(ali,sa druge strane,dok ja nabavim konfiguraciju za koju je igra optimizovana,podrška fanova u vidu modova,kampanja,misija... će narasti na par ´iljada komada,a OFPDR-a će se sećati samo njegovi tvorci).

Najlakši način da zapodenete kavgu na nekom igračkom forumu jeste da napravite thread pod nazivom ARMA 2 vs OF: Dragon Rising, počnete da objašnjavate zašto je X superiorniji od Y ili obratno i sačekate nekoliko minuta da se alien tinejdžeri probude iz sluzavih zidova i krenu da skaču na glavu jedni drugima. Zagrejanu situaciju možete potom ohladiti mahanjem neutralnom arbitražom „Sveta kompjutera” sa presudom koja u tom sukobu vidi dva gubitnika, tačnije dve prosečne igre od kojih nijedna ne zaslužuje titulu „jedinog pravog naslednika Operation Flashpointa”. Svađa i razlaz Bohemije i Codemastersa ni jednoj kompaniji nije donela ništa dobro: Bohemijin ARMA 2 poveo je u kategoriji sveobuhvatnog hard-core vojnog iskustva, ali je izgubio u sferi upotrebljivosti, bagova i generalne neoptimizovanosti, što su faktori koje je partnerstvo sa velikim Codemastersom i njegovom razrađenom QA mašinom moglo u potpunosti da eliminiše. Codemastersov Dragon Rising, urađen u kooperaciji sa anonimnim studiom Ego, suvereno vodi na polju ispeglanosti, optimizacije i glatkoće iskustva, ali pada na nos u kategoriji uverljive simulacije rata, bivajući igrom koja nudi samo fragment onoga što ARMA 2 lakonski pruža igraču. Da li je za razvod kriv veliki, zli i korporativni Codemasters ili mala, mentalno nestabilna ekipa iz Bohemije (za šta su dokazi široka inat-kampanja internet oglašavanja ARME 2 na dan kada se OF: DR pojavio u prodavnicama i teži slučaj trejdmark češkog antiruskog feelinga, kamufliranog ali i te kako prisutnog u njihovoj igri), apsolutno nije tema ovog teksta.