Кад год су се САД "мириле" са исламским светом то је било преко наших леђа. Прво Босна, па Косово, а сада је остао само Санџак.

Mirenje sa islamskim zemljama nije bilo kroz podršku demokratskih režima nego kroz instalaciju najzatucanijih satrapa. Nema zemlje u kojoj su ljudska prava na nižem nivou i koja je veće leglo terorizma od Saudiske Arabije.

Taman tako.

Kako se Barak Obama snalazi u Beloj kući

Novi američki predsednik Barak Obama, poznat po tome što se ne odvaja od svog "blekberija" i što voli da koristi najnovije mogućnosti interneta i neformalnih medija, suočio se, odmah po stupanju na dužnost, s problemom kako da da tu praksu zadrži i u birokratskom ustrojstvu Bele kuće.

Poput mnogih novajlija u državnoj administraciji, i Obamin tim je naišao na mrzovoljne kompjuterske eksperte, mnogobrojna pravila i nemušta objašnjenja "starosedelaca" zašto "ovo može, a ono ne može".

Iako američka administracija deluje, gledano iz Srbije i mnogih drugih evropskih zemalja, efikasno i tehnološki napredno, Obama će, po mišljenju tamošnjih stručnjaka, imati teškoća da istinski "povede ogromnu federalnu birokratiju u 21. vek komunikacija".

Neke od teškoća su ispoljene već prve nedelje. Obamini ljudi su se, odmah po dolasku, suočili s filterima na internet pretraživačima i nemogućnošću da koriste programe za ćaskanje preko interneta. Čak je i Obama lično morao da se bori da bi zadržao svoj voljeni "blekberi" - zbog mogućih problema sa hakerima. Administracija je odmah postavila nov, moderno dizajniran vebsajt, ali potom, iz nekog razloga, na njega danima nije stavljala nove podatke. U ponedeljak je, čak, pao sistem, pa elektronska pošta Bele kuće nije radila.

Bivši direktor za internet Bele kuće Dejvid Almejsi kaže da može da razume probleme s kojima se Obamin tim suočava. On se priseća kako je prilikom dolaska na to mesto 2005. godine i sam imao dugačak spisak inovacija koje treba uvesti kako bi se poboljsala prezentacija Bušove administracije na internetu.

"Svi su se samo podrugljivo smeškali. Na kraju su mi rekli da je 'sve to sjajno', ali da ništa od toga ne mogu da sprovedu u delo", izjavio je Almejsi Rojtersu.

Pored toga, za američke uslove nezgrapnih kompjutera i prevaziđenih pravila u Beloj kući, jedan od problema koji novi tim još nije uspeo da reši jeste kako zadržati predsedničko dostojanstvo u diskusiji na blogovima i onlajn forumima - diskusijama koje često nisu podložne krutim ograničenjima. Građani još pamte podsmeh kojem je bio izložen funkcioner Bušove vlade Kolin Grafi, koji je postavio priloge o djuti fri šopingu i iznajmljenim kupaćim kostimima tokom jednog putovanja članova Stejt dipartmenta na Island na globalan blog sajt "Tviter".

"Eto zašto diplomate treba da budu dosadne i da ne daju izjave za javnost," prokomentarisao je Grafi u jednom kasnijem prilogu na Tviteru.

Novi tim, koji je u Belu kuću došao već naviknut na korišćenje najnovijih sredstava komunikacije radi pridobijanja pristalica, sada se suočava i sa zakonskim problemima o kojima, dok nisu bili deo vlade, nisu morali toliko da brinu. To je, na primer, pitanje kako da administrator izbriše neadekvatne komentare sa vladinog vebsajta, a da ne prekrši Prvi amandman američkog ustava koji garantuje slobodu izražavanja. Ili, pak, pitanje kako sprečiti da emitovanje snimaka bude usporeno zbog zakona iz 1973. godine koji nalaže da vlada mora da pruži mogućnost invalidima da prate progam kad i svi drugi uz pomoć titlova, sinhronizacije i tome slično. Jedan zakon o privatnosti iz 2000. godine zabranjuje vladi da skuplja i čuva lične informacije korisnika, čime je ograničena i mogućnost prilagođavanja sadržaja pojedinačnim posetiocima, pa samim tim i mogućnost interaktivne komunikacije. Posebna pažnja mora se obratiti na linkove u koje se ulazi sa vladinog sajta da bi se izbegao privid podrške nekoj oragnizaciji, a tu su i razna druga ograničenja koja je još nemoguće i predvideti. Zakon iz 1978. godine zahteva da većina razgovora vođenih iz Bele kuće bude arhivirana.

Uprkos svojim prvobitnim željama, članovi Obaminog tima su otuda, ipak, na kraju odlučili da blokiraju trenutnu razmenu poruka (instant messenger), kako ne bi morali da brinu da li će u njihovim razgovorima uživo biti nešto što bi moglo da ih dovede u nezgodnu situaciju.

Ipak, Bela kuća je uspela da uvede neke novine - minulog vikenda je postavila snimak Obaminog nedeljnog govora i transkript tog govora na najpoznatijem svetskom forumu Ju tjubu. Budući da snimak nije bio na jednom od vladinih servera, posetioci su dobili priliku da ostavljaju komentare i intervenišu na prethodnim. Irelevantni i kritički komentari su pri tom gurnuti na dno diskusije. Obama je, takođe, pozvao građane da komentarišu zakonske predloge pre no što ih on, svojim potpisom, pretvori u zakon, ali to mu se u prošlosti nije pokazalo kao relevantan izvor informacija.

Pre nego što je stupio na dužnost, američki predsednik je tražio od građana da daju priloge za "knjigu predloga" koju će on i njegov tim pročitati kad dođu u Ovalni kabinet. Pokazalo se da su građani najviše pažnje posvetili predlogu o ukidanju zabrane marihuane, koji je dobio čak 92.000 glasova. Upravo zato je portparol Bele kuće Džen Psaki morala da saopšti da "predsednik Obama ne podržava legalizaciju marihuane".

Izvor: Krstarica

Stimulacioni paket Baraka Obame
.
Američki predsednik Barak Obama odneo je prvu veliku pobedu nakon što je podvojeni Predstavnički dom američkog Kongresa, u kojem demokrate imaju većinu, noćas odobrio istorijski obiman paket za stimulisanje veoma oslabljene američke privrede, vredan 819 milijardi dolara.

Predloženi paket pomoći je odobren sa 244 glasa "za" i 188 "protiv", bez ijednog glasa podrške republikanaca, uprkos čestim pozivima Obame na dvopartijsku podršku.

"Ovaj plan oporavka sačuvaće ili otvoriti više od tri miliona novih radnih mesta u nekoliko narednih godina", rekao je Obama posle glasanja u Predstavničkom domu.

Predlog paketa je upućen u Senat, gde bi rasprava o njemu mogla početi već u ponedeljak. Demokratski lideri su obećali da će paket biti spreman za Obamino potpisivanje do sredine februara, prenele su svetske agencije.

Sa nezaposlenošću koja je najveća za poslednjih četvrt veka, bankarskim sektorom koji je i dalje u teškoćama, uprkos infuziji ogromne sume novca, i saveznim državama koje se suočavaju s budžetskom krizom, demokrate ukazuju da je usvajanje ovog stimulativnog paketa bilo neophodno.

"Svaka dalja nedelja odlaganja znači još 100.000 ljudi bez posla. Mislim da to ne želimo da nosimo na našoj savesti", rekao je demokrata Dejvid Obej (David Obey), predsednik Komiteta Predstavničkog doma Kongresa i jedan od glavnih arhitekata paketa.

Republikanci su ukazivali da je paketom predviđeno nedovoljno poreskih olakšica, a previše vladinih troškova, uglavnom bespotrebnih i rasipničkih, i da on neće omogućiti onoliko novih radnih mesta koliko predviđa administracija.

Predlog paketa pomoći uključuje 544 milijarde federalnih troškova i 275 milijardi dolara poreskih olakšica za stanovništvo i poslovni sektor, uključujući olakšicu od 500 dolara za svakog radnika i 1.000 dolara za bračne parove.

Najveći deo vrednosti paketa čine troškovi za infrastrukturu, uključujući više od 60 milijardi dolara za izgradnju novih elektromreža i povećanje energetske efikasnosti.

U modernizaciju američkih škola će otići 41 milijarda dolara, 30 milijardi dolara za izgradnju autoputeva i šest milijardi za proširenje pristupa ruralnih regiona širokopojasnom Internetu.

Deo novca je namenjen unapređenju socijalne zaštite, čemu se protive republikanci. Za te namene je predviđeno 79 milijardi dolara za pomoć vladama saveznih država u sprečavanju ukidanja ključnih uslužnih delatnosti, 43 milijarde dolara za povećanje nadoknada za nezaposlene i 87 milijardi dolara za povećanje zdravstvenog osiguranja za najsiromašnije.

Izvor: MTS-Mondo

Obama doveo svog kuvara iz Čikaga u Belu kuću

Kuhinja u Beloj kući Muškarac koji je spremao obroke za porodicu Obama u Čikagu, sad se nalazi za šporetom u kuhinji u Beloj kući.

Sem Kas, koji je pre nego što je kuvao za Baraka Obamu i porodicu, radio u jednom otmenom čikaškom restoranu, pozvan je u Vašington kao ispomoć.

Predstavnica Mišel Obame

izjavila je da će Kas biti podređen Kristeti Kamerford koja je bila glavna kuvarica u vreme Džordža Buša.

Kas (28), rođen u Čikagu, školovao se u Evropi, a diplomirao na Univerzitetu u Čikagu. On je pristalica zdrave hrane i nastoji da ohrabri ljude oko sebe da usvoje pravilne navike u ishrani.



Izvor: Krstarica

Obama ratuje s Volstritom
Predsednik SAD Barak Obama oštro je kritikovao Vol strit zbog isplaćivanja milijardi dolara bonusa rukovodiocima dok federalna vlada troši stotine milijardi dolara poreskih obveznika za spas američkog finansijskog sistema.

Isplate direktorima s Volstrita su "vrhunac neodgovornosti", rekao je Obama dodajući da je to "sramno".

Obama je reagovao na navode da je prošle godine direktorima finansijskih korporacija s Vol strita isplaćeno 18 milijardi dolara bonusa.

On je naveo da postoje vremena kada korporativni lideri ostvaruju profit i da dobiju bonuse, ali da sada "nije to vreme".

Obama je izneo komentare o bonusima dok federalna vlada razvija nove planove za potrošnju 350 milijardi dolara, druge polovine od 700 milijardi dolara paketa za spas finansijskog sistema koji je Kongres prihvatio na zahtev administracije predsednika Džordža Buša.

"Razgovaraćemo direktno s tim ljudima na Vol stritu dok traje ovaj proces da naglasimo da moraju da počnu da deluju odgovornije", rekao je Obama.

"Nećemo moći da uradimo ono što treba da uradimo da bismo stabilizovali našu finansijsku situaciju ako naš američki narod čita o ovako nečuvenom ponašanju", ukazao je on, dodavši da želi "da ljudi na Volstritu koji mole za pomoć pokažu malo uzdržanosti i discipline".

Portparol Bele kuće je ukazao da američka administracija smatra da prvih 350 milijardi dolara, isplaćenih iz 700 milijardi dolara vrednog paketa pomoći finansijskim instritucijama, nije ispunilo očekivanja Amerikanaca.

Visina bonusa, koje su firme sa Volstrita isplatile zaposlenima u 2008, manja je 44 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je to, ipak, šesta po veličini cifra u istoriji.

U Predstavničkom domu Kontregsa SAD u četvrtak je, bez podrške republikanaca, odobren drugi veliki stimulacioni paket u vrednosti od 819 milijardi dolara za spas američke ekonimije. Očekuje se da će Senat odobriti taj plan sledeće nedelje.


Izvor: MTS-Mondo

Ja da vam kazem...svi smo mi na'ebali od ovog Obame

Obama ispunjava predizborna obećanja: Djeci zdravstvena zaštita


      
Američki je Senat izglasao zakon kojim je 11 milijuna američke djece iz obitelji s niskim prihodima dobilo besplatno zdravstveno osiguranje. Novost je u tom zakonu da će ovu vrstu osiguranja moći dobiti i djeca legalnih imigranata i trudnice.

Dva Bushova veta
Riječ je o zakonu koji je već postojao, no istekao mu je rok na koji je bio izglasan (deset godina) za mandata bivšega američkoga predsjednika Georgea Busha. Iako je obnova valjanosti zakona tada prošla kroz Kongres, Bush je na njega stavio veto čak dva puta, pa su djeca roditelja koji nemaju novca za osiguranje ostala bez zdravstvene zaštite.

Ovo je, uza stimulativni paket za gospodarstvo, jedan od prvih zakona koji se na samom početku mandata Baracka Obame našao u kongresnoj proceduri i koji je prošao, ali treba napomenuti da je većina republikanskih senatora (32) glasala protiv zakona. Nova varijanta zakona obuhvaća četiri milijuna djece više, a novac za njihovo osiguranje bit će namaknut povećanjem poreza na cigarete sa 39 centi na jedan dolar.

Izglasavanje ovoga zakona, koji će predsjednik Obama potpisati na početku sljedećeg tjedna, konačna je potvrda da se klima u Washingtonu mijenja.

Obama je tijekom kampanje obećavao da ni jedno dijete u Americi neće biti bez zdravstvenog osiguranja, a ovo je prvi korak u tom smjeru jer stručnjaci za javno zdravstvo procjenjuju da će i nakon provedbe ovoga zakona bez osiguranja ostati oko pet milijuna djece.

No i oni tvrde da je riječ o golemu pomaku, osobito sada kad zbog krize i sve veće nezaposlenosti djeca masovno ostaju bez zdravstvenog osiguranja.

No rasprava i glasanje o ovome zakonu pokazali su da se većina republikanaca ipak utaborila protiv vladajućih demokrata i predsjednika Obame, što je pokazalo i glasanje u Zastupničkom domu za stimulativan paket za gospodarstvo. Tada ni jedan republikanski zastupnik nije glasao.

Republikanci protiv
U ovom slučaju republikanci su zamjerili demokratima što su omogućili da na razini saveznih država dadu osiguranje djeci leganih imigranata, a glavna je zamjerka bila da ta odredba prejudicira neka rješenja u zakonu o imigraciji.

Sadašnji razdor između dviju stranaka znak je da će biti vrlo teško postići dogovor kad se bude raspravljalo o prijedlogu generalnog zakona o zdravstvenom osiguranju.

Večernji list

Kakav je to ludak bio