Najlakše zarađene pare u bankarskom sektoru verovatno su one koje se sliju po osnovu održavanja tekućeg računa. Za tu uslugu banke u Srbiji mesečno uzmu u proseku 960 miliona dinara a da pritom nemaju nikakav poseban trošak.

Do sume od gotovo milijardu dinara mesečno, odnosno 11,5 milijardi dinara godišnje, dolazi se ako se uzme prosečna tarifa od 150 dinara i pomnoži sa 6,4 miliona tekućih računa, koliko beleži Udruženje banaka. Pa iako tekući račun nije automobil pa da mu treba održavanje (servis, tehnički pregled, popravka), bankari se vajkaju i da oko njega ima posla i troška.

Objašnjavaju da je uposlen službenik, informacioni sistem košta, kao i baze podataka, a habaju se i računari. U suštini navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju, knjiže račune ili pružaju bilo koju drugu uslugu.
 

- Uostalom, banke treba nešto i da zarade. Ne možemo sav profit ostvariti kroz kamate na kredite pošto banka plaća kamatu na štednju - kaže jedan bankar.

Dušan Uzelac sa portala “Kamatica” kaže za “Blic” da je održavanje tekućeg računa najlakša zarada za banku, koja na taj način naplaćuje u suštini neograničen resurs.
 

- Uz tu uslugu, banke obično imaju čitav paket drugih usluga. Recimo, samim otvaranjem tekućeg računa dobio sam i putno zdravstveno osiguranje dok sam u Evropi. Ideja je da vam prodaju sve to za nešto višu cenu od običnog održavanja - kaže Uzelac.
 

Na opasku da su uglavnom strane banke te koje papreno naplaćuju održavanje tekućeg računa, i do 450 dinara mesečno, Miroslav Rebić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom banke Sosijete ženeral kaže da je reč o poslovnoj strategiji.
 

- Ja se sećam da sam plaćao održavanje računa i pre 20 godina u tadašnjoj Beobanci - kaže Rebić i dodaje da građani u tom “skupom” paketu dobijaju korišćenje debitnih kartica, slanje izvoda sa računa, mobilno i veb-bankarstvo, mogućnost plaćanja računa, kao i prebacivanje sredstava sa deviznog na dinarski račun, što je naročito korisno u inostranstvu.



Kamata na tekući račun

Da bi se pozicionirale na tržištu, pojedine banke nude i stimulativnu kamatu po tekućem računu. To je njihova konkurentska prednost na tržištu koje broji 33 banke pošto je reč uglavnom o manjim bankama sa manjim tržišnim učešćem i slabijom zastupljenošću po broju filijala, bankomata, naročito u unutrašnjosti. U Erste banci kažu da im ta usluga nije zanimljiva jer je reč o simboličnoj kamati koju bi dobio klijent od 0,5 ili jedan odsto godišnje. U Folksbanci nude kamatu na sredstva koja se u toku meseca ne troše sa računa i kamatna stopa je oko tri odsto godišnje.

Izvor: Blic

Kad smo kod banaka, evo jednog "crtaca"

Globalisti znaju šta rade.

Ima i medju samim bankama velikih razlika u kamatnim stopama i visini mesečnog održavanja računa. Treba izabrati što manjeg tiranina.

Treba to održavati, oće računčić da se pohaba pa mora čekićem dinge dinge..
Šalu na stranu, naravno da se raspoređuju troškovi amortizacije računara, licenci za softver i zarada zaposlenih koji rade sa klijentima. Ok je da postoji paket isključivo on-line tekući, koji onda ne bi vukao zarade zaposlenih i eventualno amortizaciju računara, ali svakako bi se plaćao deo za pokriće licenci za softver.

       Nema nazad! Ovo sto rade je samo kupovina vremena.
       Jos jedna od "usluga" koje pruzaju banke svojim "klijentima". Neke banke imaju besplatno odrzavanje racuna, ali su u manjini. Ma to nije ni bitno....Ovo je samo jedna od igrica.

      : ))))))  Mozes ti da pricas sta hoces, kad 99% ovaca koji uzimaju kredit nemaju pojma o cemu se radi. Objasni, "jedan bankar", kako banke prave novac!?

      Velik, velik problem je i taj sto ljudi gaje mit o kapitalizmu, sukob svakog protiv svakog. Kroz indoktrinaciju medija, obrazovanja, svakodnevnog poslovanja, svaku instituciju drzave, drsko i tvrdoglavo odbijajuci da pr(o)/gledaju istinu u oci! Istovremeno, Majkl Mur prica o klasnom ratu, u sred SAD. O cemu pricamo?
Bogatstvo jednih pociva na siromasenju drugih, klasican zatvoreni ekonomski model! Sta to u realnosti znaci: Znaci da sto manji broj ljudi treba da osiromasi sto veci broj ljudi!

       Tema podstice na apsurd, ali i realnost. Ekonomski "strucnjaci" ne znaju ili ne zele da kazu istinu (bice da je ovo drugo)!! Sistem jeste pogresan, emisija novca kao duga.


        Nije problem taj, kako zele da nam predstave primitivni ksenofobi, nacionalisti, rasisiti i fasisticko-kapitalisticke bitange u svaljivanju krivice na celu jednu naciju, rasu, religiju, nebitno o kome se radi. Velicanje jedne nacije (rase, religije) na ustrb druge. To je upravo prica koja i odgovara i hrani danasnje stanje i status kvo. Problem je dosta, dosta dublji, i, uglavnom ga cini sam vrh hijerarhije. Sa druge strane, riba ne smrdi od glave, jer, hijerarhijsku piramidu nosi malogradjanstina tzv "srednja klasa". Sistem je truo iznutra, kao trulo stablo drveta, koje svakog trenutka treba da se polomi. Kao i do sada, lom se desava na ledjima materijalno najsiromasnijih!!!

        1971. godine dolar gubi pokrice u zlatu (ne, to nije bio logican splet dogadjaja, vec dogovoren, planiran plan), od tada se stvari menjaju na gore. Ako moneti vise ne treba podloga u zlatu, to znaci da moze da se stampa "na divlje", bez ikakvog pokrica i ludilo moze da pocne. FED je postao privatno vlasnistvo.

Zlatno pokriće je davno prevaziđeno, mnogo pre 1971., postoji formula po kojoj se obračunava potreban novac u opticaju i uvažava se rast GDP-a, u suprotnom uvek bi imali istu količinu novca u opticaju, srazmernu količini zlata i konstantno jačanje valute zemalja sa jakom industrijskom proizvodnjom i česte potrebe za nivelacijama cena. Ujedno deflacija loše utiče na zaposlenost i td i td.

Ko spominje istu kolicinu novca? Sta recimo o ubacivanju novog novca bez duga?
   Zao duh je pusten ukidanjem pokrica u zlatu. Dolar je tada postao opste platezno sredstvo, a do tada je to bilo zlato. Upravo zbog toga je SAD (odnosno saka pojedinaca) dosla u privilegovan polozaj prema drugim drzavama. Papir (dolar) koji stampa FED je tada postao roba koja je nametnuta celom svetu. Papir je zameni zlato! Vesta i pronicljiva podvala. Stampanjem dolara bez pokrica kupovan je zivotni standard ljudi, a taj isti standard nije ni bio zaradjen.

   Obrati pasnju na ovo: Ukupna iskopana kolicina zlata do danas je oko 170000t. Jedna unca (31,1gr) zlata vredi oko 1700$, sto daje ukupnu vrednost iskopanog zlata od oko: 9292 milijardni dolara. 1/3 ovoga se nalazi u prometu! Pretpostavimo da je u prometu cela kolicina novca! Ukupan BDP svih zemalja sveta u periodu od jedne godine je oko 80000 milijardi dolara. Sta se jasno primeti? Da je godisnja valorizacija BDP, na nivou planete Zemlje oko 9 puta veca od ukupne valorizacije celokupne kolicine zlata na planeti. To znaci, da je vrednost zlata toliko puta podcenjena. Odnosno, naduvavanjem inflacije, doslo je do velikog planetarnog rasta BDP-a u dolarima (sto se vrlo vesto koristi), na ustrb zlatnog standarda. Na duze staze, ovo je neodrzivo.

Druga stvar: dolarska vrednost hartija od vrednosti. Njihova ukupna vrednost je dostigla brojku od oko 1500000 milijardi dolara!! Da li je to delo "ozbiljnih ljudi"?
Dakle, vise nije stvar samo u zlatu, vec ove cifre nemaju pokrice ni u realnosti, u privredi i radu!

   Nije cilj da se proizvodnja poveca preko potreba. Danas imamo slucaj da se stvara vestacka potreba za odredjenom robom, planirana zastarelost proizvoda itd. Povecanje proizvodnje, nije isto sto i povecanje produktivnosti.
   Povecanje proizvodnje, bez povecanja produktivnosti je moguce samo ako se zaposle nezapolseni.

Niko ne brani centralnim bankama da imaju rezerve u zlatu umesto u devizama, to je stvar odluke guvernera. Zlato je roba čija cena raste u vreme krize, što se pokazalo i u poslednjoj krizi. SAD vode ekonomsku politiku, tako da kažem fudbalskim rečnikom davanja sebi fora, kroz budžetski deficit koji onda jure da popune ne birajući često sredstva. Situacija iz avgusta prošle godine, kada su bili pred bankrotom, pokazuje da je ta ekonomska politika došla do svog kraja i da će morati da preduzmu značajna kresanja budžeta jer više nisu dominantna ekonomska(samim tim i vojna) sila u svetu, pre svega zbog rapidnog napredovanja Kine i ostalih zemalja Brika, koje poseduju uredno i nuklearno naoružanje, tako da su zaštićene od "mirovne" intervencije i uništavanja infrastrukture i industrijskih, vojnih i ostalih postrojenja.

Dobro.. i sta s tim? 

Kojeg crnog guvernera? Pa i Ameri znaju da FED drzi 13 porodica....

Zlato ne podleze inflaciji. Sa druge strane, inflacija se podrazumeva u ovakvom monetarnom sistemu. Pa ti vidi...
Ukidanjem pokrica u zlatu, pokusan je perpetuum mobile. Citava armija placenih "ideologa" je pustena u promet kako bi putem medija "objasnila" ovcama da trenutno ne postoji bolji model i da su svi koji su protiv takvog modela "nazadni, neprogresivni, primitivci" itd.

Pre svega, danasnja monetarna ekonomija (neoliberlani kapitalizam) je vrlo los drustveni sistem i mora se menjati. Da ne pisem zbog cega, vec sam pisao....
Zabluda je misliti da se "kresanjem" budzeta nesto da popraviti. Istina, bitno je da drzava ima sto manje troskove, ali u ovakvom sistemu, to samo odlaze propast. Postoji nekoliko izvora novcanog profitiranja jedne zajednice (drzave). Najbitniji je (odnosno najtrajniji, najdugovecniji nacin kupovine vremena, jer, u sustini u ovakvom sistemu se samo moze odlagati kraj, ne i izbeci) je deficit proracuna! I to, samo ako je u pitanju primarna emisija.
Sto se Kine tice, sa padom izvoza, ona ce biti u dosta losoj situaciji, ako nastavi sa ovakvim modelom emisije novca. Sve drzave, na "kraju" (ma sta to znacilo) ceka grcki model.

Cim?