znaci bog nam je ladno bio pred nosom a mi ga nismo videli..   

jos ga osudjujemo, a ovamo kao pljujemo po jevrejima da su ubili isusa. kakvi smo mi licemeri ustvari

Хришћани вјерују у васкрсење мртвих. Вјерујемо да је Христос заиста васкрсао. Ако Он није васкрсао онда је хришћанство заблуда, ако јесте онда је све истина. Христос је пут истина и живот. Ако је он побједио смрт чега треба да се плашимо? Христос је као врата која треба да отвориш да би изашао у живот. Ако ти не вјерујеш нећеш ни прићи вратима. Ако пак вјерујеш доћи ћеш и покуцати, па можда се она ипак отворе! Убјеђени атеисти су обично песимисти. За њих нема васкрсења и нема смисла и спасења. За оне који вјерују излаз ипак постоји.

Мени није јасно ако већ вјерујете да Бог не постоји зашто се једноставно међусобно не поубијате. И онако је најважније што постоји 40 - 50 година мркотрпног живота. Да би он што "квалитетније" био проживљен треба и варати и пљачкати и красти... И на крају крајева измеђусебе се потаманити. Хитлер је био једини искрени атеиста. Зашто јачи морају да трпе слабије. Треба све да их измасакрирате. И онако нема Бога који ће да вам суди.

Zato sto ateizam ne iskljucuje postojanje moralnih normi. Ja kao ateista i dalje nikada ne bih ukrao nesto ili ubio nekoga samo zato sto ne smatram da cu zbog toga goreti u vecnim plamenovima pakla. A opet, religija kao sto je hriscanstvo govori da se i za te stvari covek moze iskupiti samo ako se iskreno pokaje. Eto, ja kao ateista i nevernik, smatram da ne moze. Smatram da kada nekog ubijes, ne mozes jednostavno da kliknes undo i da ce sve odjednom biti ok.
Hriscanstvo i Biblija nisu izumeli moral, oni su ga jednostavno pretocili u jedno delo i tu im treba odati odredjenu zaslugu.
Ja koji sam recimo moralni relativista smatram da ne postoji dobro i lose. Ali to ne znaci da cu podrzavati ponasanje koje ja smatram neprihvatljivim samo zato sto ne mislim da cu zbog toga biti kaznjen.

Али који је смисао тога? Откуда то? Еволуција тренира врсте да преживе. Најјачи опстају и продужавају врсту. Нове генрације се исто тако боре. Људи треба да еволуирају у терминаторе какав је био Хитлер. То је једини смислен наставак. Нађи ми код било које животињске врсте милосрђе, моралне норме и све о чему ти причаш. Нема их јер то у животињском свијету није природно. Није повољно за опстанак. Врсте које би се тако понашале не би опстале. Атеизам је контрадикторан свим људским врлинама.



Ово до краја банализујеш и представљаш на погрешан начин. Не може свако да се покаје! Заправо веома мало људи је спремно на то. То није никакав "ундо". То је дубока унутрашња борба. Процес у души који није ни мало једноставан. Хришћантво је борба која нуди спасење и излаз чак и у крајњем лудилу, безнађу, и депресији. Радосна вијест јесте таква да доноси како физичко тако и душевно зацијељење. Ту нема фазе у којој можеш да кажеш "Не могу више... тотално сам с**ан... узећу пиштољ и убићу се." Покајање је прије свега душевни препород који дубоко продире у човјека. Који га испуњава смислом и животом. И након кога је он потпуно друга особа. Већина људи се неће покајати. Али како лијепо у Библији пише, треба покуцати... па можда се врата и отворе. Али зашто дођавола не покушати?! Зар је толико тешко покуцати на врата људске душе?

Mozda jeste imalo smisao takvo razmisljanje pre mnogo vekova, kada su ljudi ziveli u plemenskim zajednicama. Ali, od sklapanja "drustvenog ugovora" i prelaska iz priodnog stanja ovo se menja. Covek vise ne moze sebe da posmatra u smislu jedinke same za sebe vec mora da racuna i na interakciju sa drugim pojedincima. Upravo je to ono sto je doneo taj prelazak i zato danas imamo drustvo u kojem nije prihvatljivo da ubijemo komsiju da bismo pojeli njegov dorucak jer nas mrzi da skoknemo do pekare. Slazem se ja da su primalni instinkti i dalje prisutni kod coveka, ali on je vremenom naucio i i dalje uci da ih obuzda jer je to jedini nacin za zivot u zajednici i prezivljavanje uopste. Ali cim uslovi kakve imamo danas nestanu, u ratnoj situaciji recimo, tada se ponovo aktivira taj zivotinjski nagon i u ime nacije, vere, interesa dolazi do najbrutalnijih zlocina.


Pa dobro, sad bas i ne znam sta da ti odgovorim jer ja ne mogu da raspravljam o vratima za koja ne mislim da postoje. Ali eto, moja poenta je bila da imas jako veliki broj hriscana koji svesno ulecu u grehove, ponekad i upravo zbog odbrane tog istog hriscanstva, a nadajuci se da ce im se zbog toga u cije ime nepravdu cine i dela oprostiti. Da li je to zaista tako ili nije ne mogu da diskutujem jer je van mog poimanja, ali mislim da je to imalo uticaja na mnoge ljude koji smatraju za sebe da su hriscani. Fazon: "Ok, jebiga, ukrascu kola jer mi bas trebaju, ali posle cu da se pokajem, poklonim ikonu manastiru i sve ce biti ok". Sa te strane sam siguran da postoje ateisti koji imaju mnogo jace principe i kojima sistem ucene ne utice na ponasanje vec iskljucivo njihov moralni sistem koji smatraju ispravnim.

Ти кокота причаш само оно што си научио у школи. Цијеним твоје широко образовање и знање али зашто не би за промијену покушао да ствари сагледаш из другог угла?

Моралне норме постоје од првог човјека. Нема то везе са каснијим друштвима и заједницима. Људи који заиста вјерују не би то издали ни у ратним условима, ни под пријетњом смрћу, ни у тамници морени глађу. Веома је мали број хришћана. Не можеш све традиционалне "вјернике" стављати под исти кош са хришћанима. Као што није у реду да све негативне појаве које су ти пале напамет овде обавезно везујеш за вјеру. Или можда за традицију али у сваком случачиу ниси се бавио Христом. Већ само друштвом пошто вјерујеш да Христ не постоји.       

Ja recimo ne verujem da moralne norme postoje, odnosno da su postojale pre nego sto ih je drustvo uvelo radi lakseg suzivota. To se lepo moze videti na primerima drustava koja jos nisu imala kontakta sa civilizacijom. Da, i tamo postoje odredjeni vidovi udruzivanja u plemenske zajednice, ali cim dodju u susret sa njima nepoznatim pojedincima, velika je verovatnoca da ce ti ljudi zavrsiti u najboljem slucaju proterani ili ubijeni. I tu se moze videti da su se oni medjusobno ujedinili radi prehrane, reprodukcije i slicno, ali da nemaju one osnovne moralne norme koje mi danas smatramo kao da su nesto unapred dato.
Ovo da oni koji zaista veruju ne bi izdali te norme je pomalo diskutabilno jer koji god ja primer da ti navedem ti mozes reci da to nije pravi vernik.

Da li je recimo on pravi vernik:



I da, ne krivim ja veru za sve negativne pojave, naravno. Shvatam ja da vera ima mnoge dobre strane i tu nema nista sporno. Ali problem su one negativne strane koje dovode do pojava koje su nepozeljne. Sve ima svoje dobre i lose strane. Problem je sto crkva svoje lose strane odbija da menja jer ih shvata kao datosti. Ali opet, ja nemam problem ni tu. Svako treba da ima pravo da veruje u sta god zeli dok ne ugrozava druge. Jednostavno, religija je kao penis. U redu je da ga imas, u redu je da se ponosis velicinom i lepotom istog, ali nemoj juriti mene ili moju decu sa njim.

I da, ne znam iz kog razloga mislis da ja ovo govorim iskljucivo zato jer sam tako naucen ili sta god. Zar nije logicnije da su vernici ti koji su indoktrinirani, a ne ateisti?

Поредећи религију и пенис лијепо си казао оно што мислиш... А за шта се тобоже издајеш да си културан. Немам шта више да коментаришем на овој теми, сем да слушам бесмислено пљување по религији...  Али то на крају крајева и јесте атеизам. 

"Criticising, rejecting, denouncing and possibly satirising religion is the cornerstone of every free society"

Pa ok, ja zato i kazem da ne pricamo o istom.

A to sto Bog salje i nesrece, to ne znaci da na tome treba da Mu se zahvaljuje...

Nije to sto sam rekao. To ne znaci da si ti ono sto ja zovem Bog. Sa druge strane, ti mozes sebe da nazoves Bog i u tom slucaju taj "Bog" postoji, jer si ti nesto sto postoji (sebe) nazvao Bog. Dakle, samo postojanje tog "Boga" je besmisleno dovoditi u pitanje. To je ono sto sam hteo da kazem. A sta ces ti da zoves Bog, to je tvoja stvar. Ali da bi to sto ti zoves Bog imalo veze sa pojmom Bog iz neke religije, potrebno je da to sto ti zoves Bog ima neke atribute Boga iz te religije.