Srbe treba staviti van zakona. Tu je sudac i overšitelj svaki onaj koji je i bjesnom paščetu. - Ante Starčević U slučaju sukoba sa Srbijom nakon aneksije Bosne i Hercegovine Srbe treba masakrirati i proterati iz Hrvatske. - Josip Frank Srbi u Hrvatskoj su Cigani, Vlasi i bog zna što, koji su s turskog koca utekli nama. Srbi su dakle Vlaški nakot zrio za sikiru. - Stjepan Radić Tuđmanov cilj je bio rat po svaku cenu. Po tom njegovom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske - Josip Boljkovac, bivši ministar policije Hrvatske
Ето пошто "алахзаисторију" "чита" све моје постове, пошто зна шта је геноцид,гдје су се дешавали најгнуснији муслимански злочини над српским народом, нек се увјери, колико су монструозни њихови злочини над обичним народом, женама и дјецом, па ако ништа друго, Срби нису пуцали на аутобусе са цивилима као што су ови монструми чинили према Србима!
Овде је приказан само део српског гробља у Братунцу поред Сребренице, где почивају тела једног дела од 3267 жртава муслиманског терора од 1992. до 1995. године, жртве које су политички неподобне, јер су бројније од муслиманских жртава на истом простору Сребренице, за које многи у свету знају. Истина ће победити анти-српску пропаганду.
“Немам времена за празне учтивости, немам времена за замајавања”, Борислав Михајловић Михиз, Аутобиографија о другима, други део, стр. 269, Соларис, Нови Сад, 2003. Демонизација Срба у штампи Запада започела је негде од 1990 године и стварно није до данас престала. Свој врхунац је доживела са „случајем Сребреница“. О томе сам писао и у мојој књизи (види: Живковић, Никола, Kako nas vide drugi : slika Srba u nemačkim medijima : 1990-2000; Novi Sad, Prometej, 2003). Ево само најупечатљивијег примера демонизације Срба из тог времена. Посланик немачког парламента, Бундестага, Стефан Шварц дао је следећу изјаву: «Поново постоје упити над људима, као што је некада, у Трећем рајху, то радио лекар Менгеле у концентрационом логору. Српски лекари су босанским женама пресађивали чак псећи ембрио.» Der Bundestagsabgeordnete Stefan Schwarz: “Es gibt wieder Menschenversuche, wie sie im Dritten Reich der KZ-Arzt Mengele durchgeführt hat. Serbische Ärzte haben bosnischen Frauen sogar Hundeembryonen eingepflanzt.”1 September 1993, Die Zeit)
СРЕБРЕНИЦА И ПОЛИТИКА РАТНИХ ЗЛОЧИНА Од Филипа Корвина Штампај | Пошаљи на е-пошту
Један од највиших званичника Уједињених Нација, у периоду када се Сребреница десила, Филип Корвин, у својој књизи Сумњиви Мандат (Универзитет Дуке 1999) и у својим чланцима говори о самим догађајима, не само у Сребреници већ и у читавој Босни, са жељом да прича добије равнотежу и Сребреница не остане изоловани догађај без историјске и чињеничне позадине.
Он напомиње да извештај групе за истраживање Сребренице, назван Манипулација Трагедијом, представља алтернативану и добро докуметовану оцену Сребренице и патњи свих нација бивше Југославије.
Његово сећање на Сребреницу има и субјективну конотацију, с обзиром на то да је баш тада један босански снајпер покушао да ме убије, то је био знак да босанске власти нису сматрале Уједињене Нације савезником, и да је постојала велика празнина у њиховој комуникацији.
Када су српске снеге кренуле у правцу Сребренице, мало ко је могао да предпостави шта ће се десити, сумњало се на то да Срби само желе да скрате обилазни пут око јужног дела сребренице како би уштедели на гориву. У међувремену, холандски генерал УНПРОФОР-а Кис Николаи је био на вези са Хагом, нису могли да одлуче какву ће акцију да предузму, с обзиром на то се у Сребереници налазило око 2000 холандских војника. САД су инсистрирале на бомбама јер су по њима ти војници били само колатерална штета.. Наравно они нису имали трупе на земљи тако да се њихове препоруке нису озбољно разматрале, јер нико није желео да изгуби војнике у сукобу Срба и Босанаца.
Годину дана после пада Сребренице, само њено име је постало синоним за наводни српски геноцид. Књиге и извештаји су били писани, радио и телевозијске емисије емитоване, таласи такозваних доказа изношени, како би се доказо овај злочин против човечности, а Уједињене Нације су основали Хашки трибунал како би судиле већ осуђеном народу. Не би било претеривање рећи да су неки новинари и амбициозни политичари направили каријере промовишући ове наводне злочине.
Ситуација је била далеко од онога што се писало у новинама и објављивало у медијима. Жртве су жртве у ма коликом броју оне биле и заслужују пажњу. Али постоји огромна разлика у бројци од 7000 невиних цивила које међународна заједница помиње и 700 невиних жртава што је много ближе стварној бројци страдалих у Сребреници. Чињеница да је бројка страдалих толико искривљена говори у прилог томе да је цела тема иполитизована. Цифра од 7000 ће пре шокирати него цифра од 700.
Такође постоји евиденција да је хиљаде Срба измасакрирано, мучено, силовано и понижавано током рата у бившој Југославији, али међународна заједница се није ни потрудила да објави ове монструозности. То објашнњава да Сребреница нијие самостална трагедија већ да јој предходе дешавања попут напада хрватске војске на Србе у Славонији, и прогон српских цивила из својих домова где су чинили чак 90% популације. Али за међународну заједницу Срби као да су заслужили то што им се дешавало. За њих, масакр Хрвата, Бошњака или Албанаца са Косова је геноцид, али је масакр Срба заслужена ретрибуција. Очито да међународна заједница није сматрала за потребно да масакр Срба обележи споменицима, уместо тога издати су налози за хапшење Српских лидера.
Постоје пар чињеница које се морају узети у обзир да би се сагледали догађаји од 11. Јула 1995. Прва је да је Србереница део веће слике догађаја у рата бивше Југославије, и представљање једног догађаја као микрокозма је покушај да се искриви цела слика и демонизира једна страна у рату.
Оно што се догодило у Србреници је само ескалација сукоба зараћених страна у трогодишњем периоду. Као што је репортер ББЦ-ија Џонатан Рупер указао, број погинулих муслимана у Сребреници је пре био у стотинама него у хиљадама, и вероватно није већи од броја погинулих Срба који су изгинули у Сребреници и нападима Бошњачког команданта Насера Орлића и његове крвожедне банде.
Страни интервенционисти се хвале да су напали бившу Југославију због ’хуманитарних разлога’, али рат се никада није водио из хуманитарних разлога па ни бивша Југославија на крају 20 века није била изузетак.
Догађаји у Сребреници се нису десили у политићком вакууму. Зар се могло тако нешто десити да се Југославија није распала на тако насилан и против уставан начин, на штету и против воље 45 % становништва, Срба. (Срби су чинили 31% становништва у Србији). Људи могу постати веома љутити када им одузмете њихову земљу.
Можемо само да замишљамо шта би се десило само да је дипломатији дата већа шанса, да НАТО није имао амбицијие према истоку, према границама бившег Совјетског Савеза да анексилрала оно што се сада зове ’нова Европа’. Можда би дошлог до мирног распада Југославије, али је распад Југославије био пажљиво испланиран од мањина у Југославији, и вођен моћним западним државама попут Немачке.
Једна од највећих лажи која се чула је да је у бившој Југославији интервенисано због страха да се конфликт не прошири ван њених граница. Али ни један народ Југославије није имао амбиције ван граница Југославије, нације ван њених граница су имале своје амбиције у Југославији.
Када највећа војна сила доживљава кризу идентитета, свет је у опасности. После Хладног рата није постојалао више потребе за постојањем НАТО-а, јер није било ни претње Совјетског Савеза,али су бирократе одлучиле да НАТО треба да буде оружје којим ће се демократија примењивати широм света, како би се промовисала глобална економија и свет био слободан за Цоца-Цолу. Србија је платила цену свог противљења овоме, а Сребреница је део те цене.
Пост мортем студије, укључујући и оне Уједињених Нација, говоре о неспособности међународне заједнице да препозна ’зло’ као главан разлог своје немоћи да оконча ратове 1990 на Балкану. Када ово самозаваравање не би било тргагично било би комично. Ратови су се увек водили због економских, политичких, стратешких и социјалних разлога. Рат у Југославији није изузетак, вођен геополитичким НАТО амбицијама.
И ако би спознаја зла била теме за војну интервенцију, ко би онда требао да буде Велики Инквизитор? Ко одлучује о томе ко је зао? Одговор и није тако тешко замислити. Очигледно да се најмоћније нације сматрају посланицима Бога и одлучују о томе ко је зао. И за сада Инквизитори, они који су спознали зло на Балкану, живе у Хагу.
Рату у бившој Југославији, мора се додати и следећа позадина, као би прича добила историјску конотацију. Дозвољавамо одређеним људима да имају историјска сећања, дозвољавамо Јеврејима да се сећају Холокауста, као што би и требало да буде. Али не дозвољавамо Србима да се сећају масакра који се одиграо за време Другог светског рата, који су марионете Нациста, Хрвати у одорама Усташа и Босанци чинили над Србима. Како да то не изазове бес и сумњу код Срба када им се каже да после 50 године треба да буду мањина у новим земљама у којима су били убијани за време Другог Светског рата? Замислите да је Јеврејима речено да треба да постану мањина у Арафатовој Палестини?
Иако је Сребреница, као и други босански градови, била означена као сигурна територија, Српска села су и те како била нападана са подручја Сребренице. Према речима Холандских новинара Јан Wиллем Хониг и Норберт Ботх 1993 Уједињене Нације су усвојиле резолуцију 819 која проглашава Сребреницу сигурном територијом. Али главна претња Сребреници су били бошњачки командант Насер Орић и његови бригадни команданти. Према речима ових новинара, они су сејали страх и терор међу избеглицама, отимајући и богатећи се. Често су испаљивали ватру на Србе са положаја близу Холандских трупа, надајући се да ће тако изазвати сукоб између Србе и Холанђана.
Двоје извештача, који никада нису били наклоњени Србима, Лаура Силбер и Аллан Литтле, описали су у својој књизи југославија: смрт нације, напад Орићевих снага на српска села и цивиле 7 јануара на Православни Божић. Број жртава је процењен на 2500. Овај догађај је предходио Сребреници само 3 месеца раније, и Срби су имали добар разлог да сумњају да ће Сребреница икада бити сигурна територија док се Насер Орић налази у њој.
У свом извештају, 30 маја 1995, генерални секретар Уједињених Нација, говори о Босанским провокацијам са сигурних територија, спомињући Бихаћ, Тузлу, Горажде и Жепу поред Сребренице.
Срби су имали веома добре тактичке разлоге да затворе ове рупе иза својих положаја, јер су се све сигурне територије на источној страни налазиле иза положаја Срба и представљале не само претњу већ и потешкоћу у кретању с обзиром на то да је заобилазак истих изискивао утрошак много више горива. С овим пада у воду и тврдња многих да су Срби лешеве погинулих муслимана превозили у хладњачама на удаљене локације и тамо их сахрњивали у масовним гробницама.** Срби нису имали довољно горива ни за своје тенкове када су се повлачили са одређених позиција већ су узимали од УНПРОФОР-а, тако да га сигрурно нису имали ни за превожење лешева**.
Данас се у Босни води кампања закопавања истине заједно са телима. Један изоловани догађај не објашњава сложени процес рата. Историја није колекција појединачних звукова. Историја је процес са неколико брана, да би се схватила Сребреница мора се разумети и брана НАТО кризе идентитета.
Као један део кампање дезинформација о догађајима у сребреници, Уједињене Нације су избегавале интервјуе са онима чија се мишљења нису поклапла са званизним ставом Уједињених Нација, па ни самог аутора. Али једног дана мора се чути и друга страна приче како би се разумела Сребреница, историја рата бивше Југославије, историја Европе и историја света.
Srbe treba staviti van zakona. Tu je sudac i overšitelj svaki onaj koji je i bjesnom paščetu. - Ante Starčević U slučaju sukoba sa Srbijom nakon aneksije Bosne i Hercegovine Srbe treba masakrirati i proterati iz Hrvatske. - Josip Frank Srbi u Hrvatskoj su Cigani, Vlasi i bog zna što, koji su s turskog koca utekli nama. Srbi su dakle Vlaški nakot zrio za sikiru. - Stjepan Radić Tuđmanov cilj je bio rat po svaku cenu. Po tom njegovom konceptu trebalo je da Srbi nestanu iz Hrvatske - Josip Boljkovac, bivši ministar policije Hrvatske
e moj jeti sve te izjave koje si ti dao su iznudjene uz pretnju zivotu cito sam ix dosta, najbitniji je pocetak svake od njix, u muslimanska sela na pocetku rata dolaze srbi i kazu im da kupe prnje i idu prema tuzli a poslije sta se desavalo , evo moje vidjenja : dodju srbi i kazu im svoje uslove, ili postave nekakv ultimatum, ovi se oluse na to, onda srbi krenu vojno, pa ix ovi do nou potuku, pa tako malo krenu i u protunapad i tako ubiju i pokeje civila, pitam te sta su srbi trazili u opcstini sa vise od 75 posto muslimana???
Ah, kad se Bosnom sevdah zaori...Pa procvijeta behar i sve podijeli...kahva zamirise po mahali. Sve bi ti srce stalo od radosti...Ja ljepote Boze dragi! Ko da Bosnu Bog sam za sebe stvori. Pa u tren , vidis svaki sokak i carsiju, sviju volis ko da su ti rodjeni. I nedas je. Jer te tu mati rodi,jer s...e za nju rijeke krvi proli! Branise Bosnu ,ljepoticu,junaci brane je i danas dani. Zatvoris oci i zahvali Bogu sto si Bosanac i sto te takvom ljepotom nadari!!
e moj jeti sve te izjave koje si ti dao su iznudjene uz pretnju zivotu cito sam ix dosta, najbitniji je pocetak svake od njix, u muslimanska sela na pocetku rata dolaze srbi i kazu im da kupe prnje i idu prema tuzli a poslije sta se desavalo , evo moje vidjenja : dodju srbi i kazu im svoje uslove, ili postave nekakv ultimatum, ovi se oluse na to, onda srbi krenu vojno, pa ix ovi do nou potuku, pa tako malo krenu i u protunapad i tako ubiju i pokeje civila, pitam te sta su srbi trazili u opcstini sa vise od 75 posto muslimana???
Да да све су изнуђене и код оних који су отишли преко Србије у Мађарску и они који су отишли у федерацију.Нађи једног од тих свједока на списку Сребреничана ако не вјерујеш? Срби су тражили убице оних цивила ако ниси примјетио или су по теби требали допустити да покољу и оно што нису стигли чекајући када ће престати нападати српска (156 чини ми се) села из "заштићене зоне" звана Сребреница.Заштићена зона са 28.дивизијом (демилитариуована) ал у курцу.
Заборавио сам:Турчине не сери више ...... те Сребреница у по уста зубатих.
« Poslednja izmena: 05. Feb 2010, 17:23:28 od yetyou »
Tema: 
a poslije sta se desavalo , evo moje vidjenja : dodju srbi i kazu im svoje uslove, ili postave nekakv ultimatum, ovi se oluse na to, onda srbi krenu vojno, pa ix ovi do nou potuku, pa tako malo krenu i u protunapad i tako ubiju i pokeje civila, pitam te sta su srbi trazili u opcstini sa vise od 75 posto muslimana???
