18.02.2013 15:48

У марту и априлу продаjа дела имовине Aвала филма


БEOГРAД - Aгенциjа за приватизациjу, као стечаjни управник, током марта и априла планира да почне продаjу дела имовине “Aвала филма”, речено jе данас за Танјуг у тоj агенциjи.

Сада се за продаjу припремаjу продуцентска права на видеограме и продаjа jедног обjекта коjи ниjе на парцели коjа припада “Aвали”, обjаснили су у Aгенциjи за приватизациjу. Kако су подсетили, 23. маjа 2011. године отворен jе стечаjни поступак над стечаjним дужником “Jугоекспорт Aвала филм - филм интернатионал” у стечаjу из Београда. Након отварања тог поступка, за стечаjног управника именована jе Aгенциjа за приватизациjу - Центар за стечаj, чиjи jе повереник Драган Перковић.

Стечаjни судиjа Привредног суда у Београду донео jе решење о банкротству 14. септембра 2011. године, што подразумева продаjу целокупне имовине стечаjног дужника, у циљу намирења поверилаца.
"Mоже се сматрати да jе предузеће банкротирало 14. септембра 2011. године", обjаснили су у Aгенциjи за приватизациjу.

Kако су истакли, утврђене обавезе су 4,4 милиона евра, а у судским споровима jе jош четири милона евра.

Укупна приjављена потраживања износе 900.104.746 динара, укупна оспорена потраживања 451.489.766 динара, укупна утврђена потраживања 488.624.980 динара док су покренути спорови вредности 412.083.881 динара. "Aвала филм" нема правилник о архивирању, нема копиjе филмова-видеограма, нема документациjу о филмовима, нема класификациjу културних добара, сређене магацине са реквизитима...

Стечаjни управник, односно Aгенциjа за приватизациjу, jе ангажовао професионалног архивара коjи jе урадио правилник о архивирању, добио на то сагласност Aрхива Србиjе, пописао и средио целокупну архиву и са Kинотеком утврдио шта из богатог арсенала "Aвала филма", представља културно добро. Tо jе све поверено Kинотеци на чување до коначног решења.

Пре продаjе треба утврдити шта jе власништво "Aвала филма", и власништво уписати у jавне књиге али то практично значи да углавном не постоjи имовинско-правна документациjа о некретнинама "Aвала филма", казали су у Aгенциjи за приватизациjу.

"Aвала филм" jе компаниjа у Србиjи основана 1945. године и представља наjстариjу филмску компаниjу у бившоj Jугославиjи. Oд 1947. године када jе произвела "Славицу" - први филм самостално продуциран у Jугославиjи - произвела jе преко 400 документарних и 200 играних филмова, односно преко 120 копродукциjа са филмским и TВ кућама из других држава.


Izvor

"Slučaj Avala film je pljačka veka"

 Izvor: Tanjug

Reditelj Goran Marković izjavio je danas Tanjugu da najavljena prodaja "Avala filma" predstavlja pljačku baze naše filmske industrije i pobedu tajkuna, zainteresovanih za veliki prostor tog studija u Košutnjaku. 

Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik,tokom marta i aprila planira da počne prodaju dela imovine "Avala filma". Sada se za prodaju pripremaju producentska prava na videograme i prodaja jednog objekta koji nije na parceli koja pripada "Avali", rečeno je danas za Tanjug u toj agenciji.

 "Današnja vest predstavlja završni čin nečega što bismo s pravom mogli nazvati pljačkom stoleća", rekao je Marković.

 On je ukazao da je "pljačka otpočela u prošlom veku, početkom 90-ih godina" i da se radi o "ogromnoj vrednosti koju 'Avala' poseduje, što u hektarima zemlje, zgradama, studijima, tehnici i filmskom fondu koji broji stotine naših najboljih filmova iz prošlosti".

 "Pre više od 20 godina, 51 odsto 'Avale' je na prevaru oteo 'Jugoeksport' preko svog tadašnjeg direktora, Miloševićevog kuma Anđića. To možda i ne bi bila tragedija da 'Jugoeksport' u međuvremenu nije bankrotirao, pa sada filmski radnici Srbije preko baze svoje industrije otplaćuju ko zna kakve dugove te propale DeBe-ovske firme", izjavio je Marković.

 On je podsetio da je poslednji pokušaj da se "Avala film" spase bio u februaru 2003. kada je vlada Zorana Đinđića donela odluku da država otkupi "Avalu" od "Jugoeksporta".

 "Ta odluka nikada nije sprovedena u delo, premijer je ubrzo ubijen, pa je otimačina mogla da se nastavi", ukazao je Marković.

 Napominjući da je i lično "stucao" dve godine u pokušajima da "rasplete ovaj čvor", reditelj je ocenio da je "beskrupulozna jagma" za velikim prostorom u Košutnjaku izgleda svakoga ko je imao nameru da ostavi u životu "Avalu", sprečavala da bilo šta učini.

 "Današnji dan je pobeda tajkunskog lobija nad onim što je stvaralo istoriju srpskog i jugoslvenskog filma.Već koliko sutra, taj spomenik naše kinematiografije će nestati po istoj onoj logici po kojoj je ukinut i poslednji dinar koji je ova država davala za svoj film. Neka im je na čast", rekao je Marković.

 Na pitanje o sudbini filmova čiji je producent ili koproducent bio "Avala film", odgovorio je da su videogrami privatno vlasništvo autora.

 "Po zakonu koji je donet pre nekoliko godina o autorskom pravu, to je vlasništvo isto kao vlasništvo nad zemljom ili, na primer, automobilom. Prema tome, onaj ko bude prodavao moje vlasništvo, imaće posla sa mnom preko suda", naglasio je on.

 Marković smatra da su i ostali autori isto tako raspoloženi, "tako da će posle ove, po svemu nelegalne i sumnjive prodaje, nastati lavina sudskih procesa".

Izvor

Примамљив плац за градњу

Може ли да се деси да бисери српске кинематографије заврше у рукама приватника који увозе пелене

Шта би данас, да су живи, рекли редитељи Александар Саша Петровић и Жика Митровић, који су на далеко пренели славу домаће кинематографије, када би читали о намери републичке Агенције за приватизацију да прода филмове које су режирали, да би се намирили дугови „Авала филма”, фирме у банкротству која је власник продуцентских права. Као што смо јуче писали, за месец до два, када се среди имовинско-правна документација „Авале” вероватно ће бити понуђено на продају око 250 филмова овог продуцента, као и део његове имовине.

Ко ће се евентуално јавити на оглас агенције, не треба много памети да би се закључило – они који имају пара. Данас у Србији то су искључиво они који су стекли новац мешетарењем у приватизацији, уз помоћ политичких заштитника, у народу познатих као – тајкуни. Зашто би за куповину „Авала филма” могли да буду заинтересовани новопечени богаташи?

Како сазнајемо од бившег руководства, „Авала филм” располаже градским грађевинским земљиштем површине 32 хектара, с тим што на 10 хектара право коришћења има и Јавни медијски сервис – РТС. Све ово земљиште налази се на београдском Кошутњаку, преко пута Водоторња, на врло атрактивној локацији за градњу. Ван такозваног Филмског круга на Кошутњаку су свуда стамбене зграде. Ко овде купи плац, могао би за кратко време да подигне стамбену зграду и обогати се од продаје станова. Поред тога, „Авала филм” има пословне зграде површине око 20.000 метара квадратних, од чега су четири филмска студија. Два од њих су са базенима за подводна снимања. Филмаџијама добро познати „Атеље 1” је по величини и карактеристикама потребним за филмска снимања други у Европи, док је велика сала тонског студија по звучној изолацији и осталим условима за тонско снимање међу најопремљенијим на Старом континенту, и у њу може да стане симфонијски оркестар. Све то прављено је и опремано по узору на „Чинечиту”, чувени италијански студио за снимање филмова. Грађено је по принципу зграда у згради, што значи да постоје дупли зидови са песком  између, као најбољим звучним изолатором.

Последња процена вредности целокупне имовине „Авале” била је 2008. године и она је износила око 105 милиона евра, без процене вредности филмова. Према незваничним проценама, вредност око 250 филмова чија продуцентска права има „Авала филм” је око милион евра. Она је одређена на бази такозване приносне методе, заправо сматра се да вредност приказивања једног филма у националној ТВ кући износи око 1.000 евра. Дуг „Авале филма” 2008. био је око милион евра, с тим што није могао да буде наплаћен и поред тужби суду. У међувремену, он се нагомилао вишеструко по принципу камата на камату, о цифрама смо јуче писали, па је проглашен стечај и на крају банкрот. Сад се намиривање дугова тражи у продаји имовине и филмова, али да ли ће тај посао глатко да прође, остаје да се види. Јер продајом филмова на добош, била би повређена ауторска права филмских редитеља и свих оних који су учествовали у њиховом настанку, попут сценографа, сниматеља... Поједини редитељи већ најављују тужбе ако уследи продаја њихових филмова. Добар број тих филмова су културно благо Србије, а оно нема цену и заслужује посебну заштиту. Бар у земљи која држи до националних вредности.

Међутим, шта би још могло да се закључи о намери оних који желе да продају имовину „Авале”? Саговорник „Политике” изузетно верзиран на ову тему, који је инсистирао да му се не износи име у новинама, каже да је „Авала филм” отишао у стечај због блокаде текућег рачуна од стране „Дунав осигурања”, а износ је био 85 милиона динара. Привредни суд Београда признао је „Дунаву” потраживања према „Авали” од 114 милиона динара на предлог Агенције за приватизацију. Наиме, на рочишту 14. септембра 2011. уместо 85 милиона колико је дуг износио 23. маја 2011. на дан стечаја, повереник агенције предложио је да се увећа потраживање „Дунава” на 114 милиона динара. Занимљиво је да је истог дана када је Привредни суд Београда усвојио потраживање „Дунав осигурања”, и донео решење о банкротству, 14. септембра 2011. закључен уговор између „Дунав осигурања” и „Дунав филма”, о преузимању потраживања „Дунав осигурања” према „Авала филму”.  Већински власник „Дунав филма” је приватна компанија која увози пелене и чоколаде, а трансакција је износила 90 и нешто милиона динара по дисконтној цени. Зато је логично питање може ли да се деси да филмови, међу којима су и бисери српске кинематографије, који представљају национално благо, заврше у рукама приватника који увозе пелене? Или ће се међу купцима филмова наћи неки богаташ са звучним именом?

Радојица Џунић

-----------------------------------------------------------

Код министра по помоћ

Зоран Јанковић, познати продуцент, власник „Кошутњак филма” и председник Стручног савета Филмског центра Србије (ФСЦ), изјавио је јуче за „Политику” да постоји предлог мера ФСЦ за спас „Авала филма” од одласка у руке тајкуна, будући да се ради о продуцентској кући и центру од националног значаја. Он је истакао да ће се ових дана једна екипа филмаџија састати са министром културе Братиславом Петковићем да би се видело како држава може да помогне мада, како смо јуче објавили, министарство сматра да „Авала” није у његовој надлежности.

објављено: 20.02.2013

Izvor

моја логика је веома једноставна: ако горан марковић брани авалу филм то значи не да је треба продати већ све то спалити...дезинтегрисати

Šta će biti sa blagom "Avala filma"

 Izvor: Tanjug

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izjavio je, povodom najavljene prodaje "Avala filma", da postoje mnoga pitanja koja moraju da se reše pre ulaska u eventualno potpisivanje ugovora o prenosu prava.

"Mi kao da se ničemu nismo naučili iz katastrofalne privatizacije 'Beograd filma'. Kažu upućeni da je problem bioskopa mogao da se reši prodajom jedne sale. I u ovom slučaju kao problem se pominje suma koja je stotinak puta manja od vrednosti 'Avala filma'", rekao je on.

 Međutim, napomenuo je, to su pitanja za one koji se bave finansijama i ekonomijom, a Kinoteka se bavi čuvanjem kulturnog nasleđa, te je od pokretanja stečaja u "Avala filmu" (maja 2011.) preuzela materijale koji su u zapisniku zauzeli stotinak kucanih stranica.

 "Po Zakonu o kinematografiji, Kinoteka je sve što je u 'Avali' bilo proizvedeno kao negativ, izvorni materijal, sukcesivno preuzimala proteklih godina. Sada smo po ovim zapisnicima preuzeli materijale koji se odnose na dubl, lavande, prateću filmsku građu, plakate, ugovore, fotografije, nagrade...", precizirao je on.

 Zelenović je rekao da su se trudili "da što pre izmeste te materijale u Arhiv kinoteke da ne propadnu".

 "Sada se govori da će jedna od prvih prodaja biti prodaja videograma. Pretpostavljam da se radi o pravima. Tu je stvar višestruko komplikovana, pitanje je da li su i kako rešeni odnosi sa producentima i autorima. Ima tu i filmova koji su koprodukcije i veliko je pitanje kakav je njihov formalno-pravni status", napomenuo je on.


Zelenović je rekao da u vezi sa tim "Hrvatsku potresa veliki skandal, pismo reditelja Krste Papića koji je pitao zašto moji filmovi ne ostaju mojoj deci, nego tajkunima".

 "Zalagao sam se da se to što je snimljeno do 1990. godine nacionalizuje, kako su uradile mnoge kinematogafije u bivšim socijalističkim zemljama. Tamo je to vlasništvo države, jer je država to finansirala i sve čuvaju tamošnje kinoteke. Dakle, postoje recepti i iskustva iz okruženja", naglasio je direktor Kinoteke.

 Zelenović je objasnio da je Kinoteka primila arhivsku gradju na trajno čuvanje, besplatno, odnosno iz sredstava Ministarstva kulture.

 "Opasnost na koju upozoravam jeste da će onaj ko kupi prava moći da dođe i traži negative, jer hoće da pravi od njih nove nosače slike i zvuka ili nešto drugo da bi vratio novac koji je uložio. Ali izvorni materijali i kopije koji se čuvaju u Kinoteci nalaze se pod posebnim režimom i ne mogu tek tako da se uzimaju za ove ili one potrebe", rekao je on.

 "To su sve pitanja koja moraju da se razreše pre nego što se udje u potpisivanje bilo kakvog ugovora da bi se eventualno na nekoga prenela prava. Iskustvo zemalja iz okruženja je jasno - da je sve što je snimljeno do 1990. godine društvena svojina", zaključio je on. Zelenović je ukazao da se kada se pomene "Avala film" obično misli na Filmski grad (u Košutnjaku), ali da je to pogrešno.


"U okviru Filmskog grada nalazi se Javni servis RTS, Kinoteka, Centralna filmska laboratorija u kojoj smo, iz spikova koje imamo, našli i dosta filmova koji ne pripadaju 'Avali' nego 'Centar filmu', 'Filmu danas' i drugim preduzećima", objasnio je on.

 Upozorivši da bi "najopasnije bilo da se problem prelomi preko kolena", primetio je da bi to nažalost samo potvrdilo njegovu "tezu da je jedan od najvećih tranzicionih gubitnika u kulturi naša kinematografija".

 "Moramo svi koji smo zainteresovani za kinematografiju i 'Avala film' da iznađemo kako da se problem reši na najbolji način", istakao je on.

 Kao zanimljiv ocenio je predlog reditelja Srđana Dragojevića da se proda jedan deo, pa da se od tih sredstava napravi novi studio.

 Podsetio je i na svoj raniji predlog da se od dela "Avala filma" napravi "neka vrsta muzeja, da to bude zaštićeno kulturno dobro jer su se tu snimali neki od najznačajnijih filmova na ovom području".

 "Znači, predlozi postoje i mislim da nije kasno da se svi uključimo, naravno i naše Ministarstvo za kulturu, da pokušamo da nadjemo najbolje rešenje", naglasio je on.

 Inače, kako je zapitao, "ako dođe do privatizacije, šta bi se nalazilo uz zapaljive depoe Kinoteke, kafić ili nešto drugo?".

 "Da li to znači da jednog dana treba da iseljavamo Kinoteku odatle? Pitanja je mnogo i odgovore moramo da potražimo što pre", naglasio je Zelenović.


Izvor

ни слова после овог нећу да читам ...

што се мене тиче такође могу да је гасе, распродају и спале ...

Pa zato je tako i stavljano - da se vidi "sta ko kome dodje"

"Treba nam novi Avala film"

 Izvor: Tanjug

Reditelj Srđan Dragojević smatra da "davno umrli" "Avala film" treba prodati i sagraditi novi po ugledu na slovenački "Viba film" a novac uložiti u druge poslove korisne za film i kulturu.


Dragojević je u autorskom tekstu, objavljenom u današnjoj "Politici", istakao da je stav "da je država dužna da odmah uloži iks miliona evra u obnovu 'Avala filma', jer je to preduzeće od 'nacionalnog interesa', štetan i kontraproduktivan" u svetu i društvu koje je daleko od idealnog.

 "Zbog toga što nas, sa pravom, niko iz vlasti neće smatrati razumnim i odgovornim ljudima ako zahtevamo da se u oronule studije i pokradene funduse kostima i rekvizita upumpa novčana injekcija od više miliona evra. Da ne zanemarimo sitnicu da za to nema para, niti će ih biti, barem tokom dve decenije. I onda će nam se desiti ono što nam se dogodilo sa 'Beograd filmom'", ocenio je Dragojević.

 "Umesto da budemo odgovorni, odrasli, racionalni ljudi i zahtevamo od vlasti da se spase makar pet ključnih, centralnih bioskopa, desilo nam se da bitanga, uz blagoslov svojih političkih zaštitnika, otkupi svih 16 beogradskih bioskopa i počne da ih prodaje za magacine i hipermarkete", dodao je poznati reditelj.

 Dragojević smatra da je scenario - "stečaj, likvidacija i prodaja Avala filma" neminovan, zbog čega on predlaže da se hitno proda "Avala film", ali dodaje da treba zahtevati da filmski fond (negativi) postane državno vlasništvo i da Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije budu uključeni u taj tender i prodaju.

 "Ako je verovati proceniteljima, cena tog zemljišta premašuje 100 miliona evra. Ako trećina od tog iznosa pripadne srpskoj kinematografiji, to bi bilo dovoljno da srpski film ponovo stane na noge i postane gotovo potpuno nezavistan od volje političara na vlasti", istakao je on.

 Dragojević je primetio i da bi trećina tog iznosa bila dovoljna da se izgradi "Novi Avala film", na mnogo pogodnijoj lokaciji, po ugledu na skoro izgrađeni studio "Viba film" u Ljubljani, ali da bi "Novi Avala film" trebalo da bude nešto veći, "jer mi ipak proizvodimo dvostruko više filmova godišnje".

 Deo od te trećine novca, prema mišljenju reditelja, mogao bi da se uloži u opremanje više od 40 zatvorenih sala i domova kulture u Srbiji, a poslednja trećina bi se, kroz investicione fondove ili bankovna oročenja, koristila za sufinansiranje snimanja domaćih filmova.

 "Na našim političarima je odluka da li će preostalih 70 miliona od prodaje ovog davno preminulog filmskog giganta uložiti u obnovu Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, pozorišta, biblioteka i muzeja u unutrašnjosti, izgradnju zgrade opere i moderne galerije, ili će za ovaj novac naći neku svrsishodniju namenu. Ako se desi ono prvo, najveći filmski studio na Balkanu biće ugrađen u čitavu kulturu Srbije", ocenio je Dragojević.

 Uz uverenje da "mnogim ljudima odgovara sadašnji status kvo", Dragojević je naglasio da tu treba reći: "Ssto ste krali, krali ste. Sada - iš napolje", i da filmski stvaraoci odmah treba da počnu dogovore i pregovore sa državom oko "Avala filma".


Izvor

веома је интересантно ко се све јавља да моралише у вези авала филма...ту је горан марковић ака титин пионир који је због своје љубави према једном од највећих јеврејских нациста (нисам погрешио ) бернару левију  био у стању да и маму и тату назове српским кољачима и фашистима

ту је и срђан драгојевић ака зли слоба,дачић,мркоњић који сада седи у главном одбору странке чији су утемељитељи ти исти зликовци

S' tim da ovaj poslednji zvuci najrazumnije - tj barem ne smatra da treba sipati pare u nesto sto davno ne funkcionise - i barem konstruktivan predlog sta sa tim parama od prodaje