Lobiju je dovoljno i to, kako se ustanovilo, povratili su Bilija u "partijsku liniju" samo tako. Da nije to uradio, pritisli bi ga malo preko CNN-a, talkshowa, pokrenuli javnost (bar onu konzervativnu) pa ako i to ne bi uspelo "slucajno" bi mu se nasla na kompu decja pornografija, kokain u kupatilu i tako to. A ako je stvarno faca, onda ode za Kenedijem.
 Iza toga svega stoji nezamisliva gomila para, a pare su vlast. Ne postoji covek koji ne moze da se kupi, ako se takav kojim slucajem i nadje, il ne dodje do neke pozicije il ga nestane. Sve te diktature po juznoj Americi i Africi su isle po sistemu kupovine ljudi. To mi mislimo kako i u Evropi, ajde jednoj Nemackoj nema korupcije. Mozda i nema dok ne naletis na krupan "zalogaj" a ako se tu zameris nekom prvo si na meti bulevarske stampe, cisto kulturno a posle mogu da budu i nekulturni pa ti posalju neke Ruse il slicno. Dobro, nije sad neka diktatura al ako je puno para tu smrdi, a cim smrdi okupe se muve. Mos malo da raduckas, uklopis se u sistem i to je to. Ljudsko prokletstvo.

pa,naravno...i taj,kao i mnogi,mnogi pre njega nisu bili nista vise od obicne lutke,glumca...toliko je mogucnosti i nacina da ga uklone ako ih neko ne slusa,da mogu da prave igru od toga.

Eh, nazalost al tako je. Na kraju je CNN ubedio narod da eto "pusenje" nije seks 

Susret Obame i pape 10. jula u Italiji
Blic - Pre sat i 11 minuta

Američki predsednik Barak Obama i papa Benedikt XVI sastaće se 10. jula, tokom Obamine posete Italiji, saopštio je portparol Vatikana Federiko Lombardi.

Ovo je prvi susret vrhovnog poglavara katoličke crkve i novog američkog predsednika, koji u Italiju dolazi kako bi prisustvovao samitu G-8 od 8. do 10. jula. Audijencija kod pape predviđena je po završetku samita 10. jula u popodenvnim časovima, naveo je Rojters pozivajući se na izvore iz Vatikana. Vatikan je u martu osudio odluku američkog predsednika da ukine ograničenja finansiranja istraživanja matičnih ćelija, koja je uveo njegov prethodnik Džordž Buš. U govoru studentima američkog Katoličkog univerziteta, Obama je nedavno pozvao i na fer diskusiju o abortusu, što Vatikan takođe osuđuje.


Izvor: Krstarica

Rejting predsednika SAD opao za 23 odsto
Hilari Klinton popularnija od Obame
Autor: Tanjug | Foto:Reuters, AFP | 16.10.2009. - 10:19

Američki državni sekretar Hilari Klinton, koja je prošle godine izgubila od Baraka Obame trku za nominaciju za demokratskog predsedničkog kandidata, sada je popularnija od predsednika SAD, pokazali su rezultati najnovije ankete.
Prema ispitivanju javnog mnjenja koje je sprovela agencija Galup, 62 odsto Amerikanaca ima pozitivno mišljenje o Klintonovoj, a 56 odsto o Obami, prenela je televizijska mreža CNN.
Obamin rejting pao je za 22 odsto u odnosu na januar, kada je stupio na dužnost, dok je rejting Klintonove pao za svega tri procenta. Devet od deset demokrata ima povoljno mišljenje i o Obami i o Hilari Klinton, dok manje od petine republikanaca ima pozitivan stav o predsedniku, a 35 odsto njih o šefici diplomatije.
Obamina popularnost opala je od početka godine za 23 odsto kod nezavisnih birača i za 41 procenat kod republikanaca.
"To je uobičajena situacija", izjavio je direktor sektora CNN za ispitivanje javnog mnjenja Kiting Holand i podsetio da su bivši državni sekretari Kolin Pauel i Kondoliza Rajs bili popularniji od Džordža Buša, a Medlin Olbrajt od Bila Klintona.
"Državne sekretare ne okrivljuju za ekonomske probleme i nepopularnu unutrašnju politiku, a u međunarodnim krizama ih često smatraju manje odgovornima od glavnokomandujućih", objasnio je Holand.
Telefonska anketa Galupa sprovedena je na uzorku od 1.012 odraslih osoba od 1. do 4. oktobra, pre nego što je Obama dobio Nobelovu nagradu za mir. Margina greške je četiri procentualna poena.

Izvor: Blic

Godišnjica izbora prvog crnog predsednika SAD
Amerikanci i dalje čekaju da Obama ispuni obećanja
Autor: N. Vlačo | Foto:AFP | 04.11.2009. - 05:00


Godinu dana nakon izbora na funkciju predsednika SAD, Baraka Obamu i dalje podržava nešto više od polovine Amerikanaca. Ankete pred izbore 4. novembra 2008. pokazivale su 70 odsto podrške tadašnjem senatoru iz Ilinoisa, a značajan pad Obaminog rejtinga pripisuje se neispunjenim ili delimično ispunjenim obećanjima koja je 44. predsednik davao pre ulaska u Belu kuću.

Obama je u svojim predizbornim govorima, prema tvrdnjama statističara, dao više od 500 obećanja, koja su išla od zaštite radnika u kompanijama u bankrotu do povlačenja američkih trupa iz Iraka i promene celokupne spoljne politike SAD kakvu je osam godina vodio njegov prethodnik Džordž Buš.
Na prvu godišnjicu Obamine vlasti sve je više izvesno da je ogromna podrška birača koju je prvi političar afroameričkog porekla dobio u novembru prošle godine bila rezultat frustracije Amerikanaca Bušovom politikom i željom za promenom, bez obzira na to ko bi je doneo.
„Dugo smo na ovo čekali. Ali večeras, zbog ovog što smo učinili danas, na ovim izborima, u ovom presudnom trenutku, promena je stigla u Ameriku“, rekao je Obama pre godinu dana masi pristalica u parku u Čikagu, dok su oni skandirali: „Da, mi to možemo“.
U međuvremenu je, prema tvrdnji američke televizije „Foks“ naklonjene republikancima, Obama proveo više vremena igrajući golf nego što je Buš to činio godišnje, organizovao šest puta više donatorskih večera nego Buš, a u Nju Orleansu, gradu koji je 2005. razorio uragan „Katrina“, za prethodnih godinu dana Obama je proveo četiri sata u kratkoj poseti. Upravo nemar Buša prema mahom crnoj populaciji u ovom gradu bio je jedan od glavnih argumenata Obame i njegovih saradnika u kritikama prethodnog predsednika SAD.
Paket pomoći američkoj privredi u recesiji, koji je usvojen u februaru i bio vredan 787 milijardi dolara, trebalo je prema Obaminoj želji da bude znak nacionalnog konsenzusa demokrata i republikanaca u teškim vremenima. Međutim, za taj paket je glasalo svega troje konzervativnih senatora, a republikanci su ubrzo pokrenuli lavinu kritika prema Obaminom ekonomskom planu za koji je predsednik tvrdio da je spasao američku privredu i stavio je na noge, dok su njegovi protivnici navodili da je samo nekontrolisano trošenje državnog novca. Republikanci su izračunali da je svako radno mesto koje je Obama ovim paketom spasao, poreske obveznike koštalo oko 250.000 dolara.
Obama je u predizbornoj kampanji obećao da će stepen nezaposlenosti zadržati na nivou od osam odsto, ali je već u septembru ove godine zabeleženo 9,6 odsto - najveći nivo nezaposlenosti u SAD u poslednjih 26 godina, uz realnu mogućnost da se uskoro poveća na 10,2 odsto. Administracija američkog predsednika je ove probleme pripisala zaostavštini i pogrešnim potezima Obaminog prethodnika. Te greške su Bušov rejting na kraju drugog mandata prošle godine srozale na 22 odsto podrške građana, najmanji nivo za nekog američkog predsednika otkad je agencija „Galup“ počela da radi ove ankete 1938. godine.




 
Lideri EU kod Obame

Evropska unija želi da SAD više obrate pažnju na brige njihovih evropskih saveznika, navedeno je u izveštaju Saveta za evropske odnose iz Brisela objavljenom uoči samita SAD i EU koji je juče održan u Vašingtonu.

Glavne teme sastanka bile su klimatske promene, finansijska kriza i situacija u svetu, prvenstveno u Avganistanu i Iranu. Pre sastanka sa predsednikom Barakom Obamom, evropski zvaničnici su ručali sa Džozefom Bajdenom, potpredsednikom SAD. Obama je uoči susreta sa njima ugostio Angelu Merkel, nemačku kancelarku, koja je došla u bilateralnu posetu SAD.
Delegaciju EU na sastanku sa predsednikom SAD Barakom Obamom predvodio je Frederik Rejnfelt, premijer Švedske koja trenutno predsedava Unijom. U razgovorima u Vašingtonu učestvovali su i Karl Bilt, šef švedske diplomatije, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, Havijer Solana, visoki predstavnik EU, i Benita Ferero-Valdner, komesarka za spoljne poslove Unije.
Ovo je bio prvi samit EU i SAD od dolaska Obame u Belu kuću. Samit je važan pošto je održan uoči konferencije o klimatskim promenama koja je planirana u decembru u Kopenhagenu.
Agencije

Izvor: Blic

a ispuniti nikad nece,obama je u potpunosti covek nwo-a mozda ucenjen,mozda programiran ali njihov do koske

kada bih zapoceo proizvodnju kondoma, jednu liniju proizvoda bih nazvao po baraku obami!
eto, cisto da i ja dam svoj doprinos opstoj histeriji obmizma i kretenizma!
ali posto sam proguglao videh da se odavno neko toga setio!

OBAMA: TAKO MLAD, A VEĆ GORBAČOV
četvrtak, 05 novembar 2009 11:02    Izvor KP
Obama je faktički srušio virtuelni Berlinski zid, koji je postojao između Rusije i SAD, kao što je to nekada učinio Gorbačov . Istina, znamo kako se to završilo za Mihaila Sergejeviča i Sovjetski Savez

Svetu je Obama, pošteno gledano, dao više nego Americi. U mnogim stranim zemljama predsednik SAD je mnogo popularniji nego u svojoj otadžbini. Obamomanija se u politici čak može uporediti sa bitlmanijom, koja je svojevremeno zapljusnula celu planetu.
Čak se može reći da je Barak izabrao za sebe ulogu neke vrste pop-idola: na njega je teško baciti kamen zbog bilo čega jer on nije pooštrio nijedan spoljnopolitički pravac SAD, ni sa kim se nije posvađao i uspeo je da se skoro svima nasmeši i upozna ih sa svojom suprugom Mišel.
Ugodio je i Kubi, čak i Rusiji. Svaki teški posao, gde treba škrgutati zubima ili lupiti pesnicom po stolu, on je prepustio svojim pomoćnicima potpredsedniku Džou Bajdenu i državnom sekretaru Hilari Klinton.
Po tome je Obama zaista mistično sličan Mihailu Gorbačovu. Ali, hajdemo redom. 
MOSKVA JE OČARANA I RAZORUŽANA: Koje je vaše bolno pitanje, kao da je pitao Barak uoči dolaska u Moskvu u julu ove godine. U odgovoru je, naravno, stajalo: pa, naravno, taj vaš odvratni i mrski PRO, koji kanite da instalirate u Poljskoj i Češkoj!
I možete misliti: „No problem“, rekao je Obama i sklonio to glupo strašilo PRO podalje od oka ruskog medveda ne zatraživši ništa zauzvrat. Tako se to radi kada se želi ne dobiti konkretan ustupak od potencijalnog neprijatelja, već ga se hoće u celosti zavrbovati. Zašto da ne?
U Moskvi odlično znaju da odavno već  nije realno pokušavati igrati sa SAD na ravnopravnoj osnovi. Rusija nije SSSR. I sadašnja ruska ekonomija samo je jedna dvadesetpetina američke. Ali sačuvati epitet velike države, kakvom Rusija i danas želi da sebe smatra, pri tome je samo žarka želja.
Zato je Moskvi danas mnogo bolje da bude saveznik SAD ne pokazujući to baš otvoreno. Da kažu da su de jure stasavajući novi potencijalni centar multipolarnog sveta, koji se suprostavlja Vašingtonu. A de facto da budu saveznici Amerike. Ne računajući, naravno, sitne začkoljice oko Kosova, Abhazije sa Južnom Osetijom itd. I Obami je takav status Moskve OK.
Posle toga Rusija birekla: mi smo spremni na mnogo šta, i da podržimo sankcije protiv Irana, i da ne plašimo Evropu instaliranjem raketnog sistema Iskander kod Kalinjingrada, i da dopustimo američkim vojnim avionima da lete preko čitave Rusije u Avganistan (uzgred, istom tom maršrutom leteo je čuveni američki špijun Pauers, koga su trijumfalno oborile sovjetske rakete 1960. godine). Naravno, SAD pritom ne bi odstupile od svojih interesa ni za centimetar. A sad u Gruziju odlazi potpredsednik Bajden da umiri Sakašvilija.
A za Kosovo je odgovoran Klinton. Hilari oštro saopštava drugim državama šta ih čeka ako priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju, a kako je to izvanredno ako priznaju Kosovo.
A u samo Kosovo, opet, leti njen suprug Bil, kome su Kosovari, zahvalni za bombardovanje Srbije, postavili spomenik u svojoj prestonici Prištini. A Obama? On je s tim u vezi čist ko suza i mirotvorac.
Ma, on je prosto pametnica u poređenju sa svim njegovim prethodnicima, posebno neotesanim političkim prostakom Bušom.
Obama je faktički srušio virtuelni Berlinski zid, koji je postojao između Rusije i SAD, kao što je to nekada učinio Gorbačov. Istina, znamo kako se to završilo za Mihaila Sergejeviča i Sovjetski Savez, zajedno sa soclagerom.
A AMERIKA JE KLONULA I SMETENA: U SAD rejting tako izuzetnog Obame drastično opada. Amerikanci ne mogu da mu oproste lepa obećanja koja u većini nisu ispunjena. On nije povukao vojsku iz Iraka, iz dana u dan sve više se zaglibljuje u Avganistanu. On je popustio u bojkotu Kube, ali nije ga ukinuo sasvim niti je izdejstvovao odlazak Fidela Kastra.
Obama je kritikovao Buša za davanje para bankarima, koji su se gojili za vreme krize, ali je sam, došavši na vlast, počeo gasiti ekonomske probleme još većim novčanim davanjima tim istim finansijsko-industrijskim debelim mačorima. Kraj krize u SAD se ne nazire. Naravno, do bonova za sapun i šećer, kako je to bilo u vreme poslednjih godina Gorbačovljeve vladavine, nije došlo i teško da će, ali Amerikanci, naviknuti da žive lagodno na račun ostalog sveta, ne shvataju zašto bi se sada toga morali odreći. Nezaposlenost se ne smanjuje, Barak ne pristupa reformama zdravstva, što od njega očekuju u zemlji.
Mnogo je lepih reči, ali nema nikakvog rada. Predizborna Obamina parola „Da, mi možemo!“, kojom je očarao Amerikamnce, mnogi u SAD sada izgovaraju u najboljem slučaju kao anegdotu, a u najgorem kao psovku.
Razumljivo, politički konkurenti republikanci naduvavaju tezu o Obami kao neradniku. Ali i to je normalno u demokratskom sistemu državnog uređenja kakvo je u SAD. Taj sistem će, u krajnjoj liniji, garantovano spasiti Ameriku od raspada kakav se desio sa SSSR, koji u sebi nije imao nikakve političke alternative, nikakve protivteže Komunističkoj partiji. Kada je Gorbačov na kotlu razvijenog socijalizma probio samo rupicu za curenje narodne pare, kotao se raspao u paramparčad. 
Ameriku, na sreću, to neće zadesiti. Na sreću i zato što bi se u tom slučaju raspalo sveukupno današnje globalno uređenje sveta, dok bi planeta, bez „svetskog žandarma“ i „dolarskog emitenta“, utonula u preuređivanje uticajnih sfera, u lokalne ratove i ekonomski haos. Sadašnja finansijska kriza izgledala bi nam kao trice i kučine.
Uostalom, Barak Husein Obama ima još dosta vremena da preduzme nešto odlučnije. U prvom redu unutar svoje zemlje. A izvan njenih granica bolje je da bude oprezniji. Četrdesetčetvrti predsednik SAD ima pred sobom još tri godine. Ili tačnije, još godinu i po do dve zato što će poslednja godina do godina i po na krsju mandata biti potrošena za pripreme novih izbora. 
Ako Obama nastavi svoju vladavinu u istom stilu kao tokom poslednje godine, njega neizostavno čekaju lovorike Mihaila Sergejeviča Gorbačova,
duboko poštovanog u celom svetu i sasvim suprotno prihvaćenog u otadžbini. Samo s tom razlikom što je Gorbačov svoju Nobelovu nagradu za mir dobio posle svega što je uradio. A Obama pre nego što je išta uradio. 
Prevod Rajko DOSKOVIĆ

Пренето са...

ObMana,  je podmetnut od strane Američkih bogataša i radi za njih kao i Gorbačov.