Републички завод за заштиту споменика у Београду поништио је сва решења нишког Завода за заштиту споменика културе и дозволио је да се базилика на локалитету Кладенчиште недалеко од Црвене Реке, код Беле Паланке, на Коридору 10 затрпа.



Како је прeцизирано Танјугу у нишком Заводу за заштиту споемника културе, реч је о комплексу из ранохришћанског периода (4 - 6. век), а сам локалитет је вишеслојан, јер су истраживачи регистровали остатке из гвозденог доба, касне антике, ранохришћанског периода и раног средњег века.

Радови на градњи ауто-пута на том месту заустављени су 2012. године када су се указали остаци за које се тада претпоставило да припадају касноантичком периоду.

Завод за заштиту споменика културе у Нишу је прописао конзерваторске услове и задатак је био да се истражи цео комплекс.

Истраживања су концентрисана на западне и северне зидове изван базилике и када је цео простор истражен откривен је велики атријум у чијем су се централном делу налазили остаци стопа носећих стубова самог портика.

Како је рекла директорка Завода Елена Васић Петровић, указујући на хронологију догађаја, локалитет Кладенчиште регистрован је још 2004. године приликом рекогносцирања терена за потребе изградње источног крака Коридора 10.



Нишки Завод je 2012. године, одмах, по уочавању шута приликом изградње ауто-пута, донео Решење о обустави радова и предложио археолошка ископавања која је спроводио Републички завод, најпре, септембра 2013. године.



Базилика ће бити затрпана

Упркос томе што Републички завод није био надлежан и што ископавања нису завршена, он 2013. године „доноси одлуку да се базилика покрије са два метара песка и да преко ње пређе аутопут“, наводе из нишког Завода.

Наставља се преписка нишког и београдског завода како би било разјашњено шта је чија надлежност, па је нишки Завод за заштиту споменика културе формирао своју комисију и у складу са њеном проценом прописао техничке мере заштите у складу са законским овлашћењима и уједно наложио наставак ископавања.

Нишки Завод је инвеститору понудио две могућности: заштиту и презентацију IN SITU (у изворном положају) или измештање одговарајућом методологијом.

Републички Завод наставља истраживања новембра 2014. године, а Коридори Србије почетком ове године подносе захтев за понављање поступка и измену решења из 2013. године и нишки Завод тај захтев одбија јер нове околности на које се позивају Коридори Србије заправо потврђују Решење из 2013, наводе из нишког Завода.

На крају, Републички завод занемарује све што се догађало између 2012. и 2015. године и доноси своје решење о затрпавању базилике.

Из нишког Завода подсећају да су у комисији коју су формирали 2013. године и која је варолизовала објекат били најеминентнији стручњаци у нашој земљи, а чинили су је проф. др Михајло Милинковић, проф. др Чедомир Васић и мр Александар Алексић.

rts

boze svasta  covjek vise ne moze ni  metar autoputa da izgradi ..
a da tu vec neko nije neke rastice posadio..pa te neke bunkere sazidao...pa i te sad neke bazilike 

sta je njima.. sta sade i grade to tu gdje treba autoput da prodje 

oni uništili crkvu i vojsku, ovi uništavaju porodicu i duhovnost.

Ovakvi problemi nema kod mog brata u nemacku...tamo nema crkve...

У таквом смо времену где се све гледа кроз паре. Неке друге ствари су споредне. Не може цео пројекат Коридора да стане због неке тамо базилике јер та базилика неће донети никакву новчану корист извођачима. С друге стране аутопут хоће. И то вам је сурова реалност.

Bas tako.
Da je ta crkva nesto znacila, verovatno ne bi bila srusena. Ima mali milion crkava, dobro ne bas iz tog perioda, koje nisu srusene.
A i ne moze se uvek gledati tako. Eto bas je tako ispalo da trasa prolazi preko te crkve, i sta sad. Ovi iz centra za zastitu spomenika, mogu premestiti lokalitet crkve na drugo mesto, da bude pored puta. Isto kao sto su nekad premestili Lepenski vir, zbog izgradnje brane.
Od svega se pravi senzacija

Цркве се руше због ратова, а не због тога да ли значе или не значе.

I onako grade taj koridor 100 godina. Najbolje da prestanu i niko nece da se buni

Ma iskopace arheolozi sve sto se moze iskopati tamo dok ovi ne sagrade taj utoput 

Ako vam je za utehu, crkva svakako nije srpska

Ma naravno da ce da povade i zavrse sa iskopavanjem i da nema autoputa tu bi ostao samo temelj i eventualno bi ga ogradili i oznacili. Turisticki znacaj bi bio minimalan i to bi ostalo tako bezveze uz povremene skolske eskurzije.

Mislis da su Hrvati pitali Srbe kad su im palili i rusili crkve da li im nesto znace?  

Stvarno ne bih znao reci. 
Ionako ne bi niko ni znao za ovu crkvu da auto put ne prolazi, tj plan auto puta.

Ајмо шовинисти, ви сте на реду, имате одличан материјал овде 

  Pa nismo mi baš toliko visoko duhovno razvijeni pa da radimo isto što rade ovi iz eu ili ne daj Bože hrvati.
  A sad ozbiljno.
  Šta da se očekuje od jedne države koja je u stanju, na primer, da od Vinče napravi deponiju.

Jos jedan dokaz zasto padamo na PISA testovima. 

 

  Moraću ubuduće da napomenem kad sam ironičan.

Dzaba ti napomena, Anea razume samo svoje fore 

Tamo jedva mogu da nađu kud da proture autoput, prolazio sam skoro..

Apel protiv zatrpavanja bazilike u Kladenčištu

Srpsko arheološko društvo (SAD) najoštrije je protestovalo zbog odluke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da dozvoli zatrpavanje i prelazak kolovoza autoputa ka Bugarskoj preko ranohrišćanske bazilike u Kladenčištu.

BEOGRAD - Srpsko arheološko društvo (SAD) najoštrije je protestovalo zbog odluke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da dozvoli zatrpavanje i prelazak kolovoza autoputa ka Bugarskoj preko ranohrišćanske bazilike u Kladenčištu.

Odluka centralne institucije zaštite kulturnih dobara u Srbiji u potpunoj je suprotnosti sa osnovnim civilizacijskim tekovinama i samim ciljevima postojanja Zavoda, navode iz SAD-a.

Otkriće ranohrišćanske bazilike u blizini trase rimskog puta koji je spajao istočni i zapadni deo Rimskog carstva, nedaleko od antičke Remezijane (današnje Bele Palanke), rodnog mesta Svetog Nikite Remezijanskog, svedoči o samim počecima hrišćanske civilizacije na Balkanu.

Zajedno sa ostacima iz Medijane, starohrišćanskim grobnicama u Nišu i Caričinim gradom (Iustiniana Prima), taj spomenik bi morao da bude zaštićen i na adekvatan način prezentiran svim zainteresovanim posetiocima, smatraju u Društvu.

Kulturno blago Srbije ne treba zatrpavati i skrivati od očiju javnosti, a cena izmeštanja autoputa ili bazilike, koliko god da iznosi, mala je u odnosu na dugoročnu korist od turističke eksploatacije tog objekta.

Nakon izgradnje autoputa, putnici bi imali jedinstvenu priliku da obiđu ranohrišćanske spomenike od Kladenčišta, Medijane i Caričinog grada, do episkopskog sedišta u Stobima i ranohrišćanskih spomenika u Solunu.

Ukoliko bi srednje Ponišavlje bilo isključeno sa te trase, to bi čitavom regionu znatno umanjilo perspektivu razvoja kulturnog turizma.

U saopštenju Srpskog arheološkog društva smatraju da odnos države prema kulturnom nasleđu umnogome zavisi i međunarodni ugled zemlje.

Spomenici kulture svedoče o tome da Srbija nije bila "pusto polje" u dalekoj prošlosti, pa ne bi trebalo da bude ni sada, kada se zaštita baštine nameće kao jedan od civilizacijskih prioriteta.

Iz navedenih razloga, oni apeluju na Ministarstvo kulture i informisanja, Skupštinski odbor za kulturu i informisanje, predsednika Srbije i predsednika Vlade da svojim autoritetom spreče zatrpavanje bazilike.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=187305

Треба да будемо против идеја српцког архејолошког друштва јел носи скраћеницу сад што је исто као и она болесна нација на истоку (сједињене америчке државе) ја сам велики нацијоналиста и нећу да трпим овакве провокације а вас би запитао једно питање дали сте ви нормални уопште да толику прашину дижете за неку цркву која уопште и није наша? због овога наша србија и пропада јер нам је туђо увек битније од наше
СССС

Bedemi utvrđenja iz antičkog doba

Stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda nedavno na Koridoru 10 otkrili još jedno važno nalazište. Ova lokacija bila stalna meta ilegalnih tragača za starim zlatom iz 4. i 6. veka



STRUČNjACI Arheološkog instituta iz Beograda, kojima rukovodi dr Sofija Petković, otkrili su još jedno dragoceno nalazište na istočnom kraku Koridora 10, na lokaciji Gradište, nedaleko od sela Staničenje. Reč je o temeljima kasnoantičkog i ranovizantijskog utvrđenja iz perioda između 4. i 6. veka.

Uz konstataciju da je ova lokacija nedaleko od Begovog mosta, bila stalna meta "ilegalaca", odnosno tragača za starim zlatom, dr Sofija Petković kaže da je reč o veoma dragocenom nalazištu koje je otkriveno u okviru zaštitnih, ali i završnih arheoloških radova na ovoj trasi buduće panevropske saobraćajnice.

- Zaista mi nije poznato šta su "ilegalci" tražili na ovoj lokaciji, ali je činjenica da su kopali i narušili bedeme pomenutog utvrđenja. Osim samih temelja, istražujemo i okolinu u kojoj smo otkrili nekropole u kojima je sahranjivan siromašni stalež ondašnjih žitelja ovog mesta.

Radi se o grobovima iz 5. i 6. veka, koji su okrenuti u pravcu zapad-istok. Zanimljivo je da u ovim rakama nije bilo grobnih priloga, odnosno ostataka nakita i sličnih sitnica, ali smo pronašli delove keramike - kaže u izjavi za "Novosti" dr Petković.

Prema njenim rečima, ova lokacija je zanimljiva i po tome što su otkriveni ostaci nekropole iz 5. i 4. milenijuma pre Hrista. To praktično upućuje na zaključak da je ovde postojalo naselje još u ranom bakarnom dobu, odnosno da je opstajala kultura koja je prethodnica metalnog doba, tačnije njegovog početka. Ovaj period, navodi dr Petković, naslanja se na vinčansku kulturu i prvi je kojme je poznata metalurgija, odnosno topljenje i obrada metala.



POZNOVINČANSKI PERIOD

DA je reč o zaista vrednom nalazištu, nastavlja dalje dr Petković, govori i činjenica da postoje tragovi poznovinčanskog perioda, odnosno eneolita, o čemu svedoče tragovi dva objekta, koje bismo danas nazvali kućama, zatim kamene alatke, tačnije ostaci, kao i figurine.



ZAŠTIĆENO NALAZIŠTE

Ovo nalazište otkriveno je na eksproprisanom delu trase i biće zaštićeno i evidentirano, kako bi se o njemu sačuvali podaci za naučnu, ali i laičku javnost. Svi predmeti biće ustupljeni Muzeju "Ponišavlje" u Pirotu, tačnije njegovoj arheološkoj postavci. Eneolitska nalazišta u istočnoj Srbiji su inače slabo istražena, pa će arheološki radovi na Gradištu biti veliki doprinos rasvetljavanju jednog dela ljudske istorije, na našim prostorima, ali i šire - pre svega na području Srbije, Rumunije i Bugarske.

Preuzeto sa ...