Елементи идеологије хомосексуализма, други део: Удар на културни образац
Штампај | Пошаљи на е-пошту

Глобални социјални инжењеринг се не мали број пута уверио да овако поробљени народ који је сачувао своју социјалну структуру и културни идентитет никада није до краја покорен. Увек се из здравог друштва свесног своје културне посебности лако укреше варница побуне, а затим и велике ватре устанка којим глобални поредак може и да се спали.

Некада је није било. Чак и у фазама декаденције друштва, хомосексуална распојасаност је била само добар знак да са друштвеним улогама и односима нешто није у реду. Ту појаву нико није злоупотребљавао како би од тих маргиналних појава правио идеолошки концепт.

Међутим, данас у условима глобалних медија, глобалних центара моћи и тоталитарних тенденција на глобалном нивоу, социјални инжењери двадесетпрвог века досетили су се да се маргинална појава каква је хомосексуалност може сјајно злоупотребити.

сл Неолиберални, англосаксонски концепт глобализације подразумева да се планета претвори у неограничено тржиште на коме ће бити допуштени само монополи англоамеричког капитала и њихових сателита док сви остали треба да буду послушна и бесловесна потрошачка маса. Дакле, у таквом свету нема места за суверене народе, њихове мале државе са „бесмисленим“ границама које коче несметани проток англоамеричког капитала. То што су те границе, као израз суверености тих малих народа, уједно и једина и најбоља заштита од сваковрсне пљачке тих истих народа, то није битно или је чак нешто што највише иритира глобалне господаре. Зато све квазимеђународне а уствари наднационалне структуре какве су Светска банка, ММФ, ЕУ, ОУН, Светска троговинска организација, Светска здравствена организација… и сличне, служе да разграде и обесмисле све националне државе као последње уточиште малих народа и аутентичних интереса њихових грађана.

Али, и када ове мегаструктуре дуготрајном пропагандном припремом кроз глобалне медије, економским исцрпљивањем кроз сурове кредитне линије, и најзад глобалним солдатескама какав је НАТО, скрше последње трагове суверености у националним државама и претворе их у смешне протекторате или их отворено окупирају, и тада им остаје један велики проблем који не могу да реше тек тако и преко ноћи.

Малим народима остаје могућност да сачувају свој културни идентитет и своју социјалну структуру која је обично значајно здравија од деструктивних друштвених образаца које одавно баштине светске метрополе. Дакле, поробљени народи су још увек виталнији, друштвени односи су им здравији од онога што као друштвени модел са собом носе светски господари.

То је врло опасна чињеница за глобални поредак. Глобални социјални инжењеринг се не мали број пута уверио да овако поробљени народ који је сачувао своју социјалну структуру и културни идентитет никада није до краја покорен. Увек се из здравог друштва свесног своје културне посебности лако укреше варница побуне, а затим и велике ватре устанка којим глобални поредак може и да се спали.

И ту долазимо до улоге коју има идеологија хомосексуализма као пета колона глобалног поретка намењена разарању здравих друштвених односа и самим тим и виталности покорених народа.

Треба јасно нагласити да носиоци идеологије хомосексуализма не морају нужно бити хомосексуалци. Уобичајено је да се промоцијом хомосексуалности (што је срж идеологије хомосексуализма) као врховни менаџери не баве хомосексуалци већ хетеросексуалци који су за то добро плаћени или захваљујући томе добро друштвено позиционирани. Ово су људи који своје друштвене привилегије могу да захвале само томе што обављају посао промотера хомосексуалности док би у сваком другом случају те привилегије изгубили јер немају никакве друге друштвене, стручне и људске квалитете.

Свесни своје небитности у сваком другом друштвеном односу, промотери хомосексуалности као носиоци идеологије хомосексуализма су врло острашћени, искључиви, тоталитарни и нетолерантни. Они такође добијају улогу друштвених сводника хомосексуалости. Наиме, свесни да раде некоректан, неприродан и манипулативан посао, да тим послом изазивају велику социјалну штету, они се попут свих друштвених паразита организују у непринципијелне али интересно врло јаке котерије и лобије. На тај начин они прикупљају следбенике нудећи им да и они постану промотери хомосексуалности и на тај начин стекну друштвене привилегије (новац, лакшу проходност у медијима и каријери, кривичноправну недодирљивост, итд…), оне привилегије које су или недопустиве у здравом и нормалном друштву или оне привилегије које никада не би стекли својим личним квалитетима и радом већ их сада незаслужено стичу преко припадности разним лобијима промотера хомосексуалности.


Владан Глишић

sta bi?
a odbrana prava pedera...politicki protest....ponos lgbt zaednice...setnja za jednakost?


predlazem klici i king krimsonu kao vidjenijim clanovima gay komune da se iz protesta samozapale ispred parlamenta...morate da skrenete paznju na sebe

Sve je to OK, ali kako ces ih razgraniciti/prepoznati, pa ne pise im u licnoj karti da su homici.

...i da, normalnu i zdraviju Srbiju sa Pahomijem, Urosima i Miladinima    tesko

 

Их како си погодио ...  
Углавном да знаш, не одустајем од нервирања тебе док не скочиш са једне од тих пирамида испред којих стојиш ...  А ако случајно преживиш, мораћу да наставим да те нервирам ...

А смајлићи су баш кул ... види ...  

Него сад озбиљно ... које је то право загарантовано уставом повређено парадерима? Стоји ли у уставу да једном одређена локација за неки хепенинг не сме бити ни под разно промењена? Или можда има неки закон или подзаконски акт ... нисам упознат, питам.

Елементи идеологије хомосексуализма, трећи део: Антисоцијалност и агресивност
Штампај | Пошаљи на е-пошту

Дубоко је антисоцијална:

-када у једном друштву дође до разарања органских заједница и веза (породица, локалне заједнице, народност, струковна удружења, итд…), и када се помешају и погубе друштвене улоге (отац, мајка, родитељ, дете…, итд), свака добронамерна друштвена акција препознаје се по томе што покушава да ове односе и улоге сачува и да их врати у нормалу. Насупрот томе, промотери хомосексуалности-идеолози хомосексуализма подстичу урушавање ових улога и разарање породичних и социјалних веза. Амбијент у коме би се они идеално осећали је друштво претворено у скуп појединаца који се међусобно сексуално размењују као робе на тржишту. Такво друштво би увек било на ивици да се претвори у зверињак и ван те зоне би га одржавала само велика репресија. То је друштвени амбијент који идеолози хомосексуализма прижељкују.

-Антисоцијална је и по томе што изузетно погодује развијању негативне селекције јер се хомосексуалци као природно мањинска друштвена група могу одржати у привилегованом положају само организовањем кроз непринципијелне али интересно добро увезане котерије и лобије. Ово се може постићи и на други начин, то јест кроз репресивни апарат који би им дао привилегију да они буду на друштвеним позицијама само зато што су хомосексуалци, а не зато што те позиције по својим личним квалитетима заслужују.

Дубоко је агресивна:

-како су хомосексуалци у сваком друштву мањина, нормално је очекивати да су самим тим и рањиви, то јест да су они група која нема интереса да друштвене сукобе решава на насилан начин. Међутим, ово не важи за промотере хомосексуалности-идеологе хомосексуализма који своју агресивност испољавају увек када су у позицији да делују као физички јачи и организованији. Добар пример је деловање геј и лезбо активиста (типични представници идеологије хомосексуализма) у Калифорнији након сазнања да су на референдуму изгубили право да се њихове везе сматрају легитимним браковима. Калифорнија је постала поприште насилног дивљања њихових организованих банди јер се они у Калифорнији осећају као моћна друштвена група.

-агресивност се огледа и у инвазивности њихових захтева. Док је сваком хомосексуалцу (који нема политичких претензија на основу своје сексуалне особености) довољно да га друштво заштити од билокаквог злостављања због његове хомосексуалности, дотле се идеолози хомосексуализма на томе никада не заустављају. Тај такозвани антидискриминациони захтев је само први корак којим они почињу свој агресивни продор у само ткиво друштвених односа. После добијања антидискриминационог закона (где се они штите не само као остали грађани већ као привилегована друштвена група) следи потреба да се манифестује окупљање геј и лезбо активиста кроз опскурне геј-параде. Наравно, у почетку ове параде морају бити наизглед пристојне како не би одмах изазвале жестоку реакцију у још увек традиционалним друштвима. Међутим, како време пролази те параде постају прави карневали перверзности. Затим, њихов марш кроз институције се наставља и захтевају да се легализују њихове хомосексуалне везе и изједначе као легални бракови, да се законски третирају као и заједница мушкарца и жене. То је први корак до онога што се аутоматски затим дешава, а то је захтев да се таквим „браковима“ омогући да усвајају децу.

У овом случају, када до тога дође, идеолози хомосексуализма улазе у зону грубог кршења права детета да се нормално развија, да има могућност да упозна здраве друштвене односе и породичне улоге. Аргумент који износе како они наводно не би утицали на сексуално опредељење детета је потпуна лаж и бесмислица јер дете до свог пунолетства нема слободну вољу и самим тим је подложно агресивним утицајима. Ако је недопустиво децу излагати политичкој пропаганди и користити их у политичкој пропаганди пре њиховог пунолетства, зашто то не би било онемогућено и у вези са сексуалном пропагандом.

И најзад, када идеолози хомосексуализма освоје све друштвене институције као што су то постигли у Холандији, следећи корак је легализација педофилских странака и организација. Када је у Холандији регистрована педофилска странка, и када се нормални део јавности побунио, уставни суд те државе (познате по суровости према традиционалним странкама и покретима) одбио је да забрани педофилску странку јер је наводно то противно „слободарским“ традицијама Холандије!!!

Владан Глишић

Клићо видех да си написао да ћеш ти сутра сигурно да шеташ па реко да те подсетим ако је то већ у знак протеста онда буди доследан и достојанствен ипак ти то зовеш парада поноса...прописно се обележи, нашминкај се (привремено, а за трајну ће се већ неко побринути) и понеси шарене балоне и ону вашу педерску заставу. Ако прођеш као обичан пешак попут људи који свакодневно шетају градом онда тај твој протест неће имати смила. 

Оne man parade ... акција достојна бомбаша самоубице ... 

nema od toga nista   i prosli put je pretio da ce da sagori kad je odbacen statut vojvodine  

Sve je to lepo ali...koga cu ja sad da bijem?!
Gde sad da ode moja isfrustriranost losim zivotnim standardom i maltene nepostojecim sexualnim zivotom?!
Gde!?

Mada drago mi je sto su ga peze ispusile. I to ne onako kako oni vole...