Knjiga se dobro prodaje toliko dobro zapravo da se preselio u stan od 2 miliona dolara.

Prokleti italijanski "crnokoshuljash"!

Portret: Barak Obama
Smelost nade
Autor: Vesna Mališić | Foto:AFP | 08.11.2008. - 05:00

K ada je Barak Obama u jeku predsedničke kampanje objavio knjigu pod naslovom „Smelost nade“, u kojoj je javnosti Amerike pružio na uvid svoj život i politički program, bilo je jasno da tom metaforom i najavljuje presedan koji će Ameriku zauvek podeliti na pre i posle. I presedan se desio. Barak Obama je prvi afroamerikanac u istoriji SAD koji će se useliti u Belu kuću.



I dok američki mediji slažu mozaik njegovog života i pokušavaju da naprave stereotipnu priču koja se uklapa u holivudski mit o tome kako se uspeva u ovoj zemlji velikih šansi, mediji širom sveta bave se analizom šta će ta promena doneti njihovim zemljama, pokazujući tako još jedan presedan: ni jedan predsednik Amerike posle Džona Kenedija nije izazvao toliko oduševljenje svetske javnosti. A upravo je Kenedi u liberalnom zanosu prognozirao da će za četiri decenije u Belu kuću ući crnac. Značaj pobede Baraka Obame je i to što je prekinuo dvadesetogodišnju vladavinu Belom kućom porodice Buš i Bila Klintona. Za analitičare unutrašnjih prilika Amerike to je veoma bitno, svejedno što procenjuju da Obamina pobeda ne bi bila tako glatka da nije pala u vreme velike krize. Samo kandidovanje za predsednika SAD izuzetno je skup bisnis. Iako je vođena u vreme dužničke krize Obamina kampanja bila je najduža i najskuplja u američkoj istoriji, pa se beleži kao presedan.
Barak Obama je sazrevao tokom kampanje i postajao sve samouvereniji, stvarajući svoj osobeni politički stil. A to je značilo da se ne udvara puritanskoj Americi, da bez ustezanja kaže svoje stavove, da govori i ono što mnogi ne žele da čuju i da ne laže o sebi. Crni kandidat u trci za predsednika morao je da zna da će njegov život biti izvrnut kao rukavica, zato je bez ustezanja objavio da je kao tinejdžer uzimao drogu, da je pušio marihuanu, pa čak i probao kokain.
U stvari, ceo njegov život bio je antiteza preovlađujućim stereotipima. Rođen je na Havajima u vreme veoma jakih rasnih predrasuda, iz braka intelektualaca, belkinje iz Kanzasa, liberalnih i nereligioznih ubedjenja i muslimana Kenijca, harvardskog doktora nauka koji se preobratio u hrišćanstvo. Živeo je, posle razvoda roditelja, sa majkom i očuhom indonežanskim muslimanom u Džakarti, pohađao muslimansku školu, a sam se oseća hrišćaninom. Kada se vratio u Ameriku, diplomirao je Političke nauke i medjunarodne odnose na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, potom je pet godina radio u Čikagu na projektima pomoći siromašnom stanovništvu, da bi završio pravo na Harvardu. U američki Senat izabran je 2004. Njegov govor o nadi, idealima i američkom snu na Nacionalnoj demokratskoj konvenciji, skrenuo je pažnju američke javnosti na političara koji stasava.
Obama se seća da se tada prvi put susreo sa predsednikom Bušom u Beloj kući. Na prijemu su se okupili novoizabrani senatori među kojima je Barak Obama bio jedini crnac. Buš se nonšalantno pozdravljao, a onda je došao red na Obamu. Buš mu je pružio ruku, dajući njegovoj supruzi kompliment. Posle rukovanja, Buš je ispružio desnu šaku u koju je, na zaprepašćenje Obame, Bušov pratilac iz bezbednosti sipao sanitajzer za pranje ruku. Trljajući ruke alkoholnim gelom, Buš je namignuo Obami: „Dobra stvar, sprečava da se razbolimo od gripa. Hoćeš i ti malo?“
Stil Baraka Obame bio je potpuno drugačiji, bez predrasuda, arogancije i političke pakosti. Nije se plašio nepopularnih tema. Založio se za prava žena da odlučuju o radjanju i pravu na abortus uprkos potpuno suprotnom stavu evangelista koji okupljaju konzervativni sloj stanovništva i kojima se pripisuje zasluga za mobilizaciju ogromnog članstva u glasanju za Buša 2000. i 2004. godine. Nije demonizovao neistomišljenike. Rekao je da nema ništa protiv gej orijentacije ali da ne podržava gej brakove, iako je poznato da je gej populacija izuzetno brojna. Govorio je protiv rata u Iraku, još od vremena kada je bio senator, iako su istraživanja pokazivala da je takvu Bušovu politiku podržalo preko 65 odsto Amerikanaca.
Od Obame se već previše očekuje – da se suoči sa rastućom ekonomskom krizom i neophodnim reformama koje će sprečiti njeno ponavljanje, da učini sve da se Amerika vrati Ustavu i poštovanju ličnih i gradjanskih prava, da onemogući da razlozi nacionalne bezbednosti budu prostor za ugrožavanje principa vladavine… Da „smiri“ spoljnu politiku koju je Bušova administracija vodila veoma agresivno i nepromišljeno, i antiameričko raspoloženje pre svega u muslimanskom delu sveta… da nadje rešenje za probleme u Iraku i Avganistanu u kome se rat rasplamsava, probleme u Iranu, Pakistanu, Palestini, Libanu, Siriji… Suočiće se i sa problemom zavisnosti Amerike od stranih izvora energenata, borbom protiv terorizma… Iako ga smatraju protivnikom rešavanja sukoba ratom, gotovo da nema medija koji nije preneo njegovu izjavu: „Nisam protiv svih ratova, ali sam protiv onih glupih, ishitrenih, protiv ratova koji se ne zasnivaju na razumu nego na strasti, ne na principima nego na politici“.
Prvobitni liberalni entuzijazam Baraka Obame, ipak se smiruje i približava real politici. Priznaje da nema odgovore za sve probleme sa kojima se zemlja suočava, ali ima snažnu želju da radi za bolje sutra svoga naroda.
Dvedesetog januara, Barak Obama će preuzeti dužnost u Beloj kući. To tada je ostalo jedanaest nedelja. Izazovi unutrašnje i spoljne politike su ogromni. Nade i očekivanja projektovane u novog predsednika rastu, iako su njegove realne moći nešto drugo. To je uobičajeno kad su u pitanju harizmatični lideri. I kad je vreme krize. Uostalom, on je bacio rukavicu jasnom porukom: Smelost nade.

Izvor: Blic

Ogroman uticaj Obaminog najbližeg saradnika
Ram Emanuel će nastaviti da podržava Srbiju
Autor: N. Vlačo, P. Obradović | Foto:AFP | 08.11.2008. - 05:00

Ram Emanuel, šef kabineta Baraka Obame, novoizabranog predsednika SAD, i ubuduće će nastaviti da pomaže rad srpskog kokusa, iako posle odlaska iz Kongresa u Belu kuću formalno više neće biti njegov član, saznaje „Blic” u diplomatskim izvorima. Ram ili Rambo, kako zovu čoveka od najvišeg Obaminog poverenja, do sada je bio najaktivniji član srpskog kokusa, a posao srpskog lobiste nije napuštao čak ni dok je kao šef predvodio demokratsku kampanju, koja je ove godine obuhvatala Senat, Kongres i izbore za predsednika.

Emanuel je najmoćniji kongresmen iz redova demokrata za pitanja međunarodnih odnosa, a po značaju četvrti rangirani u Predstavničkom domu. Među njegove uspehe u zalaganju za interese Srbije izdvaja se to što je nekoliko puta uspeo da sa kolegama iz kokusa blokira rezoluciju o nezavisnosti Kosova koju je predlagao albanski lobista Tom Lantoš, kao i to što je predlagač rezolucije kojom se odaje počast Zoranu Đinđiću, ubijenom srpskom premijeru i rezolucije kojom se osuđuje etničko nasilje na Kosovu. Obe te rezolucije su usvojene.
Ram Emanuel je član srpskog kokusa u Kongresu od njegovog osnivanja u septembru 2004. godine, a do 2007. bio je i kopredsedavajući ove interesne grupe koja je okupila senatore i kongresmene iz redova demokrata i republikanaca. Na Emanuelovim stranama na sajtu Predstavničkog doma Kongresa navodi se da je kokus osnovan sa ciljem da „održava i jača istorijsko savezništvo SAD i Srbije”.
Prošle godine od Emanuela kopredsedničko mesto srpskog kokusa preuzela je kongresmenka Melisa Luburić Bin, takođe demokrata, dok je sa strane republikanaca kopredsednik kokusa i dalje Den Barton.
„Kongresmen Emanuel ima jako bliske i prijateljske odnose sa Melisom Bin, Rodom Blagojevićem, guvernerom Ilinoisa i drugim uglednim članovima naše zajednice u Čikagu”, kaže za „Blic” Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona. On dodaje da je činjenica da su i novi predsednik SAD i njegov šef kabineta iz Čikaga i da su imali kontakta sa srpskom zajednicom „već samo po sebi korak napred što se tiče srpskog uticaja u SAD”.
Svetski mediji navode da je imenovanje Emanuela za osobu najbližu predsedniku Obami nakon njegove supruge Mišel pokazatelj da je novi šef Bele kuće pravi određeni pomak u taktici i napušta imidž „opuštenog Obame” koji je tokom kampanje bio okružen umerenim i neupadljivim savetnicima.
„Niko koga poznajem ne ume bolje da obavi posao od Rama Emanuela”, kaže Obama, a saradnici novog predsednika se prisećaju kako je Obama za vreme predizborne kampanje najčešće tražio savet upravo od – Emanuela.
Kongresmen Emanuel ima osoben, agresivan politički stil koji se još prepričava i u Beloj kući, gde je radio u vreme Bila Klintona, i na Kapitol hilu. Poznat je kao pristalica grubih političkih metoda, koji ne bira reči i koji uživa u sukobima i publicitetu. Njegovo naimenovanje izazvalo je buru komentara u američkoj štampi, kojoj je ovaj mladi, ambiciozni čovek iz stroge jevrejske porodice odlično poznat. „Čikago tribjun” naziva novog Obaminog šefa kabineta brutalno efektnim naredbodavcem.
Kada je prihvatao Obaminu ponudu da mu vodi administraciju, ipak je iskoristio priliku da uputi pomirljiv gest republikancima. „Sada je vreme za jedinstvo, a ja ću, gospodine izabrani predsedniče, učiniti sve što je u mojoj moći da bih vam pomogao da ponovo povežete razjedinjene strukture našeg političkog života i da vam pomognem da Amerikance iz obeju partija pozovete da se ujedine u zajedničkom cilju”, kazao je Emanuel.
Može se čuti da je Emanuel, iskusan kadar i izvršne i zakonodavne vlasti u Americi, neko ko može ne samo da se suprotstavi Kongresu već i da kroz Kongres manevriše kako bi postigao predsednikove ciljeve. Emanuel, sem toga, ima nešto što Obami nedostaje – spremnost da pokaže zube, čak i predsednikovim saveznicima.
Izbor Emanuela, pišu američki mediji, puno govori i o Obami. Demokrate kažu da je Obama dovoljno samouveren da bi naimenovanjima svojih saradnika priznao sopstvena ograničenja. „Znam u čemu sam dobar. Znam u čemu nisam dobar. Znam šta znam, a znam i šta ne znam”, rekao je jednom prilikom Obama.
Izborom Emanuela očigledno zna šta radi - jer, kako je još Emanuelov bivši šef Bil Klinton govorio: „Moj prvi utisak o Ramu je bio – ovaj momak će da nam pomogne da pobedimo. Sumnjam da bismo uspeli bez njega.”

Uginula riba umesto kolača
Ram Emanuel je tako živopisan karakter, da je teško sve zanimljivosti o njemu svesti na par rečenica. Ovo su neke od najzanimljivijih:
- Suprugu Ejmi je upoznao na „sastanku naslepo”.
- Išao je na časove baleta u srednjoj školi. Bila mu je ponuđena stipendija za baletsku školu Džofri Balej, ali je odbio.
- Kao tinejdžer, povredio je srednji prst desne ruke dok je sekao meso u restoranu, ali je on, umesto da pozove lekare, otišao da pliva u jezeru Mičigen. Pošto se rana inficirala, amputiran mu je vrh prsta.
- Slao kolače sa sirom iz poslastičarnice Eli u Čikagu da bi pridobio donatore. Kada ga je jednom prilikom iznervirao anketar, Emanuel mu je poslao uginulu ribu.
- Hoze Serda, bivši član Klintonovog kabineta: „Šalimo se kako bi trebalo otvoriti specijalno odeljenje za traume u Vašingtonu, za one ljude koji su imali prilike da rade sa Ramom.”

RAMOVI CITATI:
„Kazao sam mu: ‘Vi niste jedan od onih koji obožavaju triatlon, gospodine predsedniče? Znate ono – sauna, bazen, tuš?’”, o razgovoru sa predsednikom Džordžom Bušom, kada su jedan drugog peckali zbog sporta.
„Ponekad, ujutru, i ja sam sebe mrzim”, o tome kako ga upoređuju sa borbenim psima.


Džo Bajden
Potpredsednik SAD od koga Srbi zaziru
Novi potpredsednik SAD rođen je 20. novembra 1942. u Skrentonu u Pensilvaniji. Spada u najuticajnije senatore, a i član je Komiteta za spoljne odnose Kongresa. U dve administracije Bila Klintona tokom protekle decenije bio je jedan od glavnih zagovornika američke vojne intervencije tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Prvi je zatražio da SAD podrže nezavisnost Kosova i sa senatorom Džonom Mekejnom početkom januara 1999. podneo je rezoluciju kojom se predsednik Klinton ovlašćuje da koristi svu neophodnu silu protiv Srbije. Tokom upravo završene predizborne kampanje iz Bajdenovog okruženja srpskoj zajednici u SAD upućivana je poruka da on nije bio protiv Srba, nego protiv Miloševića, a kao jedan od argumenata da Bajden nije „srbomrzac” navodi se i podatak da je od Hašima Tačija tražio da zaštiti srpski manastir Dečani na Kosovu.


Obama sa Bušom
Barak Obama, novoizabrani predsednik SAD, u četvrtak je telefonom razgovarao sa liderima Australije, Velike Britanije, Kanade, Nemačke, Francuske, Izraela, Japana, Meksika i Južne Koreje. Obama je sinoć trebalo da sa svojim ekonomskim savetnicima, među kojima je i milijarder Voren Bafet, održi sastanak o strategiji borbe protiv finansijske krize u SAD, nakon čega je bila planirana njegova prva konferencija za novinare od kada je izabran za novog šefa Bele kuće. On će u ponedeljak zajedno sa suprugom Mišel posetiti Belu kuću i sastati se sa odlazećim predsednikom Bušom.


Čuvena braća Emanuel
Ram Emanuel pored dvojice izuzetno ambiciozne braće nije mogao ni da postane nešto drugo od onog što jeste – bučan, nestrpljiv i uspešan. Dok je Ram poznat na istočnoj obali SAD kao insajder najviših vrhova vlasti, njegov mlađi brat Ariel, agent holivudskih glumaca i reditelja, čuven je na zapadnoj obali. Ezekiel je šef Odeljenja za bioetiku na Nacionalnom institutu za zdravlje i vrhunski onkolog. Mediji navode da je imati trojicu braće Emanuel u jednoj porodici isto kao imati Ajfelov toranj, Vašingtonski mauzolej i Statuu slobode u istom gradu. Bendžamin, otac novog šefa Obaminog kabineta, u mladosti je bio pripadnik Irguna, militantne cionističke grupe koja je bila aktivna za vreme britanske vlasti u Palestini između 1931. i 1948. On je izjavio da je uveren da će imenovanje njegovog sina biti dobro za Izrael. On kaže da Ram „redovno letuje u Tel Avivu i dobro govori hebrejski”. Ramova supruga Ejmi prešla je u judaizam pre njihovog venčanja. Ram i Ejmi Emanuel imaju troje dece – sina Zakariasa i ćerke Ilanu i Leu.

Izvor: Blic

Prva konferencija za novinare novoizabranog predsednika SAD
Obama: Ostavimo politiku po strani, fokus na ekonomiju
Autor: Blic online, CNN, Tanjug | Foto:Reuters | 07.11.2008. - 21:41


Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama je na svojoj prvoj konferenciji za novinare od istorijskih izbora rekao da bi trebalo ostaviti politiku po strani, a fokus prebaciti na ekonomiju.

"Nećemo ni brzo, ni lako uspeti da se izvučemo iz rupe u kojoj se nalazimo. Ali, Amerika je snažna i izdržljiva zemlja i znam da ćemo uspeti ako po strani ostavimo politiku i radimo zajedno kao nacija. Ne potcenjujem veličinu zadatka koji pred nama. Do danas smo napravili neke neophodne korake i nastavićemo sa konkretnim potezima", rekao je Obama na početku 30-minutnog razgovora sa novinarima u Čikagu.

Prvi predsednik SAD afroameričkog porekla je na svojoj prvoj konferenciji za novinare uglavnom govorio o ekonomskoj krizi i najavio je da će njegov prvi potez kada 20. januara preuzme čelo administracije, biti odobravanje paketa mera za oporavak, ukoliko on ne prođe pred Senatom.
"Taj podstrek koji bi trebalo da pokrene novi ekonomski rast već kasni. Moj cilj je da omogućimo poreske olakšice porodicama koje su u velikim problemima i da gradimo novi sistem od dna ka vrhu", istakao je Obama.

Obama je pre konferencije održao sastanak sa budućim potpredsednikom Džoom Bajdenom i 17 ekonomskih savetnika.

U SAD u oktobru 240.000 novih nezaposlenih
Broj nezaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama povećan je u oktobru za 240.000 ljudi, znatno više nego što je očekivano, postigavši stopu nezabeleženu u više od 14 godina.
Prema izveštaju američkog ministarstva rada, objavljenom danas, konačni podaci za septembar pokazali su još veći rast nezaposlenosti, budući da je u tom mesecu ukinuto 284.000 radnih mesta, najviše od novembra 2001. godine - dva meseca posle terorističkih napada na SAD 11. septembra. Sa najnovijim podacima, stopa nezaposlenosti u SAD je skočila na 6,5 odsto, sa 6,1 odsto u septemebru i najveća je od marta 1994. godine.
Tokom ove godine, u SAD je ukinuto ukupno 1,2 miliona radnih mesta - 651.000 samo u poslednja tri meseca, što ukazuje na opasnost od duboke recesije u koju srlja američka privreda, ocenio je Rojters.

Izvor: Blic

Burne reakcije u Italiji na novi Berluskonijev gaf
Autor: Tanjug | 07.11.2008. - 17:42


Italijanski premijer Silvio Berluskoni je poznat po mnogim neodmerenim izjavama, ali je najnovija da je novi američki predsednik Barak Obama "mlad, lep i osunčan", šokirala domaću javnost.

Posle takve ocene koju je desničarski premijer izneo u četvrtak na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim u Moskvi, italijanska štampa je Berluskonija nazvala rasistom, javio je BBC.
Jedini crni poslanik u italijanskom pralamentu Žan-Leonar Tuadi rekao je da bi premijerova "neumesna izjava" u Sjedinjenim Američkim Državama bila ne samo politički nekorektna, već i strašno uvredljiva. Opozicioni poslanik Dario Frančeskini zatražio je od Berluskonija da se smesta javno izvini.
"Berluskoni ne uspeva da se kontroliše. On zaboravlja da njegove reči dovode u pitanje ugled naše zemlje u svetu", rekao je Frančeskini, dodajući da premijerova izjava deluje kao "opasno dvosmislena uvreda".
"Svojim teškim i nesrećnim replikama Berluskoni diskredituje Italiju na međunarodnoj sceni. Nikada nijedan premijer nije tako nisko pao", izjavio je Masimo Donadi, šef poslaničkog kluba opozicione Partije vrednosti.

Profesorka lingvistike iz Rima Nora Gali de Paratezi smatra, međutim, da Berluskoni nije imao zle namere i da je želeo da ispadne duhovit, ali da to ne može da oprava ono što je rekao. "On ne shvata da se u mnogim zemljama debata o rasi vodi na zreo način. To je čovek provincijskog mentaliteta koji je u Italiji nažalost i dalje blago rasistički", navela je profesorka.

Berluskoni, koji je po treći put na mestu premijera Italije, odgovorio je kritičarima da ne vidi u čemu je problem i da mu nije jasno "zašto su svi tako negativni".

Izvor: Blic

Reklamni plakat podigao prašinu u SAD
Obama kao belac, Mekejn kao crnac
Autor: Tanjug | Foto:ananova.com | 07.11.2008. - 13:54

Reklamni plakat agencije "Grej Njujork". na kome je novi američki predsednik Barak Obama predstavljen kao belac, a njegov republikanski rival Džon Mekejn kao crnac, podigao je prašinu s one strane Atlantika.



Obama na plakatu ima belu kožu i smeđu kosu, dok je Mekejn crnac sa sedom kudravom kosom.
Tor Miren, glavni kreativac "Grej Njujorka", rekao je da u toj ideji nema ničeg stranog.
"Želeli smo da se ljudi direktno suoče sa rasnim problemom u SAD", objasnio je Miren. "Ako ste glasali za nekog kandidata zbog boje njegove kože, onda ste glasali iz lošeg razloga".
Mnoge državne srednje škole u Njujorku, Denveru i drugim gradovima SAD već su preuzele Mirenove plakate, kako bi iskorenile rasne predrasude.
Agencija "Grej Njujork" spada u najveće komunikacione kompanije.

Izvor: Blic

Berlusconi srdit što je njegov govor o Obami izazvao uvredljive komentare



Predsjednik talijanske vlade Silvio Berlusconi naljutio se u petak u Bruxellesu zbog novinskih napisa u kojima ga se proziva zbog "šale" na račun novoizabranoga američkog predsjednika Baracka Obame.

Berlusconi koji je u četvrtak boravio u posjetu Moskvi, rekao je za Baracka Obamu da je "mlad, lijep i preplanuo" dodavši da ga mnogi očekuju gotovo kao "mesiju".

Odgovarajući na kritike zbog te "nesmotrenosti", talijanski premijer kazao je da je njegov komentar bio "dobronamjerna šala", a svoje kritičare je nazvao "budalama".

- Gospodine predsjedniče, jeste li svjesni da je vaš komentar o Obami uvredljiv za Sjedinjene Države. Zašto se ne ispričate? - zapitao ga je američki novinar na tiskovnoj konferenciji po završetku europskog summita u Bruxellesu.

- I ti ulaziš među one o kojima sam govorio jučer. Bravo! Još jedan - naljutio se Berlusconi prije nego se digao i napustio dvoranu.
- Ti si taj koji treba zatražiti ispriku od Italije - dobacio je novinaru prije nego je izašao.

Izvor: Vecernji

Svetla u čast pobede



zgleda da izborna groznica još uvek drma Sjedinjene Američke Države.

Ovog puta u pitanju je Empajer stejt bilding u Njujorku. Naime, u čast predsedničkih izbora on je osvetljen crvenim i plavim svetlom.

Čini se da je i Empajer stejt bilding podeljen po političkom principu.

Ovaj čuveni oblakoder u Njujorku osvetljen je u dve boje. Naime, kula koja se nalazi na oblakoderu osvetljena je u plavoj i crvenoj boji. Naravno, sve je povezano s izborima u Americi, a crvena i plava svetla predstavljaju predsedničkog kandidata Demokratske stranke - Baraka Obamu, i kandidata Republikanske stranke - Džona Mekejna. Osvetljenje je postavljeno dan pre zvaničnih izbora i objavljivanja njihovih rezultata. Planirano je da boja svetla zavisi od pobednika predsedničke kampanje.

Kombinovano crveno-plavo svetlo trebalo je da ostane u slučaju da se ne zna pobednik izbora. Izgleda da su Amerikanci mislili na sve. Ali, to se ipak nije dogodilo. Novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država je izabran, i to je kandidat demokrata - Barak Obama.

Kula ovog poznatog oblakodera u Njujorku često je tematski osvetljavana i ukrašavana.

Prvo dekorativno osvetljenje baš u čast predsedničkih izbora postavljeno je kada je 1932. godine pobedio Frenklin D. Ruzvelt. Tako je sve do danas.

Izvor: Krstarica