Rekli su konačno, PLuton nije planeta već mala planeta.
Ima li neko tekst o tome, bilo je na svim vestima danas 

Svako telo koje koliko toliko stoji u suncevom sistemu ima uticaj na Zemlju a samim tim i na nas. Stvar je u gravitaciji - ta sila ce postojati makar je atronomi i ponistili. Da li uticaj dolazi sa jedne planete koju cemo da zovemo Pluton ili sa 10 planeta koje cemo da zovemo X10-56-345 zar je bitno - uticaj je tu. Pluton kao ime u astrlogiji ne simbolise planetu nego njen uticaj na Zemlju - taj uticaj ima svoje karakteristike koje su ocigledne. Da li ih zovemo Plutonom ili Miki Mausom koja je razlika. Evo ja sam danas pod uticajem planete hromi Daba - i bas mi je super 

Mudro zboriš





    22.08.2006.
    Ekskluzivno za AM iz Praga
    od dr M. Filipovića

    Situacija oko predloga definicije planete se u danas dramatično izmenila. Kako sad stvari stoje predlog ekspertskog tima po kome bi se planetom smatralo svako telo veličine preko 800 km u prečniku i sa masom koja bi ga oblikovala u sferno telo, neće biti prihvaćen.

    Zbog oštrog negodovanja velikog broja astronoma sada je povučen taj predlog da bi se Skupštini ponudio drugi po kome će Sunčev sistem imati SAMO OSAM planeta, a to su sve koje smo i do sada smatrali planetama izuzev Plutona. Sva ostala velika tela biće "plutonovski objekti" ili plutonidi.
     

23.08.2006.

U Pragu je i dalje uzbudljivo i napeto. Mislimo, na dešavanja na Generalnoj skupštini IAU i tenzije koje postoje oko definicije pojma planete. Juče smo javili da je došlo do preokreta te da će Skupštini IAU biti ponuđen nov predlog rezolucije po kojoj bi Sunčev sistem imao osam planeta.

Danas dr Zoran Knežević javlja da je do preokreta došlo na dve poslednje sednice Divizije III, koja je zadužena za pripremu predloga rezolucije. Dalje, dr Knežević kaže:

    "Konačno usvajanje treba da usledi na Plenarnoj sendici GA sutra posle podne. Ako se ništa ne izmeni do tada, imaćemo 8 planeta, patuljaste planete (Plutonian objects) i mala tela SS (termin minor planets odlazi u prošlost)."

Šta će usvojiti Generalna skupština? Raspoloženje delegata se menja iz sata u sat. Juče je, kako javlja dr Filipović vladalo prijatno raspoloženje među pobornicima nove rezolucije, ali danas je primetno nezadovoljstvo američkih delegata koji će nastojati da na glasanju prođe predlog koji je ponuđen na samom početku zasedanja Generalne skupštine.

Ostaje da sačekamo glasanje.

Kako i zašto je Pluton toliko različit od drugih planeta?



Za početak, Pluton je značajan jer predstavlja najudaljeniju i najmanju planetu našeg sistema od Sunca. (Prosečna udaljenost iznosi 39,482 AJ) Obzirom da je neka od planeta svakako morala da bude najudaljenija, ta čast je pripala Plutonu, čije ime potiče od imena rimskog boga podzemnog sveta.

To je tek početak. Još od kako je otkriven 1930. godine ispostavilo se da Pluton poseduje takve osobine, koje ga izdvajaju od svih ostalih osam planeta Sunčevog sistema i čine ga neobično interesantnim objektom za astronome. Na primer:

1. Pluton ima najeliptičniju orbitu od svih planeta. Kaže se da pravilan krug ima ekscentricitet nula, a da je ekscentricitet Zemljine orbite svega 0,0167, tako da je ona skoro savršeno kružna. Ekscentricitet Plutonove orbite je, međutim, 0,2488. Znači da je nekad udaljen svega oko 4,294 milijardi kilometara od Sunca, a nekada čitavih 7,533 milijardi kilometara. (Treba mu 247,69 zemaljskih godina za jedan krug oko Sunca.) Zapravo, kada je Pluton najbliži Suncu, on mu je tada bliži od predposlednje planete Neptuna i tada više nije najudaljenija planeta Solarnog sistema. To se poslednji put desilo od februara 1979. godine pa do 1999. godine. Od 11. februara 1999. godine pa do 5. aprila 2231. godine on će opet biti najudaljenija planeta našeg planetnog sistema.

2.Pluton ima najnagnutiju orbitu od svih planeta. Ako bi sve planete na njihovim orbitama poređali jednu iza druge sa iste strane Sunca, one bi sve stajale u redu – sem Plutona. Njegova orbita je za 17,14175° nagnuta u odnosu na sve ostale, tako da je u opštem slučaju planeta uvek daleko iznad ili ispod ostalih planeta. (To je razlog zašto nikad ne može da dođe do sudara sa Neptunom prilikom sečenja njegove orbite – uvek se nalazi daleko iznad.) Dešava se da Pluton bude čitavih 1,25 milijardi kilometara daleko od ravni ekliptike, što je skoro jednako udaljenosti Saturna od Sunca.

Takođe, on se rotira retrogradno za razliku od većine drugih planeta.

3.Sve planete našeg sistema su uslovno podeljene u dve grupe. Prvu grupu čine tzv. unutrašnje planete, najbliže Suncu. To su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars; sve su male, čvrste i sa relativno malim atmosferama. Zatim slede četiri tzv. spoljne planete: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun – neuspela sunca, džinovske planete, male gustine, sa enormnim gasnim atmosferama. Za tim "gasnim džinovima" (gustina u odnosu na Zemlju: Jupiter 0,241, Saturn 0,125, Uran 0,229, Neptun 0,297) sledi Pluton sa svojom gustinom od 0,373 od gustine Zemlje, nalik na unutrašnje planete (Merkur 0,984, Venera 0,951, Mars 0,713). Očigledno je da ne spada tu …

4.Ako izuzmemo Merkur i Veneru, čija je rotacija, zbog velike blizine Sunca, usporena njegovom velikom gravitacijom, možemo reći da sve druge planete relativno brzo rotiraju oko svojih osa. Period rotacije je između 10 h 14 min (Saturn) i 24 h 37,5 min (Mars). Jedino Plutonu za to treba 153, 2928 h – to je čitava 6,387 naša dana!

Otkuda svi ti ekstremi? Zbog čega je Pluton toliko različit?

Možda bi bilo interesantno izneti jednu teoriju. Upoređujući neke osobine Tritona4 , najvećeg Neptunovog satelita i Plutona, pretpostavimo da Pluton nije jedna od planeta od svog nastanka, već jedan davno odbegli Neptunov satelit. Možda je neka nama nepoznata kosmička katastrofa dovela do toga da bude izbačen iz svoje satelitske orbite u drugu, nezavisnu, formirajući tako novu planetu u Sunčevom sistemu? Jedna od teorija govori da je takvom jednom katastrofom pre oko 4,5 milijardi godina formiran i naš Mesec.

Ako je bilo tako, priroda eksplozije (ako ju je uopšte bilo) je morala biti takva da ga izbaci u jednu izduženu i naherenu orbitu, a opet takvu da ga vrati u neposrednu blizinu Neptuna, odakle je i krenuo.

Kao satelit, Pluton je bio mali (danas ima svega 1.137 ± 8 km u prečniku) i verovatno čvrst, za razliku od gasovitih džinova kakve su bile buduće spoljne planete. Isto tako, rotirao je oko svoje ose, a u isto vreme se okretao i oko Neptuna, zahvaljujući njegovoj gravitacionoj sili. (To isto rade svi prirodni sateliti; naš Mesec takođe.) Sasvim je moguće da je vreme Plutonove rotacije oko sopstvene ose bilo skoro nedelju naših dana. (Period rotacije našeg Meseca je oko četiri nedelje, tačnije 27,32 dana. Plutonov danas je 6,387 dana.) Kada je bio odbačen od Neptuna, moguće je da je uspeo da sačuva svoj period obrtanja i tako postane najčudnija planeta među svim ostalim u Sunčevom sistemu.

Nažalost, sve su ovo samo špekulacije. Ne postoje čvrste i uverljive činjenice da su Pluton i njegov jedini mesec Haron5 ikada bili Neptunovi sateliti; ali ako su i bili, neznamo kakva bi to kosmička katastrofa mogla da utiče na njihovo razdvajanje.

Bilo je pokušaja da mu se ospori činjenica da je on najudaljenija planeta našeg sistema, pa čak i da se postavi pitanje zaslužuje li on uopšte to da bude planeta.

Od 1992. godine naučnici su potvrdili da u pojasu od 30 A.J. do 100 A.J. od Sunca, iza orbite Neptuna, postoji zona malih ledom pokrivenih nebeskih tela koje lagano kruže u ravni ekliptike. Za sada je detektovano preko 35.000 tih "trans–Neptuna" čije dimenzije su veće od 100 km. Taj pojas se naziva Kuiperov disk, po holandskom naučniku koji ga je otkrio. U njemu je nekoliko stotina puta veći broj (i ukupna masa) tela od objekata sličnih dimenzija u asteroidnom prstenu između Marsa i Jupitera. Neki astronomi su stoga skloni da veruju da si Pluton, Triton i Haron samo "zarobljeni" članovi ove velike familije, a da možda postoje slična tela na još većoj udaljenosti.

Ipak, tačku na sve priče su 3. februara 1999. godine stavili članovi međunarodnog astronomskog udruženja IAU (International Astronomical Union) stavom da Pluton ostaje zauvek deveta i poslednja planeta Sunčevog sistema.

1 Manji je šest puta od Zemlje. Manji je čak od 7 planetnih meseci: našeg Meseca, Jupiterovih Ia, Evrope, Ganimeda, Kalista, Saturnovog Titana i Neptunovog Tritona.

2 Astronomska jedinica, 1 AJ, prosečna udaljenost Zemlje od Sunca. Iznosi 149.597.870,691 km. Znači da je Pluton prosečno udaljen od Sunca 5,9 x 109 km.

3 Pandan u grčkom panteonu je bog podzemlja Had, Zevsov brat.

4 Sedmi i najveći Neptunov satelit, prečnika 1.353 km. Jedini satelit koji ima retrogradnu orbitu, sem 4 Jupiterova i jednog Saturnovog ali su oni manji od 1/10 njegovog prečnika, a i sama orbita mu je nagnuta za čitavih 157° u odnosu na planetu. Izgleda da po sastavu nije nastao od primordijalne mase kao i ostale planete Sun. sistema, već da je možda formiran negde drugde, a onda gravitacionim silama planete zarobljen.

5 Ime je dobio po mitološkom lađaru koji je prevodio duše umrlih preko reke Stiks u podzemni svet. Otkriven 1978. godine. Prečnik mu je svega 593 ± 13 km, masa 1,8 x 1021 kg (0,0003 mase Zemlje), a period rotacije mu je kao i Plutonov – 6,38725 naših dana. Jedini satelit u Sun. sistemu sa sinhronom orbitom, tj. vidljiv je sa samo jedne hemisfere planete, jer za 6,39 naših dana Pluton se jednom okrene oko svoje ose, a isto toliko je potrebno i Haronu da obiđe Pluton. Najveći satelit u Sun. sistemu u odnosu na matičnu planetu – više od ½ Plutonovog prečnika (drugi je Mesec) i zato ih čak smatraju dvojnom planetom.


Drago I. Dragović

Pluton
Kako je otkriven

Traganje za planetom iza Neptuna pocelo je u drugoj polovini XIX veka. Da postoji neka neotkrivena planeta posumnjalo se kada je otkriveno nepravilno kretanje Urana. Uran se nikad nije nalazio tacno tamo gde bi po racunima astronoma trebalo da bude i iz toga je izveden zakljucak da neko nepoznato telo ometa njegovo kretanje. Racunajuci ovo ometanje David Pek Tod (David Peck Todd) je 1877. procenio da se radi o nepoznatoj planeti na nekih 52 a.j. od Sunca i koja ima precnik od 80 hiljada kilometara. Od 3. novembra 1877. do 3. marta 1878. on je 30 vedrih noci reflektorom od 66 cm pretrazivao nebo, ali novu planetu nije pronasao.

Zatim se u traganje upustio Flmarion 1879, a 1900. Forbs je procenio da je nova planeta veca od Jupitera i da se krece na 100 a.j. od Sunca u periodu od 1000 godina. Bilo je i drugih procena. Po nekima iz Neptuna postoje dve pa i tri planete.

Planeta x     

Pocetkom XX veka u traganje za nepoznatom planetom,  planetom X kako ju je nazavao, ukljucio se  Persival Lovel. Lovel je pazljivo izracunao orbitu Urana i na osnovu poremecaja u toj orbiti 1905. je dosao do sledecih rezultata: planeta X se nalazi na oko 6 milijardi km od Sunca, ima period od 282 godine i prividnu velicinu od 12 do 13m.

Lovel je svoje traganje otpoceo, za tovreme modernom i revolucionarnom, fotografskom metodom. Napravio je heljade snimaka tokom gotovo desetogodisnjeg traganja. Cesto je nailazio na pokretne objekte, ali svi su se isuvise brzo kretali. Planeta X je naime po proracunima bila toliko udaljena da je njeno kretanje moralo biti malo.

Prvo traganje Lovel je poceo 1905. Zatim je 1908. vrsio nove proracune uzimajuci u obzir i devijacije u Neptunovoj orbiti. Traganje je vrsio do 1913. a nastavio ga 1915.

1915. Lovel je objavio teorijske rezultate svoje potrage, a 16. novembra 1916. iznenada je iscrpljen i obeshrabren umro od srcanog udara.

Lovel nije uspeo da pronadje planetu X. Na blizu 1000 snimaka iz 1915. godine otkrio je 515 asteroida i 700 promenljivih zvezda. Kasnije ce se pokazati da se na tim fotografijama (od 19. marta i 7. aprila) nalaze i dva snimka Plutona koje Lovel nije opazio.


Persival Lovel

Otkrice             

Prica o otkricu Plutona je tipicno americka. Simpatican decak iz siromasne farmerske porodice vredno i uporno radi, radi i radi i konacno ostvaruje svoj san. Momak je   Klajd Tombo i prica o njemu je zapravo poucna.

 Klajd Tombo (Clyde Tombaugh 1906-1997)



Klajd Tombo se rodio 4. februara 1906. u siromašnoj porodici na jednoj farmi u blizini Stritora u državi Ilinois, SAD. Jedne vedre noći 1918. Klajdov stric Li, inače astronom amater, pokazao je svom nećaku Mesec kroz teleskop koji je sam napravio. Klajd je bio oduševljen slikom koju je video. Imao je dvanaest godina i rešio je da postane astronom.

Tako počinje priča o jednom od velikana američke astronomije. Klajd je od tog doba vodio jednostavan život. Preko dana je išao u školu i pomagao roditeljima na farmi, a noću je osmatrao nebo i čitao sve astronomske knjige do kojih je uspeo da dođe. Tolika oduševljenost astronomijom imponovala je stricu i Klajd je uskoro dobio stričev teleskop. Zatim sledeće godine stric mu poklanja i drugi teleskop.

1922. porodica Tombo, u potrazi za boljim životom, preselila se u zapadni Kanzas. Ipak i dalje su bili siromašni i Klajd nije imao sredstava za koledž, tako da se njegovo dalje obrazovanje zasnivalo na onom što je samoinicijativno čitao i proučavao. Do 1928. sam je napravio tri teleskopa od 8, 7 i 9 inča. Novembra te godine pažljivo je posmatrao Mars i Jupiter i svoje opažanje preneo na više crteža. Kako je želeo da proveri ispravnost ovih crteža poslao ih je Lovelovoj opservatoriji sa molbom za mišljenje. Ova opservatorija se tada već pročula po izučavanju planeta, posebno Marsa.

Decembra 1928. Klajd Tombo je dobio odgovor iz Lovelove opservatorije. Pismo je bilo kratko i sadržalo je, pored komplimenata za crteže, poziv Klajdu da postane pomoćnik u opservatoriji.

Klajd je bez premišljanja prihvatio poziv, a naišao je i na razumevanje kod roditelja. I tako je Klajd u vagonu druge klase, sa kartom u jednom pravcu (nije imao novac za povratnu kartu) prevalio put od blizu dve hiljade kilometara i 15. januara 1929. obreo se u Flagstafu, u čuvenoj Lovelovoj opservatoriji.

Klajd je nakon obuke u radu na opservatoriji dobio zadatak da snima određene delove neba i zatim traga za do tada nepoznatom planetom kojoj je još Lovel dao "radni" naziv planeta X. [potraga za Plutonom]

Posao je bio mukotrpan i iscrpljujući. Trebalo je blink mikroskopom pregledati stotine, zatim i hiljade foto ploča od kojih je svaka imala 160 000 zvezda u proseku.

Ipak, 18. februara 1930. Klajd Tombo je poredeći snimke koje je načinio 21, 23, i 29. januara uočio sitnu tačku koja se blago pomerala po nebu. Bila je to nepoznata planeta X koja će nešto kasnije dobiti naziv Pluton [vidite i kako je dobio ime]. Vest o otkriću nove planete objavljena je 13. marta 1930.

Nakon ovog otkrića Klajdu su bila otvorena vrata za nastavak školovanja. Završio je koledž i odmah dobio stipendiju kanzaskog univerziteta (1932). 1939. postao je magistar astronomije, a zatim se ponovo vratio u Lovelovu opservatoriju i posvetio traganju za desetom planetom. Proveo je oko 7000 časova uz blink mikroskop, proučio 90 miliona zvezdanih likova, pronašao je jednu kometu, stotine asteroida, 1807 promanljivih zvezda i 29 548 galaksija, ali novu planetu nije otkrio.

Klajd Tombo je napustio ovaj svet 17. januara 1997.

U  traganje za planetom X Klajd Tomba se ukljucio kada je na poziv glavnog astronoma dr V. M. Sajfera dosao u Flagstaf u Lovelovu opservatoriju, da radi kao asistent. Klajd je ovaj poziv dobio nakon veoma dobrog utiska koji su astronomi opservatorije stekli o Klajdovim dotadasnjim osmatranjima. Brzo ce se ispostaviti da vrenijeg, upornijeg i pedantnijeg saradnika nisu mogli izabrati.

Klajdov zadatak je bio da fotografise odredjeno podrucje neba po dva puta u razmaku od nekoliko dana i da zatim blink mikroskopom na snimcima traga za pomerenim objektom.

Kakav je to posao bio moze se naslutiti iz podatka da je na svakom snimku bilo bar po 160 000 svetlosnih izvora. Kada je sinimana oblast u Mlecnom putu tada se taj broj peo i na preko 400 000 hiljada.

Ali Klajd Tombo je pokazao neverovatnu upornost. Ploce je eksponirao oko pola sata kako bi belezio i zvezde 17 magnitude. Zbog eventualnih ostecenja na plocama poceo je da radi sa tri snimka istog dela neba. Preko dana je blink mikroskopom poredio snimke. To je mukotrpan posao. Za jedan par ploca trebalo je obicno nekoliko dana, ali ploce sa velikim brojem objekata zahtevale su i po mesec dana detaljnog traganja.

Posao je nakon vise meseci neprekidnog rada postao gotovo besmislen. Ali 21, 23. i 29. januara 1930. Klajd je napravio tri istorijska snimka istocnog dela Blizanaca. Prvi je zapravo bio prilicno los i Tombo ga je izdvojio od ostalih. Druga dva je stigao da poredi tek sredinom februara. 18. februara poceo je da pretrazuje okolinu zvezde Wasat (d Geminorum, HD 56986). I tada sledilo otkrice. Jedna tacka bila je pomerena na jednom snimku. Pomak je iznosio svega oko 3,5 milimetra sto je govorilo da se radi o vrlo dalekom objektu.

Usledile su duge analize snimka. Tombo posmatrao cak i odbaceni snimak od 21. januara pa je i na njemu otkrio pokretnu tacku. Posmatranja nakon nekoliko nedellja su potvrdila da se sumnjivi objekat krece u skladu sa dodatnim proracunima.

Konacno, vest o pronalasku planete X bila je objavljena svetu 13. marta 1930.

[Zapravo, kada je o Plutonu prikupljno vise informacija astronomi su uvideli da to nije planeta koju su trazili. Ispostavilo se da je Pluton isuvise mali da bi prouzrokovao toliki uticaj na Uran i Neptun i traganje za planetom X je nastavljeno. Kasnije medjutim, kada je izmerena masa Neptuna, utvrdjeno je da i nema poremecaja orbita planeta koji bi nagovestavao postojanje desete planete.... Izlazi da je Pluton pronadjen greskom.]

Izvor

Pluton više nije planeta

24. avgust 2006.

Beograd -- Na međunarodnom astronomskom skupu u Pragu odlučeno je da se Plutonu oduzme status planete. Promenjena definicija planete.


To znači da od danas Sunčev sistem ima osam planeta. Prema predlogu nove definicije, planeta je "nebesko telo koje ima toliku masu da mu vlastita gravitacija bude dovoljna za oblikovanje, tako da se može smatrati da je gotovo okruglog oblika, i koje kruži oko zvezde, a nije zvezda ni satelit druge planete".

Posle nekoliko nedelja rasprava , naučnici iz Međunarodnog astronomskog saveza su odlučili da Plutonu, otkrivenom 1930, ukinu status planete. Ta polemika vodi se već nekoliko godina među naučnicima o Plutonu i sada je pobedila struja koja smatra da Sunčev sistem ima osam planeta.

Milana Jeličića, sekretara Astronomskog društva „Ruđer Bošković", ta vest je veoma obradovala: „U astronomskom svetu postoje dve struje, jedna američka, koja je zastupala da je Pluton planeta i da se broj planeta proširi. Naime, Amerikanac Klajv Tomboj je 1930. otkrio tu planetu i pobedili su oni koji drugačije misle. Ja se zaista radujem jer stvarno smatram da Pluton nije planeta. Odavno je poznato da, recimo, njegova putanja, kad se projektuje, zalazi u Neptunovu putanju, što nije slučaj ni sa jednom drugom planetom, a, osim toga, pronađena su tela koja su veća od Plutona."

Milan Jeličić kaže da je, u vezi s tim koje će nebesko telo dobiti status planete, u pitanju samo obična definicija: "Pluton neće biti sutra ništa drugačiji nego što je danas. Jednostavno, u školi će se učiti da Sunčev sistem ima osam planeta i đacima će biti lakše da ne broje do 55 planeta".

Naučnici na godišnjoj skupštini treba da se izjasne o preciznoj definiciji planeta, kometa i asteroida. Pre ove odluke, pretpostavljalo se da bi Pluton mogao činiti novu grupu planeta, sa tri nove planete iza Plutona, ali je to posle ovakve odluke neizvesno.

www.b92.net

samo shto na tebe veci gravitacioni uticaj imaju tvoje pantalone nego pluton ili chak jupiter

ajde odi na wikipediu i trazi jupiter... i videces da si pogresio..

jupiterova gravitacija je extra jaka.. toliko jaka da cak i na zemlji ima mali uticaj veci od njegovih pantalona uostalom..

uporedi masa jupitera/r jupitera na kvadrat  sa masa pantalona/r pantalona na kvadrat i sve ce ti se samo kasti