Само још 1 екскурс и идемо опет на тему.

А ако живимо у Сибиру или на Гренланду и то рецимо у XV веку, шта ћемо да једемо?
Да ли рудар може да обавља свој посао ако једе само биљке?
Особе које су изложене екстремним напорима морају да уносе у свој организам исхрану изузетно богату протеинима (а месо, риба и јаја су ту закон)
Да ли у биљној исхрани има свих нама нужних елемената и минерала?
Наравно да може да се живи вегетаријснски, па поједини људи посте целог живота, али да ли сада сви могу да живе вегетаријански?
И деца и стари и болесни и рудари?
Нисам баш сигуран у то.


Предлажем да се ова дискусија настави овде: http://forum.burek.com/dijalozi-dilogoi-t424186.msg7755706.html#msg7755706

Slažem se...

Ma nisam imao namjeru da tvrdim da je grijeh... Nego me je interesovalo značenje ovo "siromaštvo", pa sam priupitao da li to znači nemoralno ili grijeh... Sve je to meni rastegljivo, moral, filozofija... Može i ovako može i onako... Doduše ja sam u drugim vodama (još 5 ispita do završetka građevinskog fakulteta, pa mi te apstraktnije stvari nisu bliske, zbog toga i rekoh ovo laik na početku)

Da ne idemo u off...

u svakom slučaju poz

Interesantan dokaz.
Hajde da ne raspravljamo o tačnosti premisa nego da ih prihvatimo kao potpuno tačne, i da prihvatimo Kantovu izjavu "Постоји морални закон и наша свест да добро безусловно треба чинити, а зло безусловно избегавати".
Međutim, činjenica je da se ideja dobra i zla u raznim kulturama znatno razlikuju (ako ne verujete meni, proverite kod nekog antropologa). Znači imamo zakon koji svi prihvataju a pridržavanje tog zakona u raznim kulturama ima sasvim drugačije efekte. Drugim rečima, pridržavanje slova zakona ne znači i pridržavanje duha zakona. Ergo - zakon nije savršen. Pošto se bog, po prvom dokazu, ima smatrati savršenim bićem, ne može se dopustiti da je savršeno biće tvorac nesavršenog zakona, prema tome, zakonodavac moralnog zakona nije bog.

Nije mi jasno zašto dr Milin nije za dokaz uzeo neki jednostavan primer, na primer da je odnos obima i prečnika kruga broj Pi. Po drugoj premisi i taj zakon mora imati zakonodavca, a taj zakonodavac mora da bude onaj ko je stvorio taj odnos. Nezavisno od toga da li tvorca tog odnosa nazivaju "veliki beng", "superstrune" ili nekim od imena Boga, svi ljudi misle na isto.

Доћи ће и то на ред, а тај доказ ће бити номолошки.       (мада делови номолошког доказа, се виде и у овом доказу, као што ће се видети у још по неким)
Само мало стрпљења, идемо редом који је у књизи, а желим да се сваки прокоментарише (могао бих одмах и целу књигу да поставим, али мислим да је овако боље; pro et contra за сваки доказ), да не буде после, да нешто није речено и да није прокоментарисано.
Дакле, стрпљиво идемо до самог краја.
Мада је он већ познат, зар не? 

Основне етичке премисе: не убиј, не кради, не лажи... су у свим културама идентичне и важе код свих људи, свих времена.
А у свачијој етици, постоје и норме које настају под утицајем културе, друштва, личног опредељења (што је и логично, јер етика делом извире и из погледа на свет, философије, догме, учења...), али оне основне етичке норме су свима заједничке.
Сви знају за њих, али их се сви не придржавају.

Jedno pitanje.
Ako postojanje necega nije uslovljeno time da li prihvatamo njegovo postojanje zasto onda ne verujes u Alaha, Budu, Zevsa i stotine drugih bogova koji mozda postoje?

1. Moralni zakon je subjektivna iluzija ljudi uplasenih sopstvene slobodne volje

2. Posto je zakon subjetivan i zakonodavci su mnogi i samim tim daleko od bilo kakve superiornosti

3. Samo oni zakonodavci koji slobodno primenjuju sopstvenu volju mogu da upoznaju Boga u sebi i njegovu volju jer volja slobodnog coveka nije nista drugo nego Bozija volja

Postoje tri nivoa moralnosti..

plemenska:
zakonodavac: kult predaka -tradicija..(duhovi, sile prirode...) kroz usmeno predanje
krsenje: tabu

religijska
zakonodavac: Bog kroz crkveno predanje
krsenje: grijeh


pravna:
zakonodavac: drzava kroz pismene zakone (ustav..)
krsenje: zlocin


Tako da u religijskom smislu moze se napravit silogizam koji ukazuje na obavezno prisustvo Boga.


Ipak u primitivnijim drustvima koji nemaju razradjen sistem vjerovanja (religiju), ta primitivna moralnost ne ukazuje na Boga.

Kao i u drzavama bez religije - komunisticki rezimi, budizam (Buda nije bozanstvo), konfucijanizam (filozofija prisutna velikim djelovima Kina)... ...


Dokaz je ograniceno tacan, nema univerzalnost.

Ееех, када би сте ви прочитали тему од почетка, онда не би морали да се враћамо уназад.

Прочитајте макар од ове поруке - http://forum.burek.com/apologetika-dokazi-za-postojanje-bozije-t462318.msg7691500.html#msg7691500 , па на даље (да не буде да слушате само 1 страну; да будемо колико-толико објективни), па онда да се вратитмо на ову вашу тврдњу:


Може?

Moralni zakon ne postoji, postoji verovanje da taj zakon postoji i njega se drze oni koji veruju da on postoji, posto oni koji znaju da taj zakon ne postoji ga se ne drze i ne vladaju se u skladu sa tim imaginarnim zakonom.
Jedini Boziji zakon su Bozije Zapovesti i taj zakon objasnjava da svako ko radi ono sto je receno da se ne sme raditi ( ne cini to i to..) ima smrt/nestanak ili u istoj verziji koju je Isus predstavio kao zakon postojanja ljubavi
prema svemu koji objasnjava da svako ko ne voli Boga, sebe i bliznjeg ima smrt/nestanak.
Zakonodavac tog imaginarnog zakona je ili religija ili drzava, a njima je predvidjeno unistenje tako da ni u kakvom
obliku ili formi mogu da predstavljaju Boga, nego su uspostavljeni kao predstavnici laznog Boga.
A tvorac svega postoji i to ce samo neki znati, imati dokaz.

nofx0023, verujem u Boga. Naravno On kao savršeno Biće nije uslovljen ničim, samim tim i našom verom. Ne mogu verovati u sve interpretacije Boga. Zapravo u većini njih Bog i nije savršen. Možda mu se taj epitet pridaje, recimo Alahu, ali da li je biće koje podleže srdžbi, biće koje je neviđeni egoista, ono koje uslovljava i preti, može biti savršeno? Upravo pronalaženjem nesavršenosti mogu reći koje interpretacije nisu u potpunosti tačne (delimično sve su tačne jer pokrivaju neke aspekte Boga). Naravno, moguće je da grešim, da pogrešno razumem pojam savršeno.