Arijevci je termin korišten za opisivanje Bele, ili Evropske Rase. Naša Arijevska rasa se sastoji od nekoliko različitih pod-rasa ili pod-tipova. Neki ludi smatraju da među tim pod-rasama postoje ove grupe: Severni Evropljani ili Nordici; Mediteranci; Sloveni i Alpinci. Ovo je jednostavno polu-tačna podela Arijevske rase, jer ovde ovi ljudi sa takvom podelom Arijevske rase jednostavno greše. Naprimer: Sloveni nisu rasa, baš kao što to nisu ni Latini ili Germani ili Amerikanci, oni su radije lingvistička i etnička grupa. Naprimer: nemački narod se sastoji od svih 5 Belih

pod-rasa (a tu je čak i manja grupa od dve van-evropske rase!), a ne samo od Nordiskog tipa, dok su među samim slovenskim narodima zastupljeni svih 5 Arijevskih pod-rasa! Prava naučna, ANTROPOLOŠKA, podela Arijevske rase je na 5 različitih pod-tipova: 1) Nordiski; 2) Dinarski; 3) Mediteranski; 4) Istočno-Evropski i 5) Alpinski tip. Naš sopstveni Srpski narod se najvećim delom sastoji od Dinarskog pod-tipa, ali tu je i manja grupa ostalih Belih rasnih pod-tipova ili njihova mešavina sa Dinarskim tipom.
Arijevska rasa je naj naprednija, naj razvijenija rasa na ovoj našoj planeti! Ona je evoluirala od svojih majmunolikih predaka mnogo pre i ranije nego bilo koja druga rasa - u stvari, najmanje četvrt miliona godina pre bilo koje druge rase. Što će reći, dok su rani Arijevci - prvi ljudi - živeli u Evropi, predci ostalih rasa su još uvek bili nalik majmunima.
Ovakav superiorni razvoj ili evolucija je dala Arijevcima nekoliko prednosti nad ostalim rasama. Arijevci su naj inventivnija, naj kreativnija rasa na Zemlji. Bukvalno sve kreacije i izumi koje danas imamo unaokolo nas su delo Arijevaca - točak; zemljoradnja; pisanje; pećnice za stvaranje gvozđa, bronze i čelika; brodovi; vozovi; avijoni; autoputevi; elektricitet; telefoni; sateliti; radio i televizija; kompjuteri itd, itd....
Arijevci su naj herojskija, naj hrabrija rasa na Zemlji - oni imaju najviše volje da stave dobrobit familije, roda i zajednice ispred svoje sopstvene dobrobiti; i naj voljniji su da se bore, naročito protiv velikih i nemogućih prepreka. Arijevci su naj odvažniji od svih zemaljskih ljudskih rasa - i također su naj lukaviji i naj okrutniji kada se radi o osnovnome životnome opstanku.
Ove prednosti su omogućile Arijevcu da stvori civilizaciju. Civilizacija je rezultat kombinacije herojskih nastojanja i invetivnosti. Osnovno, civilizacija je viši, razvijeniji način života i rezultira kada herojski, plemeniti, ratnički narod, pleme ili klan koristi svoju urođenu ili prirodnu inventivnost da prevaziđe izazove i probleme. Civilizacija znači da narodna zajednica prihvata i živi po plemenitim vrednostima časti, odanosti, dužnosti.
Do sada, u svetskoj istoriji, bilo je nekoliko originalnih civilizacija - poznate i prepoznatljive po njihovom civilizovanome načinu života, njihovoj inventivnosti i njihovim herojskim delima. One su civilizacije Albiona, Sumerie, Egipta, Grčke i Rima, Indije, Kine i Japana. Prva civilizacija na svetu je postojala u drevnome Albionu pre pet hiljada godina, i neka od njenih zaveštanja i dan danas preživljavaju - naprimer drevni monument Stonhendz. Od ovih pobrojanih civilizacija, pet (Albion; Sumerija; Egipat; Grčka i Rim; Indija) su kreacije Arijevske Rase - a postojeći dokazi daju sugestije da su Arijevci bili i osnivači onoga što je kasnije postalo Kineska civilizacija.
Arijevska rasa je važna zato što ona ima mnogo veći kapacitet da stvara civilizaciju nego bilo koja druga rasa. Ona je, esencijalno, kreativna rasa, obdarena sa herojizmom. Arijevska rasa je standardni nosilac civilizacije. Neke druge rase imaju kapaciteta da kopiraju, imitiraju ili održavaju civilizaciju (i možda da izmišljaju neke trivijalne stvari) - kada jednom civilizacija bude stvorena - ali njima prvenstveno nedostaje kapacitet za stvaranje originalnih pravih civilizacija (ovo se prvrnstveno odnosi na Žutu rasu) . Ako će Arijevska rasa izumreti, sa njom će izumreti i civilizacija - i buduća civilizacija će biti nemoguća. Sve što imamo sada i što cenimo - civilizovani način života, nauku, tehnologiju, medicinu i tako dalje - sve su to razultati Arijevske inventivnosti i Arijevskog herojizma. Sve što je civilizovano je rezultat toga da Arijevci slobodu žive prema Arijevskim vrednostima časti, odanosti i dužnosti.
Danas Arijevci gube svoju slobodu, baš kao što je plemenita kreativna Arijevska rasa u opasnosti da nestane sa lica zemlje. Danas, Arijevci su prinuđeni da žive u represivnim ne-arijevskim društvima koje su posebno stvorena da porobe i pripitome ponosna, neustrašiva, herojska plemena Arijevaca u Evropi. Danas, milioni Arijevaca žive sebičnim, dekadentnim, traćavim životima - nesvesni opasnosti sa kojom se suočava njihova rasa i sama civilizacija. Danas, mnogi Arijevci su se prodali - i telo i dušu - i to onim istim strancima koji nameravaju da porobe Arijevsku rasu radi svojih sopstvenih ciljeva.
Danas, ogorčeni i krvavi rat se vodi za Arijevsku slobodu, Arijevsko nasleđe i za civilizaciju. Na hiljade herojskih Arijevaca, širom Evrope i drugde, su zatvoreni zato što su se usudili da progovore protiv ili su se usudili da se suprostave tiranskom anti-arijevskom, stranom, sistemu koji je stvoren sa saglašnošću izdajničkih Arijevskih političara.
Naše Arijevsko nasleđe - koje traje sedam hiljada godina - je u opasnosti, baš kao i naša sama Arijevska rasa. Mi imamo jasan izbor: ili samozadovoljstvo ili da se herojski borimo za Arijevsku slobodu. Samozadovoljenje vodi jedino ka haosu i tami varvarstva, dok ako se borimo, mi možemo nastaviti slavno delo evolucije koje je Arijevska civilizacija.

Нема извора.
О расама више у књигама Академика др Владимира Дворниковића, др Бранимира Малеша, др Светислава Стефановића, др Стеван Иванића, др Јевта Дедијера, академика  др Вука Стефановића-Караџића, Академика др Петра Влаховића, др Герхард Геземан... и наравно два највећа: др Хјустон Стјуарт Чемберлен и Академик др Јован Цвијић!

Људима треба понављати да смо ми, Срби, највећим делом Динарска раса, којој у јунаштву, марљивности, храбрости, поштењу, истинољубивости...нема премца.

Bf drugi put medju Srbima  :mrgreen:

Koliko ja znam, Hitler je rekao da mi nismo Arijevci i zato nas treba zgromiti... Tako da sve posle prve recenice, moze komotno u vodu...

 :P :P

Dajte ljudi ne zanosite se. Svi smo mi pripadnici jedne velike porodice koja broji 7 milijardi jedinki. Ako izuzmemo razlike koje su porsledica društvenih faktora i podneblja na kojem smo se igrom slučaja rodili, videćemo da nismo toliko različiti. Svi u osnovi imamo iste potrebe i želje. Svi tražimo da volimo, da budemo voljeni, prihvaćeni onakvi kakvi jesmo i poštovani. Svi imamo slične snove i strahove. Urođeni nagon za vezivanje i suživot sa drugim ljudima. Sve nas muče ista pitanja, pokreće ista radoznalost.
Ljudi su divna bića koja ukoliko odbace gluposti imaju potencijala da dosegnu zvezde i otključaju tajne univerzuma. Imamo mogućnost da ostvarimo nezamislive stvari, a mi se zanosimo nebitnim razlikama i uzdižemo ih na mesto koje ne zaslužuju.

За разумевање Аријевске расе нопходно је познавање њиховог језика- Санскрта! У мом потпису стоји линк до предавања најпознатијег Санскртолога у Срба- др Радмила Стојановића, легенде Србске науке.

Деникер (франуз руског порекла) један од твораца савремене анропологије је на путовању Србским приморјем записао: ''ljude lepa uzrasta, mrke kože, tamne kose i tamnih očiju, dugačkog lica
sa pravim ili orlovski povijenim nosom. Obrve su im prave i sastavljene. Liče na onaj slovenski tip koji se sreće po Hercegovini i Crnoj Gori a imaju i po neku zajedničku crtu sa svojim susedima Arbanasima Miriditima.'' (Влаховић,2008.)
''Prema sadašnjim saznanjima ontogenetski razvoj dinarskog antropološkog tipa počinje u praistoriji.'' (Влаховић,2008.)
Које су карактеристике Динарца:
''Lobanju dinarskog
tipa,posebno onu iz Crne Gore, odlikuje brahikefalni oblik, široko čelo, široko reljefno i
snažno lice, široka donja vilica i uočljivo ravno zasečen zatiljak.(9) Dinarski tip odlikuje
niz osobina morfološke i funkcionalne prirode koje se odnose na sve delove organizma.
Tome, na primer, pripada telesna visina koja je u Crnoj Gori meñu najvišima u
Evropi.(10) Dinarac je inače, za razliku od drugih, tip dugolinijske respiratorne
konstitucije. Sa ovim se koreliraju i druge telesne proporcije. Lice je u korelaciji sa
telesno dužinom i dužinom ostalih delova tela. Dužina ruku i nogu je uglavnom
proporcionalna prema visini. Čelo je visoko sa dubokim zaliscima i prelazima prema
slepoočnim kostima. Nadočni luci su razvijeni. Obrve su guste i široke, a nos prav i
orlovski povijen. Tamna kompleksija sa izraženom brahikefalijom i velikim kapacitetom
lobanje je, takođe, značajna odlika dinarskog antropološkog tipa u Crnoj
Gori.(11)(Ivanović). Ove odlike su međusobno skladno povezane tako da predstavljaju
jednu impozantnu biološku celinu.'' (Влаховић, 2008.)

„To je ta dinarska rasa kojoj se danas i najveći šovinisti nemački naučnici dive, čije
osobine i fizičke i duhovne stavljaju u isti red sa osobinama ’nemačke’ nordijske
rase. To je rasa koja je održala srpsko ime i srpsku krv kroz vekove. (...) A za
antropologe i fiziologe jasna je nadmoć i biološka vrednost ove rase, ovih ljudi koji
se mogu prilagoditi svakom radu i svakoj klimi, koji mogu da podnesu glad i teret i
koji su ’mreti svikli bez golema jada’(...)5“ (Маловић, 2007.)

''But a foreigner had at once recognised the uniformity of the various tribes, and instead of the indistinguishable babel of names, Chatti, Chanki, Cheruski, Gambrivii, Suevi, Vendales, Goti, Marcomanni, Lugii, Langobardi, Sachsi, Frisii, Hermunduri, &c., he had created for the luxuriant offshoots of this strong race the uniform comprehensive term “Germanic,“ and that because his eye had at the first glance discerned their common stock. '' (HS Chamberlain, 1899)
Чембрлен користи разликује уже и шире значење појма ''Германи'': ''The expression is widened by the knowledge that no clear distinction can be drawn physically and mentally between the “German“ of Tacitus and his predecessor in history, the “Celt,“ or his successor whom we are wont even more audaciously to sum up as the “Slav.“ In view of their physical characteristics the scientist would not hesitate to look upon these three races as varieties of a common stock. (HS Chamberlain, 1899)
''Virchow's comprehensive investigations into the colour of hair and of eyes have revealed the fact that the Slavs were originally and still are in certain districts just as fair as the Germanic races.'' (HS Chamberlain, 1899)
''In spite, therefore, of the universal prejudice, there are, as we see, enough physical indications that the Germanic man, when he entered history, had, in addition to an elder brother in the west, a younger in the east who was not so very unlike himself.'' (HS Chamberlain, 1899)

''But here again our best help will lie in searching the depths of the soul. If I may judge from the one Slavonic language of which I have a slight knowledge, the Servian, I should be inclined to think that a strong family resemblance in poetical gifts to the Celts and Germanic peoples could be proved. The heroic cycle which celebrates the great battle of Kossovopolje (1383), but which beyond doubt goes further back in its poetical motives, reminds one of Celtic and Germanic lyric and epic poetry by the sentiments to which it gives utterance — loyalty unto death, heroic courage, heroic women, as well as the high respect which these enjoy, the contempt for all possessions in comparison with personal honour. I read in histories of literature that such poems, and heroic figures like Marco Kraljevich are common to all popular poetry; but this is not true, and can only appear so to one whose excess of learning has blinded him to the fine features of individuality. Rama is an essentially different hero from Achilles, and he, again, quite different from Siegfried; while on the other hand the Celtic Tristan betrays in many features direct relationship to the German Siegfried, and that not merely in the external ornaments of the knightly romance (fights with dragons, &c.), which may to some extent be a later addition, but rather in those old, popular creations where Tristan is still a shepherd and Siegfried not yet a hero at the Burgundian Court.'' (HS Chamberlain, 1899.)

По Чембрленовој смрти приви Швапски антополог постао је др Ернест Гинтер-„Rassenpapst“.

+1

Nksamsj,ти си бар у току.Моја грешка што нисам навео извор,а то је сајт Српски фронт који се бави борбом за опстанак Беле расе и Српског народа који је њен део.Јесте,Српски народ је динарског под расног типа али има и свих осталих помало.Немачка на пример има свих пет под расних типова.Па велики део Немачког народа је Словенског порекла.Знам и још један податак а то је да су Словени најбројнији од свих других под расних типова.Германи су били бројнији пре другог светског рата али су се истрошили после њега.

Шта је Расизам и зашто је добар?
Шта је Расизам и зашто је добар?

Шта је Расизам?

Расизам је веровање да људске расе постоје, да те расе поседују различите способности и различите карактере, или природе, и да су неке расе боље у неким стварима него друге расе.

Расисти не жели да живи у мулти-расним друштвима. Уместо тога, они желе да живе међу својом сопственом врстом.


Шта Расизам Није?

Расисти не верују да они имају права да подвргавају, искориштавају, или покушавају да истребе другу расу или расе. Већ пре, расисти верују да је природно и неопходно за свака раса да има своју земљу, своју личну нацију или територију где људи те расе могу живети у слободи међу својим сродницима у складу да законима своје сопствене културе.

Искориштавање и подвргавање се дешава само у мулти-расним друштвима, не у етничким друштвима. Једноставно решење да се заврши са расним искоришћавањем и подвргавањем је да се одвоје расе, и да се држе одвојене.

Сва мулти-расна друштва су неприродна и неетичка: она сва нагињу, пре више него касније, да опадну у метеж, у тлачење и искоришћавање. Данас – упркос лажима влада, либералних и марксистичких социолога – сва Западна друштва муче Аријевце, Беле људе, јер ми сада имамо, у ономе што су биле наше нације, анти-Аријевску тиранију која је обезаконила наше законе и обичаје и која је од њих направила да је злочин да будемо поносни на нашу културу, наш народ. Ми Аријевци смо сада у ствари другоразредни грађани у ономе што су се некад називале наше земље, јер је илегално (у већини Западних нација) за нас да отворено имамо само-Аријевски политичке, друштвене и културне организације, иако је прихваћено, и заиста охрабрено, за друге расе имају такве организације.

Тим, у нацијама као Британска, ми имамо таква удружења као што је удружење Црних адвоката, иако удружење Белих адвоката не би било дозвољено. Додатно, те друге расе имају своје клубове, своје сопствене територије, које се толеришу и чак се охрабрују док ми Белци покушамо да организујемо такве ствари онда они оне укључене брзо хапсе и оптужују за такве ствари као “злочин из мржње”.

И још, у нацијама као што су Америка и Британија има дуплих стандарда у поштовању права када се полиција често не меша ако постоји проблем, или не хапси осумњичене, ако су умешани у такве проблеме и ти осумњичени за неки злочин су не-Белци. Јер полиција не жели да их називају “расистима” и често им се склањају са пута да би избегли сукоб са не-Белцима чак иако се сада суочавају са Белцима много строже.

Чак шта више, у свакој Аријевској нацији, посао и стандарди за запошљавање су снижени, и уведене су етничке квоте, у покушају да се види као да су расно исправни: што у пракси значи да обичан Аријевац губи шансу да нађе посао.

И има много, много више таквих примера анти-Аријевске пристрастности која је почела да доминира у нашим друштвима. Али чак и сва ова анти-Аријевска пристрастност и сва ова анти-Ариејвско тлачење није довољно. Ипак, друге расе нису задовољне, како неки и сваки покушај Ааријеваца да ураде нешто у вези такве неправде је немилосрдно потиснут од влада које користе своје полиције, њихове сигурносне службе, да малтретирају, застрашују и подносе тужбе против сваког Аријевца који устане за Ариејвска права и Аријевску слободу.

У реалности, мулти-расна друштва не раде. Ту увек има фаворитизма; увек озлојеђености; увек расне напетости која често експлодира у насиље. Наравно, ако је насиље Црнаца (или Азијата или било којих) над Белцима, то може и углавном је игнорисано или објашњено као да је то захваљујући Белом расизму. Али ако је насиље Белаца над Црнцима, онда никад није игнорисано, ти Белци се лове, туже се и шаљу у затворе за веома дуго време, и са тим да влада лансира нове “анти-расистичке” законе и иницијативе (читај још више анти-Аријевских закона и још више анти-Аријевских иницијатива) да да више права и више шанси не-Белцима.

Зашто је Расизам добар?

Расизам је добар јер помаже Природи и унапређује еволуције Природе, Наше различите расе су производ много, много милиона година, и то је и природно и исправно да се еволуција раса настави. Да се настави рад Природе – да се настави еволуција, развитак, раса – ми морамо имати етничке нације.

Расизам је добар јер је он сила која нас води ка стварању етничких нација: ка потпуном одвајању раса, и тим ка бољим друштвима, друштвима без расних озлојеђености, расног насиља и тлачења која се појављује у свим мулти-расним друштвима.


Зашто ми Аријевци морамо бити Расисти?

Ми морамо бити расисти – ми морамо веровати да смо ми супериорна раса. Јер се ми боримо за нашу слободу и за сам наш опстанак. Ми Аријевци смо раса у мањини, у свету, и наше домовине су сада окупиране од других раса. За мање од седамдесет година, ми ћемо бити мањина у оном што су биле наше нације, и не дуго после тога - ако се тренутна ниска стопа рађања Аријевских жена настави и расно мешање настави – наша раса ће бити близу нестајања..

Ми морамо бити расисти јер смо обесчашћени: јер владе и друге расе хоће да ми пузимо, да нас подреде, да нас подвргну тлачењу.

Расизам нам даје веру која нам је потребан у овом рату за слободу и за опстанак. Он нам доказујемо да верујемо у себе, у наш народ. Он нам даје понос, и осећај Судбине. Расизам нам обезбећује мотивацију која нам је потребна да делујемо.

А и истина је да смо ми супериорна раса, ми смо створили цивилизацију за цивилизацијом и заиста смо створили највеће цивилизације икада знане: нашу садашњу Западну (или Торовску). Од Древне Грчке, до Древног Рима, до модерних времена, ми као народ смо произвели највећа дела литературе, ми смо истражили свет и недавно наш Сунчев Систем.

Од Древне Грчке, до Древног Рима, до модерних времена, ми као народ смо показали велик хероизам на различите начине: ми смо се борили, често тврдоглаво и до задњег човека, јер смо одбијали да се предамо и више волели да умремо него да будемо обесчашћени.

Да опстанемо, да добијемо назад нашу слободу, ми морамо повратити наш расни понос: ми морамо знати и бити поносни на постигнућа наших Аријевских предака. Исувише дуго – захваљујући анти-расном учењу ми смо били подвргавани деценијама – наш народ је био тлачен као што и сада дозвољавају себи, као појединцима и као раси, да буду обесчашћени.

Бити расист, је бити поносан, поседовати част. Бити отворени расист је опирати се анти-Аријевској тиранији садашњег доба.

Написао: David W. Myatt