део фолклора   човек је сировина и то је то...

Hmmm i ovo mi je veoma interesantno. Mislio sam da Ameri ni pod razno nece da rizikuju da im se omakne nesto tipa: Kako S400 triumph vidi (ako ga uopste i vidi...) Raptora. Mada pretp. da je i ovo dobra zastita. Ovako bi svako ko ima S300 tj. S400 pazario Raptora i onda ga furao iznad sistema. Nadam se da ce SAM vs. Stealth da prevagne u korist Ruske brace...

Sry sto odo ja offtopic, necu vise...

Alo zene, iskulirajte malo.

Smelost nade

K ada je Barak Obama u jeku predsedničke kampanje objavio knjigu pod naslovom "Smelost nade", u kojoj je javnosti Amerike pružio na uvid svoj život i politički program, bilo je jasno da tom metaforom i najavljuje presedan koji će Ameriku zauvek podeliti na pre i posle. I presedan se desio. Barak Obama je prvi afroamerikanac u istoriji SAD koji će se useliti u Belu kuću.

I dok američki mediji slažu mozaik njegovog života i pokušavaju da naprave stereotipnu priču koja se uklapa u holivudski mit o tome kako se uspeva u ovoj zemlji velikih šansi, mediji širom sveta bave se analizom šta će ta promena doneti njihovim zemljama, pokazujući tako još jedan presedan: ni jedan predsednik Amerike posle Džona Kenedija nije izazvao toliko oduševljenje svetske javnosti. A upravo je Kenedi u liberalnom zanosu prognozirao da će za četiri decenije u Belu kuću ući crnac. Značaj pobede Baraka Obame je i to što je prekinuo dvadesetogodišnju vladavinu Belom kućom porodice Buš i Bila Klintona. Za analitičare unutrašnjih prilika Amerike to je veoma bitno, svejedno što procenjuju da Obamina pobeda ne bi bila tako glatka da nije pala u vreme velike krize. Samo kandidovanje za predsednika SAD izuzetno je skup bisnis. Iako je vođena u vreme dužničke krize Obamina kampanja bila je najduža i najskuplja u američkoj istoriji, pa se beleži kao presedan.

Barak Obama je sazrevao tokom kampanje i postajao sve samouvereniji, stvarajući svoj osobeni politički stil. A to je značilo da se ne udvara puritanskoj Americi, da bez ustezanja kaže svoje stavove, da govori i ono što mnogi ne žele da čuju i da ne laže o sebi. Crni kandidat u trci za predsednika morao je da zna da će njegov život biti izvrnut kao rukavica, zato je bez ustezanja objavio da je kao tinejdžer uzimao drogu, da je pušio marihuanu, pa čak i probao kokain.

U stvari, ceo njegov život bio je antiteza preovlađujućim stereotipima. Rođen je na Havajima u vreme veoma jakih rasnih predrasuda, iz braka intelektualaca, belkinje iz Kanzasa, liberalnih i nereligioznih ubedjenja i muslimana Kenijca, harvardskog doktora nauka koji se preobratio u hrišćanstvo. Živeo je, posle razvoda roditelja, sa majkom i očuhom indonežanskim muslimanom u Džakarti, pohađao muslimansku školu, a sam se oseća hrišćaninom. Kada se vratio u Ameriku, diplomirao je Političke nauke i medjunarodne odnose na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, potom je pet godina radio u Čikagu na projektima pomoći siromašnom stanovništvu, da bi završio pravo na Harvardu. U američki Senat izabran je 2004. Njegov govor o nadi, idealima i američkom snu na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji, skrenuo je pažnju američke javnosti na političara koji stasava.

Obama se seća da se tada prvi put susreo sa predsednikom Bušom u Beloj kući. Na prijemu su se okupili novoizabrani senatori među kojima je Barak Obama bio jedini crnac. Buš se nonšalantno pozdravljao, a onda je došao red na Obamu. Buš mu je pružio ruku, dajući njegovoj supruzi kompliment. Posle rukovanja, Buš je ispružio desnu šaku u koju je, na zaprepašćenje Obame, Bušov pratilac iz bezbednosti sipao sanitajzer za pranje ruku. Trljajući ruke alkoholnim gelom, Buš je namignuo Obami: "Dobra stvar, sprečava da se razbolimo od gripa. Hoćeš i ti malo?"

Stil Baraka Obame bio je potpuno drugačiji, bez predrasuda, arogancije i političke pakosti. Nije se plašio nepopularnih tema. Založio se za prava žena da odlučuju o radjanju i pravu na abortus uprkos potpuno suprotnom stavu evangelista koji okupljaju konzervativni sloj stanovništva i kojima se pripisuje zasluga za mobilizaciju ogromnog članstva u glasanju za Buša 2000. i 2004. godine. Nije demonizovao neistomišljenike. Rekao je da nema ništa protiv gej orijentacije ali da ne podržava gej brakove, iako je poznato da je gej populacija izuzetno brojna. Govorio je protiv rata u Iraku, još od vremena kada je bio senator, iako su istraživanja pokazivala da je takvu Bušovu politiku podržalo preko 65 odsto Amerikanaca.

Od Obame se već previše očekuje - da se suoči sa rastućom ekonomskom krizom i neophodnim reformama koje će sprečiti njeno ponavljanje, da učini sve da se Amerika vrati Ustavu i poštovanju ličnih i gradjanskih prava, da onemogući da razlozi nacionalne bezbednosti budu prostor za ugrožavanje principa vladavine… Da "smiri" spoljnu politiku koju je Bušova administracija vodila veoma agresivno i nepromišljeno, i antiameričko raspoloženje pre svega u muslimanskom delu sveta… da nadje rešenje za probleme u Iraku i Avganistanu u kome se rat rasplamsava, probleme u Iranu, Pakistanu, Palestini, Libanu, Siriji… Suočiće se i sa problemom zavisnosti Amerike od stranih izvora energenata, borbom protiv terorizma… Iako ga smatraju protivnikom rešavanja sukoba ratom, gotovo da nema medija koji nije preneo njegovu izjavu: "Nisam protiv svih ratova, ali sam protiv onih glupih, ishitrenih, protiv ratova koji se ne zasnivaju na razumu nego na strasti, ne na principima nego na politici".

Prvobitni liberalni entuzijazam Baraka Obame, ipak se smiruje i približava real politici. Priznaje da nema odgovore za sve probleme sa kojima se zemlja suočava, ali ima snažnu želju da radi za bolje sutra svoga naroda.

Dvedesetog januara, Barak Obama će preuzeti dužnost u Beloj kući. To tada je ostalo jedanaest nedelja. Izazovi unutrašnje i spoljne politike su ogromni. Nade i očekivanja projektovane u novog predsednika rastu, iako su njegove realne moći nešto drugo. To je uobičajeno kad su u pitanju harizmatični lideri. I kad je vreme krize. Uostalom, on je bacio rukavicu jasnom porukom: Smelost nade.

Izvor: Krstarica