Autizam :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

autizam je poremecaj komunikacije i socijalne interakcije.
Dakle, osoba sa autizmom pre svega ima problem da se uklopi u okolinu, i neke, za nas normalne i uobiajene drustvene forme, pravila ponasanja su za njih neshvatljiva.
Autizma moze biti visoko i nisko funkionalan.
Niskofunkionalan autizam podrazumeva i odredjenu mentalnu retardaciju, tj. nedostatak inteligencije. Nisko funkcionalan autizam je cest kod osoba sa Daunovim sindromom, ali ima i niskofunkionalnih osoba sa autizmom koji nisu *daunovci*, a takva je vecina.
Kod svakog je poremecaj drugaciji. Neki nbe mogu da govore, neki se plase samoce, neki ne mogu sami da se snadju po kuci, a neki mogu sve to. Ovaj razvojni poremecaj se razlikuje od mentalne retardacije pre svega po tome, sto, mentalnu retardaciju uslovljava nedostatak intelignecije, a ovde to nije glavna karakteristika.
Kod visokofunkionalnih autizama, to su uglavnom osobe sa Aspergerovim sindromom, je intelignecija na nivou *normalnog* choveka, a cesto i veca. (isak njutn, tesla, i mnogi drugi)
Oni imaju problem socijalne integracije sa druim ljudima, i generalno im medjuljudski odnosi i pravila, nepisana i nedefinisana nisu jasna. Mnogi ljudi koji rade, i trebaju da rade jer ih taj autizam ne sprecava u obavljanju posla, imaju aspergerov sindorm (doktori, pravnici, ekonomisti, matematicari). Ti ljudi se razlikuju po tome sto, iako imaju visoku ili normalno razijenu inteligneciju, ne pokazuju drustvenost jer ne umeju da se snalaze sa ljudima.
Ne postoji jasna granica izmedju visokofukcionalnog i niskofunkcionalnog autizma.
Takodje, osobe sa autizmom koje ne govore cesto imaju vece sposobnosti od onih koji govore, iako to ne deluje sa strane tako. Neki su nestabilni, jer je svet njima stran i ne shvataju i vide stvari kao mi *normalni*, dok su drugi stabilniji, i naucili da funkcionisu u njima stranom svetu. To je razovjni poremecaj, nije bolest, nije tome uzrok nikakav stres ili bilo koji dogadjaj. Ne postoji lek za autizam, cim to nije bolest.
U svetu se radi puno na integraciji u drustvo osoba sa autizmom, dok je kod nas to zamagljena buducnost.
Osobe sa autizmom mogu da rade i funkionisu u manjim zajednicama, oni, iako se ranije govorilo drugacije, vole i osecaju. Imaju zelju za kontakltima sa ljudima, ali nisu uglavnom sposobni da ih ostvare. Razumeju da neke stvari povredjuju druge i zato ih ne rade.
Osoba sa autizmom ima dosta, mnogo vishe nego sto se misli. Mnogi roditelji kriju to od drugih, cak iako je taj premecaj veoma izrazen u ponasanju., jer misle da je to krivica. To je veoma neobrazovano ponasanje koje se u urbanom svetu iskorenilo, jer to nije nicija krivica.
Osobe sa autizmom, osim ako nemaju i Daunov sindrom, uglavnom izgledaju fizicki normalno, i ne izdvajaju se po izgledu.
Ako imas jos neko konkretno pitanje, rado cu odgovoriti.