Najlakše zarađene pare u bankarskom sektoru verovatno su one koje se sliju po osnovu održavanja tekućeg računa. Za tu uslugu banke u Srbiji mesečno uzmu u proseku 960 miliona dinara a da pritom nemaju nikakav poseban trošak.

Do sume od gotovo milijardu dinara mesečno, odnosno 11,5 milijardi dinara godišnje, dolazi se ako se uzme prosečna tarifa od 150 dinara i pomnoži sa 6,4 miliona tekućih računa, koliko beleži Udruženje banaka. Pa iako tekući račun nije automobil pa da mu treba održavanje (servis, tehnički pregled, popravka), bankari se vajkaju i da oko njega ima posla i troška.

Objašnjavaju da je uposlen službenik, informacioni sistem košta, kao i baze podataka, a habaju se i računari. U suštini navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju, knjiže račune ili pružaju bilo koju drugu uslugu.
 

- Uostalom, banke treba nešto i da zarade. Ne možemo sav profit ostvariti kroz kamate na kredite pošto banka plaća kamatu na štednju - kaže jedan bankar.

Dušan Uzelac sa portala “Kamatica” kaže za “Blic” da je održavanje tekućeg računa najlakša zarada za banku, koja na taj način naplaćuje u suštini neograničen resurs.
 

- Uz tu uslugu, banke obično imaju čitav paket drugih usluga. Recimo, samim otvaranjem tekućeg računa dobio sam i putno zdravstveno osiguranje dok sam u Evropi. Ideja je da vam prodaju sve to za nešto višu cenu od običnog održavanja - kaže Uzelac.
 

Na opasku da su uglavnom strane banke te koje papreno naplaćuju održavanje tekućeg računa, i do 450 dinara mesečno, Miroslav Rebić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom banke Sosijete ženeral kaže da je reč o poslovnoj strategiji.
 

- Ja se sećam da sam plaćao održavanje računa i pre 20 godina u tadašnjoj Beobanci - kaže Rebić i dodaje da građani u tom “skupom” paketu dobijaju korišćenje debitnih kartica, slanje izvoda sa računa, mobilno i veb-bankarstvo, mogućnost plaćanja računa, kao i prebacivanje sredstava sa deviznog na dinarski račun, što je naročito korisno u inostranstvu.



Kamata na tekući račun

Da bi se pozicionirale na tržištu, pojedine banke nude i stimulativnu kamatu po tekućem računu. To je njihova konkurentska prednost na tržištu koje broji 33 banke pošto je reč uglavnom o manjim bankama sa manjim tržišnim učešćem i slabijom zastupljenošću po broju filijala, bankomata, naročito u unutrašnjosti. U Erste banci kažu da im ta usluga nije zanimljiva jer je reč o simboličnoj kamati koju bi dobio klijent od 0,5 ili jedan odsto godišnje. U Folksbanci nude kamatu na sredstva koja se u toku meseca ne troše sa računa i kamatna stopa je oko tri odsto godišnje.

Izvor: Blic

Kad smo kod banaka, evo jednog "crtaca"

Globalisti znaju šta rade.

Ima i medju samim bankama velikih razlika u kamatnim stopama i visini mesečnog održavanja računa. Treba izabrati što manjeg tiranina.

Treba to održavati, oće računčić da se pohaba pa mora čekićem dinge dinge..
Šalu na stranu, naravno da se raspoređuju troškovi amortizacije računara, licenci za softver i zarada zaposlenih koji rade sa klijentima. Ok je da postoji paket isključivo on-line tekući, koji onda ne bi vukao zarade zaposlenih i eventualno amortizaciju računara, ali svakako bi se plaćao deo za pokriće licenci za softver.

       Nema nazad! Ovo sto rade je samo kupovina vremena.
       Jos jedna od "usluga" koje pruzaju banke svojim "klijentima". Neke banke imaju besplatno odrzavanje racuna, ali su u manjini. Ma to nije ni bitno....Ovo je samo jedna od igrica.

      : ))))))  Mozes ti da pricas sta hoces, kad 99% ovaca koji uzimaju kredit nemaju pojma o cemu se radi. Objasni, "jedan bankar", kako banke prave novac!?

      Velik, velik problem je i taj sto ljudi gaje mit o kapitalizmu, sukob svakog protiv svakog. Kroz indoktrinaciju medija, obrazovanja, svakodnevnog poslovanja, svaku instituciju drzave, drsko i tvrdoglavo odbijajuci da pr(o)/gledaju istinu u oci! Istovremeno, Majkl Mur prica o klasnom ratu, u sred SAD. O cemu pricamo?
Bogatstvo jednih pociva na siromasenju drugih, klasican zatvoreni ekonomski model! Sta to u realnosti znaci: Znaci da sto manji broj ljudi treba da osiromasi sto veci broj ljudi!

       Tema podstice na apsurd, ali i realnost. Ekonomski "strucnjaci" ne znaju ili ne zele da kazu istinu (bice da je ovo drugo)!! Sistem jeste pogresan, emisija novca kao duga.


        Nije problem taj, kako zele da nam predstave primitivni ksenofobi, nacionalisti, rasisiti i fasisticko-kapitalisticke bitange u svaljivanju krivice na celu jednu naciju, rasu, religiju, nebitno o kome se radi. Velicanje jedne nacije (rase, religije) na ustrb druge. To je upravo prica koja i odgovara i hrani danasnje stanje i status kvo. Problem je dosta, dosta dublji, i, uglavnom ga cini sam vrh hijerarhije. Sa druge strane, riba ne smrdi od glave, jer, hijerarhijsku piramidu nosi malogradjanstina tzv "srednja klasa". Sistem je truo iznutra, kao trulo stablo drveta, koje svakog trenutka treba da se polomi. Kao i do sada, lom se desava na ledjima materijalno najsiromasnijih!!!

        1971. godine dolar gubi pokrice u zlatu (ne, to nije bio logican splet dogadjaja, vec dogovoren, planiran plan), od tada se stvari menjaju na gore. Ako moneti vise ne treba podloga u zlatu, to znaci da moze da se stampa "na divlje", bez ikakvog pokrica i ludilo moze da pocne. FED je postao privatno vlasnistvo.

Zlatno pokriće je davno prevaziđeno, mnogo pre 1971., postoji formula po kojoj se obračunava potreban novac u opticaju i uvažava se rast GDP-a, u suprotnom uvek bi imali istu količinu novca u opticaju, srazmernu količini zlata i konstantno jačanje valute zemalja sa jakom industrijskom proizvodnjom i česte potrebe za nivelacijama cena. Ujedno deflacija loše utiče na zaposlenost i td i td.

Ko spominje istu kolicinu novca? Sta recimo o ubacivanju novog novca bez duga?
   Zao duh je pusten ukidanjem pokrica u zlatu. Dolar je tada postao opste platezno sredstvo, a do tada je to bilo zlato. Upravo zbog toga je SAD (odnosno saka pojedinaca) dosla u privilegovan polozaj prema drugim drzavama. Papir (dolar) koji stampa FED je tada postao roba koja je nametnuta celom svetu. Papir je zameni zlato! Vesta i pronicljiva podvala. Stampanjem dolara bez pokrica kupovan je zivotni standard ljudi, a taj isti standard nije ni bio zaradjen.

   Obrati pasnju na ovo: Ukupna iskopana kolicina zlata do danas je oko 170000t. Jedna unca (31,1gr) zlata vredi oko 1700$, sto daje ukupnu vrednost iskopanog zlata od oko: 9292 milijardni dolara. 1/3 ovoga se nalazi u prometu! Pretpostavimo da je u prometu cela kolicina novca! Ukupan BDP svih zemalja sveta u periodu od jedne godine je oko 80000 milijardi dolara. Sta se jasno primeti? Da je godisnja valorizacija BDP, na nivou planete Zemlje oko 9 puta veca od ukupne valorizacije celokupne kolicine zlata na planeti. To znaci, da je vrednost zlata toliko puta podcenjena. Odnosno, naduvavanjem inflacije, doslo je do velikog planetarnog rasta BDP-a u dolarima (sto se vrlo vesto koristi), na ustrb zlatnog standarda. Na duze staze, ovo je neodrzivo.

Druga stvar: dolarska vrednost hartija od vrednosti. Njihova ukupna vrednost je dostigla brojku od oko 1500000 milijardi dolara!! Da li je to delo "ozbiljnih ljudi"?
Dakle, vise nije stvar samo u zlatu, vec ove cifre nemaju pokrice ni u realnosti, u privredi i radu!

   Nije cilj da se proizvodnja poveca preko potreba. Danas imamo slucaj da se stvara vestacka potreba za odredjenom robom, planirana zastarelost proizvoda itd. Povecanje proizvodnje, nije isto sto i povecanje produktivnosti.
   Povecanje proizvodnje, bez povecanja produktivnosti je moguce samo ako se zaposle nezapolseni.

Niko ne brani centralnim bankama da imaju rezerve u zlatu umesto u devizama, to je stvar odluke guvernera. Zlato je roba čija cena raste u vreme krize, što se pokazalo i u poslednjoj krizi. SAD vode ekonomsku politiku, tako da kažem fudbalskim rečnikom davanja sebi fora, kroz budžetski deficit koji onda jure da popune ne birajući često sredstva. Situacija iz avgusta prošle godine, kada su bili pred bankrotom, pokazuje da je ta ekonomska politika došla do svog kraja i da će morati da preduzmu značajna kresanja budžeta jer više nisu dominantna ekonomska(samim tim i vojna) sila u svetu, pre svega zbog rapidnog napredovanja Kine i ostalih zemalja Brika, koje poseduju uredno i nuklearno naoružanje, tako da su zaštićene od "mirovne" intervencije i uništavanja infrastrukture i industrijskih, vojnih i ostalih postrojenja.

Dobro.. i sta s tim? 

Kojeg crnog guvernera? Pa i Ameri znaju da FED drzi 13 porodica....

Zlato ne podleze inflaciji. Sa druge strane, inflacija se podrazumeva u ovakvom monetarnom sistemu. Pa ti vidi...
Ukidanjem pokrica u zlatu, pokusan je perpetuum mobile. Citava armija placenih "ideologa" je pustena u promet kako bi putem medija "objasnila" ovcama da trenutno ne postoji bolji model i da su svi koji su protiv takvog modela "nazadni, neprogresivni, primitivci" itd.

Pre svega, danasnja monetarna ekonomija (neoliberlani kapitalizam) je vrlo los drustveni sistem i mora se menjati. Da ne pisem zbog cega, vec sam pisao....
Zabluda je misliti da se "kresanjem" budzeta nesto da popraviti. Istina, bitno je da drzava ima sto manje troskove, ali u ovakvom sistemu, to samo odlaze propast. Postoji nekoliko izvora novcanog profitiranja jedne zajednice (drzave). Najbitniji je (odnosno najtrajniji, najdugovecniji nacin kupovine vremena, jer, u sustini u ovakvom sistemu se samo moze odlagati kraj, ne i izbeci) je deficit proracuna! I to, samo ako je u pitanju primarna emisija.
Sto se Kine tice, sa padom izvoza, ona ce biti u dosta losoj situaciji, ako nastavi sa ovakvim modelom emisije novca. Sve drzave, na "kraju" (ma sta to znacilo) ceka grcki model.

Cim?

Možeš li da mi navedeš relevantan link za tu činjenicu, a da nije treće oko ili nešto slično.
FED je izuzetno moćna institucija, predsednik se bira na dug period (preko 10 godina) i predstavlja po meni model kako jedna centralna banka treba da funkcioniše. Naravno predsednik FED-a je obično čovek u poznim pedesetim, sa bankarskim iskustvom od preko 20-30 godina. Kod nas je recimo guverneru Dinkiću, posao guvernera bio prvi u životu.

http://www.imdb.com/title/tt1166827/

ово му је најрелевантније...питер џозеф,џорџ карлин,жак фреско и остала весела дружина...да не заборавим алекса џонса

E ako oni tako kažu, onda - to je to...

Sta je "relevantan izvor"? Neki clanak teksta na netu? Ima toga koliko hoces. Ja se ne bavim time. Pise se tu sve i svasta.

Kako ti ocekujes da ti ja dokazem ko poseduje FED? Ili, slicno tome, kako ti meni da dokazes ko poseduje FED? Mudri ljudi kazu "prati izvor novca i naci ces istinu!" Ono sto se namece kao zakljucak, na osnovu stanja u realnosti, a vodeci se logikom je da je FED privatno vlasnistvo. Koji odnos je nad vlasnistvom FED-a i da li logika funkcionise u danasnjem svetu, to je druga stvar.

Naravno, niko ne zeli tu vrstu popularnosti, da na zvanicnom sajtu FED-a napise "ovo je vlasnistvo privatnih lica...." sa sve adresama i brojevima fiksnih telefona.

Recimo, vrlo je interesantno videti/procitati odnos koji je imao Tomas Dzeferson prema bankama i celoj toj ideji.

Centralna banka (u nasem slucaju, o kom raspravljamo-FED) je nista drugo do institucija koju su osnovali sami bankari! Koja im je uloga u sustini, pojasnicu drugom prilikom...to je duza prica. U principu, nije ni bitno ko kontrolise FED ili Evropsku Centalrnu Banku, bitne su posledice koje Centralna banka, po svojoj sustini ostavlja na drustvo danas.

Najmanji problem je taj da se navede izvor/e. Medjutim, namece se sledece pitanje "sta bi trebao da bude "relevantan izvor"?" Na stranici FED-a lepo stoji: "The Federal Reserve System fulfills its public mission as an independent entity within government.  It is not "owned" by anyone and is not a private, profit-making institution......Therefore, the Federal Reserve can be more accurately described as "independent within the government" rather than "independent of government."

Eto, procitamo to i prihvatimo zdravo za gotovo....a onda se vratimo u realnost!! Nije moje da ljude ubedjujem u nesto.

Dalje, mozes se pozabaviti istorijom FED-a, od njenog osnivanja, pa do danas. Nemoj verovati meni, to nije poenta! Sa druge strane mozemo raspravljati i dalje o ovoj temi, nije mi problem.

Ako je nekom FED "model kako jedna centralna banka treba da funkcioniše", onda je problem zaista mnogo dublji, jer, pokazuje svest osobe koja to misli, osoba koja to tvrdi nema blagog pojma sta je Centralna banka i kakav je njen smisao. Pojasnicu ako treba.

Takodje, velik problem je i taj sto malogradjani gaje mit i kapitalizmu, potrosnji bez granica.
---------------------------------------------------------------------------------------------------

Apsolutno smatram da guverner centralne banke treba da bude najveći stručnjak iz oblasti bankarstva, sa bogatim iskustvom, kao na primer gospodin Bernanke. Da treba da se bira na duži period, kao što je slučaj u FEDu na 14 godina, zbog kontinuiteta i zaokruživanja jednog ciklusa. Mi smo za 10 godina promenili 4 guvernera, od kojih je jednom (Mlađo) to bio prvi posao u praksi, a pre toga je radio kao asistent-demonstrator na fakultetu.
Za to sam da se guverner bira na period od najmanje 8-10 godina i da ga bira tim najvećih stručnjaka iz oblasti ekonomije (profesori sa ekonomskog fakulteta, eminentni bankari, privrednici), a čiji bi izbor potvrđivala skupština. Sadašnji guverner je najstručniji od pomenute četvorke.

: ))) Ali....postojanje Centralne banke je samo po sebi problem : ) Postavljanje nekakvog "guvernera" je marionetska igra.

Velik problem je i taj sto ljudi misle da je sistem dobar, a da politicari (odnosno rukovodeci ljudi, neko je spomenu Dinkica....) ne valjaju, da ce sve biti ok, ako "dobri i casni" ljudi dodju na rukovodeca mesta. To je daleko od istine, jer bi se upotreba ove ideje, sustinski svela na kupovinu vremena.

Ja sam zadovoljan sa svojom bankom.

Imam ebank, prvih 5 transakcija za dž, posle 20 dinara po transakciji, em plaćam od kuće, em jeftinije od pošte i ostalih .....

Znam , ima i onih kod kojih je dž, ali ... uvek su tu negde neka sitna slova....

To je već druga priča, verovatno imaš anarhistički pristup, pa ti smeta i država. Ja govorim o nekom standardnom državnom uređenju. NBS je nezavisna i predstavlja jedan od zdravijih stubova naše ekonomije. Guverneru po zakonu niko ne sme da se meša u posao, kao ni NBS kao instituciji.

        ""1971. godine dolar gubi pokrice u zlatu (ne, to nije bio logican splet dogadjaja, vec dogovoren, planiran plan), od tada se stvari menjaju na gore. Ako moneti vise ne treba podloga u zlatu, to znaci da moze da se stampa "na divlje", bez ikakvog pokrica i ludilo moze da pocne. FED je postao privatno vlasnistvo.""


zar to nije bilo 1913. za vreme vudru vilsona

: ) Sta je to "anarhisticki pristup"?
Nije bitno sta meni smeta, vec realnost.

Ok, to sto pricas o Centralnoj banci je odraz nepoznavanja situacija i posledica koje povlaci za sobom postojanje ove institucije, ali kada kazes "standardno drzavno uredjenje", to onda podrazumeva korupciju, kriminal, zlocin svake vrste, jer se odupire promenama, jedinoj konstanti Univerzuma (drzava i drustvo nije isto).

Ova logika dovodi do zakljucka da drustvo/civilizacija koja ne moze da prati promene mora propasti.
Kako rece Darvin "Ne prezivljavaju ni najinteligentniji, ni najjaci, vec najprilagodljiviji".

Ako mislimo na isto, da FED je osnovan te godine.

Pa da stipaju kod nas to je istina   Niko ne cita mala slova na dnu ugovora   To im je cista lova u Srbiji negde drugde ne.Odma da kazem da nisam procitao sve postove posto bi zaspao.Mene kosta 720 din. u jednoj i 400 din. u drugoj ne bi da ih imenujem i to je moj izbor   Veci im je crnjak provizija na transakciju tu covek moze da najebe   Pre 4 godine imao sam Eunetov ADSL i prva 3 meseca 1 dinar sto sam ja protumacio kao dzabe.Posle mesec ipo iskljuce mi net jel nisam platio dinar   Reko ajde idem da uplatim jebeni dinar i posto me mrzilo da odem u moju banku odem u najblizu,popunim uplatnicu regularno i predam a oni mi traze 152 dinara ja reko jel me neko zajebava ne kaze vas racun nije kod nas i provizija po uplatnici je 150 dindzi  

Osnovni problem kod provizije banke na održavanje tekućih računa je to što imaju član ugovora koji im dozvoljava da visinu provizije mogu da promene bez saglasnosti klijenta. Tako mi se u Intezi desilo da provizija koja je pre dve godine bila 100 dinara u međuvremenu poraste prvo na 150, a kasnije i na 250 dinara. Za prvo povećanje provizije su me bar obavestili putem e-maila, a drugo su samo podmetnuli kao kukavičje jaje. Naravno da za depozit po viđenju ne obračunavaju kamatu, jer im se to "ne isplati".