Atlantida: "Zvanična verzija"

Hipotezu koju posebno izdvajam, okarakterisaću kao "zvaničnu verziju", zbog toga što je ona prihvaćena u profesionalnim arheološkim krugovima i dolazi od čuvenog grčkog arheologa Spiridona Marinatosa. On je vršio iskopavanja na današnjem južnoegejskom ostrvu Santorini (antička Tera) i proslavio se otkrićima važnih naselja minojske kulture bronzanog doba (3. i 2. milenijum stare ere). Za njih je egzaktnim savremenim metodama utvrđeno da su konačno bila uništena katastrofalnom vulkanskom erupcijom, koja je raznela pola ostrva!



Ruševine Aktrotirija, prestonice drevne Tere, čija sudbina je mogla da bude inspiracija Platonu.

Marinatos je ustvrdio da su upravo vulkanska eksplozija i propast Tere uzrok nastanka legende o Atlantidi. On posmatra priču o Atlantidi kao mit koji se izgrađivao stotinama godina i u koga su, kao što sa mitovima često biva, inkorporirani događaji koji su se odigrali u različitim vremenima i na različitim prostorima. Ipak, samo jezgro priče čini sećanje na eksploziju Tere koja je po intenzitetu bila čak četiri puta jača (!) od moderne erupcije na ostrvu Krakatau i koja se čula širom planete.

Po Marinatosovom mišljenju, Platonov opis života i običaja na Atlantidi najviše podseća na minojsku kulturu, čiji je centar bio na Kritu i koja je doživela procvat u prvoj polovini drugog milenijuma p.n.e. Na primer, u kritskom zidnom slikarstvu imamo čuvenu Fresku toreadora, na kojoj je prikazana igra ili borba sa bikom (slika 5). Platon na jednom mestu u Kritiji opisuje ritualni lov na bika koga su upražnjavali kraljevi Atlantide. Sličnost nesumnjivo postoji. Takođe, stanovnici Krita su se vrlo uspešno bavili pomorstvom i posedovali veliku trgovačku flotu, a sam Krit je veliko ostrvo, što čini još jednu sličnost sa Atlantidom.



Idealna 3D rekonstrukcija metropole Atlantide.

Smatra se da je erupcija Tere, što je događaj koji se okvirno datuje u 1500. godinu pre naše ere, ostavila katastrofalne posledice na Krit i da je dovela do propasti minojske civilizacije. Atlantida onda nije uništena devet hiljada godina pre Solona, već devet stotina godina pre Solona (Solon je živeo u VI veku p.n.e. - 900 + 600 = 1500).

Marinatos prati tragove u istoriji Egipta koji su uticali na to da staroegipatska folklorna tradicija toliko uzdiže Atinu koja se borila protiv Atlantide (pod uslovom da je priča zaista došla iz Egipta). Vreme kada Solon posećuje Egipat pripada tzv. Saiskom periodu egipatske istorije (663 - 525. godine pre n.e.) u kome je Egipat bio veoma podložan grčkim uticajima i zavisio je od grčke plaćeničke vojske. Stariji događaji, kao što je invazija "naroda sa mora" (oko 1200. godine p.n.e.) na Egipat i borba Egipćana protiv Hiksa (oko 1580. godine p.n.e.) u kojoj su se, kako dokazuje Marinatos, borili i mikenski ratnici, utkani su u okvir priče kao rezultat mutne svesti o grčkom učestvovanju u egipatskoj kasnoj istoriji. Svi ovi događaji su isprepleteni uz mnoge fantastične i izmišljene dodatke, tako da sva neslaganja sa Platonovim opisom Marinatos objašnjava činjenicom da nijedan mit "ne može biti prihvaćen zdravo za gotovo" i da u sebi nosi mnoga izobličenja i kontradikcije.

Atlantida kao arheološki problem

Sam mit o Atlantidi je od strane učenih ljudi i poznavalaca antike okarakterisan kao bajka, "plemenita laž", kao priča koju je Platon izmislio da bi mogao na prigodan način da izloži svoja filozofska stanovišta. Mišljenje da je Platon naprosto izmislio celu priču je veoma široko rasprostranjeno u učenim krugovima. Profesor Marinatos je svojim radom o Atlantidi ponudio objašnjenje koje nije dovelo u pitanje osnovni hronološki i kulturni okvir današnje arheologije, tako što je Platonov mit uklopio u arheološki i istorijski potvrđene i zabeležene događaje. Po Marinatosu, Platon nije izmislio priču u potpunosti, ali ni Atlantida kao zaseban i stvarni entitet nikada nije postojala, tako da se Marinatosovo mišljenje ne razlikuje u suštini od stava koji mnogi prihvataju, a to je da Atlantida, kakvu je Platon opisao, nikada nije postojala.

Potrebno je izdvojiti ključne momente u Platonovom tekstu, koji nauci postavljaju jedno ili više međusobno zavisnih pitanja, gde odgovor na jedno mora implicirati i koherentan sistem odgovora na druga pitanja.

Jedan od prvih i osnovnih problema vezanih za Platonovu priču jeste pitanje hronologije. Solonu su egipatski sveštenici rekli da su se događaji vezani za Atlantidu i njenu propast odvijali pre devet hiljada godina, što znači oko 9600 godina pre nove ere. S obzirom na stepen razvijenosti civilizacije Atlantide, kako ju je Platon opisao, ova činjenica obeshrabruje svakog ko je iole upoznat sa praistorijom i istorijom čovečanstva. Naime, pomenuto vreme predstavlja prelaz iz paleolita u mezolit. Drugim rečima, ljudi još uvek nisu upoznali ni zemljoradnju ni sedentarni način života, a počeci gradova i civilizacije su hiljadama godinama udaljeni. Postojanje takvog grada u desetom milenijumu pre nove ere se nikako ne može uklopiti ni u jedan okvir praistorije koji je do sada arheologija uspela da rekonstruiše. Nigde u svetu nema materijalnih tragova koji bi svedočili o društvu koje je ovladalo složenom urbanom arhitekturom, zemljoradnjom, moreplovstvom ili obradom metala u desetom milenijumu p.n.e.

Ipak, pretpostavimo da je Atlantida zaista postojala i da je njeno društvo posedovalo znanja o zemljoradnji (zanemarimo za sada arhitekturu, obradu metala i umetničke domete). Nastanak zemljoradnje smatramo za osnovni preduslov ka daljem razvijanju kulture u smeru izgradnje gradova, stvaranja države i razvijanja tehnologije. Prirodno se nameće pitanje: zašto bi na Atlantidi došlo do tog dostignuća mnogo pre nego u ostalim delovima sveta? Ovo pitanje zadire u samu suštinu problema koji za arheologiju i humanističke nauke predstavlja jednu od najtežih prepreka u proučavanju čoveka, a to je objašnjavanje kulturne promene (pod kulturom ovde podrazumevamo sveukupnost ljudske delatnosti). Nauka je ponudila neka rešenja za proces neolitizacije kao i modele za nastanak prvih država. Koji model primeniti na slučaj za koji nismo sigurni ni da je postojao? Koje god teorijsko stanovište o kulturnoj promeni, neolitizaciji ili nastanku država da zastupamo, jedno je sigurno - ostrvo Atlantida je moralo postojati kao realan fizički entitet smešten u prostoru da bi se na njemu odigrao bilo koji od gore navedenih procesa.


"Freska toreadora", oko 1500. p.n.e, Krit.

Drugo pitanje glasi: da li je u Atlantiku postojalo veće ostrvo koje je potonulo u desetom milenijumu p.n.e? Na ovo pitanje ne može da odgovori arheolog, već geolog, a geolozi se ogromnom većinom slažu da ne postoje dokazi da se u Atlantiku takav proces odigrao.

Jedan od argumenata koji se navode u korist teorije da je cela priča plod Platonove mašte, jeste da ne postoje verzije legende o Atlantidi koje su starije od Platona. Platon izveštava da je priča o Atlantidi zapisana na stubovima hrama u Saisu. Ovo je za arheologa svakako najdramatičnija tvrdnja i ukoliko je tačna, onda postoji materijalni, arheološki dokaz da Platon nije izmislio priču (što naravno ne dokazuje da je sama priča istinita).

Za arheologiju je veoma važno pitanje međukulturnih uticaja i komunikacija. Ako na jednom velikom ostrvu imamo kulturu koja je superiornija u odnosu na ostatak sveta, da li je moguće da nije bilo nikakve komunikacije između kulture Atlantide i ljudskih zajednica u Evropi? Da li bi takva kultura uopšte imala potrebu da stupa u kontakt sa ljudima na "nižem nivou" razvoja? Istorija nas uči tome da je sasvim moguće da jedna razvijenija kultura postoji paralelno sa manje razvijenom (misli se prvenstveno na tehnološki stupanj razvoja) i da između njih ne dođe do kontakta. Međutim, postavlja se pitanje koje je delom i psihološke prirode (a zasniva se na pretpostavci da Platon nije izmislio celu priču već da je zaista postojalo neko predanje koje je doprlo do njega): zašto bi ljudi, uopšte, zapamtili Atlantidu? Da li je u pitanju bila zaista neka vrhunska kultura na koju je sačuvano sećanje posle propasti ostrva, ili je sam čin nestanka Atlantide delovao na ljude da je zapamte kao izgubljeni raj, čak i da su na njoj živeli ljudi na istom stupnju kao i svuda u svetu? Tu je Marinatos kategoričan i to je jedan od najjačih argumenata protiv onih koji veruju da je Atlantida postojala. On smatra da nije moguće da se jedan događaj koji se odigrao pre 9000 godina zadrži u kolektivnom sećanju, jer najstarija čovekova sećanja na specifične događaje ne prelaze 4000 godina p.n.e. (na primer, mit o Potopu). Marinatos smatra da je bez pisma apsolutno nemoguće sačuvati informacije kroz tako dugačak vremenski period.

Sada je jasno zašto se Atlantida ne može tek tako "pronaći" kao što je Šliman pronašao Troju. Nauka nije uspela da potvrdi postojanje Atlantide, nijedna hipoteza nije našla svoju materijalnu potvrdu niti može adekvatno da odgovori na sva pitanja, ali najveća greška koju neko može da napravi kada se radi o nauci, čoveku i prošlosti jeste da bilo šta otpiše kao apsolutno nemoguće ili netačno. Ovo je istorija naučnih otkrića mnogo puta potvrdila. Čak i ukoliko se nedvosmisleno pokaže da je Atlantida plod fikcije, da njeno postojanje nikako nije bilo moguće ni pod kojim uslovima (mada do takve apsolutne tvrdnje praktično nije moguće doći), ostaje zadatak da se objasni nastanak ovog mita i njegov smisao, što je ništa manje uzbudljivo.

Marko Porčić
student II godine arheologije
Beograd

E kako mi se gade ovi "intelektualci" Boze sacuvaj, po danasnjem skolskom sistemu ti treba 2 grama memorije da bi stekao bog zna koju diplomu. Taj Sliman je unuk Slimana koji je pronasao Troju, zapravo prvi sloj nje. Ofkors njega je intelektualni kadar okarakteriosa kao nekog ko je tamo jurio "zlato".. ali covek je bio dobar trgovac a u isto vreme opsednut trojom i eto.. jedan udarac cekicem coveka otvorenog uma...a ne budale zaslepljene svojom diplomom.


Ovo nije tachno, Nadjeno je parche obradjenog metala (kvalitetno obradjenog) .. danas za to koristimo 36000 stepeni celizijusovih, starotst tog parcheta datira otprilike iz Kamenog doba.. pa vi vidite.


Ne mogu da se sloze kad ima 20 teorija. Zna se da mesec nije oduvek postojao u zemljnoj orbiti vec da je :
1.uleteo kao celina i postao zemljn satelit
2.nastao kao proizvod sudara zemlje i tela velicine marsa
Ja drugu teoriju automatksi odbacujem(iako je ona prihvacenija medju "intelektualnim kadrom" ) Jer postoji tibetanski spisi o Ne postojanju meseca. Znaci Neko je Bio ziv kad je mesec uleteo.. a ko bi mogo da prezivi takav sudar?

Smatra se da je to uletanje emseca izazvazlo velike "promene" na zemlji pa i veliki potop i rusenje atlantide.


Lepo receno, samo sliman nije bio naucnik vec trgovac. Nije imao diplomu da bude njom zaslepljen vec samo zelju za istrazivanjem i otkrivanjem istine mita o Troji. Atlantida je daleko dublji i stariji mit , pa ce nam trebati na desetine Slimana da je pronadjemo....

Makishon, bravo!  Upravo sam se logovo na forum da postujem neke informacije o Teri/Santoriniju, ali si me pretekla. Ipak, pokušaću da detaljnije opišem šta se dogodilo na Teri, kolikih je razmera bilo i zašto mnogi upravo Teru smatraju pravom i jedinom Atlantidom.

Arheolozi su došli do otkrića da je na ostrvu Tera (današnji Santorini) postojala razvijena civilizacija koja spada u period Minojske civilizavije (cca. 2600 - 1450 pne.) antičke Grčke. Ostaci gradova nađeni na današnjem Santoriniju pokazuju da su ljudi koji su živeli tamo posedovali velika tehnička dositignuća (npr. organizovane toalete sa protočnom vodom, kade sa protočnom vodom i sl.). Kako je samo ostrvo bilo koliko toliko izolovano, teško da je bilo potreseno čestim ratovima. Znači da je na Teri postojalo jedno mirno društvo koje je napredovalo u svim pravicma života. Ovo za sada se poklapa sa okvirom legende koju je preneo Solon.


Arheološko nalazište Akrotiri, iz perioda erupcije na Teri


Umetnička vizija antičkog Grčkog grada

Dakle, jedno mirno društvo je cvetalo na mediteranskom ostrvu zapljuskivanom talasima Sredozemlja...sve dok priroda nije rešila da "pokaže zube".
Prvo su započeli zemljotresi, kao uvertira u vulkansku erupciju (mnogo jaču od erupcije Krakatua 1883.). Potom, u samoj erupciji ostrvo je totalno razoreno. Procenjuje se da su ogromni oblaci dima izbačeni visoko u atmosferu. Ovi oblaci su mogli na određeno vreme da prekriju sunce u jednom delu istočnog Mediterana. Gomile pepela su bile izbačene iz kratera i odnešene vetrom na istog gde su se sručile na današnju Tursku i Kipar, ali određeni deo pepela je pao i na Krit, a pojedini naučnici govore da je na istočni Krit palo toliko pepela da je zagušilo vegetaciju narednih godina.


Vulkanska erupcija

U svakom slučaju erupcija na Teri je bila katastrofalna. Takva erupcija je generisala cunamije visine od 35m do 150m visine (cunamijima je najviše bio pogođen Krit gde su pojedina primorska mesta uništena, takođe su prouzrokovali uništenje čitave flote brodova na Kritu) i izbacila u atmosferu oko 60 kubnih kilometara magme i lave. Teoretičari govore da su biblijske pošasti poslate na Egipat u stvari posledica erupcije Tere kako su je protumačili Jevreji. Pojedini teoretičari čak govore da su određena svedočanstva iz Kine o žutim oblacima, neobičnim kišama i čudnim atmosferskim pojavama takođe posledica erupcije sa Tere, ali to treba primiti sa rezervom.

Sada, da se vratimo poređenju sa Atlantidom. Ona je potonula. Zbog erupcije vulkana, cunamija i zemljotresa Tera je takođe potonula. Današnji Santorini je samo deo nekadašnjeg ostrva koji se otrgao moru. Otprilike više od 50% antičke Tere se danas nalazi pod vodom.


Današnji Santorini. Crvenom linijom je prikazana veličina ostrva pre erupcije.

Ovaj događaj je sigurno ostavio jak utisak na Grke tog vremena. Vekovima usmenog predanja je priča o katastrofi jednog mirnog ostrva prenošena od usta do usta, rasla, razvijala se dok nije dosegla mitske razmere o ogromnom kontinentu sa neverovatno naprednom civilizacijom koji je nekada postojao, i bio uništen voljom bogova. Priča kao takva je dosegla Solona, koji ju je preneo dalje, sve do nas, usput inspirišući generacije ljudi da tragaju za izgubljenim kontinentom, koji im je bio pred nosom, na idiličnom Santoriniju. 
Svi koji odu na letovanje na Santorini, jedno od najlepših grčkoh ostrva, neka pomisle da možda hodaju zemljom koja je nekada bila Atlantida.


Santorini danas

PS: Primetićete da nigde nisam spomenuo datum erupcije, a to je zato što po tom pitanju postoji određeno neslaganje. Geološka radiokarbonska datiranja smeštaju erupciju negde između 1630. i 1600 pne. dok arheološka istraživanja smeštaju erupciju oko 1500 pne.

Zahvaljujem se wikipediji za egzaktne brojke i podatke
Slike su preuzete sa sledećeih sajtova:
www.dolphin-hellas.gr
ocw.mit.edu
p.vtourist.com
www.tigtail.org
www.weddingsantorini.com

1. Svi tragovi do atlantide i sva ne slaganja ... vode do Kariba
2. Atlantidjani su imali visoke tehnologije a ne samo kade sa protochnom vodom.
3. mistika kabbale govori u josh 2 napredne civlizacije pre ove i obe je unistila sopstvena naprednost.. ako nesto moze da unisti civilizaciju verovatno nije Toalet sa protochnom  vodom.

Ma, sve je to OK, samo mi nađi bar neke fizičke (istorijske, gološke i sl.) potpore svega toga. Ko je spomenuo da je civilizaciju uništio toalet (?!!!???!!). Zar vulkan budi takve asocijacije?
Nemam ništa protiv zvanično nepriznate, alternativne istorije, ali tamo gde postoje osnovi za tako nešto. Mislim da priča o Atlantidi nema nikakvih osnova. Najverovatnija je ova koju sam naveo, zar ne? Otkud ti znaš kakve su tehnologije imali navodni atlantiđani i ne znam zašto tebi kada sa protočnom vodom 1500 godina pre nove ere nije tehnološki napredna? A zar treba spominjati mistiku kabale kao istorijski relevantno štivo?

Nema pisanog dokaza i "gradjevine" to jeste. Ali vidish ni Troja nije imala, zivela je u glavama grka godinama i godinama. Tako i atlantida koja je mnogo dublji i stariji mit od troje. Kao sto rekoh ne postoji pisani dokaz, fotografija itd ali posotji gomila cinjenica, apsurda i rupa u naucinim teorijama i svaka teorija lepo slozena vodi do Atalntide i Kariba.

Ne zelim da sejem znanje tako sto prepisujem tudje reci, ako zelish da saznash koji su apsurdi nesuglasice(kojih ima gomilu) Kupi knjigu "Astroloski i Hermeticki spisi - Mile dupor" nije skupa.

Pošto trenutno nisam u stanju da nabavim knjigu, a pretpostavljam da je tema otvorena upravo da bi diskutovali o Atlantidi i rupama i nesuglasicama, možda bi mogao da izdvojiš najupečatljivije detalje. Bio bih ti zahvalan.

Ja smatram da najviše poklapanja ima između dešavanja na Teri i mitu o Atlantidi.

Napisaću ja nešto o tome, tj. prepisaću iz enciklopedije Misterije starog sveta - Piter Džejmsa i Nik Torpa

To što sada nema dokaza o postojanju Atlantide ne znači da ih neće nikad biti. Nekada nisu postojali dokazi ni da je Zemlja okrugla, svak ko je to tvrdio bio je ismijavan (pa i spaljivan). Glupo je smatrati da je ono što se danas zna o nečemu vrh mudrosti, da se nikad neće nešto više (ili kontradiktorno) saznati (i dokazati) o tom istom ( pa i o Atlantidi). Da je neko prije godinu dana rekao da u Bosni postoji piramida rekli bi da je budala. A ona je bila tu svo vrijeme i niko je nije vidio. Kako će je i vidjeti kad "naučnici arheolozi" umjesto da budu po terenu ne izlaze iz kancelarija i fotelja.
Isto tako, ubjeđen sam, će isplivati i neki opipivljiviji dokazi o postojanju Atlantide. Zasad postoje samo rupe u zvaničnoj, "naučnoj" teoriji. Ogromne rupe. A to je dovoljan dokaz da ta zvanična verzija nije istinita.