"Rešili smo da stignemo do Meseca u ovoj deceniji, ne zato što je to lako, već zato što je teško", rekao je Kenedi.

Ali više od bilo kog događaja, lansiranje prvog sovjetskog satelita Sputnjika 1957. godine uvelo je svet u eru svemirskih istraživanja. Uskoro posle toga NASA je lansirala svoj prvi satelit, Eksplorer jedan.
Prvog oktobra 1958, predsednik Dvajt Ajzenhauer osnovao je Nacionalnu agenciju za aeronautiku i svemirska istraživanja. Šest meseci kasnije, objavljen je projekat Merkjuri. U okviru tog projekta, Sjedinjene Države su poslale u orbitu ukupno sedmoricu astronauta. Prvi od njih predstavljeni su javnosti 9. aprila 1959.
Bio je to, naravno, jedan od mojih najdražih dana. Toga dana smo svi zajedno zvanično postali prva američka astronautska grupa – rekao je Šepard u jednom intervjuu, a već 5. maja, 1961. Alan Šepard je postao prvi Amerikanac u svemiru. Njegov let u kapsuli bez prozora, zvanoj Fridom seven, trajao je samo 15 minuta. Projekat Merkjuri ispunio je svoj osnovni zadatak 20. februara, 1962. Tokom leta od četiri sata i 55 minuta, astronaut Džon Glen obleteo je tri puta oko Zemlje.
Nakon projekta Merkjuri usledio je program Džemini, sa dvočlanim posadama, svemirskim šetnjama i spajanjima u orbiti. Džemini je utro stazu za ambiciozniji program Apolo, sa tročlanim posadama, snažnijim raketama i mesečevim modulima. Taj program obeležen je uspesima i jednom tragedijom, kada su u požaru prilikom testiranja Apolo jedan poginula tri astronauta.
Posle te tragedije NASA je krenula u istraživanja sa novim elanom. 20. jula 1969, astronaut Nil Armstrong ispunio je najvažniji cilj tog programa, izgovorivši čuvene reči:
„Ovo je mali korak za čoveka, a ogroman skok za čovečanstvo.“
Još šest misija Apolo poslato je na Mesec, završno s Apolom 17, 1972. godine.
Nešto kasnije započela je saradnja u svemiru, pa su se jula 1975. ruski Sojuz i američki Apolo spojili u orbiti. Bio je to kraj ere Apola, ali i početak novog poglavlja. Orbiter Kolumbija, za višekratnu upotrebu, prvi put je poleteo 1981. godine. Letelice tog tipa ponele su u orbitu bezbrojne satelite, kao i svemirski teleskop Habl, čija otkrića su privukla pažnju sveta. Poslednja popravka Habla predviđena je za kraj ovog meseca.
Program šatla imao je dve nesreće. Januara 1986. šatl Čelendžer eksplodirao je po uzletanju odnevši živote sedmoro astronauta. Februara 2003. šatl Kolumbija raspao se pri povratku na Zemlju, takođe odnevši sedam života.
Posle duge pauze letovi šatla su nastavljeni jer su od bitne važnosti za najambiciozniji naučni poduhvat u istoriji – izgradnju Međunarodne svemirske stanice.
NASA namerava da ih povuče iz upotrebe 2010. godine. U međuvremenu, agencija radi punom parom na konstruisanju, izgradnji i testiranju ove generacije letelica koje će ponovo odvesti ljude na Mesec, pa i dalje od njega.

Izvor: Blic

---

He he he........ koliko ja znam necemo se mi vratiti na mesec vec ce mo ici prvi put!

Колико ја знам враћамо се. 

Свако има своје мишљење.

A gde dalje? Nek stignu prvo do Meseca. 

Kako bolan dje dalje? Vizu pa do Marsa, Jupitera, odes na cosmische baustelle!

mislim i ja da ce oni prvi put na mesec....za jupiter ce proci jos mnogo decenija..a i za mars ce se cekati 20-tak god. i ako se uopste bude islo!!!kubure i sa MKS-om, a kamoli mesec i mars....

Ma, pre ce Kinezi da stignu i da se nasele - njima treba manje mesta, mali su, vise ih stane u svemirski brod, manje kiseonika trose, jedu malo rize... nema druge oni ce vec da imaju kineske cetvrti po kraterima...

Na Jupiter se nece sleteti ni za 20, 30 ni 100 godina, zbog razloga koji su uslovljeni strukturom planete.   .  Kada bi imali teleport mashinu, opet ne bi bilo nista o toga.  Mozda na Evropu, ali potrebna je daleko naprednija tehnologija za tako nesto.

U smislu planet-to-planet putovanja sa ljudskom posadom moze se reci da smo u kamenom dobu.  

Ma kakav Jupiter... udarili bi u njega 10G silom
Na Mars bi mogli sleteti kad bi neki robot napravio pistu (malo sutra) a što se tiče vertikalnog spuštanja.... trebalo bi dosta energije za tako nešto
Prvo poslala pa je onda osnovali

Ima Jupiter satelite, a i Saturn - veoma zanimljive stvari.
A na Mars moze prvo kocenjem raketama  pa onda padobran itd, razradi se to vec. A mozda prvo orbitalna stanica, roboti...