Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom.

Ja sam u proslom postu rekao da je to osecanje transcedentalnog "bica" koje je individualno. Zato pomalo i ja "cvikam" od reci religija...

Али зашто ,,цвикате'' ?   

Шта је то утицало на вас обојицу (а има сигурно још доста људи на форуму са оваквим или сличним ставом) да се устежете да употребите овај појам?

Мени је јасно да су припадници појединих религија (вера, ако вам обојици овај израз више одговара) починили страшна недела, али они су баш тим неделима и издали веру (ако смо се сложили да употребимо овај израз уместо онога од кога ,,цвикате''  ) којој су наводно припадали, јер су напустили стазу Истине., доброте, љубави...

Cvikao sam da to upotrebim u dokazu  . Jer religija podrazumeva ono sto sam vec podebljao: "grupu ljudi".
A ja nekako krecem od individualnog...

Aaaaa, τаκο значи...

У православном погледу на овај појам, прави се дистинкција између Цркве и религије, па се Црква посматра као заједница Бога и људи (и људи са Богом и људи међусобно), док се на религију гледа као на индивидуалан однос са Богом.
Дакле, у Цркви је акценат на заједништву, а у религији на индивидуализму.
Наравно да постоје и религијске заједнице, као скуп индивидуа, појединаца које везују нека заједничка уверења, начела, ставови...али да човек може, као религиозан, да егзистира и сам, без других, док код хришћана то није могуће
Oдносно како се то каже: unus Christianus, nullus Christianus ! 
Не може се бити хришћанин мимо заједнице (у овом случају литургијске заједнице).

Па када овако поставимо ствари, ја испадох, по вашем становишту, религиозан, а по свом сам црквен.
А код вас је другачија ситуација, по мом становишту, ви сте религиозни, а по вашем нисте. (ако као премису узмем исказ: ,, ...крећем од индивидуалног...''   )


А свима се извињавам због оффа, желео сам мало разјашњење.

Religija me asocira na neke institucije, o kojima nemam najbolje mišljenje, jer smatram da često zloupotrebljavaju, pomenuti osećaj. Od pojma vera ne štrecam, ako ga ne koristimo kao sinonim za religiju. Nisam koristio ovu rec jer je vera najčešće tačno određena, dok je urođeni osećaj prirodan ljudima neodređen. 

А зар то није као када би Хиндуси требали да престану да користе ,,свастику'', јер су је национал-социјалисти злоупотребили?

То што неко одређени појам пуни лошим садржајем, или га изопачава, злоупотребљава, то суштински не квари тај појам него говори о томе какав је тај човек.

Ljudi su kvarljivi.  Da pođemo od toga da su religije Božanskog porekla, one su u početku dobre, ali zbog kvarljive prirode ljudi bivaju  iskvarene. Otud žrtvovanja, progoni jeretika, inkvizicija, religiski ratovi... Kod svih religija postoji mogućnost kvarenja, zato treba biti oprezan.

Osim ako nisu proglaseni svecima, jer su ucinili mnoge dobre stvari za dobrobit "religije"...

Quintilian je malo ironican, ali je i takvih bilo... 


OK, dakle, prilikom dokazivanja krecem od individualnog  Nisam rekao da sam ja "ovo ili ono"...
Ja jesam religiozan, ali kada bih hteo da izvucem dokaz --> krecem od osecaja... Nadam se da je sada jasnije 

 

@bjbojan

covek postoji a nasta je evolucijom. ako uzmes neki momenat u toj evoluciji i kazes - e sada je stvoren to moze da bude tako, ali je to onda stvar dogovora i nema neki znacaj