Авала Филм је филмска компанија у Србији основана 1945. године. Представља најстарију филмску компанију у бившој Југославији. Од 1947. године, када је произвела Славицу - први филм самостално продуциран у бившој Југославији - произвела је преко 400 документарних и 200 играних филмова, односно преко 120 копродкуција са филмским и ТВ-кућама из других држава.

Filmovi Klik

Ratko Dražević (1918 — 1992) učesnik Narodnooslobodilačke borbe, operativac UDB-e, filmski radnik, direktor Avala filma.

Biografija

Pre Drugog svetskog rata studirao Veterinarski fakultet u Beogradu, a studije prekinuo 1941. odlaskom u partizane. Jedna od interesantnijih ličnosti šezdesetih i sedamdestih godina, koju prati dosta kontraverzi. Čovek UDBE, plejboj i pre svega direktor Avala filma, kad je ta kuća procvetala i kad su u Beograd stizala najpoznatija filmska imena, kako glumačka, tako i rediteljska.

Jedan od prvih i najvećih srpskih komunističkih plejboja bio je Ratko Dražević. Čovek nesvakidašnje biografije sebe je opisivao kao osobu koja je ubila 2.000 ljudi i spavala sa istim tolikim brojem žena. U svojoj političko-ljubavnoj karijeri bio je partizan, operativac UDB-e, osnivač Geneksovog predstavništva u Njujorku, lovac na Pavelića i Artukovića, filmski radnik, direktor Avala filma a najpoznatiji je bio kao čovek koji je najviše lepotica tog doba odveo u krevet. Gotovo da nije postojala domaća lepotica koju ovaj plejboj - udbaš nije imao u naručju, a jedna od najpoznatijih od njih je sigurno Olivera Katarina. Pričalo se da za njegove avanture nije bio neophodan krevet, već da je razdevičio mnoge devojke na stolu u njegovoj kancelariji.

Ostavio je major Dražević u svom životnom testamentu i druge, veoma zanimljive zapise - kako se, bavio špijunažom, pa kako se bavio švercom nakita, engleskih štofova, cigareta... Sve, naravno, u korist države.

Period u UDBI

U prvih par meseci, posle oslobođenja, sa prvim sumrakom, sa Morave čuli bi se rafali mitraljeza. O ovome je u pisanom obliku svedočio i sam Ratko Dražević, tadašnji načelnik UDBE u Čačku, koji je napisao da je imao zadatak da „po ceo dan i noć strelja ljude“. - Posle oslobođenja sam prvo bio sekretar kraljevačkog Okružnog narodnog odbora i član Okružnog komiteta. Tu sam ostao dva meseca. Potom je došlo do neke reorganizacije i prešao sam u Čačak, gde su tražili da preuzmem okružni odsek Udba, pošto je bila velika teritorija. Mrzeo sam to, ali Krcun Penezić mi je prosto naredio: „Moraš da pređeš. J... se, naučićeš vremenom kako se to radi!“ - zapisao je Dražević.

Odmah nakon Drugog svetskog rata UDBA stvara odrede za likvidaciju. Ratko Dražević je bio organizator grupa za likvidaciju . On je iz Raške i on je bio taj koji je prikupio nekoliko sposobnih ljudi koji ubijaju četnike. Ne po racijama i šumama, već kod kuće, jataka... Potom, sredinom šezdesetih, SFRJ počinje da se otvara prema zapadu i počinje da radi izvoz. U inostranstvo šalju, školovane, prevejane agente UDBE, koji znaju da rade razne poslove. Ratko je bio jedan od takvih. Potom se sretao s diplomatskim i trgovačkim atašeima a kada se vratio u zemlju, onda je te strance izvodio po Mažestiku, Lotosu... lokalima koji su bili ozvučeni, i tako je ušao u javnost. On je prvi udbaš koji je postao medijska zvezda.

Period u filmskoj industriji

Pošto je postao prvi čovek Avala filma 1962. godine, pošlo mu je za rukom da dovede na snimanje u Beograd najpoznatije zvezde: Orsona Velsa, Entonija Kvina, Klinta Istvuda, Berta Lankastera, Frensisa Forda Kopolu, Džejmsa Mejsona i druge. Bio je jedan od najvećih producenata jugoslavenske kinematografije ikad i tvorac beogradskog Holivuda u Košutnjaku. Dotadašnji sivi socijalizam dobija veselije boje.

Ratko Dražević je, u stvari, doveden na čelo Avala filma u trenutku kada je državna vlast shvatila da, osim što može da bude centralni filmski studio, može da bude i preduzeće preko koga će država da dođe do deviza radeći sa strancima. Tadašnja državna vlast je shvatila da je filmska industrija vrlo unosan ekonomski posao. Ratko Dražević kao čovek koji je govorio razne jezike, dobro se snalazio u svetu, i fantastično umeo da komunicira je doveden da uspostavi takvu vezu sa zapadom. Po direktivi Josipa Broza Tita, njegov zadatak bio je da otvori kanale prema Zapadu, da dovede holivudske, italijanske i ostale zapadne koprodukcije i da donese američke dolare.

I onda taj čovek, takav kakav jeste, zaposli ljude poput Borislava Mihajlovića Mihiza, Slobodana Selenića, da šansu Živojinu Žiki Pavloviću, Dušanu Makavejevu, Borislavu Pekiću. Vlast kaže: „Hoćemo da osvojimo Kan” - i onda snime film Skupljači perja.

Kako je interesantan njegov dolazak na čelo Avale, tako je interesantan i njegov odlazak odnosno gušenje te velike kuće u korist nekih zapadnijih centara.

Ujak je poznate slikarke Biljan Vilimon, koja svedoči da je Ratko, posle pogibije njegovog velikog prijatelja Slobodana Penezića Krcuna, otišao iz Jugoslavije u Italiju gde je bio generalni direktor filmske kuće "Prodi". Zbog tog postupka Ratko je obeležen kao neprijatelj režima.

Ljubav sa Oliverom Katarinom

Olivera Katarina je sa Ratkom Draževićem putovala po svetu i iz njegovog naručja ubirala zvezde blistavih profesionalnih uspeha. O svojoj ljubavi sa Ratkom Draževićem govori:

- Uz mene je tada bio Ratko Dražević, srpski "Džems Bond", ozbiljan srpski obaveštajac, žestoki patriota, koji, je, istovremeno, bio prvi čovek srpske filmske industrije. Živeli smo sedam godina u vanbračnoj zajednici. Bila je to velika, dramatična ljubav. Ratko Dražević je, već bio razveden od svoje "sirote Živke", kako ju je uvek zvao. Na milion jedan način pokazivao je veliku ljubav prema meni. Živeli smo zajedno u Rimu, Parizu, Beogradu. Snažna ličnost, eruptivna, duhovita, jaka. On je bio grub čovek, markantan, sa jakim obrvama, krupan, visok, a bio je nežan kao svila prema meni.

Zanimljivosti

Osim što je glavni lik velikog broja anegdota i urbanih legendi, jedan je od glavnih likova u novom filmu Dinka Tucakovića Doktor Rej i đavoli. U tom filmu Ratka Draževića igra poznati beogradski glumac Dragan Bjelogrlić. Film se bavi jednom specifičnom temom: kultnim američkim rediteljem Nikolasom Rejom koji se šezdesetih godina zatiče u Beogradu i dolazi u veliku i moćnu filmsku kuću Avala Film na čijem čelu je Ratko Dražević.

Klik

Bruku lako može da spreči Vlada Srbije

 Tatjana Nježić | 30. 04. 2011.

BEOGRAD - Ranko Petrić, direktor „Avala filma”, preko agencije Tanjug obratio se javnosti uputivši apel i izrazivši očekivanje da će Vlada Srbije izuzeti tu značajnu instituciju iz stečajnog postupka uprkos dugovima.



Petrić kaže da od Vlade Srbije očekuje da to filmsko preduzeće izuzme iz stečaja, napominjući da se u međuvremenu radi na novim projektima, čak i sa partnerima iz daleke Australije.

„Vlada Srbije to može da uradi po ustavnoj nadležnosti i po Zakonu o Vladi Republike Srbije. Vlada može da izuzme određeno preduzeće ne samo iz stečaja nego i iz privatizacije. Mi očekujemo da će nas bar izuzeti iz stečaja i ponovo proglasiti preduzećem od opšteg društvenog interesa, jer takvo je i osnovano 1946. godine i time povratiti osnivačka prava u ‘Avala filmu’. Ne tražimo novac, nego da nas puste da radimo”, kaže, između ostalog, Ranko Petrić.

On takođe podseća da se obratio Borisu Tadiću, koji je zahtev prosledio Ministarstvu kulture iz koga mesec i po dana nema odgovora.

U međuvremenu su se oglasili i filmski umetnici sa apelom za spas studija u čijoj je produkciji proteklih decenija snimljeno oko 200 igranih filmova i 400 dokumentaraca i koji je učestvovao u oko 120 koprodukcija. Među njima su Goran Marković, Darko Bajić, Mila Turajlić, glumci Velimir - Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić...
   
"Avala film” i dalje pruža usluge korisnicima. U funkciji su sva četiri filmska studija koja su namenski građena za televizijska i filmska snimanja.
 


Podsetimo, „Avala film” je osnovan 1946. kao državno preduzeće. Prvi film, „Slavica”, snimljen je 1947. godine. Kao zlatni periodi izdvajaju šezdesete godine kada je direktor bio Ratko Dražević. Tada su u „Avali” snimane velike svetske produkcije sa čuvenim producentima, rediteljima i glumcima, a studio je našoj državi donosio godišnji devizni priliv između 15 i 25 miliona dolara.
   

Devedesetih godina, u vreme Slobodana Miloševića, deo „Avala film” je pripao „Jugoeksportu”, nekada moćnoj tekstilnoj firmi koja je u međuvremenu propala.
   

Mediji su nedavno zabeležili da se „Avala film” od 5. januara 2011. godine nalazi u predstečajnom postupku - zbog duga od 138 miliona dinara „Dunav osiguranju” i blokiranog računa. Poslovna imovina nekada najvećeg filmskog studija u ovom delu Evrope procenjena je na više od dve milijarde dinara.

Danas je u funkciji samo najveći Studio 1, koji je zakupio „Pink” Željka Mitrovića. Svi ostali poslovni prostori takođe su izdati u zakup privatnim firmama (ima ih oko 45). Od nekadašnje celokupne opreme koja je opsluživala svetski poznate producente i autore, rade samo agregat i nekoliko rasvetnih tela.
   
U izjavi za „Blic” Goran Paskaljević napominje da je „Avala film” ispušten odavno. „Postignuća na koja se g. Petrić poziva datiraju od pre više od 20 godina. Već dugo se ne bave proizvodnjom filma već opstaju zahvaljujući izdavanju prostora. U ovom trenutku ‘Avala film’ treba spasti od jeftine privatizacije.

Ali, stvari moraju radikalno da se preispitaju i redefinišu. Otvaraju se tu i druga važna pitanja, recimo pitanje zaštite prava, jer ‘Avala film’ drži prava na filmove, na primer - Dušana Makavejeva.”

Radoslav Zelenović, direktor Kinoteke, takođe ističe da je protiv stečaja ‘Avala filma’.

„Postoje druge mogućnosti. Pratim natpise o mogućoj privatizaciji i ne mogu da shvatim da niko i ne spominje da tamo postoji, recimo, i arhiv Jugoslovenske kinoteke, njen depo. Govori se i da bi tu mogao osvanuti i stambeni kompleks, šoping mol… Ne razumem ko će da gradi stanove pored depoa u kojima su lako zapaljivi nitratni filmovi od 1895. do 1952. godine.
 Ako smo se nečemu naučili u ovoj tranziciji, to je da privatizacije nisu ništa dobro donele kinematografiji, naprotiv. Uzmite samo primer ‘Beograd filma’. ‘Avala film’ je još jedan primer da je jedan od najvećih gubitnika u kulturi, u ovoj tranziciji, upravo film”, kaže Zelenović.

---

Goran Marković:
Šta će se desiti sa jednim filmskim gradom koji se pruža na 17 hektara ako on postane građevinsko zemljište na kome će tajkuni prodavati ono što im padne na pamet? Početkom devedesetih „Jugoeksport” je na nelegalan način došao u posed 51 odsto „Avale filma”, a ta udbaška firma je, međutim, bankrotirala, pa su poverioci počeli da traže da se „Avala” proda i oni iz toga namire. U februaru 2003. Vlada Zorana Đinđića donela je odluku o isplati dugova „Jugoeksporta” i povratku „Avale filma” u državno vlasništvo. Ta odluka je povučena neposredno pre ubistva premijera. Od tada se sve vrti oko potraživanja poverilaca „Jugoeksporta” i nije moguće taj problem rešiti osim na način na koji je to pokušao Đinđić. Da li za to ima političke volje ne znam, ali mi se čini da mnogi priželjkuju da „Avala” što više propada i postane lak plen.

---

Branislav Lečić:
 Dok sam bio ministar kulture, zalagao sam se da iz stečaja izađe "Jugoeksport" koji je pod mutnim okolnostima u doba Slobodana Miloševića postao većinski vlasnik „Avale filma”. Tako bi država, za šta se i sada zalažem, ponovo postala vlasnik “Avale filma”, ali ubistvo Đinđića i dolazak na vlast Vojislava Koštunice je opstruirao takav rasplet. Moramo da sačuvamo, unapredimo i moderno opremimo „Avala film”, a ne da ogroman novac dajemo na postprodukciju u inostranstvu.

---

Svetske produkcije u „Avali“
 „Avala film” je građen 1946. Već je tadašnji režim uvideo koliki film ima značaj, pogotovo za propagadnu, pa nisu štedeli na izgradnji. Ceo ovaj kompleks u Košutnjaku rađen je po uzoru na čuvenu Ćinećitu. Čak je i raspored studija i razmak između njih isti kao u slavnom italijanskom filmskom centru. Filmski grad u Košutnjaku osnovan je političkom direktivom, koju je inicirao lično Josip Broz. Namera je bila da se napravi „Holivud istoka” koji će moći da proizvede 100 filmova godišnje. Neograničena podrška vojske učinila je mogućim brojne gigantske koprodukcije:

- „Džingis-kan” je snimljen 1965. u studijima „Avala filma“.
 - „Marko Polo” ili „Marco the Magnificent” („La fabuleuse aventure de Marco Polo” originalni naziv) takođe je snimljen 1965. godine u studijima „Avala filma“.
 - Britansko-jugoslovenska koprodukcija „Dugi brodovi” u režiji Džeka Kardifa sa Ričardom Vidmarkom snimljena je u studijima „Avala filma“ 1964. godine.
 -  Spektakularna televizijska serija „Quo vadis“ u režiji Franka Rosija snimljena je 1985.
 - Ratni spektakl "Kelijevi heroji“ snimljen je delom u studijima „Avala filma“ 1970. godine. Glavnu ulogu je igrao legendarni Klint Istvud, a besretni Donald Saderlend je na snimanju tog filma doživeo kliničku smrt.

Izvor

Pismo Cvetkoviću: Obustavite stečaj u "Avala filmu"

 Tanjug | 04. 07. 2011.  


BEOGRAD - Kulturni i filmski radnici danas su od premijera Mirka Cvetkovića zatražili utiče na hitno obustavljanje stečajnog postupka filmskog preduzeća "Avala film" i njegovu nerazumnu prodaju.

 Pismo su Cvetkoviću uputili učesnici "Parlamenta kulture 'Avala film' - kraj ili novi početak", održanog 30. juna u Domu sindikata u Beogradu: predstavnici Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, Udruženja filmskih umetnika Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije i Udruženja filmskih glumaca Srbije.

 Oni smatraju da nisu odgovorno i do kraja razmotreni svi načini opstanka ovog preduzeća, koje je, kako su naveli, od neprocenjive kinematografske i kulturne važnosti za srpski film i srpsku kulturu.

Potpisnici pisma ističu da je "Avala film" strateški nosilac srpske kinematografije od osnivanja 1946. i da je ne samo svojom krivicom doveden do stečaja.


 Učesnici Parlamenta kulture su u pismu premijeru predložili da Vlada donese uredbu ili preduzme druge mere za saniranje i restruktuiranje "Avala filma“ i njegove tehničke baze, uključujući i mogućnost formiranja javnog preduzeća, kao i da utvrdi mogućnosti donošenja plana reorganizacije "Avala filma".

 U obrazloženju se podseća da "Avala film“ nije samo preduzeće sa slavnom filmsko-proizvodnom prošloću, zahvaljujući tehničkoj bazi "Avale filma“ srpski filmovi se u prošlosti nisu tehnički obrađivali u Budimpešti, Sofiji, Beču, Bukureštu, Zagrebu, kao što se to čini danas, nego u Beogradu. Time je i proizvodnja domaćeg filma bila jeftinija.

 "Smatramo da "Avala film" treba da zadrži status preduzeća od opšteg društvenog interesa, dakle da pripada javnom sektoru, i kao takvo bude sačuvano uz neophodnu restrukturisanje i tehnološku obnovu", navodi se u pismu premijeru.

---

Takođe se zahteva da se objekti i prostor od 32 hektara na kojima je sagrađen centralni filmski studio i drugi objekti "Avala filma", Javnog servisa RTS i Jugoslovenske kinoteke proglase javnim kulturnim dobrom pod nazivom Filmski grad.

---

Izvor

Država mora da sačuva Avala film

 Tanja Nježić | 08. 07. 2011.

BEOGRAD - „Avala film” je ispušten odavno. Trebalo je ranije postaviti to pitanje. Međutim, bez obzira na sve, ne može tek tako jednostavno da se proda. U ovom trenutku „Avala film” treba spasti od jeftine privatizacije, kaže Goran Paskaljević povodom stečajnog postupka ovog preduzeća.

I pored apela koji su premijeru Mirku Cvetkoviću uputili umetnici ne bi li se spasla nerazumna prodaja ovog filmskog preduzeća, od zvaničnika nije stigao nikakav odgovor niti naznaka bilo kakve inicijative.

Pismo su uputili učesnici Parlamenta kulture „Avala film - kraj ili novi početak” koji je održan 30. juna a na kom su učestvovali predstavnici Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, Udruženja filmskih umetnika Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije i Udruženja filmskih glumaca Srbije.   

Oni navode da nisu odgovorno i do kraja razmotreni svi načini opstanka ovog preduzeća, koje je od neprocenjive kinematografske i kulturne važnosti za srpski film i srpsku kulturu.

„Smatramo da ‘Avala film’ treba da zadrži status preduzeća od opšteg društvenog interesa, dakle da pripada javnom sektoru, i kao takvo bude sačuvano uz neophodno restrukturisanje i tehnološku obnovu”, navodi se u pismu premijeru.

Takođe se zahteva da se „objekti i prostor od 32 hektara na kojima je sagrađen centralni filmski studio i drugi objekti ‘Avala filma’, Javnog servisa RTS i Jugoslovenske kinoteke proglase javnim kulturnim dobrom, možda pod nazivom Filmski grad”.
   

Filmski radnici i poslenici u kulturi ukazuju na činjenicu da je veliki problem i to što su u Zakonu o kulturi izostali članovi koji su se odnosili na privatizaciju u kulturi, a bili su sadržani u onoj verziji koja je prošla javnu raspravu. Jer, oni su onemogućavali promenu namene privatizovanih ustanova, preduzeća, objekata u kulturi, o čemu je, između ostalog, govorila Borka Božović prilikom tzv. javnog čitanja tog zakona u Skupštini ukazujući i na (ovakve) posledice.
   
Radoslav Zelenović u izjavi za „Blic” izražava bojazan da se možda zakasnilo s apelima, aktivnostima.

- Kad se pokrene stečajni postupak, postoji procedura koja se sprovodi kako zakon nalaže: namirivanje dugova, novca. Nemam iluziju da će taj koji traži ono što mu se duguje razmišljati o filmu i filmskim radnicima. A takođe imam utisak da vrednost „Avale” daleko nadmašuje visinu duga. Čitavu bioskopsku mrežu u Beogradu smo izgubili za novčanu vrednost otprilike u visini vrednosti jednog bioskopa - kaže on.
   
Zelenović objašnjava da se povodom „Avala filma” Jugoslovenskoj kinoteci niko nije obratio, na primer, baveći se pitanjem ozbiljne ugroženosti centralne filmske institucije u čiju su obnovu i rekonstrukciju poslednjih godina mnogo uložili i naša država i Evropa preko donacija.

- U okviru „Avala filma” nalazi se jedan od najznačajnijih filmskih arhiva gde se čuvaju filmovi čak 134 kinematografije, zatim retka kolekcija 1895-1952, od početka kinematografije do sredine 20 veka, gde se čuvaju filmovi na nitratnim samozapaljivim trakama (!), a tu je poslednjih godina pronađeno nekoliko filmova iz Nemačke, Francuske, Mađarske koji su se vodili kao nestali i za koje se, dakle, ispostavilo da su jedine kopije na svetu… Da li neko misli o tome? Šta će se graditi pored depoa sa zapaljivim nitratnim filmovima? Da li će Kinoteka ostati u kompleksu nečega namenjenog filmu ili ćemo biti ostrvo oivičeno šoping molovima ili će neko sve to odgurati do prvog kontejnera... Kao čoveku koji brine o nacionalnom filmskom blagu, niko mi se od nadležnih nije obratio, a ja sam u više navrata nastojao i nastojim da upozorim - rekao je čelnik Kinoteke.   

Slično razmišlja i reditelje Dinko Tucaković, koji smatra da „Avala film” mora da ostane u korpusu srpske kinematografije:

- Naravno, ne u nostalgičnom smislu, već da se uz punu brigu države, uz kontrolisanu eventualnu dokapitalizaciju, postavi na noge. „Avala film” treba da bude motor domaćeg filma u produkcionom i drugom smislu. Upravo radim jedan film koji govori i o tome šta je bio ‘Avala film’ šezdesetih - centralno kinematografsko mesto u ovom delu Evrope, pa i šire. To je atraktivna lokacija za elitno ovo ili ono, a država ne bi smela da dopusti elitno šta god na uštrb svega što bi „Avala film” mogao i trebalo da bude.

---

Koren problema "Avala filma" Devedesetih je „Jugoeksport” na nelegalan način stekao 51 odsto bankrotiranog „Avala filma”, pa su poverioci počeli da traže da se „Avala” proda i oni namire. U februaru 2003. vlada Zorana Đinđića donela je odluku o isplati dugova „Jugoeksporta” i povratku „Avale” u vlasništvo države. Ta odluka je povučena neposredno pre ubistva premijera - kaže Marković.

---

Čini se da mnogi priželjkuju da „Avala” što više propada i postane lak plen (Goran Marković, reditelj).
 
Bez obzira na sve probleme, „Avala film“ ne može tek tako jednostavno da se proda (Goran Paskaljević, reditelj).

---

Izvor

Ministarstvo kulture saopštilo da nije zainteresovano za „Avala film“

 T. Nj. | 09. 07. 2011.

BEOGRAD - “Blic” je i juče pisao o “Avala filmu”, o mogućoj privatizaciji ovog nekada renomiranog filmskog preduzeća, o čemu su i zvanično i nezvanično govorili brojni filmski radnici.
 
Oni su listom istakli da bi bilo nedopustivo da se mogućom privatizacijom promeni namena „Avala filma“, što su otvorenim pismom rekli i premijeru Mirku Cvetkoviću.

Na pitanje “Blica” šta će biti sa “Avala filmom”, upućeno zvaničnim putem Ministarstvu kulture Republike Srbije, dobijen je sledeći odgovor:
   
”Kao što je poznato, ‘Avala film’ nije ustanova kulture, već preduzeće. Stoga je jedini odnos koji Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva s tim preduzećem može imati jeste da u svojstvu institucije koja u skladu sa zakonom i nadležnom ustanovom kulture, Jugoslovenskom kinotekom, od ‘Avala filma’ može potraživati izveštaj o stanju kulturnih dobara koja se u tom preduzeću nalaze. Takođe je poznato da je poverilac koji potražuje od preduzeća ‘Avala film’ državna firma, a ne institucija, Javno preduzeće ‘Dunav osiguranje’.“
   
U izjavi za “Blic” Milan Vlajčić kaže: ”Avala film” je propao kad ju je Ratko Dražević napustio i kad je data Dragiši Đuriću, partijskom čoveku. Od tada Avala film trune. To je propala priča i niko više ne može da nasluti šta će da bude".   

Obratili smo se i koordinatoru za film Ministarstva kulture Republike Srbije Ani Mariji Rosi, koja nam je ljubazno objasnila da to pitanje prevazilazi njene nadležnosti, kao i da sve što bi rekla bi bilo na nivou privatnog lica.

 Čelnik Filmskog centra Srbije Darko Bajić tokom jučerašnjeg i prekjučerašnjeg dana nije odgovarao na telefonske pozive.


Izvor

---

---

I jos

Klik

Klik

Klik

Klik

Novosti saznaju: Vlada Srbije spasava ”Avala film”

R. RADOSAVLjEVIĆ | 05. januar 2012. 20:47

Pakon Zakona o kinematografiji koji je uneo dobar vetar u srpski film, ali i nadu da će mnoge greške iz prethodnih godina biti ispravljene. Strategija za stvaranje centralnog filmskog studija

KAKO “Novosti” saznaju, nakon Zakona o kinematografiji koji je uneo dobar vetar u srpski film, ali i nadu da će mnoge greške iz prethodnih godina biti ispravljene, država je (konačno) reagovala i na “slučaj” jedinog, najvećeg i najznačajnijeg filmskog studija koji imamo.

Vlada Srbije pripremila je strategiju za očuvanje “Avala filma”, a kao deo ovog plana započela je i formiranje komisije. Nju će činiti stručnjaci raznih profila, oni koji bi mogli da razreše komplikovane vlasničke i svojinske odnose, ali i mnogobrojne malverzacije koje su gotovo uništile našeg najpoznatijeg proizvovađača filmova.

- “Avala film” je proces koji već predugo traje - kaže, za “Novosti”, reditelj Darko Bajić, predsednik UO Filmskog centra Srbije. - Srpska kinematografija izgubila je svoju tehničku bazu, i glavna poenta strategije države trebalo bi da bude da se “Avala filmu” vrati mogućnost da opet bude aktivan. Radi se na tome da se stvori jedan centralni filmski studio, koji će moći da opslužuje i domaću kinematografiju, i da se iskoristi veliki potencijal koji bi mogao privući strane koproducente. Siguran sam da će sa ovakvom strategijom već za dve-tri godine proizvodnja filmova u Srbiji postati efikasna industrijska grana - ističe Bajić.

Podsećanja radi, nad “Avala filmom” vodi se stečajni postupak. Od 24. avgusta, ova kuća je u nadležnosti stečajnog poverenika Dragana Perkovića, uprkos mnogobrojnim apelima i javnim pismima da se to ne dogodi, upućenim rukovodstvu države - od predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, ministra ekonomije Nebojše Ćirića, pa do ministra za kulturu Predraga Markovića i direktora Agencije za privatizaciju Dragana Jokića, koji na to nisu reagovali. Na mogućnost da naš najpoznatiji proizvođač filmova ode u likvidaciju, reagovali su esnafi - poučeni iskustvom prethodnih privatizacija, i iz straha da će “Avala film”, kao što se to desilo “Beograd filmu”, postati inkriminisani primer srpske tranzicije, predstavnici FCS, Asocijacije filmskih reditelja, UFUS, UFGS, KPZS... izašli su pred premijera i ministre sa svojom strategijom. Tako je započela i borba države za očuvanje nekada jednog od najvrednijih i najslavnijih filmskih studija u ovom delu Evrope, koji je danas gotovo uništen.

IMOVINA

IMOVINU “Avala filma” čini oko 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, više od 30 hektara zemljišta i šume, i država bi najpre morala da reši pitanje vlasništva zemljišta na kome se nalazi, iako je ovaj prostor, kako se tvrdi, gradsko građevinsko zemljište Republike Srbije, koje je Filmskom gradu od njegovog stvaranja dato na korišćenje. Procesom restrukturiranja odredilo bi se šta je od imovine “Avala filma” i danas upotrebljivo za filmsku proizvodnju, a onda bi trebalo da se pristupi revitalizaciji kapaciteta i obnavljanju filmske tehnike. Neophodna je i prekonfiguracija zemljišta koje se vodi kao vlasništvo ove kuće, a višak zemljišta koji se nikada nije koristio prešao bi u vlasništvo grada ili Republike.

Izvor

ово су вести од пре годину и по дана

него...јел крепало то предузеће од друштвеног интереса?

Pa cekaj bwe, vidis da je work in progress 


Sad ces da vidis "epilog" 

Gasi se Avala film – srpski Holivud

Da li će država obustaviti stečajni postupak i spasiti "Avala film" od nestajanja? Najavljeni početak rasprodaje i likvidacija filmskog studija.
 
Likvidacija "Avala filma", našeg najvećeg i jedinog državnog filmskog studija, nad kojim se od 23. maja 2011. odlukom Privrednog suda u Beogradu sprovodi stečajni postupak, kako saznaju "Novosti", mogla bi da započne tokom marta.

 U ime Agencije za privatizaciju koja upravlja našim nekadašnjim "Holivudom na istoku", stečajni poverenik Dragan Perković, doduše nezvanično, najavio je da će rasprodaja imovine kojom će se namirivati dugovanja prema poveriocima početi prodajom prava za otkup 250 filmova u produkciji "Avala filma", i jedne zgrade u njenom vlasništvu. Perković nije želeo da javno komentariše odluku o rasprodaji jer nisu završene sve procene imovine, i da njih, po zakonu, može da objavi samo Agencija za privatizaciju.

 Gorana Glavonjića, predsednika Skupštine poverilaca, i nekadašnjeg člana UO "Avala filma", ovo iznenađuje.

- U svakom stečajnom postupku jedini cilj Agencije za privatizaciju je namirivanje poverenika i ovlašćenja stečajnog upravnika su vrlo široka. Mi smo, a naše strane, sve učinili da do stečaja ne dođe - sva filmska udruženja, umetnici, filmski radnici su apelovali i molili sve vlade, premijere i ministre za kulturu da se angažuju za spas "Avala filma". Izuzev sporadičnih obećanja, niko ništa nije uradio. Ne znam da li sadašnja vlada ima nameru da obustavi stečajni postupak, ali u svakom slučaju, prodaja filmova, putem javnog konkursa, već je nezvanično najavljena. Ne znam šta će se sve oglasiti na prodaju, i ne znam koje bi akcije mogli da izvedemo da u ovoj državi nekoga zaintrigiramo da pomogne da jedan od najvrednijih filmskih studija u ovom delu Evrope, deo istorije naše kinematografije, ipak preživi - ističe Glavonjić.

 On podseća i da je Ustavni sud Srbije doneo odluku po kojoj je "Avala film" otišao pod stečaj neustavno, ali da ta odluka nije sprovedena.

 "Slučaj" najstarijeg i najslavnijeg srpskog filmskog studija utoliko je "zanimljiviji" što bi se kroz stečaj namirili poverenici za dug 98.000.000 dinara (što je oko milion evra), a po nekim procenama sadašnja tržišna vrednost "Avala filma" je oko 105.000.000 evra.

Obećanje ministra

 Zakon o kinematografiji je "obećavao" i konkretnu pomoć države za očuvanje "Avala filma". Započelo je formiranjem komisije od stručnjaka raznih profila, kao i onih koji bi mogli da razreše komplikovane vlasničke i svojinske odnose "Avala filma". Prema rečima Zorana Jankovića, predsednika Stručnog saveta Filmskog centra Srbije, angažovanog za rešavanje ovog problema, zajedno sa Darkom Bajićem, predsednikom UO FCS, oni će strategiju tokom iduće nedelje predstaviti ministru kulture:

- Imamo obećanje ministra Bratislava Petkovića da će pokušati da reši problem "Avala filma", tako što će se nekako postići dogovor da, ipak, ne ide na prodaju - kaže Janković.

Otkazivanje ugovora

 Najveći problem "Avala filma" je nerešen status i vlasnička struktura - 51 odsto kapitala, od 1990. godine pripada kompaniji "Jugoeksport", koja je pod stečajem, a 49 je u vlasništvu "Avala filma". Studio koji je uz Prag nekada bio centar filmske industrije u ovom delu Evrope, sada je u katastrofalnom stanju - u funkciji je samo najveći Studio 1 (u zakupu TV "Pinka").

 Svi ostali poslovni prostori, i to dugogodišnjim ugovorima, takođe su izdati u zakup privatnim firmama (ima ih oko 45), uključujući i italijanski "Film 87" Pjera Amatija, koji je tu investirao oko 150.000 evra. Kancelarije za zaposlene radnike "Avala filma" (do stečaja ih je bilo oko 100) takođe ne postoje, a od nekadašnje opreme koja je opsluživala svetski poznate producente, radi samo agregat i nekoliko rasvetnih tela. U slučaju prodaje "Avala filma", država bi morala da bude spremna i na otkazivanje ugovora.

Izvor

---

I jos

Klik

  18.02.2013 15:48

У марту и априлу продаjа дела имовине Aвала филма


БEOГРAД - Aгенциjа за приватизациjу, као стечаjни управник, током марта и априла планира да почне продаjу дела имовине “Aвала филма”, речено jе данас за Танјуг у тоj агенциjи.

Сада се за продаjу припремаjу продуцентска права на видеограме и продаjа jедног обjекта коjи ниjе на парцели коjа припада “Aвали”, обjаснили су у Aгенциjи за приватизациjу. Kако су подсетили, 23. маjа 2011. године отворен jе стечаjни поступак над стечаjним дужником “Jугоекспорт Aвала филм - филм интернатионал” у стечаjу из Београда. Након отварања тог поступка, за стечаjног управника именована jе Aгенциjа за приватизациjу - Центар за стечаj, чиjи jе повереник Драган Перковић.

Стечаjни судиjа Привредног суда у Београду донео jе решење о банкротству 14. септембра 2011. године, што подразумева продаjу целокупне имовине стечаjног дужника, у циљу намирења поверилаца.
"Mоже се сматрати да jе предузеће банкротирало 14. септембра 2011. године", обjаснили су у Aгенциjи за приватизациjу.

Kако су истакли, утврђене обавезе су 4,4 милиона евра, а у судским споровима jе jош четири милона евра.

Укупна приjављена потраживања износе 900.104.746 динара, укупна оспорена потраживања 451.489.766 динара, укупна утврђена потраживања 488.624.980 динара док су покренути спорови вредности 412.083.881 динара. "Aвала филм" нема правилник о архивирању, нема копиjе филмова-видеограма, нема документациjу о филмовима, нема класификациjу културних добара, сређене магацине са реквизитима...

Стечаjни управник, односно Aгенциjа за приватизациjу, jе ангажовао професионалног архивара коjи jе урадио правилник о архивирању, добио на то сагласност Aрхива Србиjе, пописао и средио целокупну архиву и са Kинотеком утврдио шта из богатог арсенала "Aвала филма", представља културно добро. Tо jе све поверено Kинотеци на чување до коначног решења.

Пре продаjе треба утврдити шта jе власништво "Aвала филма", и власништво уписати у jавне књиге али то практично значи да углавном не постоjи имовинско-правна документациjа о некретнинама "Aвала филма", казали су у Aгенциjи за приватизациjу.

"Aвала филм" jе компаниjа у Србиjи основана 1945. године и представља наjстариjу филмску компаниjу у бившоj Jугославиjи. Oд 1947. године када jе произвела "Славицу" - први филм самостално продуциран у Jугославиjи - произвела jе преко 400 документарних и 200 играних филмова, односно преко 120 копродукциjа са филмским и TВ кућама из других држава.


Izvor

"Slučaj Avala film je pljačka veka"

 Izvor: Tanjug

Reditelj Goran Marković izjavio je danas Tanjugu da najavljena prodaja "Avala filma" predstavlja pljačku baze naše filmske industrije i pobedu tajkuna, zainteresovanih za veliki prostor tog studija u Košutnjaku. 

Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik,tokom marta i aprila planira da počne prodaju dela imovine "Avala filma". Sada se za prodaju pripremaju producentska prava na videograme i prodaja jednog objekta koji nije na parceli koja pripada "Avali", rečeno je danas za Tanjug u toj agenciji.

 "Današnja vest predstavlja završni čin nečega što bismo s pravom mogli nazvati pljačkom stoleća", rekao je Marković.

 On je ukazao da je "pljačka otpočela u prošlom veku, početkom 90-ih godina" i da se radi o "ogromnoj vrednosti koju 'Avala' poseduje, što u hektarima zemlje, zgradama, studijima, tehnici i filmskom fondu koji broji stotine naših najboljih filmova iz prošlosti".

 "Pre više od 20 godina, 51 odsto 'Avale' je na prevaru oteo 'Jugoeksport' preko svog tadašnjeg direktora, Miloševićevog kuma Anđića. To možda i ne bi bila tragedija da 'Jugoeksport' u međuvremenu nije bankrotirao, pa sada filmski radnici Srbije preko baze svoje industrije otplaćuju ko zna kakve dugove te propale DeBe-ovske firme", izjavio je Marković.

 On je podsetio da je poslednji pokušaj da se "Avala film" spase bio u februaru 2003. kada je vlada Zorana Đinđića donela odluku da država otkupi "Avalu" od "Jugoeksporta".

 "Ta odluka nikada nije sprovedena u delo, premijer je ubrzo ubijen, pa je otimačina mogla da se nastavi", ukazao je Marković.

 Napominjući da je i lično "stucao" dve godine u pokušajima da "rasplete ovaj čvor", reditelj je ocenio da je "beskrupulozna jagma" za velikim prostorom u Košutnjaku izgleda svakoga ko je imao nameru da ostavi u životu "Avalu", sprečavala da bilo šta učini.

 "Današnji dan je pobeda tajkunskog lobija nad onim što je stvaralo istoriju srpskog i jugoslvenskog filma.Već koliko sutra, taj spomenik naše kinematiografije će nestati po istoj onoj logici po kojoj je ukinut i poslednji dinar koji je ova država davala za svoj film. Neka im je na čast", rekao je Marković.

 Na pitanje o sudbini filmova čiji je producent ili koproducent bio "Avala film", odgovorio je da su videogrami privatno vlasništvo autora.

 "Po zakonu koji je donet pre nekoliko godina o autorskom pravu, to je vlasništvo isto kao vlasništvo nad zemljom ili, na primer, automobilom. Prema tome, onaj ko bude prodavao moje vlasništvo, imaće posla sa mnom preko suda", naglasio je on.

 Marković smatra da su i ostali autori isto tako raspoloženi, "tako da će posle ove, po svemu nelegalne i sumnjive prodaje, nastati lavina sudskih procesa".

Izvor

Примамљив плац за градњу

Може ли да се деси да бисери српске кинематографије заврше у рукама приватника који увозе пелене

Шта би данас, да су живи, рекли редитељи Александар Саша Петровић и Жика Митровић, који су на далеко пренели славу домаће кинематографије, када би читали о намери републичке Агенције за приватизацију да прода филмове које су режирали, да би се намирили дугови „Авала филма”, фирме у банкротству која је власник продуцентских права. Као што смо јуче писали, за месец до два, када се среди имовинско-правна документација „Авале” вероватно ће бити понуђено на продају око 250 филмова овог продуцента, као и део његове имовине.

Ко ће се евентуално јавити на оглас агенције, не треба много памети да би се закључило – они који имају пара. Данас у Србији то су искључиво они који су стекли новац мешетарењем у приватизацији, уз помоћ политичких заштитника, у народу познатих као – тајкуни. Зашто би за куповину „Авала филма” могли да буду заинтересовани новопечени богаташи?

Како сазнајемо од бившег руководства, „Авала филм” располаже градским грађевинским земљиштем површине 32 хектара, с тим што на 10 хектара право коришћења има и Јавни медијски сервис – РТС. Све ово земљиште налази се на београдском Кошутњаку, преко пута Водоторња, на врло атрактивној локацији за градњу. Ван такозваног Филмског круга на Кошутњаку су свуда стамбене зграде. Ко овде купи плац, могао би за кратко време да подигне стамбену зграду и обогати се од продаје станова. Поред тога, „Авала филм” има пословне зграде површине око 20.000 метара квадратних, од чега су четири филмска студија. Два од њих су са базенима за подводна снимања. Филмаџијама добро познати „Атеље 1” је по величини и карактеристикама потребним за филмска снимања други у Европи, док је велика сала тонског студија по звучној изолацији и осталим условима за тонско снимање међу најопремљенијим на Старом континенту, и у њу може да стане симфонијски оркестар. Све то прављено је и опремано по узору на „Чинечиту”, чувени италијански студио за снимање филмова. Грађено је по принципу зграда у згради, што значи да постоје дупли зидови са песком  између, као најбољим звучним изолатором.

Последња процена вредности целокупне имовине „Авале” била је 2008. године и она је износила око 105 милиона евра, без процене вредности филмова. Према незваничним проценама, вредност око 250 филмова чија продуцентска права има „Авала филм” је око милион евра. Она је одређена на бази такозване приносне методе, заправо сматра се да вредност приказивања једног филма у националној ТВ кући износи око 1.000 евра. Дуг „Авале филма” 2008. био је око милион евра, с тим што није могао да буде наплаћен и поред тужби суду. У међувремену, он се нагомилао вишеструко по принципу камата на камату, о цифрама смо јуче писали, па је проглашен стечај и на крају банкрот. Сад се намиривање дугова тражи у продаји имовине и филмова, али да ли ће тај посао глатко да прође, остаје да се види. Јер продајом филмова на добош, била би повређена ауторска права филмских редитеља и свих оних који су учествовали у њиховом настанку, попут сценографа, сниматеља... Поједини редитељи већ најављују тужбе ако уследи продаја њихових филмова. Добар број тих филмова су културно благо Србије, а оно нема цену и заслужује посебну заштиту. Бар у земљи која држи до националних вредности.

Међутим, шта би још могло да се закључи о намери оних који желе да продају имовину „Авале”? Саговорник „Политике” изузетно верзиран на ову тему, који је инсистирао да му се не износи име у новинама, каже да је „Авала филм” отишао у стечај због блокаде текућег рачуна од стране „Дунав осигурања”, а износ је био 85 милиона динара. Привредни суд Београда признао је „Дунаву” потраживања према „Авали” од 114 милиона динара на предлог Агенције за приватизацију. Наиме, на рочишту 14. септембра 2011. уместо 85 милиона колико је дуг износио 23. маја 2011. на дан стечаја, повереник агенције предложио је да се увећа потраживање „Дунава” на 114 милиона динара. Занимљиво је да је истог дана када је Привредни суд Београда усвојио потраживање „Дунав осигурања”, и донео решење о банкротству, 14. септембра 2011. закључен уговор између „Дунав осигурања” и „Дунав филма”, о преузимању потраживања „Дунав осигурања” према „Авала филму”.  Већински власник „Дунав филма” је приватна компанија која увози пелене и чоколаде, а трансакција је износила 90 и нешто милиона динара по дисконтној цени. Зато је логично питање може ли да се деси да филмови, међу којима су и бисери српске кинематографије, који представљају национално благо, заврше у рукама приватника који увозе пелене? Или ће се међу купцима филмова наћи неки богаташ са звучним именом?

Радојица Џунић

-----------------------------------------------------------

Код министра по помоћ

Зоран Јанковић, познати продуцент, власник „Кошутњак филма” и председник Стручног савета Филмског центра Србије (ФСЦ), изјавио је јуче за „Политику” да постоји предлог мера ФСЦ за спас „Авала филма” од одласка у руке тајкуна, будући да се ради о продуцентској кући и центру од националног значаја. Он је истакао да ће се ових дана једна екипа филмаџија састати са министром културе Братиславом Петковићем да би се видело како држава може да помогне мада, како смо јуче објавили, министарство сматра да „Авала” није у његовој надлежности.

објављено: 20.02.2013

Izvor

моја логика је веома једноставна: ако горан марковић брани авалу филм то значи не да је треба продати већ све то спалити...дезинтегрисати

Šta će biti sa blagom "Avala filma"

 Izvor: Tanjug

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izjavio je, povodom najavljene prodaje "Avala filma", da postoje mnoga pitanja koja moraju da se reše pre ulaska u eventualno potpisivanje ugovora o prenosu prava.

"Mi kao da se ničemu nismo naučili iz katastrofalne privatizacije 'Beograd filma'. Kažu upućeni da je problem bioskopa mogao da se reši prodajom jedne sale. I u ovom slučaju kao problem se pominje suma koja je stotinak puta manja od vrednosti 'Avala filma'", rekao je on.

 Međutim, napomenuo je, to su pitanja za one koji se bave finansijama i ekonomijom, a Kinoteka se bavi čuvanjem kulturnog nasleđa, te je od pokretanja stečaja u "Avala filmu" (maja 2011.) preuzela materijale koji su u zapisniku zauzeli stotinak kucanih stranica.

 "Po Zakonu o kinematografiji, Kinoteka je sve što je u 'Avali' bilo proizvedeno kao negativ, izvorni materijal, sukcesivno preuzimala proteklih godina. Sada smo po ovim zapisnicima preuzeli materijale koji se odnose na dubl, lavande, prateću filmsku građu, plakate, ugovore, fotografije, nagrade...", precizirao je on.

 Zelenović je rekao da su se trudili "da što pre izmeste te materijale u Arhiv kinoteke da ne propadnu".

 "Sada se govori da će jedna od prvih prodaja biti prodaja videograma. Pretpostavljam da se radi o pravima. Tu je stvar višestruko komplikovana, pitanje je da li su i kako rešeni odnosi sa producentima i autorima. Ima tu i filmova koji su koprodukcije i veliko je pitanje kakav je njihov formalno-pravni status", napomenuo je on.


Zelenović je rekao da u vezi sa tim "Hrvatsku potresa veliki skandal, pismo reditelja Krste Papića koji je pitao zašto moji filmovi ne ostaju mojoj deci, nego tajkunima".

 "Zalagao sam se da se to što je snimljeno do 1990. godine nacionalizuje, kako su uradile mnoge kinematogafije u bivšim socijalističkim zemljama. Tamo je to vlasništvo države, jer je država to finansirala i sve čuvaju tamošnje kinoteke. Dakle, postoje recepti i iskustva iz okruženja", naglasio je direktor Kinoteke.

 Zelenović je objasnio da je Kinoteka primila arhivsku gradju na trajno čuvanje, besplatno, odnosno iz sredstava Ministarstva kulture.

 "Opasnost na koju upozoravam jeste da će onaj ko kupi prava moći da dođe i traži negative, jer hoće da pravi od njih nove nosače slike i zvuka ili nešto drugo da bi vratio novac koji je uložio. Ali izvorni materijali i kopije koji se čuvaju u Kinoteci nalaze se pod posebnim režimom i ne mogu tek tako da se uzimaju za ove ili one potrebe", rekao je on.

 "To su sve pitanja koja moraju da se razreše pre nego što se udje u potpisivanje bilo kakvog ugovora da bi se eventualno na nekoga prenela prava. Iskustvo zemalja iz okruženja je jasno - da je sve što je snimljeno do 1990. godine društvena svojina", zaključio je on. Zelenović je ukazao da se kada se pomene "Avala film" obično misli na Filmski grad (u Košutnjaku), ali da je to pogrešno.


"U okviru Filmskog grada nalazi se Javni servis RTS, Kinoteka, Centralna filmska laboratorija u kojoj smo, iz spikova koje imamo, našli i dosta filmova koji ne pripadaju 'Avali' nego 'Centar filmu', 'Filmu danas' i drugim preduzećima", objasnio je on.

 Upozorivši da bi "najopasnije bilo da se problem prelomi preko kolena", primetio je da bi to nažalost samo potvrdilo njegovu "tezu da je jedan od najvećih tranzicionih gubitnika u kulturi naša kinematografija".

 "Moramo svi koji smo zainteresovani za kinematografiju i 'Avala film' da iznađemo kako da se problem reši na najbolji način", istakao je on.

 Kao zanimljiv ocenio je predlog reditelja Srđana Dragojevića da se proda jedan deo, pa da se od tih sredstava napravi novi studio.

 Podsetio je i na svoj raniji predlog da se od dela "Avala filma" napravi "neka vrsta muzeja, da to bude zaštićeno kulturno dobro jer su se tu snimali neki od najznačajnijih filmova na ovom području".

 "Znači, predlozi postoje i mislim da nije kasno da se svi uključimo, naravno i naše Ministarstvo za kulturu, da pokušamo da nadjemo najbolje rešenje", naglasio je on.

 Inače, kako je zapitao, "ako dođe do privatizacije, šta bi se nalazilo uz zapaljive depoe Kinoteke, kafić ili nešto drugo?".

 "Da li to znači da jednog dana treba da iseljavamo Kinoteku odatle? Pitanja je mnogo i odgovore moramo da potražimo što pre", naglasio je Zelenović.


Izvor

ни слова после овог нећу да читам ...

што се мене тиче такође могу да је гасе, распродају и спале ...

Pa zato je tako i stavljano - da se vidi "sta ko kome dodje"

"Treba nam novi Avala film"

 Izvor: Tanjug

Reditelj Srđan Dragojević smatra da "davno umrli" "Avala film" treba prodati i sagraditi novi po ugledu na slovenački "Viba film" a novac uložiti u druge poslove korisne za film i kulturu.


Dragojević je u autorskom tekstu, objavljenom u današnjoj "Politici", istakao da je stav "da je država dužna da odmah uloži iks miliona evra u obnovu 'Avala filma', jer je to preduzeće od 'nacionalnog interesa', štetan i kontraproduktivan" u svetu i društvu koje je daleko od idealnog.

 "Zbog toga što nas, sa pravom, niko iz vlasti neće smatrati razumnim i odgovornim ljudima ako zahtevamo da se u oronule studije i pokradene funduse kostima i rekvizita upumpa novčana injekcija od više miliona evra. Da ne zanemarimo sitnicu da za to nema para, niti će ih biti, barem tokom dve decenije. I onda će nam se desiti ono što nam se dogodilo sa 'Beograd filmom'", ocenio je Dragojević.

 "Umesto da budemo odgovorni, odrasli, racionalni ljudi i zahtevamo od vlasti da se spase makar pet ključnih, centralnih bioskopa, desilo nam se da bitanga, uz blagoslov svojih političkih zaštitnika, otkupi svih 16 beogradskih bioskopa i počne da ih prodaje za magacine i hipermarkete", dodao je poznati reditelj.

 Dragojević smatra da je scenario - "stečaj, likvidacija i prodaja Avala filma" neminovan, zbog čega on predlaže da se hitno proda "Avala film", ali dodaje da treba zahtevati da filmski fond (negativi) postane državno vlasništvo i da Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije budu uključeni u taj tender i prodaju.

 "Ako je verovati proceniteljima, cena tog zemljišta premašuje 100 miliona evra. Ako trećina od tog iznosa pripadne srpskoj kinematografiji, to bi bilo dovoljno da srpski film ponovo stane na noge i postane gotovo potpuno nezavistan od volje političara na vlasti", istakao je on.

 Dragojević je primetio i da bi trećina tog iznosa bila dovoljna da se izgradi "Novi Avala film", na mnogo pogodnijoj lokaciji, po ugledu na skoro izgrađeni studio "Viba film" u Ljubljani, ali da bi "Novi Avala film" trebalo da bude nešto veći, "jer mi ipak proizvodimo dvostruko više filmova godišnje".

 Deo od te trećine novca, prema mišljenju reditelja, mogao bi da se uloži u opremanje više od 40 zatvorenih sala i domova kulture u Srbiji, a poslednja trećina bi se, kroz investicione fondove ili bankovna oročenja, koristila za sufinansiranje snimanja domaćih filmova.

 "Na našim političarima je odluka da li će preostalih 70 miliona od prodaje ovog davno preminulog filmskog giganta uložiti u obnovu Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, pozorišta, biblioteka i muzeja u unutrašnjosti, izgradnju zgrade opere i moderne galerije, ili će za ovaj novac naći neku svrsishodniju namenu. Ako se desi ono prvo, najveći filmski studio na Balkanu biće ugrađen u čitavu kulturu Srbije", ocenio je Dragojević.

 Uz uverenje da "mnogim ljudima odgovara sadašnji status kvo", Dragojević je naglasio da tu treba reći: "Ssto ste krali, krali ste. Sada - iš napolje", i da filmski stvaraoci odmah treba da počnu dogovore i pregovore sa državom oko "Avala filma".


Izvor

веома је интересантно ко се све јавља да моралише у вези авала филма...ту је горан марковић ака титин пионир који је због своје љубави према једном од највећих јеврејских нациста (нисам погрешио ) бернару левију  био у стању да и маму и тату назове српским кољачима и фашистима

ту је и срђан драгојевић ака зли слоба,дачић,мркоњић који сада седи у главном одбору странке чији су утемељитељи ти исти зликовци

S' tim da ovaj poslednji zvuci najrazumnije - tj barem ne smatra da treba sipati pare u nesto sto davno ne funkcionise - i barem konstruktivan predlog sta sa tim parama od prodaje