Sto ne moze niko mozes ti

Pozovi me kad ti trebam ja
u ovoj rupi izmedu vekova
Da zajedno stignemo do sna
sami na raskrsnici svetova

I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti.
Sto ne moze niko mozes ti

Pokazi mi da je igra dar
koji nikad nismo gubili
Nebitna, vrlo bitna stvar
u koju smo se odmah zaljubili

I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti
Sto ne moze niko mozes ti

Ubedi me da je zivot lep
protiv svih pravila i zakona
Izadji sa mnom medu svet
ovo su dani visokog napona

Nek zvona zvone za sampione
daj mi snage i hrabrosti
Sto ne moze niko mozes ti

Tvoja je gajba sigurna

Te sam noci ulicama
setao sam sam.
Ni slutio nisam da ce, skoro biti dan.
Iza sebe cujem jedan pucaj tras,
i sirene, sirene svuda oko nas.

Bolje da se pomerim ja
dok ne krene buka.
Krenuo sam tvojoj kuci
tad brzinom zvuka.
Rado si mi otkljucala
mada je vec zora.

A tvoja je gajba sigurna
u gvozdje je okovana
sa 24 alarma
u njoj.

Pito sam te odmah s vrata
tek da smirim zivce:
"Ko navija za muriju
a ko za negativce?"
Ali to nam sada nije konfrontacija
jer je jutro i romanticna je situacija.

Sipala si pice i uskocila u kadu
ja sam gledao satelit, americku estradu.
Kad si se pojavila u oblaku parfema.

Ti i tvoja kosa mirisna
ko sveza reka planinska
a meni je do plivanja
u njoj.

A tvoja je gajba sigurna
u gvozdje je okovana
sa 24 alarma
u njoj.

Osam dana nismo vrata otkljucavali
osam noci malo, sasvim malo spavali.
I kada sam odlazio rekla si mi tad:
Dodji uvek,dodji uvek,
dodji uvek kao sad.

Jer, tvoja je gajba sigurna
u gvozdje je okovana
sa 24 alarma
u njoj.

A tvoja je kosa mirisna
ko sveza reka planinska
a meni je do plivanja
u njoj.

Grad

Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.

Te noci stigao sam kasno
napolju padala je kisa
kao igla sam se provuko kroz mrak.
A cim sam odkljucao vrata
na nebu sevnula je munja
pomisli boze da li je to dobar znak?
Dole su svetleli neoni kao sareni baloni
mokre ulice su pevale.
A ja sam sam u ovom gradu i polako gubim nadu
da ce stvari da se promene.

Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.

Tad je zazvonio telefon, a ja ne volim telefon
jer vise neverujem nikome.
Ma nek se prekine tisina makar zvonila masina
Namesti glasi rekoh slusam te.
A sa druge strane zice i brate da mi vidis lice
to nije prica to je muzika.
Uopste ne znam sta mi prica a znam da necuh takav glas
a to nije glas vec pesma andela.

Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.

Pomislih to me neko laze -
mangupi snimili su traku i sad se smeju tom' u mraku.
Pitam je "da li lazes?" - kaze "lazem."
Ja ne znam sta cu da joj kazem -
mozda ipak i ne folira.

Te noci stigao sam kasno
napolju padala je kisa
kao igla sam se provuko kroz mrak.
A cim sam odkljucao vrata
na nebu sevnula je munja
pomisli boze da li je to dobar znak?
Dole su svetleli neoni kao sareni baloni
mokre ulice su pevale.
A ja sam sam u ovom gradu i polako gubim nadu
da ce stvari da se promene.

Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u svemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u njemu.
Ovo je strasno velik grad i zato nema razloga
da budes sam u svemu.

Ovo je grad u kome nema razloga
da budes sam u njemu.

Ovo je grad.

Zivot je nekad siv, nekad zut

Zivot je nekad siv nekad zut
zivot je ovaj put
za mene zabrinut

Ne brini Ziko ti kazu svi
Zile nemoj brinuti, bolujes od ljubavi
to se tesko podnosi

Toliko je volim a nisam sa njom
bas ti sada ja pricam o tom
Koliko je volim ja najbolje znam
i na kraju ces ostati sam

Tvoj zivot je
nekad siv, nekad siv nekad zut
Tvoj zivot je
nekad siv, nekad siv nekad zut

Zivot je nekad zut nekad siv
Zivot je kad si ziv
Zivot je zato kriv

Ne brini Ziko ti kazu svi
Zile nemoj brinuti, bolujes od ljubavi
to se tesko podnosi

Toliko je volim a nisam sa njom
bas ti sada ja pricam o tom
Koliko je volim ja najbolje znam
i na kraju ces ostati sam

Tvoj zivot je
nekad siv, nekad siv nekad zut
Tvoj zivot je
nekad siv, nekad siv nekad zut

Ruski voz

Voz pospani voz za Harkov, Gomelj, Lenjingrad
Znam kako je nocas dalek Beograd
Nece moci nikada olovka ni hartija
ni svo ruski postari nemogu ti odneti
pismo koje pisem ja marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga sto me razbija.

Nije votka rakija mada nocas udara
Tuga mi je velika velika ko Rusija
Ja nemogu poslati ljubav jer se nesalje
nit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce

Voz u vozu izguzvana lica putnika
Ti si tamo negde iza onih planina
Dal si mozda zaspala il si budna kao ja
dal te muce nemiri il te nista nemuci
Kada budes citala pismo koje pisem ja
tajna bice skrivena iza ovih redova

Tamara

Ispred teatra Baljsoj,
ja sam te cekao satima.
Tvoj verni hrt Berzoi,
je lajao pred vratima.

Na minus dvadeset i sest,
Moskva je tonula u san.
Ja sam se topio k'o sneg,
kada ga stavis na dlan.

Tamara, cekanje me strasno zamara.
Bele noci vetar samara,
a tebe nema.
Tamara, nikad nije bilo tuznije,
da smo samo malo juznije,
negde dole juzno.

A ja sam bio strasno cool,
i nisam padao na fore.
Da li je tako bilo hladno,
i mornarima sa Aurore.

Mada si bila lepsa od Neve,
i raskosnija od Jermitaza,
ne bi te cek'o ni Zilber Beko,
to bi za njega bila blamaza.

Tamara, cekanje me strasno zamara.
Bele noci vetar samara,
a tebe nema.
Tamara, nikad nije bilo tuznije,
da smo samo malo juznije,
negde dole juzno.

 Jedino to se zove ljubav

Ne pitam nista jer znam da znas
ja znam da znas
potpuno sami na ovom svetu
sto nije nas

nemoj da brines kad srce zna
i nebi zna
ti imas mene a tebe ja
a tebe ja

jedino to se zove ljubav
jedino to ti treba sada
i ti i ja u ovom gradu
lek protiv mraka koji vlada

dan ima zoru
a nebo zna
ti imas mene
a tebe ja
ti imas mene a nebo zna
ti imas mene a tebe ja

Godine prolaze

Secam se slike ja
Od pre par godina
Na slici prolece i suncan dan

U basti mirisa
cvetovi irisa
Sarena hartija i ti i i ja

Secam se slike ja
pre jedno mesec dva
Na slici septembarski vreo dan

Na reku uzdaha
Sunce se ne vraca
Zelena obala
I ti i ja

Godine prolaze
Nervoznim korakom
Godine prolaze, mi stojimo

Jesmo li sretniji
jer smo pametniji
godine prolaze, mi gledamo
godine prolaze, mi gledamo

Tisina

Mrak se skupio u kap, rano jutro kao slap
ulazi u sobu
dal si ikad pitala tamne senke zidova
ujutro gde odu

Oci su ti sklopljene, usne su ti umorne
ne ljubi me njima
nisu cvorci pevali dok je iznad krovova
svirala tisina

Hajde Boze budi drug pa okreni jedan krug
unazad planetu
noc je kratko trajala a nama je trebala
najduza na svetu

U mom oku samo hlad, u mom srcu samo stud
inje i prasina
nisu cvorci pevali dok je iznad krovova
svirala tisina

U cik zore zvizdi voz, njime odlazim u Oz
necu da se vratim
sto god tebi napisem, pocepam i obrisem
al ti moras znati
nisi se probudila, zato nisi videla
igrale su sene
nek te dobri duhovi, i kraljevski orlovi
cuvaju od mene ...

Iza nas

Ka starom kraju... jos vozi ista linija
autobus prazan... andjeo zadnja platforma

Niceg se vise... niceg se vise ne secam
od toga trena... u javu retko navracam

Zato cuti... sta su reci...
kada oci govore...
mene tvoje... somot usne
uvek lako prevare...

Ili reci da me volis... slatko najsladje sto znas
ili priznaj da je ljubav... iza nas

U donjem gradu... kod brda za razmisljanje
polecni vetar... umiva tvoje obraze

Niceg se vise... niceg se vise ne secam
od toga trena... na zemlju retko navracam

Zato cuti... sta su reci...
kada oci govore...
mene tvoje... somot usne
uvek lako prevare...

Ili reci da me volis... slatko najsladje sto znas
ili priznaj da je ljubav... iza nas...