„Avetinja, ljisica" - Dragoljub Petrović :: Burek vicoteka & tekstoteka

„Avetinja, ljisica"

Italijanski grad Bari poznat je po tri bitne stvari - tamo je Zvezda osvojila Kup šampiona, tamo se nalaze mošti svetog Nikole, kao i mošti Mila Đukanovića. Pardon, mošnice Mila Đukanovića. Kad god treba uvrnuti mošti, pardon, mošnice Mila Đukanovića, oglasi se već mitska ličnost - tužilac iz Barija - i najavi podizanje optužnice protiv Mila Đukanovića za šverc cigareta, što je titula koja se u Crnoj Gori računa ko da si dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Tužilac iz Barija to čini bar dvaput godišnje, skoro petnaest godina.

Uvek kad se oglasi tužilac iz Barija, Milo Đukanović, vlasnik inkriminisanih mošnica, nađe se u dilemi - uvrtanje mošnica je daleko bolniji zahvat od gubljenja obraza, lupanja čvrga, šutiranja u zadnjicu i ostalih „neurohirurških" intervencija, te se junak naše priče uvek odluči da uradi nešto zbog čega mu otekne obraz, ali mu zato ne oteknu druge stvari. Tako da će se uskoro smanjiti broj hodočasnika koji u Bari idu da se poklone moštima svetog Nikole, dok će rapidno porasti broj onih koji idu na poklonjenje mošnicama Mila Đukanovića. Verovatno će ih uskoro prodavati kao suvenir i u gift šopovima diljem Kosova. „Mister, imamo ih u vidu priveska, jastuka, naočara, a možemo vam ih odštampati i na majici, feredži ili kečetu" - reći će prodavačica u prištinskoj suvenirnici, dok zbunjeni turista pita: „Oh, fascinantno. Whhat is this?". „These are balls od avetinja Miljo, ljukava ljisica".

Dotični Milo, nezvanični distributer „marlbora" za jugoistočnu Evropu, široj javnosti je znan kao član svih vladajućih struktura u Crnoj Gori od Njegoša do Madone. Prvo je bio treća ruka Mandušića Vuka, zatim komunista, pa antikomunista, pa miloševićevac koji je jurišao na Dubrovnik, pa Dubrovčanin koji je jurišao na Miloševića, potom unionista koji je proganjao separatiste, u sledećoj fazi bio je separatista koji je proganjao unioniste. Bio je i Srbin koji je negirao Crnogorce, zatim Crnogorac koji je negirao Srbe, ekolog koji je švercovao potencijalne pikavce, ateista, pa vernik Srpske pravoslavne crkve, zatim vernik Crnogorske pravoslavne crkve, sve u svemu, prava je nepravda što, uz Nobela za ekonomiju, nikad nije dobio isto priznanje, ali za fiziku. Prosto je neverovatno da sve to može da stane u figuru od dva metra visine. Koja liči na jarbol. Prava stvar kad često menjaš barjake.

Milova politička filozofija bila je jasna kad je na dan izbora za predsednika Montenegra na Cetinju osvanuo grafit: „Izvini, Slavko, ali biznis je biznis". Slavko Perović, začetnik ideje o nezavisnoj Crnoj Gori, izgubio je te izbore od Mila iako je ovaj drugi pobedio sa idejama ovog prvog (došao sam na tvoju ideju), koje je dugo godina smatrao vrhunskom jeresi, ali je tada otkrio oko sebe sve više ljudi koji puše. Sad vodi državu čiji broj stanovnika krije pred stranim diplomatama kad ide u posetu, jer ovi uvek pitaju: „Što niste svi došli", i čeka poslanice tužioca iz Barija, koje su postale češće od poslanica patrijarha Pavla. Ima azbuku od 33 slova, iako je u dobi dok je ta azbuka imala 30 slova koristio samo 29. Zbog zafrkanog slova R ni „marlboro" nije umeo pravilno da izgovori, pa je jedva čekao kad će stići gliseri sa „vinstonom". Podržavao je crnogorske rezerviste koji su se pri pohodu na Dubrovnik kupali u bazenu Tereze Kesovije sa njenim gaćama na glavi, a onda je sklonost ka pevačicama i gaćama zaokružio dovođenjem Madone u Crnu Goru. Koncert je bio posećeniji iz sata u sat, jer su posetioci s plaćenim kartama za početak pristizali sukcesivno sve do kraja, pošto su prethodno sedeli po budvanskim kafićima čekajući crnogorskog „jetija" - konobara, a potom, na putu do Jaza, crnogorsko „čudovište iz Loh Nesa" - saobraćajca. Vlasnik države u kojoj se u podne ide na jutrenje imao je tri životne faze što se tiče „stava" - prvo su mu obe noge stajale u Beogradu, zatim je jednom nogom bio u Podgorici, a drugom u Beogradu, da bi naposletku zagazio levom malo i u Evropu, pa su mu u takvom raskoraku određeni organi ostali u visini Barija. Kao takav, bio je predsednik do kraja svih mandata, trenutno je premijer s neodređenim mandatom, a ako ne proglase monarhiju, idealnu stvar što se tiče doživotnog imuniteta, jedina perspektivna funkcija biće mu zaštićeni svedok.

I onda su se u Srbiji začudili zbog najnovijeg „noža u leđima". A poznato je da ko s' švercerom cigareta tikve sadi, na kraju popuši. Sve bi, ipak, bilo drugačije, da je Mandušić Vuk, oppss, Jeremić Vuk, umesto što nas je uveravao da je obišao sve „vuko...ine" po svetu u borbi za Kosovo, došao na ideju da poseti jednu takvu lokaciju u prvom komšiluku. Pa ako ga odbiju, da sedne na trajekt Bar-Bari i poruči onom tužiocu: „Uvrći, burazeru".