Сада, када је већ започео божићни пост вјерујем да ће се сви ови сукоби потпуно стишати... Као што је било и са тучом монаха. Па онда, касније, почиње нова рунда.

Vec imaju pet.Nego ima od predaka mnogo Hriscanstva u Srba, pa se sada vrsi restitucija.
Ono tamo na Kosovu je imovina bre. To ima vrednost, a crveni popovi alavi brate.
Naucili od turskih Hodza.

Рашчињени владика са присталицама отворио расколинички манастир у срцу Шумадије

Артемије добио свој манастир!

Уторак - 30.11.2010
Литургијом у шумадијском селу Љуљаци, одржаној у недељу, пред око 1.000 присталица, рашчињени владика рашко-призренски Артемије је озваничио раскол у Српској православној цркви.

Србија тако поред две исламске заједнице добија и две православне цркве, па ће верници имати шири избор код кога да се моле Богу.
Почетак божићног поста рашчињени владика и његови следбеници обележили су у цркви светог Јована коју је на свом имању у Љуљацима (општина Кнић) саградио покојни свештеник Томислав Марковић. Поред цркве, Марковић, који је службовао у немачком граду Дортмунду, саградио је и огроман конак са пратећим објектима, где је један део монаха верних Артемију нашао уточиште после напуштања Косова и Метохије. Тиме је ово место постало својеврстан манастир артемијеваца.
У свом говору након литургије Артемије је дао и главне смернице којима ће се руководити он и његове присталице. Најважнија је борба против сарадње и евентуалног уједињења са римокатоличком црквом.
- Многи ветрови су кренули да угасе кандило вере у душама нашим, најопаснији ветар јесте такозвани екуменизам, настојање да се сједини оно што се не може сјединити. Истина и лаж, Бог и ђаво, светлост и тама немају ништа заједничко. Не може се кривоверје сјединити са правоверјем. Кад сипамо воду у вино, онда то није вино већ беванда. Ми не можемо дозволити да разни и непозвани у наше православно вино сипају воду. Не могу ни патријарси ни владике унети нешто ново у веру јер је народ чувар наше праве вере - саопштио је владика Артемије у беседи након литургије у којој су учествовале његове присталице из целе Србије.
Социолог религије Мирко Ђорђевић каже да је за сада извесно да Артемија подржавају још шесторица епископа и око 90 монаха, али да за сада нико не може са сигурношћу да каже колику подршку рашчињени владика има међу верницима.
- Сада постоје две епархије рашко-призренске, од којих је једна легална и призната, а друга делује у егзилу. Оне потврђују да је унутар СПЦ дошло до раскола, што је велики ударац за врх Цркве, али и за патријарха Иринеја. Јединство Цркве је угрожено, а Артемије као главни разлог наводи екуменизам. Поред верског, у овој причи велику важност има и политички фактор, пошто је Артемије председника Бориса Тадића и државни врх одавно прогласио за велеиздајнике - сматра Ђорђевић.
 
Политика често узрок раскола
Први велики раскол у хришћанству била је подела на православне и католике 1054. године. У последњих 100 година у православљу је било много раскола, а добар део њих је имао и политичку димензију. Тако је после доласка комуниста на власт у дијаспори почела самостално да делује Руска загранична црква, која се тек прошле године ујединила са Московском патријаршијом. У Грчкој има око 8,5 милиона старокалендараца који поштују јулијански календар и противе се екуменизму. До раскола у СПЦ дошло је 1963. године, када је амерички владика Дионисије Миливојевић одбио послушност патријаршији која је била под јаким утицајем тадашњег комунистичког режима. Овај раскол 1992. године залечио је патријарх Павле. Македонска православна црква 1967. године је прогласила независност од СПЦ, а почетком деведесетих је формирана и Црногорска православна црква. Ниједна званична православна црква до сада није признала ни МПЦ ни ЦПЦ.

В. Паповић

Nisam neki crkvenjak ali ovo je dno, ne mogu da verujem 

Pa mi smo imali dve crkve, ona iz dijaspore i ova nasa. Ovo je treca.Ako ne racunamo na raskolnicku Crnogorsku i Makedonsku.

Potvrđeno pisanje Kurira
ARTEMIJE PRODAO CRKVENU IMOVINU ALBANCIMA!

(13)    Sreda, 1. Decembar, 2010.| Autor:
Eparhija raško-prizrenska objavila ugovor kojim je bivši vladika, sada monah Artemije Albancima prodao imovinu u vlasništvu SPC za 150.000 evra!

BEOGRAD - Crkvenu imovinu prodao Albancima!
Bivši vladika Artemije i njegov sekretar Simeon Vilovski prodali su 2007. poslovni prostor u vlasništvu SPC u Đakovici izvesnom Kolju Komoniju za 150.000 evra, objavila je Eparhija raško-prizrenska (ERP).

U ERP tvrde, potkrepljujući to obimnom dokumentacijom, da ugovor o prodaji nikada nije uknjižen u eparhijskoj arhivi, niti je 150.000 evra od prodaje crkvene imovine ikada prošlo kroz eparhijsku kasu!

Artemije je 12. aprila 2007. dao pismeno punomoćje Dedu Drecu Komaniju, kosovskom Albancu iz sela Brekovca, da „u ime i za račun SPC, đakovičke parohije i ERP kod opštinskog suda u Đakovici može da overi Ugovor o prodaji poslovnog prostora od 249 m2, koji je u vlasništvu SPC, kupcu Kolju Uki Komoniju iz sela Žub, opština Đakovica“. Ugovor o prodaji nepokretnosti zaključen je 18. maja 2007.

Zanimljivo je da Artemije ne priznaje nezavisno Kosovo, što ga nije sprečilo da verodostojnost svog potpisa pismeno potvrdi u Unmikovom opštinskom sudu u Prištini, odeljenje u Gračanici, od službenika za overu Biserke Ađančić.

Prema Ustavu SPC, sve imovinske transakcije u eparhijama SPC su u nadležnosti Patrijaršijskog upravnog odbora (PUO). U slučaju namere da se otuđi imovina bilo je neophodno upoznati Sinod i PUO. U ovom slučaju to ne samo da nije urađeno nego je prodaja prikrivena od Sinoda i PUO, kažu u ERP.

Novica Popović

O prokletstvu i izdaji Kosova

Eparhija raško-prizrenska objavila je i citat iz vidovdanske besede bivšeg vladike Artemija 2005, u kojoj on oštro kritikuje prodaju srpske imovine kao „prokletstvo i izdaju Kosova“:

„Srbi se ponovo svrstavaju u dva tabora, staju pod dva barjaka. Oni koji podižu sidra svoja, prodaju svoja imanja, kuće, stanove i odlaze sa Kosova - idu pod barjak Vuka Brankovića, prodaju i krčme srpsko Kosovo“.

Albanac s pečatom eparhije!

Opunomoćenik episkopa Artemija Ded Komani potpisao je ugovor u ime SPC s pečatom Upravnog odbora ERP. U eparhiji ističu da je to najskandalozniji čin u novijoj istoriji SPC da jedan episkop, i to na mnogostradalnom Kosmetu, daje Albancu pečat eparhije da overi prodaju imovine SPC drugom Albancu i zauvek je otuđi od Crkve!

Izvor: Kurir

Izes ucenjaka koji ne zna istoriju...

Ипак раскол: Шумадијска СПЦ?

Да ли рашчињени владика Артемије са групом одбеглих монаха из Рашко-призренске епархије може задати расколнички ударац Српској православној цркви, попут оног Дионисијевог из 1963. године? Ово питање, доскора одбацивано и од бившег владике, али и у самој Патријаршији, наметнуло се након недељне литургије коју је рашчињени епископ служио у шумадијском селу Љуљаци пред око 1.000 верника! Да ли је овакав одзив верника довољан да се оснује "истинска Светосавка црква" како је наводно преко писма својим противницима у Цркви недавно запретио оптужени владика?
Где је истина: Артемије Радосављевић
Аутор књиге "Истина о случају владике Артемије" Зоран Чворовић каже да се садашњи јаз може превазићи ако се поново успостави канонски поредак Цркве, чије је нарушавање започето у фебруару када је епископу Артемију одузета епархија.
- Владици треба да буде омогућено фер и на канонима засновано суђење и то у својству епископа рашко-призренског. Ако те мудрости не буде, онда се плашим да може доћи до две ствари.   
Прво да владике које су га рашчиниле наставе са нарушавањем канона, а појединци и са нарушавањем догме и тако да одступе и од самог бића СПЦ.   
На другој страни постоји опасност да прогоњени збег, владика Артемије и рашк-призренско монаштво, не издрже у борби за очување канона православне цркве и да западну у искушење које ми олако квалификујемо као раскол. Надам се да до тога неће доћи - каже Чворовић за "Вести".
Аналитичар религије Мирко Ђорђевић каже да је за сада извесно да Артемија подржавају шесторица епископа и око 90 монаха, али да нико не може са сигурношћу да каже колику подршку ужива међу верницима.
- Сада постоје две епархије рашко-призренске, од којих је једна легална и призната, а друга делује у егзилу. Оне потврђују да је унутар СПЦ дошло до раскола, што је велики ударац за врх Цркве, али и за патријарха Иринеја. Јединство Цркве је угрожено, а Артемије као главни разлог наводи екуменизам - сматра Ђорђевић.   
Црква потчињена држави 
Чворовић је уверен да ће због намера међунардне заједнице, и пре свега Римокатоличке курије, доћи време када ће многи Срби, по узору на владику и монахе, морати да бране каноне своје цркве јер су они јемство за очување светосавља.
- Ако се настави тим путем, Црква ће бити потпуно потчињена држави, а онда ће идеолошки ставови владајућих коалиција бити и ставови Сабора и Синода. Тако се може десити да Црква подржи или прећути и не искаже свој став о европским интеграцијама или о хомосексуализму и другим питањима која су битна за савременог православног хришћанина - упозорава саговорник "Вести".

У ком правцу би могла да се одвија идеологија рашчињеног владике неки назиру и у Артемијевом обраћању верницима, после служења литургије, и поред тога што му је Синод забранио чинодејствовања.
- Многи ветрови су кренули да угасе кандило вере у душама нашим, најопаснији ветар јесте такозвани екуменизам, настојање да се сједини оно што се не може сјединити. Истина и лаж, Бог и ђаво, светлост и тама немају ништа заједничко. Не може се кривоверје сјединити са правоверјем. Кад сипамо воду у вино онда то није вино већ беванда.   
Ми не можемо дозволити да разни и непозвани у наше православно вино сипају воду. Не могу ни патријарси ни владике унети нешто ново у веру, јер је народ чувар наше праве вере - зборио је Артемије у недељу.
 
Оставио храм онима којима треба

Како су се рашчињени владика и његови следбеници монаси нашли у храму светог Јована Претече у селу Љуљаци, у книћкој општини, још је једна необична прича која појединим верницима потврђује постојање "Божје руке" у случају Артемија. 
Црква је задужбина покојног проте Томислава Марковића, који је већи део живота провео у Немачкој и Енглеској, где је радио и као војни свештеник у британској армији за православне војнике. 
Задужбину је подигао на имању свог деде, али је после његове смрти (2004) намера задужбинара да црква буде метох манастира Враћевшнице, остала неостварена.   
Наводно, због тестамента. Прота Тома је, наиме, све оставио народу Епархије жичке, али не и "раскалашној власти", како државној тако и црквеној.   
Прича се да је на примедбу немачког нотара да је то сувише неодређен наследник, прота узвратио: "Целог живота сам богу служио и он ће најбоље знати коме ће ово здање највише требати".
Овакав тестамент је разљутио надлежног владику жичког Хризостома, па је монахињама забранио да долазе, решен да цркву осуди на пропадање. Све до недеље, када је владика Артемија са монасима поново оживео храм, верују његови следбеници.

Линк за брата Болдрика

среда, 04 август 2010 12:15

Истина о смени и прогону Владике Артемија
www.mancr.org

 

У свом демантиjу на текст новинарке Наташе Јовановић у листу „Печат”, бр.125, под називом „Вунена времена” (овде прочитај текст и деманти), Владика Атанасије, поред осталог, помиње „антицрквене прљаве сајтове Артемијевих присталица међу монасима“. С обзиром да сам уредник сајтова „Црноречко братство у егзилу“ и „Пастир добри”, на који Владика Атанасије и алудира, а истовремено и очевидац свега што се дешавало у Грачаници 13. и 14. фебруара,  дужан сам да, у циљу расветљавања истине, изнесем следеће чињенице:

    *
      Поменути сајтови нису „прљави антицрквени сајтови”, него скромни гласноговорници истине.   Волео бих да Владика Атанасије конкретно наведе оно што је „прљаво” и „антицрквено” на поменутим сајтовима, да бисмо то исправили. До тада наведене оптужбе, као и многе друге квалификације, остају празно слово на папиру, а како рече сам владика Атанасије, ''свако слово убија'' (види овде: Коментар Владике Атанасија поводом текста Зорана Чворовића објављеног у политици од 6. маја 2010 год. и овде: Владика Атанасије фалсификује Јеванђеље).

    *
      Владика Атанасије заиста говори истину када каже да је 13. фебруара лета Господњег 2010. дошао на Косово дечанским аутом, са владиком липљанским Теодосијем и у пратњи само Еулекс полиције. Тога дана, 13. фебруара, заиста у пратњи није било Косовске полиције и оклопних транспортера НАТО-а и џипова, али то не значи да поменути фактори немају удела у фебруарским збивањима и да је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање, што новинарка и жели да докаже и што је, нажалост,  апсолутна истина.

    *
      Чињеница је да су 13. Фебруара, као  и неколико дана пре тога, полицајци у цивилу „надзирали” манастирске капије и цео манастирски комплекс. Бројни специјалци су били и око зграде Патријаршије за време седнице СА Синода истог дана. Ово говори о чудној и невидљивој спрези Црква – држава која све време савршено функционише. Поставља се с тога логично питање: Ако је смена Владике Артемија била само унутарцрквено питање одакле онда појачана концентрација полицајаца на поменутим местима?

    *
      Чињеница је да су сутрадан 14 фебруара, по благослову Владике Атанасија, све манастирске капије биле затворене за „Артемијеве монахе”. На главном улазу су били постављени дечански монаси и полицајци у цивилу. Иза њих су стајали војници КФОР–а, наоружани до зуба. На самом улазу зграде епископије су стајали војници КФОР-а  под пуном ратном спремом. У манастирској порти могли су се видети оклопни транспортери КФОР- а и Косовска полиција. Овај „јуначки трио” дечански монаси-Тадићеви и Тачијеви полицајци-КФОР имао је задатак да спречи улазак „Артемијевих монаха” у манастир (видео запис и фотографије које ово потврђује погледајте у прилогу на крају текста). Свему томе треба додати и сведочење протосинђела Петра Улемека да га је 12. фебруара телефоном звао владика захумско-херцеговачки Григорије, молећи га да својим возилом превезе до манастира Грачанице неке телохранитеље из Требиња који треба да чувају манастир и епископију. Сазнавши да се, уствари, ради о батинашима који треба да Артемија чувају затвореног у Грачаници, а да не дозвољавају улазак у манастир монаштву рашкопризренске епархије, отац Петар је овај задатак одбио. Поставља се логично питање: Ако је смена Владике Артемија само унутарцрквено питање одакле присутност војника КФОР-а, полицајаца у цивилу и Косовске полиције у грачаничкој порти? По ком то закону, било  црквеном или државном, православни монаси не могу да дођу до свог духовника да узму благослов и да питају за савет у новонасталој ситуацији? Ако Владика Атанасије има оправдање за такве своје поступке волео бих да их чујем. Ако их нема, онда заиста - Суди му по правди Твојој, – а не људској, – Господе Боже мој!

    *
      Чињеница је да Владика Артемије не изиграва мученика него је заиста мученик. Ову истину изговорио је сам Владика Атанасије у својој беседи у манастиру Грачаница пре неколико година у којој дословце говори мештанима Грачанице: „..Али, браћо и сестре, немојмо бити нељуди и несрби и нехришћани и неправославни. Има оних који за злодела Шиптара овде на Косову оптужују овог јадног мученика владику (мисли на владику Артемија – прим.аутора), а он се бори да спасава свој народ и Цркву. Они који су требали да спасавају свој народ овде, оставили су вас и препустили непријатељу, и сада само клеветају, као сваки злоделатељ што на другога клевета, као Шиптари зли, што нападају друге, а своја зла скривају и настављају да их раде. Има овде у Грачаници таквих људи, нажалост, који се спремају да владици неко зло ураде, и протерају га... Такви су лажови и лицемери, и то им кажем ја, из моје Херцеговине. Нека дођу мени у очи да кажу, а не овом јадном владици... (в. „Беседе и речи“, Еп. Атанасије, стр. 549).

    *
      Владика Артемије не изиграва „прогнаника“ и „невину жртву“ него је заиста прогнаник и невина жртва. Ову истину је опет Владика Атанасије недавно објавио у Грачаници као администратор и то речима: „Добри, радни, вредни и честити владика Артемије”. Дакле, ни говора о некој негативној карактерној особини, која би оправдала уклањање са трона а још мање прогон из Епархије. Ипак, не можемо, а да се не запитамо: Ако, којим случајем, ипак владика Артемије изиграва „прогнаника“ и „мученика“, остаје да се одговори на питање, ко је у том случају на себе преузео улогу прогонитеља и мучитеља, јер су неопходно потребни да би се добро играле претходно поменуте улоге. А ако прогонитељи и мучитељи заиста постоје, онда прогнанику и мученику аутоматски отпадају наводни знаци.

    *
      Изречене истине у овом тексту налазе се и на поменутим сајтовима само у другом облику. Ако је говорење истине прљава и антицрквена делатност онда ја не знам шта је то чиста и црквена делатност.

На основу горе речених истина нека свако донесе закључак шта је посреди у случају смене и прогона Владике Артемија и то на основу речи и дела самог Владике Атанасија.

Грачаница 14. фебруара 2010. године.

Артемије НЕ оснива своју цркву, а ова екуменистичка говна Ђорђевић и Туцић користе сваку прилику да га нападну...


Perudji и Persona grata, поставите убудуће и линк са извором...