Robija nije isto što i struka, mada bi esnafski sertifikati bili dobra ideja i u drugim strukama. U ovom slučaju ne radi se o mašini za veš koju će popravljati dva puta nego o čoveku i nenadoknadivom gubitku života. Pa ako se može oduzeti imovina radi obeštećenja onda se može oduzeti i diploma. Uostalom vozačke dozvole se oduzimaju zbog nedostatka stručnosti za vožnju.

diplomu ne moze da oduzme drzava jer je drzava i ne daje , vec je ona skup potvrda profesora (da je taj i taj polozio te i te ispite i.t.d.) .

shto se tiche gubitaka nanesenih drugim licima , sasvim je svejedno da li lekar ubije nekog nestrucnoshcu ili ga ubije npr pijani vozach .poshto je za jedno kazna ogranichena , mora da bude i za drugo .

Vozač ide na robuiju za ubistvo i gubi dozvolu za vožnju. Lekar takođe treba da ide na robiju za ubistvo (ako je u pitanju ubistvo pošto je u medicini moguće da pacijent umre jer mu nije bilo moguće pomoći) po istim kriteriumima, a diplomu kao dozvolu za rad takođe treba da izgubi

Mislim da smo ponekad preoštri prema lekarima.Ne pričam o greškama koje potiču od očitog nemara ili nestručnosti, ali moramo uzeti u obzir da su i oni ljudi.Svi mi u svojim poslovima pravimo greške, manje ili veće, na žalost, njihove greške mogu nekoga da koštaju života.
Ponekad lekar radi u najboljoj nameri i interesu pacijenta, a pacijent ipak umre.Ponekad je to stvar loše procene, nekad se prosto stvari dese izvan bilo čije kontrole.
Hirurzi su tu najizloženiji, njihove greške su najvidljivije.Da bolnice imaju osiguranje protiv malpractice ili kako se to kod nas zove, pacijenti ne bi pravili prevelik problem ako im se neka greška desi jer bi bili odlično obeštećeni.
Ne bi bilo naslova u Blicu i Presu već bi se te stvari rešavale na liniji pacijent-bolnica.
Ako lekar obavi stotine teških operacija, spasi isto toliko ljudskih života, da li je baš ispravno lišiti ga dozvole i staviti na stub srama zbog jedne greške, pa i ako ista ima fatalan ishod po nekog pacijenta?

dzabe ja tebi da objashnjavam kad ne razlikujesh osnovne stvari  ... ako imash neku diplomu u kuci pogledaj ko je izdao nju , a ko je izdao vozachku dozvolu .

inache se i dozvola uzima privremeno u vecini sluchajeva , chak i ako zgazish nekog .


to je u srbiji potpuno nerealno , pogotovu shto chak ni u SAD bolnice ne mogu da podnesu troshkove takvih postupaka . da ne pominjem chinejnicu da su u SAD lekari jedno od najplacenijih zanimanja , dok su plate lekara u srbiji relativno gledano bedne .

Slažem se da je nerealno, ali bi bilo dobro.
Ako lekar treba da radi pod konstantnim stresom od gubitka dozvole zbog greške, koja realno, može da se dogodi svakom, pa i najboljem lekaru, kolika će bit njegova efikasnost?O ljubaznosti da ne pričam.
Diplomu ne može niko da mu oduzme, on je studirao i "zaradio" je.E, sad da li treba u nekim slučajevima onemogućiti pojedincima da se lekarskom praksom bave ili da im se ograniči područje praktikovanja...to treba.Ali za to valjda u Srbiji postoji lekarska komora, strukovni sud časti ili tako nešto.

ne mozes protiv njih, oni su lobi... sekta 

svi se drze zajedno i jedan drugome cuvaju ledja. Cak i kad je ocigledna greska, kolega ce uvek da kaze za kolegu "ne verujem da je bas sve onako kako vi kazete, ali sacekajmo da vidimo sta kaze sud".

Realno, kod nas je greska lekara nesto za sta je prvo, od strane svih - optuzen pacijent. E onda ako pacijent ima zivaca, vremena i dzigerice da se sudi deset godina za deset hiljada evra - opet na kraju kad saberes troskove ti si na gubitku.

U Srbiji se ne isplati biti zrtva greske lekara ni u jednom slucaju. Ekonomski niti moralno (satisfakcija) kada ostane bez posla ili ga fiknu na odredjeno vreme (tipa mesec dana) 

Slažem se. Vidi, moj deda (ne rođeni), umro je par meseci nakon banalne operacije.Njegova ćerka, koja je i sama lekar, i to vrhunski, bila je zbunjena nalazima i postupcima lekara od samog početka, ali nije htela da se meša jer toipak nije njeno područje.
Deda je operisan još tri puta, ne bi li se greška popravila, međutim na kraju je umro od sepse u najgorim mukama.Imao je 83 godine i bio savršenog zdravlja pre te operacije.
Tetka se suočila sa lekarom koji je izveo prvu operaciju, u nameri da ga rastrgne i fizički i pravnim sredstvima, ali je zatekla potpuno slomljenog čoveka koji je plakao kao dete u neverici da mu se desio takav propust, ne pokušavajući da se opravda.
Odlučila je da ga ne tuži.Jbg, nekad se sranje desi i bez ikakve loše namere ili nemara.

Trebalo je da ga tuzi, oni ne smeju da prave takva sranja, a da prolaze nekaznjeno.

Slažem se da ne treba, ali ipak se dešava.Čovek je bio ubeđen da je po sredi jedno, a tek na autopsji se ispostavilo da je bilo nešto sasvim drugo što nijedan od lekara koji su ga kasnije lečili zapravo nije ni video.
Hoću reći da nije bio u fazonu "baš me briga za dedu, naživeo se".