Rekao sam ti sta sam imao na 7oj ili 8oj strani po tom pitanju...

@gottago

to na slici jesu Bugari, ma sta sisi baljezgao...

copy paste


   

Браћо и сестре МОЛИМО ЗА ВАШУ ПАЖЊУ јер ћемо у овоме прилогу говорити о једном епископу СПЦ, владици Аустралијско - новозеландском Иринеју Добријевићу.
Погледати фотографије -СВИХ 7!
КО ЈЕ ОВАЈ ЧОВЕК???

Na Vašem sajtu sam medju komentarima čitalaca pročitao i zanimljivu pretpostavku da nam preosvećene vladike u današnjim vremenima postavljaju strane obaveštajne službe i osvedočeni srpski neprijatelji.Meni ova teorija deluje zanimljivo i ne bez osnova. Ne znam za ostale vladike, ali meteorski uspešna crkvena karijera u SAD rodjenog vladike australijsko novozelandskog Irineja Dobrijevica se savršeno uklapa u pretpostavke o uticaju stranih država na izbor episkopa.Kandidat za monaha prvo treba da provede deo života kao iskušenik, sto obično traje od 3 do 5 godina (najduže na Svetoj gori), onda postaje jerodjakon, a najčesce (ako je ambiciozan) za 5 do 8 godina biva unapredjen i u čin jeromonaha.

Ovaj period od prosecno 10-tak godina vladika Irinej (Mirko) Dobrijević je prošao za 9 (slovima devet) dana ili 216 sati ! ! ! !

Монашки постриг примио је 18. јануара 1995. у манастиру Светог Саве у Либертивилу, Илиној, и том приликом је добио монашко име Иринеј по светом Иринеју Епископу лионском, а у чин јеромонаха рукоположен је 27. јануара 1995. у цркви светог Саве у Парми, Охајо,САД (izvod iz zvanicne biografije episkopa Irineja)

Preosveceni episkop Irinej Dobrijevic nije imao ni dana iskusenickog staza, nije ni jednu noc prespavao u manastiru, a za 216 sati je od monaha uznapredovao za jeromonaha. Da postane episkop mu je bilo potrebno 11 godina, ali postao bi i ranije da nije tri puta na saborima od strane “nacionalno orijentisanih” vladika odbijan.Sigurno se sada namece pitanje kako je i zasto Mirko Dobrijevic iz Klivenda SAD tako ekspresno postao episkop SPC. Čini se da postoje dva moguća odgovora :
Prvi odgovor
Zahvaljujuci : svome roditelju ocu Djuri „из чије племићке породице преко двеста година свештеници и учитељи служе српском роду, од кога сам и ја примио богослужбено наследство” (iz besede na hirotoniji vladike Irineja)izuzetnom obrazovanju “rodom je iz Klivenda (SAD), gde je stekao osnovno obrazovanje i pohađao Akademiju umetnosti (koju nije zavrsio). Posle završene Pravoslavne akademije “Svetog Tihona” u Pensilvaniji, školovao se i na prestižnoj Pravoslavnoj teološkoj akademiji “Svetog Vladimira” u Njujorku, gde je stekao zvanje magistra bogoslovlja ….“vrednom radu u vecem broju medjunarodnih crkvenih organizacija „predstavnik SPC u Centralnom odboru Svetskog saveta crkava i Konferencije evropskih crkava, član Upravnog odbora Međunarodne pravoslavne dobrotvorne organizacije (IOCC), radne grupe za ekološku pravdu Američkog nacionalnog saveta hrišćanskih crkava, sekretar Christian Churches Together …”
Ucescu u americkoj delegaciji koja je od Milosevica oslobodila tri zarobljena americka vojnika
Zakljucujemo da vrhu SPC nije bilo neophodno da neko ko je iz plemicko – svestenicke porodice, obrazovan u SAD, aktivan u medjunarodnim organizacijama i oslobadjanju zatvorenika treba sada i da bude iskusenik ili da zivi u manastiru da bi postao episkop.

Drugi orgovor :
Mirka (Irineja) su brzopotezno za jeromonaha, a zatim i episkopa progurala njegova braca masoni (slobodni zidari) a sve uz svesrdnu pomoc CIA, a da bi imali (jos jednog) svog coveka u vrhu SPC i preko njega gurali planove novog svetskog poretka, pre svega stvaranje jedinstvene svetske crkve, a sve kroz ekumenizam i Svetski savez crkava.Sta je od ovoga pomoglo Mirku da postane episkop australijsko novozelandski neka procene Vasi cenjeni citaoci.

Остаје питање коју је канонску сметњу за хиротнију имао владика Иринеј и на који начин је завршио свој овоземаљски живот његов биолошки отац, КАДА И ЗБОГ ЧЕГА???

Мирко у монаштву(БОЉЕ РЕЋУ У ЕПИСКОПСТВУ, ПОШТО МОНАХ НИЈЕ БИО)ИРИНЕЈ, је постао познат и по томе што је био један од извођача радова уклањања владике Артемија са места епископа Рашко-призренског, по сведочењу Косаре Гавриловић, и следећим средствима:

"Владика Артемије дао је Синоду додатни изговор да га уклони.Синод већ дуже времена покушава то да учини. Владика је у више наврата оптуживан за финансијске малверзације без икаквих стварних доказа. У јесен 2004. покушали су да га прогласе лудим. Чак су и мене покушали да убеде да је оболео од озбиљне душевне болести. Тада јеромонах а данас Владика Аустралије и Новог Зеланда, Иринеј Добријевић, и Викарни Епископ Теодосије липљански, звали су ме телефоном и тражили да се сретнемо како би ми подробно објаснили душевно стање Владике Артемија. До тог сусрета никада није дошло. Мене нису убедили, а не верујем да су били успешнији ни код других.Какав облик је узело лудило Владике Артемија? Један од симптома је по њима било његово чврсто одбијање да допусти да исти они Албанци који су 17. марта 2004. уништили и тешко оштетили цркве и друге црквене објекте на Косову, укључујући и Владичански двор у Призрену, обнављају уништено. Могло би се рећи да је његово одбијање, с обзиром на околности, било изразито разумно. Међутим Савет Европе, који је желео да учествује у финансирању пројекта обнове, инсистирао је да тај посао буде поверен албанским извођачима. Пошто је Владика то одбио, Савет Европе се обратио Синоду, и Синод је наложио Владици да потпише Меморандум о обнови цркава и других објеката. Владика Артемије га је потписао, али је одмах повукао потпис"

Vladika Irinej Dobrijevic Jezuita?

svojoj Besedi prilikom hirotonije vladika Irinej (Dobrijevic) je rekao: “Своју захвалност упућујем, како професорима и колегама, тако и студентима Универзитета Лојоле у Чикагу …” Iz zvanicne biografije biskupa Irineja moze da se procita da “he primarily worked in education, teaching at Loyola University in Chicago…”.

piše: Predrag Vučinić

Univerzitet Lojola (Loyola) u Cikagu je najpoznatiji u Americi jezuitski (li sto bi Hrvati rekli isusovski) univerzitet, veoma je ponosan na svoju jezuetsku tradiciju, a i ime je dobio po osnivacu jezetskog reda Inasiju Lojoli. Za one koji ne znaju ništa o jezuitima evo vise informacija ko su jezuiti koje toliko voli nas biskup i kojima se pred tolikom mitropolitima i vladikama ponosno zahvalio.

Pokornost papi i duhu papizma

Red jezuita poznat je i kao Društvo Isusovaca i na njihovom amblemu se nalaze slova IHS i neguju kult Sunca. Jedan su od po zlu cuvenih papskih kaludjerskih redova koji je, sa motom, “Ad maiorem Dei gloriam” (”Za vecu slavu Bozju”), u sesnaestom veku osnovao Spanac Ignacio Lojola. Osnovni cilj rada bio je obnova rimokatolicizma, ugrozenog protestantskom reformacijom. U tu svrhu, Lojola je kao osnovno nacelo reda postavio apsolutnu pokornost papi i duhu papizma (mada je, u stvari, red imao velikog uticaja na pape i bio svojevrsna “crkva u crkvi”). Jezuita je, po naredjenju vise vlasti, mogao biti poslan bilo gde i bilo kad na propoved; on je, kako tvrdi Lojola, po naredjenju te iste vlasti morao da smatra da je belo - crno, i obratno, da priznaje nad sobom i vlast beslovesne zivotinje, ako mu je Bog “odredi”za staresinu.

Jezuiti su se veoma brzo prosirili po Zapadnoj Evropi. Osnivajuci mnoge srednje i visoke skole, veoma su uticali na razvoj evropske inteligencije; trudeci se da, preko ispovesti, zagospodare savestima ljudi, uspeli su da za kratko vreme steknu simpatije, narocito medju zenskim svetom, kome je godila svojevrsna “blagost” jezuitskih “dusebriznika”. Lojola im je sastavio duhovne vezbe koje su se sastojale u zamisljanju slika iz Svetog Pisma i njihovom “sozercavanju” (sto je praksa potpuno tudja svetootackoj askezi). Takodje, bilo im je dopusteno da lazu i cine druge slicne stvari, koje treba da sluze “na vecu slavu Bozju”. Posto su se pokazali beskrupulozni u ostvarenju svojih namera i beskarakterni u toboznjem ugadjanju Bogu, pripisana im je izreka “cilj opravdava sredstvo”, a reci nekome da je “jezuita” znacilo je reci mu da je licemer i podlac, maskiran obrazinom covecnosti. Jezuiti su se ukljucili u rad inkvizicije, a ognjem i macem su nastojali da sire papizam u Severnoj i Juznoj Americi, medju lokalnim indijanskim stanovnistvom koje ih se grozilo. Papa im je dao pravo da prodaju indulgencije (oprostajnice grehova), cime su se oni obilato sluzili, pa su ljudima koji su materijalno pomagali red oprostajnice svih grehova davali dva puta - jednom u toku zivota, a jednom na samrti.

Jezuiti su militantna organizacija u okviru katoličke crkve, ustrojena kao vojska sa činovima. Glavni u Redu je General i on je zapravo Crni Papa, stvarni vladar Vatikana. Prvi General i osnivač Reda je španski sveštenik Injasio Lojola, koji je 1534. za vreme vladavine Pape Pavla III smatrao da se protiv jeresi (sve većeg broja pristalica protestantizma) crkva mora boriti prikrivenim i nasilnim metodama Poznati “Ilumbrados” jezuita bio je i zloglasni Fransis Bordžija Iako mnogi i danas veruju da su oni samo deo rimokatoličke crkve sa svojim specifičnim učenjem, njihova istorijska uloga je daleko mračnija i mnogim ljudima nepoznata. Lojola je inače i osnivač prvih Iluminata (Ilumbradosa).

TAJNA ZAKLETVA UZ KAMU

Jezuite posebno povezuje njihova specifična zakletva koju mora da položi svaki jezuitski iskušenik kada stupa u određeni čin. On tada kleči na crvenom krstu pred nadređenim u Redu. Ispred njega su dve zastave: poznata žuto-bela zastava papstva i crna zastava koja ima kamu sa dve oštrice i crveni krst iznad lobanje sa dve ukrštene kosti. To je zastava jezuitskog reda, tvrdi Alberto Rivera.

Prilikom polaganja zakletve nadređeni daje novom iskušeniku mali crni krst sa raspećem koji iskušenik mora da pritisne na svoje srce i tada mu nadređeni pruža kamu. Iskušenik prihvata oštricu kame i pritiska vrh u pravcu svog srca. Nadređeni mu tada, držeći dršku kame, govori sledeće reči:
“Sine moj, sada si naučen da igraš prikriveno - među rimokatolicima da budeš rimokatolik i da špijuniraš sopstveno bratstvo; da ne veruješ ni jednom čoveku, niti u jednog čoveka; među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota, među kalvinistima da budeš kalvinista. Među protestantima da budeš protestant i pridobijanjem njihovog poverenja da držiš čak i besedu sa njihove propovedaonice i da ih potkazuješ svom silinom svoga bića naše svete religije i našeg pape. I da si u stanju da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, što će ti omogućiti da prikupiš sve informacije za svoj Red kao odani vojnik pape.”

Pogledajmo dalje zakletvu:

“Naučen si da podmuklo seješ seme mržnje i ljubomore medju narodima, regionima i državama koje žive u miru, i podstičeš ih na krvava dela, gurajući ih u ratove jedne protiv drugih, i da kreiraš revolucije i građanske ratove u zemljama koje su nezavisne i prosperitetne, izigravajući da neguješ umetnost, nauku i uživanje u blagodetima mira. Da učestvuješ na strani boraca i da igraš u tajnosti sa svojom braćom jezuitima, koji mogu biti na istom poslu na suprotnoj strani u ratu, ali da se otvoreno suprostavljaš onome za koga bi mogao biti povezan. Samo Crkva na kraju mora da izvuče dobit iz uslova koji će biti sastavni deo konačnog mirovnog sporazuma i koji će opravdati sva sredstva”.

“Naučen si sada svojim dužnostima špijuna, da prikupljaš sve statističke podatke, činjenice i informacije od svakog izvora; da se dodvoravaš kao poverljiva osoba u poznatim krugovima protestanata i jeretika svakog nivoa i svake ličnosti, kao i bankara, trgovca, advokata, među učenicima škola i studentima, u parlamentima i zakonodavstvu, u državnom pravosuđu i da budeš ’sav prtljag svim ljudima’ za dobro pape, čije smo sluge do svoje smrti.

Primio si sve instrukcije pre nego si posto iskušenik, i služio si kao pomoćnik, ispovednik i sveštenik, ali nisi bio okružen sa svim neophodnim da bi komandovao armijom Lojole u službi pape. Moraš služiti odgovarajuće vreme kao sredsvo i izvršilac naređenje svojih nadređenih. Niko ovde ne može komandovati ko nije sebe blagoslovio sa krvlju jeretika. Bez prolivanja krvi ni jedan čovek ne može biti spasen…”

TAJNA MISIJA U ZNAKU SUNCA?

Napomenimo samo ukratko da su po svedočenju dr Rivere njemu preneta neka znanja i informacije koje su bile najčuvanije tajna Vatikana i koje se u istorijskim knjigama nisu pominjale. Njegov glavni učitelj je bio nemački jezuita kardinal Avgustin Bea, konfesor pape Pija XII i predsedavajući Rimokatoličkog Ekumenskog Pokreta. Jedna od tajni koju je on “odao” svom učeniku Riveri je jezuitsko prikriveno učešće u stvaranju dve paklene ideologije: sa jedne strane to je bio nemački nacizam (kao i prethodno fašizam u Italiji koji je zabranio sve druge konfesije osim rimokatličke), a sa druge ateistički komunizam, kako bi se zbacio sa vlasti najveći zaštitnik istočne ortodoksne crkve- ruski car. Ako je cilj bio da se u međusobnom sukobu fizički uništi što više jeretika, zadatak je uspešno obavljen. U Drugom svetskom ratu, gde su sukobljeni “vernici ” i “nevernici” , pored velikog broja ubijenih Jevreja (danas se nastoji izvršiti revizija o tačnom broju), stradalo je i dva miliona Nemaca (najviše protestanata) i 20 miliona Rusa (pravoslavaca) i nešto manje drugih jeretika (Engleza) i pagana (Cigana). Tu su, naravno i Srbi.

Zato Rivera kaže da su u pravu svi oni protestanti koji su tvrdili da je katolička crkva “Majka prostitucije i gnusnosti na Zemlji”, te da Jovanovo Otkrivenje (glava 17) ne opisuje drevni Vavilon, već sadašnji Vatikan.

Rivera još dodaje da Satana sedi upravo u samom vrhu Vatikana, te da je najviše bio šokiran kada je na ruci jednog španskog jezuite visokog ranga video prsten sa masonskim obeležjem i kada je saznao da je isti bio i član španske komunističke partije. Takođe je saznao da je jezuita General u bliskim vezama sa Iluminatima u Londonu.

Rivera otkriva i da neki sveštenici jezuiti sa naporom prihvataju ove laži nemajući drugog izlaza osim ove službe.

Zanimljiv je i Riverin opis krstaškog pohoda (počeo 1096.) na Jevreje (Judejce) koji su živeli u izgnanstvu u Evropi. Tada su pobijene čitave jevrejske naseobine, dok su žene masovno silovane. Njihova tako rodjena deca, bez očeva, bila su krštena kao rimokatolici, da bi onda kada su odrasla silom naterana da idu na hodočašće u Jerusalim. Tamo su, međutim, na prevaru prodata Arapima kao roblje u zamenu za zlato.

Podsetimo da su upravo jezuiti tvorci ustaškog pokreta u Hrvatskoj 1941. kao i ideološki tvorci kosovskog otcepljenja od Srbije. Novinar i publicista Greg Szymanski tvrdi da skrecenica UCK (Ushtria Clirimatare Kosoves) zapravo znaci “Ustasha of Croatia operating in Kosovo”

Pravoslavni narodi smatraju da aspiracije Rimokatoličke crkve prema “šizmatičnom” istoku, odnosno svim istočnoevropskim zemljama u kojima je pravoslavlje dominantan oblik hrišćanske veroispovesti traju još od raskola u hrišćanskoj crkvi 1054. godine.

JEZUITSKI LOGORI SMRTI

Katolička crkva je na različite načine pokušavala da pounijati pravoslavni živalj na ovim prostorima. Metode su bile potpuno suprotne od proklamovanih ciljeva. Počevši od raznovrsnih oblika političkih i ekonomskih ucena, pa sve do najgorih oblika nasilja i prinudnog “pokrštavanja” već krštenih. Vatikan je svoje delovanje uvek bazirao na svojim monaškim redovima. Nažalost, iskustva Srba sa katoličkim redovnicima su krajnje negativna i to prvenstveno zahvaljujući fratrima iz reda isusovaca (jezuita). Neki od tih “otaca”, koji su inače pripadali redu ustrojenom po životnim pravilima jednog od najčestitijih i najvećih katoličkih svetaca Franje Asiškog, bili su među najgorim zločincima u Drugom svetskom ratu, a njihova zverstva u NDH, i to naročito u “logorima smrti” - Staroj Gradiški i Jasenovcu - teško su shvatljiva normalnom čoveku. Loš glas o zločinima katolickih redovnika proneo se celim svetom izjednačavajući ih sa već ozloglašenim dominikancima, ili “božijim psima”, kako ih zovu, koji su tokom viševekovnog inkvizitorskog terora na sebe zauvek navukli mržnju protestanata.

Vatikan je ulogu nosioca katoličkog prozeletizma prepustio svom najperfidnijem redu - jezuitima. Proračunati, hladnokrvni i vrlo obrazovani, jezuiti su postigli ogromne uspehe u latinizaciji pravoslavnih vernika u Rumuniji, Moldaviji, Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. Oni su iskustvo sticali po džunglama Južne Amerike, odakle su svojevremeno i proterani, po pustarama Afrike, pa čak i Kine i Japana, i to u vreme kada su ove dve zemlje bile zatvorene u samoizolaciji.

Zahvaljujući ratnim zbivanjima, sankcijama, raznim nesrećama koje su se stuštile na naš narod, jezuiti su uspeli da, uglavnom preko svoje humanitarne organizacije “Keritas”, stvore svoja uporišta i u našoj zemlji, i to prvenstveno u područjima gde je stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava kao što je to slučaj sa Bosnom ili Vojvodinom.

Treba poklati sve Katolike i strpati u krecane. Celu Juznu Ameriku, Spaniju, Talijane, Poljsku, Filipine i ko sve jos, da ne zaboravim i bracu Irce.
Kazem ja lepo: kad se Srbinu zena kurva, kriv Vatikan.

Sto se tice brace Bugara, ja se secam kad je par meseci posto su Zivkova skinuli, nama su uveli sankcije. Pojavili se na carini, u mesto ofucanih carinika, sve neki sa zlatnim krstachama oko vrata, pa se izivljavali nad nama, trazili po 100 marona a imao bezin ili ne. Sto marona za putnicki auto, 200 za autobuse.
Jebalo majku, kako su im maroni i krstache bili inspiracija.

Ovo za Vladiku irineja Dobrijevića mi liči na neku brljotinu. Ne razumem šta imaju s tim strane obaveštajne službe? Kod nas kad god neko zabrljači prizivaju se strane obaveštajne službe.

to je... ili to bi trebao da bude pravoslavni vladika. na slikama se vidi da "fura fazon" katoličkih pastora. poseduje jos neka čudna obeležja koja nisu svojstvena pravoslavlju.

atačmenti:

1. oslobadjanje americkih pilota koji su nas bombardovali "99. (eno ga skroz levo se sakrio).
2. posle cega je usledila, kako ljudi kažu, masonska molitva.
3. ...

Ако је лик који је наводио томахавке ка Србији касније постављен за премијера (окупационе Владе), зашто и његовог колегу из Агитпроп комисије не би касније поставили за патријарха? Али уз сва мољакања,није то његов циљ. 
Лик је изнад свега citizen of united states,па би на овом ''Сабору'' по инструкцијама треба да буде проглашен за некаквог ''митрополита либертвилско-чикашког'' (која арчи ИМОВИНУ Слободне српске православне цркве),са жељом да једног дана постане и Metropolitan Irinej of America

DANAS SABOR SPC
Artemiju preti crkveni sud

I. Kranječević    | 17. 11. 2010. - 00:06h | Komentara: 0
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, koji zaseda danas, trebalo bi, između ostalog, da razmatra slučaj razrešenog episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji od prve odluke kojom je razrešen dužnosti u javnosti poručuje da se takvoj odluci neće povinovati.


Kako se očekuje, Sabor će najverovatnije potvrditi ranije odluke Sinoda i Sabora, a ukoliko se razrešeni episkop ne povinuje takvoj odluci, može da dospe i na Veliki crkveni sud.
 
- Razrešeni episkop Artemije ima podršku među monasima iz Crne Reke i sa Kosova, a poziva se i na pojedine vladike. Ipak, dok se vladike zvanično ne izjasne na Saboru i tako mu pruže podršku, ne može se sa sigurnošću reći koliko sledbenika episkop Artemije zapravo ima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njemu, takođe, podršku daje takozvana nacionalna elita, publicisti koji nisu crkvena lica, koji tvrde da je Artemije nepravedno odstranjen - kaže za “Blic” analitičar religije Mirko Đorđević.
 
Naš sagovornik napominje da je u Crkvi trenutno vrlo komplikovano stanje jer Artemije, bar prema onome kako se oglašava u javnosti, nema nameru da prihvati osudu, pa je veliko pitanje kako će se stvari dalje razvijati.
 
- Mnogi ovo nazivaju “Artemijskim raskolom”, a raskol je nešto najteže što može da pogodi crkvu. Patrijarhu Irineju je stalo da sačuva jedinstvo. Artemije sam navodi da to što čini čini iz “šišatovačkog egzila”, gde mu je, vladika sremski Vasilije pružio utočište. Ipak, Artemije može da se povinuje odluci Sabora o razrešenju, da prepusti Crkvi i patrijarhu dalje postupanje, a Crkva ima rešenje za sve situacije, pa čak i kada bi razrešeni episkop Artemije odbio da se povinuje odluci Sabora. Tada bi Visoki sud procesuirao bivšeg vladiku - precizira Đorđević.
 
Inače, razrešeni raško-prizrenski episkop Artemija novi “dom” našao je u manastiru Šišatovac na Fruškoj gori u Eparhiji sremskoj, po odluci na sednici Sinoda SPC u maju ove godine. On je razrešen upravljanja Eparhijom odlukom Sabora zbog svoje kanonske odgovornosti i krupnih zloupotreba novca u eparhiji pod njegovom upravom. On se od tada više puta u javnosti oglasio da tu odluku neće prihvatiti i da joj se neće povinovati. Patrijarh srpski Irinej naveo je u pismu da će današnji sabor raspravljati o odnosu Artemija prema saborskim odlukama i o njegovom shvatanju poretka iz pozicije umirovljenog arhijereja.
 
Sagovornik “Blica” napominje da je sve dosadašnje odluke patrijarh srpski Irinej doneo u skladu sa pravilima jer je većina na njegovoj strani. Kompromis je, kaže Đorđević, teoretski moguć, ali malo verovatan.
 
- Današnje zasedanje Sabora je redovno, jesenje, pa se očekuje i odluka o arondaciji eparhija odnosno utvrđivanju granica. Tako bi, na primer, od Raško-prizrenske eparhije, čiji je episkop Artemije bio, mogle da nastanu dve eparhije, a nije isključeno i da se to desi i sa Beogradsko-karlovačkom eparhijom, koja bi mogla da se podeli na tri manje, gde bi, uz patrijarha, koji je i mitropolit beogradsko-karlovački, bila još dva ili tri episkopa - pojašnjava Đorđević.
 

Izvor: Blic

Mozda ce da kaze onu cuvenu: "Ja ne priznajem ovaj sud" 

Jutros su se ispred patrijaršije okupili i građani i monaštvo iz manastira Crna reka koji na taj način žele da pruže podršku vladiki Artemiju da mu se ponovo vrati raško-prizrenska eparhija. Ispred patrijaršije će biti i raščinjeni monah Antonije Davidović koji je najavio da će skup podrške vladiki Artemiju početi u 16.30 sati, ali "Blic" saznaje da policija nije odobrila ovo okupljanje.

Delimican tekst iz Blic-a.

Regionalizacija?

- Današnje zasedanje Sabora je redovno, jesenje, pa se očekuje i odluka o arondaciji eparhija odnosno utvrđivanju granica. Tako bi, na primer, od Raško-prizrenske eparhije, čiji je episkop Artemije bio, mogle da nastanu dve eparhije, a nije isključeno i da se to desi i sa Beogradsko-karlovačkom eparhijom, koja bi mogla da se podeli na tri manje, gde bi, uz patrijarha, koji je i mitropolit beogradsko-karlovački, bila još dva ili tri episkopa - pojašnjava Đorđević.
 

Елиминација неподобних у СПЦ?


Након што је бивши епископ рашко призренски умировљен на мајском заседању Светог аријерејског сабора, мимо своје воље, према непотврђеним информацијама епархија банатска и сремска могле би такође да ускоро буду стављене под једну врсту принудне управе. 
Наиме, на данашњој поподневној седници црквене скупштине, наводно је било идеја да се и у ове две епархије поставе администратори, а постојећи епископи банатски Никанор Богуновић и сремски Василије Вадић пензионишу, то јест да се саборском одлуком ставе у статус умировљеног епископа, по узору на случај владике Артемија.

Ову вест нико није желео да потврди у патријаршији СПЦ, с обзиром да се вечерас одржава духовна академија под називом ’’Будимо људи’’ у Коларчевој задужбини у београду поводом прве годишњице смрти патријарха српског господина Павла и да су, патријарх Иринеј и сви епископи на тој свечаности.

Наши саговорници, блиски саборским круговима, кажу да не би било изненађење да ускоро буду пензионисани поменути епископи, али и још неки који припадају традиционалној ревнитељској струји, а противници су екуменизма и унијаћења са Ватиканом.
 
''Патријарх српски Павле представљао је хармонију речи и живота, на чело Цркве дошао је у тешким временима и свој крст изнео на Голготу часно'', поручио је вечерас патријарх српски Иринеј на свечаној академији поводом годишњице смрти поглавара Српске православне цркве Павла.

Патријарх Иринеј, сећајући се речи и дела патријарха Павла, подсетио је да је он на челу епископа рашко-призренског дошао у тешко време, али да је заслужио поштовање и уважавање свих становника Покрајине.

"На место патријарха дошао је изненада, на своје и изненађење многих из круга архиепископа", навео је патријарх Иринеј.

"Његова реч је са уважавањем слушана, поштована и до краја уважавана. Патријарх Павле остаје непоновљив у својој једноставности и мудрости", рекао је патријарх Иринеј.
Свечаној академији у Коларчевој задужбини, поред црквених великодостојника, присуствовали су принц Александар и Катарина Карађорђевић, министар вера Богољуб Шијаковић, начелник Војномедицинске академије Миодраг Јевтић и бројни грађани.
На академији су учествовали хор "Прво београдско певачко друштво" и хор богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.