42. MINILIT

     Ovoga puta Flojd je bio sasvim siguran da sanja...
     Nikada nije uspevao dobro da spava pri nultoj sili teže, a 'Vaseljena' se sada kretala po inerciji, bez pogona, najvećom brzinom. Kroz dva dana, brod će početi skoro nedelju dana dugo postojano usporavanje, odbacujući svoj ogromni pretek brzine sve dok ne postane kadar za susret sa Evropom.
     Ma koliko puta podešavao pojaseve kojima je bio vezan, oni su mu se uvek činili ili odveć stegnuti ili labavi. Javile bi mu se teškoće u disanju - ili bi stao da se izdiže sa ležaja.
     Jednom se probudio usred kabine i stao da mlatara unaokolo i da se batrga nakoliko minuta sve dok, iscrpljen, nije uspeo da 'dopliva' nekoliko metara do najbližeg zida. Tek tog časa se prisetio da je jednostavno trebalo da pričeka; ventilacioni sistem u prostoriji ubrzo bi ga oduvao do rešetke za provetravanje, tako da uopšte nije morao da se trudi. Kao iskusni svemirski putnik, on je to odlično znao; jedino opravdanje koje je imao bila je obična panika.
     Ali večeras je uspeo da sve valjano sredi; verovatno će, kada se težina bude vratila, imati poteškoća oko ponovnog navikavanja na nju. Ležao je budan svega nekoliko minuta, prisećajući se poslednjeg dela razgovora posle večere, a onda je zaspao.
     U snu je nastavio razgovor za stolom. Javilo se nekoliko neznatnih promena, koje je on prihvatio bez iznenađenja. Vilisu je, na primer, ponovo izrasla brada - premda samo sa jedne strane lica. To je, pretpostavio je Flojd, stajalo u vezi sa nekim istraživačkim projektom, premda je teško mogao da zamisli njegovu svrhu.
     U svakom slučaju, imao je svoje brige. Branio se od kritika koje mu je uputio upravnik za svemir Milis, koji se na neki iznenađujući način priključio njihovoj maloj grupi. Flojd se zapitao kako se on našao na 'Vaseljeni' (da nije možda bio slepi putnik?). Činjenica da je Milis bio mrtav već najmanje četrdeset godina izgledala je znatno manje važna.
     "Hejvude", obratio mu se stari neprijatelj, "Bela kuća je krajnje uznemirena."
     "Mogu da zamislim."
     "Ta radio-poruka koju si upravo poslao na Evropu - da li si imao odobrenje Ministarstva inostranih poslova za nju?"
     "Nisam smatrao da je to potrebno. Samo sam zatražio dozvolu da se spustimo."
     "Ah - pa u tome i jeste stvar. Od koga si to zatražio? Da li mi priznajemo dotičnu vladu? Bojim se da je sve to veoma nepravilno..."
     Milis stade da čili, i dalje mu se podsmevajući. Veoma mi je milo što je to samo san, pomisli Flojd. Šta je sad ovo?
     Pa, to sam mogao i očekivati. Zdravo, stari prijatelju. Javljaš se u svim veličinama, zar ne? Razume se, čak se ni MNT-1 ne bi mogao sabiti u moju kabinu - a njegov stariji brat lako bi mogao da proguta 'Vaseljenu' u jednom zalogaju.
     Crni monolit je stajao - ili lebdeo - na samo dva merta od njegove ležaljke. Uz nelagodni šok izazvan prepoznavanjem, Flojd najednom shvati da je on ne samo istog oblika nego i iste veličine kao i kakav običan nadgrobni spomenik. Iako mu je na ovu sličnost često skretana pažnja, neskladnost razmera smanjivala je do sada njeno psihološko dejstvo. Ovog trenutka je, međutim, prvi put osetio da je ta sličnost uznemirujuća - čak zloslutna. Znam da je ovo samo san - ali u mom životnom dobu nije mi potreban nikakav podsetnik...
     U svakom slučaju - šta radiš ovde? Donosiš li poruku od Dejvida Boumena? Jesi li ti Dejvid Boumen?
     Pa, iskreno govoreći, i nisam očekivao neki odgovor; nisi bio mnogo pričljiv ni u prošlosti, zar ne? Ali stvari su se uvek zbivale kada si ti bio u blizini. U Tihou, pre šezdeset godina, poslao si onaj signal ka Jupiteru, obavestivši svoje tvorce da smo te iskopali. A vidi šta si učinio sa Jupiterom kada smo stigli tamo deset godina kasnije!
     Šta li si sad naumio?

Šesti deo: LUKA

43. SPASAVANJE

     Pošto su se jednom saživeli sa činjenicom da se nalaze na terri firmi, kapetan Laplas i njegova posada suočili su se najpre sa zadatkom da uspostave novu orijentaciju. Na 'Galaksiji' se sada sve nalazilo na pogrešnom mestu.
     Svemirski brodovi se projektuju za dve vrste operacija - ili za uslove potpunog odsustva gravitacije, ili, kada su motori uključeni, za uslove postojanja pravca gore-dole duž ose. Ali sad je 'Galaksija' počivala gotovo vodoravno, tako da su svi podovi postali zidovi. Situacija je bila u dlaku ista onoj kao da su pokušavali da žive u jednom svetioniku koji je bočno pao; valjalo je premestiti doslovce svaki komad nameštaja, a najmanje pedeset odsto uređaja nije dejstvovalo kako treba.
     No, na izvestan način, bila je to sreća u nesreći i kapetan Laplas nije oklevao da je što više iskoristi. Posada je postala tako zaposlena preuređivanjem unutrašnjosti 'Galaksije' - pri čemu su cevovodi dobili prednost - da se problem morala više gotovo uopšte nije javljao. Sve dok trup bude hermetički zatvoren, a muonski generatori nastave da ih snabdevaju energijom, nisu se nalazili u neposrednoj opasnosti; trebalo je naprosto da prežive dvadeset dana i spas će stići sa neba u obliku 'Vaseljene'. Niko nije pomenuo mogućnost da se neznane sile koje su upravljale Evropom mogu usprotiviti drugom spuštanju. One su - koliko se moglo reći - prenebregle prvo; zacelo stoga neće osujetiti milosrdnu misiju...
     Sama Evropa, međutim, sada je postala manje predusretljiva. Dok je 'Galaksija' plutala po otvorenom moru, na nju uopšte nisu delovali 'potresi' koji su neprekidno uzdrmavali ovaj mali svet. Ali sada, pošto je brod postao stalno kopneno ustrojstvo, svakih nekoliko časova protresli bi ga seizmički poremećaji. Da se kojim slučajem spustio u normalan okomiti položaj, do sada bi se već uveliko prevrnuo.
     Potresi su, doduše, bili više neprijatni nego opasni, ali su ipak ispunili noćnim morama sve one koji su iskusili Tokio '33 ili Los Anđeles '45. Nije od velike pomoći bila okolnost da su se držali potpuno predvidljivog obrasca, dostižući vrhunac silovitosti i učestalosti svaka tri i po dana kada bi se Io našao na najmanjoj udaljenosti, krećući se svojom unutrašnjom orbitom. Takođe nije bilo mnogo utehe u saznanju da su gravitacione plime Evrope imale podjednako razoran učinak na Iou.
     Posle šest dana napornog posla kapetan Laplas je konačno sa zadovoljstvom zaključio da se 'Galaksija' nalazi u besprekornom stanju, s obzirom na okolnosti. Proglasio je jedan dan odmora - koji je većina posade provela u spavanju - a zatim je izradio plan za njihovu drugu nedelju na satelitu.
     Naučnici su, razume se, želeli da istražuju novi svet na kome su se tako neočekivano obreli. Prema radarskim kartama koje im je emitovao Ganimed, ostrvo je bilo dugačko petnaest kilometara, a široko pet; najviša tačka na njemu dostizala je samo stotinu metara, što nije bilo dovoljno, kako je neko mračno prorekao, da ih zaštiti od uistinu velikog cunamija.
     Bilo je teško zamisliti sumornije i odbojnije mesto; pola stoleća izloženosti Evropinim slabašnim vetrovima i kišama nimalo nije pomoglo da se umekšaju granitne izbočine koje su izbijale kroz reke zamrznutih stena. Ali to im je sada bio dom i za njega je valjalo pronaći neko ime.
     Mračne, nesrećno odabrane predloge kao Had, Inferno, Pakao, Čistilište... kapetan je odlučno odbacio; želeo je nešto veselo. Jedan iznenađujući i donkihotski izraz poštovanja prema hrabrom neprijatelju ozbiljno je uzet u razmatranje, da bi na kraju bio odbačen sa trideset dva glasa protiv, deset za i pet uzdržanih: ostrvo neće biti nazvano 'Ružičnjak'...
     Na kraju, jednodušno je prihvaćen naziv 'Luka'.

44. IZDRŽLJIVOST

     "Istorija se nikada ne ponavlja - ponavljaju se samo istorijske okolnosti."
     Dok je pisao svoje dnevne izveštaje za Ganimed, kapetan Laplas je neprekidno mislio na tu izreku. Pomenula ju je Margaret M'Bala - koja se sada približavala brzinom od gotovo hiljadu kilometara u sekundi - u poruci podrške sa 'Vaseljene', koju je on sa zadovoljstvom preneo svojim ostalim nasukanim sadruzima.
     "Molim vas, recite gospođici M'Bala da je njena mala pouka iz istorije izuzetno povoljno delovala na naš moral; nije mogla da smisli ništa prikladnije da nam pošalje...
     Uprkos nepovoljnoj okolnosti što su nam zidovi i podovi promenili mesta, mi živimo u raskoši u poređenju sa uslovima u kojima su obitavali stari istraživači polova. Neki među nama su čuli za Eresta Šekltona, ali niko nije znao za sagu 'Izdržljivost'. Naći se zarobljen na santi leda više od godinu dana - zatim provesti antarktičku zimu u jednoj pećini - pa preći hiljadu kilometara mora u otvorenom čamcu i savladati venac nekartografisanih planina da bi se stiglo do najbliže ljudske naseobine!
     Ali i to je bio samo početak. Ono što nam izgleda neverovatno - i nadahnjujuće - jeste da se Šeklton vraćao četiri puta da bi spasao svoje ljude na tom malom ostrvu - i da je uspeo da ih spase sve do jednoga! Možete pretpostaviti kako nas je sve to obodrilo - nadam se da ćete prilikom naredne emisije moći da nam dostavite njegovu knjigu - jedva čekamo da je pročitamo.
     A šta bi on mislio o ovome! Da, nama je nesravnjivo bolje nego bilo kom od tih drevnih israživača. Gotovo je nemoguće poverovati u to da su, sve do pred kraj prošlog stoleća, oni postajali potpuno odsečeni od ostatka ljudske rase čim bi zašli za obzorje. Trebalo bi da se stidimo zbog zanovetanja što svetlost nije dovoljno brza, tako ne možemo normalno da razgovaramo sa našim prijateljima - ili što je potrebno da prođe koji sat pre no što pristignu odgovori sa Zemlje... Oni nisu imali nikakvu vezu mesecima - skoro godinama! Ponovo, gospođice M'Bala - naša iskrena zahvalnost.
     Razume se, svi istraživači na Zemlji imali su jednu zamašnu prednost u odnosu na nas; bar su bili u prilici da udišu vazduh. Naša naučna ekipa navaljuje da pođe napolje i mi smo u tu svrhu prilagoditi četiri skafandra za boravak na Evropi do šest časova. Pri ovdašnjem atmosferskom pritisku neće im biti potrebni celi skafandri - deo do pojasa je sasvim dovoljan - i ja sam dozvolio da pođu po dvojica, pod uslovom da ne napuštaju vidno polje broda.
     Konačno, evo današnjeg meteorološkog izveštaja. Pritisak je 250 milibara, temperatura stoji na 25 stepeni, zapadni vetar duva brzinom od 30 klikova, oblačnost je, kao i obično, potpuna, potresi dostižu između 1 stepen i 3 stepena na otvorenoj Rihterovoj lestvici...
     Znate, nikada mi se nije osobito dopadalo to 'otvorenoj' - naročito s obzirom na okolnost da Io ponovo ulazi u konjunkciju..."

45. MISIJA

     Kada bi neko zatražio da se vidi sa njim, to je obično značilo nevolje, ili bar donošenje neke teške odluke. Kapetan Laplas je zapazio da Flojd i van der Berg provode prilično vremena zadubljeni u pomne rasprave, često u društvu sa drugim oficirom Čangom, i nije bilo teško pogoditi o čemu razgovaraju. No, njihov predlog ipak ga je iznenadio.
     "Želite da pođete do planine Zevs! Kako - u otvorenom čamcu? Da vam to nije udarila u glavu Šekltonova knjiga?"
     Flojd se osetio pomalo nelagodno; kapetan je od prve pogodio. 'Jug' je uistinu predstavljao višestruko nadahnuće.
     "Čak i kada bismo mogli da načinimo čamac, ser, potrajalo bi predugo... naročito sada kada će 'Vaseljena', kako izgleda, stići ovamo kroz deset dana."
     "A ja uopšte nisam siguran", dodade van der Berg, "da bi mi se dopalo da jedrim ovim Galilejevim morem; teško da su svi njegovi žitelji dobili poruku da mi nismo jestivi."
     "To znači da preostaje samo jedna mogućnost, zar ne? Skeptičan sam u pogledu nje, ali ću vam dopustiti da pokušate da me uverite. Dakle, da čujem."
     "Razgovarali smo o tome sa gospodinom Čangom i on je potvrdio da je stvar izvodljiva. Od planine Zevs razdvaja nas samo tri stotine kilometara; šatl tu razdaljinu može prevaliti za manje od jednog časa."
     "A kako stoji sa mestom za spuštanje? Nesumnjivo se sećate da gospodin Čang nije imao puno uspeha u tom pogledu sa 'Galaksijom'."
     "Neće biti problema, ser. Masa 'Vilijema Cunga' stotinu je puta manja od naše; čak bi ga i onaj led verovatno izdržao. Pregledali smo video snimke zgodnih mesta za spuštanje."
     "Osim toga", dodade van der Berg, "u pilota neće biti uperen pištolj. A to nešto znači."
     "Svakako. Ali glavni problem nalazi se na ovom kraju. Kako ste zamislili da izvedete šatl iz garaže? Možete li da montirate kran? Čak i pri ovoj sili teže biće to preveliki teret."
     "Nema potrebe za tim, ser. Gospodin Čang će ga izvesti napolje."
     Zavladala je poduža tišina dok je kapetan Laplas razmišljao, očigledno ne odveć oduševljen idejom da mu se raketni motori pale unutar broda. Mali šatl 'Vilijem Cung', poznatiji pod nadimkom 'Bil Ti', bio je sazdan isključivo za orbitalne operacije; pod normalnim okolnostima, on bi blago bio pogurnut iz 'garaže', a motori bi bili uključeni tek kada bi se našao podalje od matičnog broda.
     "Očigledno ste razradili stvar", progunđa kapetan, "ali kako stoji sa uglom uzletanja? Nemojte mi reći da nameravate da preokrenete 'Galaksiju' kako bi 'Bil Ti' mogao da uzleti okomito uvis? Garaža se nalazi na pola puta ispod sredine donje strane; sreća je što se nije našla skroz ispod kada smo se nasukali."
     "Uzletanje će morati da se obavi pod uglom od šezdeset stepeni u odnosu na horizontalu; bočni potisnici to mogu da obave."
     "Ako tako kaže gospodin Čang, ja mu svakako verujem. Ali kakve će štete paljenje motora naneti brodu?"
     "Pa, unutrašnjost garaže biće uništena - ali ona se i tako više neće koristiti. A pregradni zidovi projektovani su da izdrže slučajne eksplozije, tako da ostatku broda ne preti nikakva opasnost. No, za svaki slučaj, držaćemo u pripravnosti vatrogasnu ekipu."
     Bila je to - nesumnjivo - izvrsna zamisao. Ukoliko bude uspela, misija neće predstavljati potpuni promašaj. Tokom prošle nedelje kapetan Laplas gotovo da se nije ni setio tajne planine Zevs, koja ih je i uvalila u ovu nepriliku: bio je važan jedino opstanak. Ali sada je bilo nade i dokolice, tako da se moglo misliti i o budućnosti. Vredelo bi truda preduzeti neki rizik da se ustanovi zašto se ovaj mali svet našao u žiži tolikih intriga.

46. ŠATL

     "Koliko se sećam", reče dr Anderson, "Gadardova prva raketa prevalila je pedesetak metara. Pitam se da li će gospodin Čang oboriti taj rekord."
     "Mora - jer ćemo se, u protivnom, svi naći u neprilici."
     Većina članova naučne ekipe okupila se u osmatračkom salonu i svi su brižno gledali unazad, niz trup broda. Iako se ulaz u 'garažu' nije mogao videti iz tog ugla, ipak će uskoro ugledati 'Bila Tija', kada - i ako - bude izišao.
     Nije bilo odbrojavanja; Čang se nije žurio, već je preduzeo sve moguće provere - a krenuće kada to bude sam odlučio. Šatl je bio ogoljen na najmanju masu i nosio je taman toliko goriva koliko je bilo potrebno za sto sekundi leta. Ukoliko sve bude išlo kako treba, to bi bilo sasvim dovoljno; ako, pak, nešto zakaže, više od toga bilo bi ne samo prekomerno, nego i opasno.
     "Idemo", reče Čang nehajnim glasom.
     Stvar je izvedena gotovo kao kakav mađioničarski trik; sve se zbilo odveć brzo da bi oko moglo valjano da prati. Niko nije video 'Bila Tija' kako je iskočio iz garaže, zato što se našao skriven oblakom pare. Kada se oblak razišao, šalt se već spuštao na udaljenosti od dvesta metara od broda.
     Silan uzdah olakšanja razleže se salonom.
     "Uspeo je!" uzviknu bivši vršilac dužnosti kapetana Li. Oborio je Gadarov rekord - bez po muke!"
     Počivajući na svoje četiri zdepaste noge u sumornom predelu Evrope, 'Bil Ti' je nalikovao na veću i čak manje elegantnu verziju lunarnog modula iz misije 'Apolo'. Ta pomisao, međutim, nije pala na um kapetanu Laplasu dok je posmatrao sa mosta.
     Njemu je izgledalo da mu brod pre liči na kakvu nasukanu ženku kita koja je upravo donela na svet mladunče u jednoj tuđinskoj životnoj sredini. Nadao se da će ono, ipak, uspeti da opstane.

     Četrdeset osam veoma uposlenih časova kasnije 'Vilijem Cung' je bio natovaren, proveren na kružnoj turi od deset kilometara nad ostrvom - i spreman za polazak. Bilo je još sasvim dovoljno vremena za misiju; prema najoptimističkijem računanju, 'Vaseljena' je mogla da stigne tek kroz tri dana, a putovanje do planine Zevs i natrag, čak i računajući postavljanje mnogobrojnih instrumenata dr van der Berga, potrajalo bi samo šest časova.
     Čim se drugi oficir Čang spustio, kapetan Laplas pozvao ga je u svoju kabinu. Prvi čovek na brodu izgledao je, pomisli Čang, nekako u neprilici.
     "Odlično izvedeno, Voltere - ali drugo nismo ni očekivali od tebe."
     "Hvala, ser. Dakle, u čemu je problem?"
     Kapetan se osmehnu. Posada koja se držala odveć zajedno nije mogla da sačuva tajnu.
     "Uprava, kao i obično. Žao mi je što moram da te razočaram, ali dobio sam naređenje da samo dr van der Berg i drugi oficir Flojd mogu da krenu na put."
     "Shvatam", uzvrati Čang uz prizvuk gorčine u glasu. "Šta ste im kazali?"
     "Još ništa; zato sam i hteo da prvo porazgovaramo. Sasvim sam spreman da im kažem da si ti jedini pilot pogodan za tu misiju."
     "Znaće da je to besmisleno; Flojd je kadar da to obavi podjednako dobro kao i ja. Ne postoji ni najmanji rizik - osim ako dođe do kvara, a to se svakome može dogoditi."
     "I dalje sam voljan da se upustim u raspravu sa upravom, ako insistiraš. Uostalom, niko me ne može sprečiti - a kada se vratimo na Zemlju svi ćemo ionako biti heroji."
     Čang se očigledno upustio u neko zapetljano računanje. Ishod ga je očigledno zadovoljio.
     "Ako zamenimo nekoliko stotina kilograma tereta gorivom, to bi nam pružilo jednu zanimljivu novu mogućnost; nameravao sam da to pomenem i ranije, ali 'Bil Ti' to nikada ne bi uspeo sa svom dodatno opremom i celokupnom posadom..."
     "Nemoj mi reći. Veliki Zid."
     "Razume se; mogli bismo da obavimo potpuno istraživanje iz jednog ili dva navrata i da ustanovimo šta je tamo tačno posredi."
     "Mislim da to već ispravno pretpostavljamo i nisam siguran da bi trebalo da mu se približimo. Možda bismo iskušali sreću koja nam je dosad bila naklonjena."
     "Možda. Ali postoji još jedan razlog; neki smatraju čak i bolji..."
     "Nastavi."
     "'Cijen'. Nalazi se na samo deset kilometara od Zida. Voleli bismo da tamo bacimo venac."
     O tome su, dakle, njegovi oficiri razgovarali tako svečano; po ko zna koji put, kapetan Laplas požali što ne zna malo bolje kineski.
     "Shvatam", reče on tiho. "Moraću da razmislim o tome - i porazgovaram sa van der Bergom i Flojdom da vidim da li se oni slažu."
     "A uprava?"
     "Neka idu do vraga. Ovo će biti moja odluka."

47. KRHOTINE

     "Bolje požurite", posavetova ih Ganimed Central. "Naredna konjunkcija biće rđava - pored Ioa i mi ćemo izazivati zemljotrese. Ne želimo da vas plašimo - ali ako naši radari nisu poludeli, vaša planina potonula je daljnjih stotinu metara u odnosu na poslednju proveru."
     Ako se nastavi ovom stopom, pomisli van der Berg, Evropa će ponovo biti ravna za deset godina. Kako se samo stvari ovde zbivaju brže nego na Zemlji; upravo je to glavni razlog što je ovo mesto tako popularno među geolozima.
     Sedeći vezan pojasevima na položaju broj dva neposredno iza Flojda, doslovce okružen konzolama svoje opreme, osećao je neobičnu mešavinu uzbuđenja i žaljenja. Kroz nekoliko časova biće okončana velika intelektualna pustolovina njegovog života - bez obzira na to kakav joj bio ishod. Ništa što donosi budućnost neće se moći meriti sa tim.
     Nije ga ni najmanje obuzimao strah; njegovo uzdanje kako u čoveka tako i u mašinu bilo je potpuno. Jedno neočekivano otkriće bilo je čudnovato osećanje zahvalnosti pokojnoj Rouz Mekmahon; bez nje, njemu se uopšte ne bi ukazala ova prilika i on verovatno ne bi nikada doznao istinu.
     Teško natovaren 'Bil Ti' jedva je nekako savladao jednu desetinu Zemljine gravitacije prilikom uzletanja; šatl nije bio predviđen za ovakve zadatke, ali će mu zato biti znatno lakše prilikom povratka, pošto iz njega bude istovaren prtljag. Izgledalo je da je proteklo veoma dugo dok se nije uspeo iznad 'Galaksije', tako da su imali obilje vremena da uoče oštećenja trupa, kao i znake rđe izazavane povremenim blagim kiselim kišama. Dok je Flojd bio usredsređen na uzletanje, van der Berg je podneo kratak izveštaj o stanju broda iz perspektive povlašćenog posmatrača. Izgledalo je ispravno postupiti tako - iako će, uz malo sreće, uskoro postati sasvim svejedno u kakvom je stanju 'Galaksija' za nova putovanja kroz svemir.
     Uskoro se pod njima ukazala cela Luka i tog je časa van der Berg shvatio kakav je izvrstan posao obavio vršilac dužnosti kapetana Li kada je doveo brod do obale. Postojalo je samo nekoliko mesta gde se to moglo bezbedno učiniti; iako su imali i prilično sreće, Li je na najbolji način koristio vetar i zavlačno sidro.
     Nedugo potom, optočila ih je magla; 'Bil Ti' se uspinjao polubalističkom trajektorijom da bi što više smanjio čeoni otpor, a i narednih dvadeset minuta ništa se drugo neće moći videti sem oblaka. Šteta, pomisli van der Berg; uveren sam da dole mora biti zanimljivih bića koja plivaju unaokolo, a možda se nikome više neće ukazati prilika da ih vidi...
     "Predstoji isključenje motora", reče Flojd. "Sve je normalno."
     "Vrlo dobro, 'Bile Ti'. Na vašoj visini nema izveštaja o saobraćaju. I dalje ste prvi za spuštanje na glavnu pistu."
     "Ko je to duhovit?" upita van der Berg.
     "Roni Lim. Verovali ili ne, to o 'spuštanju na glavnu pistu' potiče još od misije 'Apolo'."
     Van der Bergu je odmah postalo jasno šta stoji iza toga. Ništa nije bolje od povremenih šala - pod uslovom da se ne prekardaši - doprinosilo popuštanju napetosti kod ljudi koji učestvuju u nekom složenom i, možda, opasnom poduhvatu.
     "Petnaest minuta pre kočenja", reče Flojd. "Da čujemo ko je još u eteru."
     On uključi automatsko biranje i malom kabinom stadoše da odjekuju nizovi bipova i pištanja, razdvojeni kratkim tišinama, kako ih je tjuner odbacivao jedan za drugim u brzom uspinjanju radio-spektrom.
     "Vaši lokalni radio-farovi i odašiljači podataka", reče Flojd. "Nadao sam se... ah, tu smo!"
     Začuo se samo slabašan muzički ton, koji se brzo i treperavo pojačavao i smanjivao kao kakav suludi sopran. Flojd baci pogled na merač učestalosti.
     "Gotovo da nema Doplerovog efekta - brod brzo usporava."
     "Šta je posredi - tekst?"
     "Sporoskanirajući video, mislim. Emituju mnogo materijala na Zemlju preko velike antene na Ganimedu, kada je u pogodnom položaju. Medijske mreže vape za vestima."
     Nekoliko minuta su slušali hipnotički, ali nesuvisli zvuk; potom Flojd isključi prijemnik. Iako su njihovim golim čulima emisije sa 'Vaseljene' bile besmislene, one su ipak dostavljale jedinu poruku koja je bila važna. Pomoć je bila na putu i uskoro će stići.
     Delimično stoga da bi ispunio tišinu, ali i zato što se uistinu zanimao, van der Berg uzgredno primeti: "Jesi li skoro razgovarao sa dedom?"
     'Razgovarati' je, razume se, bio potpuno pogrešan glagol u međuplanetnim razmerama, ali niko nije smislio neku alternativu koja bi bila opšte prihvaćena. 'Glasogram', 'audiopošta' i 'vokard' bili su nakratko u modi, ali su se ubrzo izgubili. Čak ni sada, većina ljudske rase nije verovala da je normalan razgovor nemoguć u širokim, otvorenim prostranstvima Sunčevog sistema, tako da su se s vremena na vreme mogli čuti srditi protesti u stilu: 'Zašto vi, naučnici, ne preduzmete nešto oko toga?'
     "Jesam", reče Flojd. "On je dobro i jedva čekam da ga vidim."
     U glasu mu je postojao prizuk napetosti. Pitam se, pomisli van der Berg, kada su se poslednji put sreli; no, zaključio je da bi bilo odveć netaktično kada bi to upitao. Umesto toga, narednih deset minuta proveo je u preslišavanju, zajedno sa Flojdom, procedura iskrcavanja i postavljanja opreme, kako ne bi došlo do nepotrebne pometnje kada se spuste.
     Signal za početak kočenja uključio se samo delić sekunde pošto je Flojd već stavio u dejstvo odgovarajući program. U dobrim sam rukama, pomisli van der Berg: mogu da se opustim i usredsredim na svoj posao. Gde je ta kamera - nije valjda ponovo odlebdela...
     Oblaci su stali da se razilaze. Iako je radar tačno pokazivao šta se nalazi ispod njih, i to pojednako dobro kao da su gledali na optičkom području, ipak je predstavljalo šok spaziti pročelje planine koja se uzdizala na samo nekoliko kilometara pred njima.
     "Vidi!" uzviknu najednom Flojd. "Gore, levo - kod onog dvostrukog vrha - imaš pravo jednom da pogađaš!"
     "Siguran sam da si u pravu - mislim da nismo počinili nikakvu štetu - samo ju je okrznuo - pitam se gde je drugi udario..."
     "Visina hiljadu. Koje mesto za spuštanje? Alfa ne izgleda povoljno."
     "U pravu si - pokušaj Gamu - bliža je planini, u svakom slučaju."
     "Pet stotina. Evo Game. Lebdeću dvadeset sekundi - ako ti se ne dopadne, preći ćemo na Betu. Četiri stotine... Tri stotine...Dve stotine... ("Srećno, 'Bile Ti'", oglasila se nakratko 'Galaksija')... Hvala, Roni... Sto pedeset... Sto... Pedeset... - čudno - kao da je ceo teren prekriven razbijenim staklom... neko je ovde priredio pravu terevenku... Pedeset... Pedeset... I dalje u redu?"
     "Savršeno. Idemo dole."
     "Četrdeset... trideset... dvadeset... deset... siguran si da nećeš da se predomisliš? Deset... podižemo malo prašine, kao svojevremeno i Nil Armstrong - ili je to bio Baz?... pet... Kontakt! Baš lako, zar ne? Uopšte ne znam zašto me uopšte plaćaju za ovo?"

48. LUSI

     "Halo, Gani Central - izveli smo savršeno spuštanje - hoću da kažem, Kris je izveo - na ravnu površinu od neke metamorfne stene - verovatno je posredi isti onaj pseudogranit koji smo nazvali lukonit. Podnožje planine udaljeno je samo dva kilometra, ali već mogu da kažem da nema nikakve potrebe da se dalje približavamo...
     Upravo oblačimo gornji deo skafandra i kroz pet minuta počećemo sa istovarom. Ostavićemo uključene monitore, razume se, i javljaćemo se svakih četvrt časa. Gotovo."
     "Šta si hteo da kažeš onim 'nema nikakve potrebe da se dalje približavamo'?" upita Flojd.
     Van der Berg se zakikota. Kao da se u poslednjih nekoliko minuta podmladio godinama i da je gotovo postao bezbrižni dečak.
     "Circumspice", reče on srećno. "Tako se na latinskom kaže 'Osvrni se unaokolo'. Iznesimo najpre veliku kameru - opa!"
     'Bil Ti' iznenada poskoči i nekoliko trenutaka ostade da oscilira gore-dole na amortizerima stajnog trapa; da je to kretanje potrajalo duže od nekoliko sekundi, predstavljalo bi recept za trenutnu morsku bolest.
     "Ganimed je bio u pravu o potresima", reče Flojd, pošto su se pribrali. "Postoji li ozbiljna opasnost?"
     "Verovatno ne; do konjunkcije ima još trideset časova, a ova stena je sasvim čvrsta. Ali ovde nećemo traćiti vreme - srećna je okolnost da to ne moramo. Je li mi maska zategnuta. Imam utisak da mi ne stoji dobro."
     "Daj da ti pričvrstim remen. Tako, sad je bolje. Udahni duboko - odlično, sada dobro stoji. Ja ću poći prvi."
     Van der Bergu je bilo žao što on ne može da načini taj prvi mali korak, ali Flojd je bio zapovednik i njegova je bila dužnost da proveri da je sa 'Bilom Tijem' sve u redu - i da li je spreman da odmah uzleti.
     Prošetao se oko male letelice, ispitavši uz put stajni trap, a zatim je podignutim palcem dao znak van der Bergu koji je ubrzo krenuo niz lestve da mu se pridruži. Iako je nosio istu laku opremu za disanje kao i prilikom istraživanja Luke, osetio se nekako nezgrapno sa njom i zastao je kod stajne noge da je malo podesi. A onda je podigao pogled - i spazio šta Flojd radi.
     "Ne diraj to!" uzviknu on. "Opasno je!"
     Flojd odskoči dobar metar od krhotina staklastih stena koje je ispitivao. Njegovom nevičnom oku one su prilično nalikovale na neuspešne otopine iz neke velike peći za pravljenje stakla.
     "Nije valjda radioaktivno?" upita on brižno.
     "Nije, ali ipak se drži podalje dok ja ne stignem tamo."
     Flojd je sa iznenađenjem primetio da van der Berg nosi teške rukavice. Kao svemirskom oficiru, bilo mu je potrebno prilično dugo da se privikne na činjenicu da je ovde, na Evropi, bezbedno izložiti atmosferi golu kožu. Nigde drugde u Sunčevom sistemu, čak ni na Marsu, to nije bilo moguće.
     Veoma obazrivo, van der Berg pruži ruku i uze jedan dugačak komad staklaste tvari. Čak i pri ovoj difuznoj svetlosti neobično je svetlucao, a Flojd je tog časa razabrao da ima opasno oštre ivice.
     "Najoštriji nož u poznatom svemiru", reče van der Berg zadovoljno.
     "Zar smo prošli kroz sve ovo da bismo našli jedan nož!"
     Van der Berg poče da se smeje, a onda ustanovi da to nije lako sa maskom na licu.
     "Ti, dakle, i dalje ne shvataš šta je ovde posredi?"
     "Počinjem da podozrevam da sam ja jedini kome to nije jasno."
     Van der Berg uhvati svog sadruga za rame i okrenu ga prema uznosećoj masi planine Zevs. Sa ove udaljenosti, ona je ispunjavala pola neba - bila je to ne samo najveća nego i jedina planina na celom ovom svetu.
     "Divi se malo pogledu. Moram da uputim jedan važan poziv."
     On otipka šifrovani niz na svom komsetu, sačeka da se upali oznaka 'Spreman', pa reče: "Ganimed Central, jedan nula devet - ovde Van. Da li me čujete?"
     Posle sasvim kratkog vremenskog razmaka, uslovljenog razdaljinom, začu se jedan očigledno elektronski glas.
     "Halo, Vane. Ovde Ganimed Central, jedan nula devet. Slušam te."
     Van der Berg zastade, uživajući u trenutku koji će pamtiti do kraja života. "Uspostavite vezu sa Zemljom, indentifikacioni broj 'Čika-sedam-tri-sedam'. Prenesite sledeću poruku. LUSI JE OVDE. LUSI JE OVDE. Kraj poruke. Molim, ponovite."
     Možda je trebalo da ga sprečim da to kaže, ma šta bilo posredi, pomisli Flojd, pošto je Ganimed ponovio poruku. Ali sada je prekasno. Poruka će stići za jedan sat do Zemlje.
     "Izvini zbog ovoga, Krise", osmehnu se van der Berg. "Želeo sam da obezbedim prvenstvo - između ostalog."
     "Ako ne počneš uskoro da objašnjavaš, počeću da te deljem jednim od ovih staklenih noževa-skakavaca."
     "Staklenih - baš! Pa, objašnjenje može da sačeka - krajnje je očaravajuće, ali i veoma složeno. Upoznaću te stoga samo sa golim činjenicama.
     Planina Zevs je jedan jedinstveni dijamant čija približna masa iznosi milion miliona tona. Ili, ako ti se više dopada na ovaj način: oko dva puta deset na sedamnaesti karata. Ali ti jemčim da je skroz vrhunskog kvaliteta."

Sedmi deo: VELIKI ZID

49. SVETILIŠTE

     Pošto su istovarili opremu iz 'Bila Tija' i postavili je na mali granitni potez na koji su se spustili, Kris Flojd je ustanovio da je veoma teško odvojiti pogled od planine što se uznosila nad njima. Jedan jedinstveni dijamant - veći od Everesta! Samo ovi rasuti komadi koji su ležali oko šatla mora da su vredeli milijarde, a ne milione...
     Sa druge strane, možda ne vrede ništa više od - pa, krhotina razbijenog stakla. Vrednost dijamanata oduvek su kontrolisali prodavci i proizvođači, ali ako se na tržištu iznenada pojavi jedna prava dijamantska planina, cene će očigledno morati sasvim da padnu. Flojd je sada počeo da shvata zašto je toliko zainteresovanih strana usredsredilo pažnju na Evropu; politička i ekonomska grananja bila su beskrajna.
     Pošto je sada konačno dokazao svoju teoriju, van der Berg je ponovo postao predan naučnik, usmeren prema jednoj svrsi: okončanju preduzetih opita bez ikakvih odlaganja. Uz Flojdovu pomoć - nije bilo lako izneti kabastije delove opreme iz skučene kabine 'Bila Tija' - najpre je ručnom električnom bušilicom izvadio uzorak kore dugačak jedan metar, a onda ga pažljivo odneo u šatl.
     Flojd bi preimućstvo dao drugim stvarima, ali uvideo je da ima smisla u tome da se najpre obave teži poslovi. Tek kada su postavili seizmografsku mrežu i podigli panoramsku TV kameru na jedan niski, teški, tronogi stativ, van der Berg se konačno udostojio da sakupi malo neprocenjivog bogatstva što je ležalo svuda oko njih.
     "U najmanju ruku", reče on, brižljivo odabirajući manje opasne krhotine, "biće to zgodni suveniri."
     "Osim ako nas Rozini prijatelji ne poubijaju da bi ih se domogli."
     Van der Berg uputi oštar pogled svom sadrugu; pitao se koliko Kris stvarno zna - a koliko, kao i svi ostali, samo nagađa.
     "Teško da je to vredno truda sada pošto je tajna otkrivena. Kroz otprilike jedan čas berzanski kompjuteri sasvim će poludeti."
     "Lukavče!" reče Flojd, pre uz divljenje nego iz prebacivanja. "O tome je, dakle, bila tvoja poruka."
     "Nijedan zakon se ne protivi tome da jedan naučnik malo honorarno zaradi - ali prepuštam neprijatne pojedinosti mojim prijateljima na Zemlji. Sasvim iskreno, znatno me više zanima posao koji obavljamo ovde. Dodaj mi taj ključ, molim te..."
     U tri navrata pre no što su završili postavljanje stanice 'Zevs' potresi su ih gotovo izbacili iz ravnoteže. Najpre bi ih osetili kao vibracije pod nogama, a onda bi sve počelo da se trese - da bi potom usledilo užasno, otegnuto tutnjanje koje kao da je dolazilo iz svih pravaca. Izgledalo je kao da čak dopire iz vazduha, što se Flojdu činilo najneobičnije. Nikako nije uspevao da se saživi sa činjenicom da se oko njih nalazilo dovoljno atmosfere da im omogući razgovor na maloj udaljenosti bez posredstva radija.
     Van der Berg ga je neprekidno uveravao da su potresi još sasvim bezopasni, ali Flojd je odavno naučio da se nikada odveć ne pouzdaje u stručnjake. Istina, upravo se, na spektakularan način, pokazalo da su geolozi bili u pravu; dok je posmatrao kako se 'Bil Ti' ljulja na svojim amortizerima poput broda na talasima, nadao se da će sreća nastaviti da se osmehuje Vanu bar još nekoliko minuta.
     "Izgleda da smo gotovi", reče konačno naučnik, na Flojdovo silno olakšanje. "Ganimedu odlično pristižu podaci na svim kanalima. Baterije će potrajati godinama, budući da će ih puniti solarna ploča."
     "Ako ova oprema još bude radila kroz nedelju dana, biću veoma iznenađen. Zakleo bih se da se ova planina pomerila od časa kada smo se spustili - zato krenimo što pre, da se ne bi sručila na nas."
     "Više me brine", nasmeja se van der Berg, "da nam tvoji mlaznici ne upropaste sav posao."
     "Nema nikakvog rizika - na bezbednoj smo udaljenosti, a i istovarili smo toliko tog otpada da će nam za poletanje biti potrebno samo pola pređašnje snage. Osim ako ti ne poželiš da ukrcaš još nekoliko milijardi. Ili biliona."
     "Ne treba biti gramziv. U svakom slučaju, nemam pojma koliko će to vredeti kada ga odnesemo na Zemlju. Muzeji će razgrabiti najveći deo, razume se. Posle toga - ko zna?"
     Flojdovi prsti igrali su po kontrolnoj ploči dok je razmenjivao poruke sa 'Galaksijom'.
     "Prva faza misije okočana. Nastavljamo po utvrđenom planu."
     Nisu se iznenadili kada im je uzvratio kapetan Laplas.
     "Sasvim ste sigurni da želite da nastavite? Setite se, konačnu odluku donosite vi. Ja ću vas podržati, ma kakva ona bila."
     "Razumemo, ser. Obojica smo zadovoljni zbog toga. Jasno nam je kako se oseća posada. A naučna korist može biti ogromna - veoma smo uzbuđeni."
     "Samo trenutak - i dalje čekamo na vaš izveštaj o planini Zevs!"
     Flojd pogleda van der Berga, koji slegnu ramenima, pa uze mikrofon.
     "Ako vam sada kažemo, kapetane, pomislićete da smo poludeli - ili da vas zavitlavamo. Molimo vas, strpite se nekoliko časova dok se ne vratimo - sa dokazima."
     "Hmm. Nema mnogo svrhe da vam izdam naređenje, zar ne? U svakom slučaju, puno sreće. Vlasnik vas takođe pozdravlja - smatra da je odlazak do 'Cijena' izvrsna zamisao."
     "Znao sam da će se ser Lorens složiti", reče Flojd svom sadrugu. "U svakom slučaju, kada je već izgubljena 'Galaksija', šteta se neće mnogo povećati ako ode i 'Bil Ti', zar ne?"
     Van der Berg je imao razumevanja za ovakav pogled na stvari, ali se ipak ne bi sasvim potpisao ispod njega. Tek što je stekao naučni ugled, tako da mu je uživanje u njemu tek predstojalo.
     "Oh - uzgred budi rečeno", reče Flojd. "Ko je to Lusi - neka stvarna ličnost?"
     "Ne, koliko mi je poznato. Naišli smo na nju prilikom jednog kompjuterskog traganja i zaključili da bi to ime moglo poslužiti kao zgodna šifra - svi bi mislili da ima neke veze sa Luciferom; i tako, jedna poluistina divno je mogla da radoznalce navede na pogrešan put...
     Ja za njih nikada nisam čuo, ali pre stotinu godina postojala je jedna popularna muzička grupa veoma neobičnog naziva 'Bitlsi' - 'Bube', dakle, premda će ga sam vrag znati zašto su baš to odabrali. Oni su imali jednu pesmicu podjednako čudnovatog naslova: 'Lusi na nebu sa dijamantima'. Šašavo, zar ne? Gotovo kao da su znali..."

     Prema radaru na Ganimedu, olupina 'Cijena' ležala je tri stotine kilometara zapadno od planine Zevs, prema takozvanoj 'zoni sumraka' i hladnim predelima što su ležali iza nje. Oni su, doduše, bili neprekidno studeni, ali ne i tamni; pola vremena ih je blistavo obasjavalo daleko Sunce. No, čak i pri kraju dugog evropskog solarnog dana temperatura se i dalje nalazila duboko ispod tačke mržnjenja. Kako je voda u tečnom stanju mogla postojati samo na polulopti okrenutoj prema Luciferu, međupodručje je bilo mesto neprekidnih oluja, gde su se za preimućstvo nadmetali kiša i grad, susnežica i sneg.
     Tokom pola stoleća od 'Cijenovog' nesrećnog spuštanja, brod se pomerio gotovo hiljadu kilometara. Mora da je plutao - poput 'Galaksije' - više godina na novostvorenom Galilejevom moru, pre no što se zaustavio na ovoj sumornoj, negostoljubivoj obali.
     Flojd je uhvatio radarski odjek čim je 'Bil Ti' prešao u vodoravan položaj pri kraju drugog skoka preko Evrope. Signal je bio iznenađujuće slab za jedan tako veliki objekat; čim su se probili kroz oblake, shvatili su šta je posredi.
     Olupina svemirskog broda 'Cijen', prve letelice sa ljudskom posadom koja se spustila na jedan Jupiterov satelit, počivala je u središtu jednog malog, kružnog jezera - očigledno veštačkog - koje je jednim kanalom bilo povezano sa morem, udaljenim manje od tri kilometra. Preostao je samo kostur, pa čak ni on nije bio ceo; lešina je bila sasvim oglodana.
     Ali ko je to učinio? - upita se van der Berg. Ovde nije bilo nikakvog znaka života; mesto je izgledalo kao da je već godinama pusto. No, on nimalo nije sumnjao da je nešto ogolilo olupinu - i to hotimičnom, čak gotovo hirurškom preciznošću.
     "Očigledno je bezbedno za spuštanje", reče Flojd, sačekavši nekoliko sekundi da mu van der Berg gotovo odsutno klimne u znak saglasnosti. Geolog je već snimao sve što je bilo u vidnom polju.
     'Bil Ti' se bez problema spustio pokraj jezera i oni pogledaše preko hladne, tamne vode ka spomeniku Čovekovim istraživačkim porivima. Nije postojao nijedan pogodan način da se stigne do olupine, ali to, zapravo, nije ni bilo važno.
     Pošto su obukli poluskafandere, odneli su venac do ruba vode, držali ga za trenutak svečano pred kamerom, a zatim ga bacili u ime posade 'Galaksije'. Bio je divno načinjen; iako su jedina raspoloživa građa bile metalne folije, hartija i plastika, lako se moglo poverovati da su cvetovi i listovi stvarni. Svuda po vencu stajali su pribodeni beleške i zapisi, od kojih su mnogi bili ispisani starinskim kineskim pismom, koje je sada bilo izvan upotrebe, a ne rimskom abecedom.
     Dok su se vraćali prema 'Bilu Tiju', Flojd reče zamišljeno: "Jesi li primetio - nije ostalo praktično nimalo metala. Samo staklo, plastika, sintetika."
     "A šta je sa onim rebrima i potpornim nosačima?"
     "Mešavina - uglavnom ugljenik, bor. Neko je ovde veoma gladan metala - i ume da ga prepozna kada ga vidi. Zanimljivo..."
     Veoma, pomisli van der Berg. Na jednom svetu gde vatra nije mogla da postoji, bilo bi gotovo nemoguće načiniti metale i legure, tako da bi oni bili podjednako dragoceni kao i... pa, dijamanti...
     Kada je izvestio bazu i primio poruku zahvalnosti od drugog oficira i njegovih kolega, Flojd je podigao 'Bila Tija' na visinu od hiljadu metara i nastavio prema zapadu.
     "Poslednja deonica", reče on. "Nema razloga da se penjemo više - stići ćemo tamo za deset minuta. Ali neću se spustiti; ako je Veliki Zid ono što pretpostavljamo, onda je bolje da to ne činimo. Brzo ćemo proleteti, a onda pravac natrag. Pripremi te kamere; ovo može ispasti još važnije od planine Zevs."
     A ja ću, dodade on u sebi, uskoro možda doznati kako se deda Hejvud osećao pre pedeset godina, ne tako daleko odavde. Imaćemo mnogo toga za priču kada se sretnemo - kroz nešto manje od nedelju dana, ako sve bude išlo kako treba.