Ne priznajem papu, ako se SPC ujedini sa katolickom crkvom ja cu preci na Svetosavlje, slavicu i dalje Sv. Nikolu, postovacu i dalje obicaje svojih predaka, nema tog vladike i patrijarha koji moze da me ubedi da gresim jer ja tu i takvu SPC necu nikada priznati za svoju!!!

Stvar je u tome sto se Bozic slavi 25. decembra... kako god da okrenes...

Dajte, ljudi.. nemojte da se blamirate...
Kad cujem da se Bozic u Srba uvek slavio 7. januara, meni se kosa digne na glavi...

Тако је. Огромна већина Срба ће Божић и даље славити 25 децембра али по Јулијанском календару

Pa normalno  , po starom kalendaru 25 decembra , po novom 7 januara .

Ove činjenice aktuelizovalo je nedavno Galupovo istraživanje o životu na prostoru bivše SFRJ, koje govore da trenutno nigde u Evropi procentualno u odnos na broj stanovništva ne postoji veća socijalna grupa koja doslovno gladuje, kao u Srbiji. Istraživanje kaže da 650.000 stanovnika u Srbiji živi ispod granice siromaštva, zarađuje mesečno 5.649 dinara, dok čak 78 odsto naših građana jedva krpi kraj s krajem.

Zutim nije dosta sto su sa nasim  zapadnim i jevrejskim prijateljima unistili stanovnistvo Srbije i doveli ga u stanje gore nego 1915 godine , nego jos hoce da nam nametnu i promene Bozica . 

ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ - АНА ФИЛИМОНОВА: ТАДИЋЕВОЈ АНТИНАЦИОНАЛНОЈ ЛИНИЈИ ПРИДРУЖИО СЕ И ВРХ СРПСКЕ ЦРКВЕ

понедељак, 22 новембар 2010 02:45
Одузимањем чина владики Артемију минира се и последњи црквено-духовни ослонац за заштиту српског становништва, православних светиња и, у целини, Косова и Метохије као саставног дела Србије

Деветнаестог новембра 2010. године завршено је ванредно заседање архијерејског сабора СПЦ. Сабор је донео неколико одлука са далекосежним не само религиозним него и политичким последицама: формирање Крушевачке и подела највеће Београдско-карловачке епархије; нов начин организовања цркве у Јужној Америци, формирање комитета за припреме празновања годишњице закључивања Миланског едикта 2013. године; лишавање чина владике Рашко-призренског Артемија.

Уместо канонског, живог и здравог епископа Рашко-призренског Артемија, за шефа епархије постављен је претходни епископ Липљански Теодосије (Шибалић). Именовање је само по себи у колизији са канонима, са Статутом СПЦ и црквеним правом, којим се забрањује да се поред живог и здравог епископа на тај положај именује друго лице. Али шеф СПЦ се одлучио на такав корак изазвавши самим тим веома тешку по својим историјским последицама појаву – раскол Српске православне цркве.

Епископ Артемије био је, заједно са својом паством у најсуровијим годинама искушења – војне агресије НАТО; прогона и погрома Срба Косова и Метохије, разарања православних светиња и, најзад, проглашења независности Косова. Његова борба за православље, за православне светиње, за српски народ, а такође против независности Косова, била је нашироко позната свету, од Америке до Аустралије.

Након антисрпских погрома 2004. године епископ Артемије је изнео оптужбу против четири земље НАТО за разарање косовских православих светиња и тврдио, да они који су их рушили не могу и да их обнављају (како је то стајало у Меморандуму Савета Европе о обнављању порушених светиња).

У свом говору неколико дана пре проглашења независности Косова, 12. фебруара 2008. године, он је упозоравао, да су се Балкански регион, Европа и свет у целини суочуили са агресивном методиком стварања на територији независне, суверене државе – Србије - „џихадијско-терористичке освајачке администрације у Приштини“. Воља за отпором српског народа толико је угушена, истицао је еписикоп, да су апологети антисрпске политике веровали: своје циљеве они ће постићи, Срби ће се повити и неће пружити никакав отпор, неће се обазирати ни на какве потезе противника. Владика Артемије је са тугом наглашавао, да је „много пута слушао, како је низ српских политичара, чија имена је наводио јавно, износио уверавања, да ће српски одговор на агресију и окупацију бити знатно слабији, него у случају било које друге независне државе“, те стога Вашингтон тако чврсто верује, да ће се „српска армија моћи држати на краткој узди“.

Позиција владике сводила се на то, да се не смеју допуштати напади на веру, на државу и народ, да криза владе не треба да паралише способности Срба да се супроставе намерама противника, Срби нису дужни да постану лак залогај, или ће их проклети будућа поколења. Епископ је позивао да се „заведе ред у народном дому“ и убеђивао, да нелегална окупација дела српске свете Отаџбине, тачније, безбожна агресија, не може и бити победник на крају. Мир и безбедност, сматра владика Артемије, могу донети једино принципи права, морала и мирне коегзистенције. Али у резултату окупације српски народ ће, упозоравао је он, истрпети још веома много бола.

Уочи проглашења независности Косова владика је био једини који је позивао да се предузму државне мере у циљу заштите уставног поретка, територијалне целовитости и суверенитета земље – да се прекину међустраначке распре и формира влада националног спаса; да се не потписију никакви споразуми ни са организацијама, ни са државама, које представљају опасност по суверенитет Србије; да се упуте у заштиту српских структура управе, православних светиња и православног живља, у складу са српским Уставом, Повељом УН, Завршним Хелсиншким актом и Резолуцијом СБ УН 1244 армијске и полицијске снаге; да се за помоћ обрати Русији; да се позову посматрачи из пријатељских земаља ради фиксирања случајева диверзантско-терористичких напада нелегалних формација у циљу да се онемогући легална одбрана; да се мобилишу све друштвене снаге Србије у циљу супростављања било каквом насиљу (1).

Владика Артемије увек је био на оштрици одбране Косова и Метохије, управо се он противио посети потпредседника САД Џозефа Бајдена манастиру Високи Дечани, што је представљало врхунац цинизма према Србима. Он је такође увек иступао и иступа као непомирљиви противник новина у богослужби, потивник је екуменизма, папизма и глобализма.

Притисак на владику Артемија одвијао се у неколико етапа: у мају 2010. године он је уклоњен са службе под изговором „одласка у пензију“ – након 33-годишње службе на Косову и Метохији (13 година као игуман манастира Црна Река, годину као професор у Призрену и 19 година као владика Рашко-призренски) Затим је против владике покренута вишемесечна кампања у медијима, пуна лажи и клевета, пре свега, за финансијске малверзације. Црквене власти су са своје стране игнорисале све народне петиције и протесте у одбрану Артемија, против екуменизма и посете папе, називајући протестанте „хулиганима и мафијом“. Најзад, у новембру 2010. године уследило је лишавање владике и чина.

Ова мера наговештава јасно декларисање курса новог руководства СПЦ, усмереног у правцу пружања подршке владајућој коалицији Србије за „меко признавање“ независности Косова. Одузимањем чина владики Артемију минира се и последњи црквено-духовни ослонац за заштиту српског становништва, православних светиња и, у целини, Косова и Метохије као саставног дела Србије. Антидржавна, антинационална линија Вашингтон-Брисел-режим Бориса Тадића, и сада придружено им вођство СПЦ, почистила је са свог пута и владику Артемија као оваплоћење борбе, пре свега духовне, за национално-државне интересе српског народа, па и само питање о заштити Косова и Метохије, српског суверенитета и независности.

I to 7. januara po Gregorijanskom samo do 2100. godine ... onda ce se slaviti 8.januar... osim ako se ovi napokon ne opamete i prihvate Milankovicev kalendar koji su sami narucili...

Артемије код Конузина

Бивши владика Артемије Радосављевић састао се данас у 16 сати са руским амбасадором Александром Конузином у Амбасади Руске Федерације у Београду. До састанка је дошло на Конузинов захтев, речено је Вестима-онлине у Артемијевом окружењу.
Током једночасовног сусрета, како нам је пренето, руски амбасадор интересовао се за најновије догађаје везане за бившег епископа рашко-призренског и његове следбенике- монахе и монахиње, као и за одлуку Светог архијерејског сабора СПЦ о Артемијевом рашчињењу.   
"Осим тога, амбасадора Конузина су посебно занимала дешавања у манастирима Дубоки поток и Девине воде од вечери 18. до свитања 20.новембра. Осим за хронологију дешавања, амбасадор Конузин се распитивао и ко је све учествовао у немилим догађајима избацивања владике Артемија и монаштва из тих манастира и зашто. Исто тако интересовало га је ко је све учествовао у њиховој депортацији и на чији позив. Питао је такође да ли је и у ком обиму примењивана сила, а желео је да зна да ли је владика Артемије и данас под дискретном полицијском пратњом МУП-а Србије“, пренео нам је један од Артемијевих присталица.   

Velikaja Oktomvrijska Rivaljucija je bila 23 Oktobra 1917-e, a slavila se 7 Novembra.
Ko se jos seca slave, kada su Mongoli pobili Ruse?
Od Pravoslavaca, Bugari, Rumuni i Grci slave Bozic 25 decembra. Ne znam za ostale po Bliskom Istoku.

Dobro, ako je Artemije bio kod KoNJuzina, jel obecao neko tajno oruzje?

"СПЦ признала независност Космета"

Српска православна црква посредно је признала једнострано проглашену независност Косова и Метохије тиме што се обратила припадницима Косовске полицијске службе за помоћ у избацивању рашчињеног владике рашко-призренског Артемија из манастира Дубоки поток на територији јужне српске покрајине, сматра магистар правних наука Зоран Чворовић.
Позив који је КПС-у упутила Српска православна црква је "још један од чинова који, на жалост, потврђују да деобе међу Србима највише одговарају српским непријатељима", рекао је Чворовић за "Вести-онлине".
"А као правник могу да кажем да партикуларни контакти са нелегалним косметским институцијама које су до сада одржавали поједини државни органи, а сада се томе придружили и поједини епископи СПЦ, у очима косметских Албанаца и оних из међународне заједнице који су им наклоњени, представљају се и представљаће се као својеврсни акти признања терористичке квази државе Косово, настале на државној територији Србије", наводи Чворовић. 
Тиме, нажалост, појединци из СПЦ, као и државни органи Србије, свесно или несвесно подривају уставни поредак Србије" , оценио је он.

Bolje nek sedi kuci i sprema zimnicu, daleko joj je Srbija da skraba svasta, ionako je niko ne cita