Nemoj tako, patriJote  su spremne da poginu za tu praznovericu i bajku.

Vidis, Dominic... to je problem sa vama sto ste kao vernici... ne znate nista o svojoj crkvi...

SPC priznaje Julijanski kalendar... prema tome... vernici Srpske pravoslavne crkve slave Bozic 25. decembra po Julijanskom kalendaru.. ili... trenutno... 7. januara po Gregorijanskom...
Znaci... tebi je kao pravoslavnom verniku merodavan kalendar tvoje crkve, posebno sto je razlika izmedju ta dva kalendara sve veca...


Sto se tice Uskrsa, on je pokretni praznik, tako da je malo verovatno da ga tvoji dedovi i ti slavite na isti dan...

Pa crkva nema sta da prizna Kosovo ni srpsko ni shiptarsko.
Ona ima 17 bitnih jedinica kao eksteritorija, tako da je Ahtisarijev plan idealan za njih.Nihov problem nije ni srpstvo, ni Isus, ni Jevandjelje. Njima je odjenom dato puno para, pa se sada normalno tuku oko prasica. Sve uvijeno normalno, kao kod svih Fariseja u tamnjan i krstache.Mnogo su postili za vreme komunjara. Doslo njihovo vreme, ali komunjare traze i ideologiju. Odatle i ovaj dominantni klero-boljsevizam.
Kako bi oni ziveli recimo kako bi trebalo od vernika, kad im vernici ne daju nista, a ni nemaju vernike.
Ako odredi neki Moleban, pa niko od politicara nista ne kaze, evo par vernika na moleban. A ako dodje Toma, Velja, Boris evo gi na hiljade.
Hrane se jedni druge sa hipokrizijom i dvolicnjastvom.

Da vi shvatate zanacaj toga dogadjaja ne bi tako pisali. 

Problem je u tome, sto se to nikada nije desilo. Isus Hrist je bio obican covek, i veliki filozof.

Samo je rekao da bismo mogli za promenu da se ponasamo lepo jedni prema drugima. I kako je
zavrsio ? Razapeli ga.

To isto tvrde muslimani za Muhameda, e sada, ako verujes, mozes da igras i loto, opet je bozija volja 
A stvarno je bio veliki znacaj. Umesto gradova sa tekucom vodom, kanalizacijom, pravnim sistemom i razvijenom literaturom, filozofijom i drugim naukama doslo proganjanje vestica, najezde kolere, ratovi i tako mnogo vekova.

Ne, njegova velicina je verovanje u Vaskrsenje.
Ako citas Apostola Pavla, on definise do Hrista zakon (deset Bozjih zaposvesti), a od Hrista veru.
Mi, Hriscani imamo i zakon i veru.

ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ

Дух раскола и омразе
Многе почињене грешке су појединачне, а штета је велика и заједничка

Све ово што се месецима дешава поводом „случаја Артемије” увелико је изашло из оквира унутарцрквеног спора. Немам у вези са тим никаква „инсајдерска” сазнања, али осећам тугу када видим како се урушава ауторитет најугледније српске институције и, као и већина оних који читају ове редове, са нелагодом гледам како припадници косовских полицијских снага, по захтеву једних, износе из манастира и протерују са Косова друге српске монахе.
Немам намеру да улазим у канонска и еклезиолошка питања. Покушавам да судим само о политичким аспектима, као и о последицама по државу, националну самосвест и идентитет. А тако гледано, чини се да у тој причи скоро да нема невиних – што не значи ни да су сви једнако криви.
Владика Артемије је дуго пркосио одлукама црквене владе и жестоко критиковао косовску политику и Слободана Милошевића и актуелних српских власти. Некада је био у праву, некада није. Најблаже речено, често је знао да се инати, био тврдоглав, хировит и горд. С друге стране, врх државе такође несумњиво сноси свој део одговорности због мешања у осетљиве унутарцрквене односе и због амбиције да у цркви „кадрира” на начин на који то не може ни у сопственој странци. Коначно, сигурно је да је, као и у све остало, своје прсте ту умешао и страни фактор, незадовољан угледом и рејтингом који је јединствена СПЦ годинама имала у српском јавном мњењу. Али највећа, такорећи, „командна” одговорност ипак лежи на самом црквеном врху и, нарочито, његовом оперативном органу – Синоду.

Црква је стара и моћна институција. Али варају се сви они који мисле да ће снагом свог институционалног и ванинституционалног утицаја успети да наметну интерпретацију како је Артемије смењен са места епископа рашко-призренске епархије само због неуредног књиговодства и финансијских малверзација. Много је ту било личног момента, а такође и сувише много политике и са једне и са друге стране.
Наравно да у овом тренутку за владиком Артемијем и његовим следбеницима неће кренути никаква маса свештенства и верника – могуће је да у стварању и подгревању такве илузије Артемија неко љуто обмањује. Али самообмањује се и црквени врх уколико верује да ће ова ствар тек тако „лећи” и завршити се без штете по цркву и њен углед у друштву и народу.

Наравно да ће мало ко од монаштва и свештенства пратити владику Артемија на његовом путу у неизвесност. Али како буде напредовала „нормализација односа између Србије и Косова”, и како се у наредном периоду буде стварала атмосфера да „посета папе нема алтернативу”, подела у народу и цркви ће бити све већа, а Артемијева кривица изгледати све мања. Уосталом, већ и сада многи верују да је Артемије смењен због противљења доласку папе, због непристајања на сарадњу са Приштином и због одбијања да у Грачаници угости америчког потпредседника Бајдена. А да је све остало само конструкција и изговор.

Јавна је тајна да Москва не гледа благонаклоно на повећање утицаја цариградске патријаршије у СПЦ, нити на наговештаје зближавања са Ватиканом, који би требало да кулминирају пројектованом посетом папе Нишу 2013. године. У том контексту није тако безначајан ни детаљ да је, непосредно пре ових последњих догађаја, владику Артемија у његовом шишатовачком егзилу посетио руски амбасадор Конузин – макар да је та посета накнадно квалификована као „приватна” и „незванична”.

Ако је тачан податак да одлуку о рашчињењу владике Артемија није подржало чак тринаест чланова сабора (седам против и шест уздржаних), онда је то знак да ни за значајан део архијереја СПЦ Артемијева кривица, чак ни сада, након свега, није нешто што би било „изван сваке разумне сумње”. А подршка коју црквени врх има од неколико утицајних, али осведочено антицрквено настројених медија, таблоида и недобронамерних ,,верских аналитичара” није нешто са чим би се већина у сабору требало баш поносити. Баш као што ни Артемију не иду наруку јуродиви „подржаваоци” који, заклањајући се иза његовог имена и страдања, шире мржњу по интернет универзуму, бацајући клетве на патријарха и анатемишу свакога ко покаже макар наговештај разумевања за „ђаволско-ватиканско-масонско-комунистички” синод.

Свега смо се нагледали претходних месеци. Наручени чланци и клевете на рачун противника, „цурење” црквених и полицијских докумената, информације „из поверљивих извора”, ружно плакатирање и фотомонтаже, поступци и речи којих се пристојнији део јавности гнуша чак и када је реч о политичким предизборним кампањама, а можете мислити како се тек осећа када види како се острашћено, примитивно и пиљарски међусобно нападају његови духовни предводници. То, понављам, не значи да ћемо, разочарани, сад сви похрлити у неку и нечију нову „цркву”. Али не значи ни да треба да се правимо као да не примећујемо шта се збива и да је све у реду. Тим пре што је готово извесно да ће, не догоди ли се какво чудо, специфична тежина и јавни утицај СПЦ убудуће бити знатно мањи него што су били у последњих двадесет година (што је некоме вероватно и био циљ), док ће „промаја” која се већ током последњих васкршњих празника могла приметити у многим храмовима временом бивати све већа и већа.

У сваком случају, дух раскола и омразе је увелико пуштен из боце. Многе појединачне грешке су почињене, а штета је велика и заједничка. Ко би рекао да је од тренутка упокојења и величанственог опроштаја од патријарха Павла прошло тек годину дана?!

главни уредник часописа ,,Нова српска политичка мисао”

Ђорђе Вукадиновић
објављено: 23.11.2010.

Ima jedna izreka kaže  , citat " Lošemu ku... i dlaka smeta " , završen citat , svaki stanovnik ustanove za pripadnike ljudskog roda sa posebnim potrebama zna da nešto kritikuje , dati mežutim odgovor je već nešto drugo  , savim drugo , pošto evo Bog ne živi u kutije reci nam ti inteligencijo , gde živi ?




Aha , nije sporno ovo , ali dali inteligencija možda namerno prešutkuje sitnice ateističkih zločina tipa 20.000.000 Lenjinovih ili 20.000.000 Staljinovih li Hitlerovih i Atomske bombe , i ..... ima da se nabraja ....

Rekao sam to zato sto se neke stvari olako odbacuju.  U islamu Isus odnosno Isa jeste priznati Boziji prorok. Pa i tu se potpuno legitimno namece pitanje njegovog znacaja i same velicine njegovog dolaska kao proroka. Jednostavno, ljudi o nekim stvarima i pojavama nikada nisu razmisljali, vec ih naprotiv sistematski odbacuju. Nedostaje promisla koji bi nam pomogao da prosirimo vidike i formiramo sveobuhvatnije polaziste. I meni je mnogo toga zvucalo nevjerovatno, pa sam procitao bibliju i shvatio da dosta tih tekstova "pije" vodu. A sta mi (koji nismo muslimani) znamo o islamu ? Sve sto znamo moglo bi stati na pola lista omanje sveske.